Тражење смисла живота...Трпљење и узрастање...Вера, нада, љубав...

[Никола Ђоловић]

Човек који има наду - има цео свет под својим ногама! Научници су доказали да се човек са надом боље сналази у тешким ситуацијама од оних који немају никакву наду.

Нада није само празна реч или пуко убеђење, она је плод најснажнијих разлога које човек претпоставља себи. Само човек који тражи смисао у свом животу има велику наду. Он личи на малог миша који ватрено тражи излаз из лавиринта. Зашто? Зато што не жели да остане у њему. Ако је то одлика једне животиње, колико више јесте (или би барем требала да буде) одлика младог или одраслог човека. Заправо, и млад човек постаје онолико зрео колико осмишљава сваки део пређеног пута. Изван тог кретања он наставља да лута.

Дакле, ко нема циљ свог пута нема ни смисао кретања а ко нема смисао кретања нема ни наду. Јер, чему да се нада када ништа не очекује, односно, када се не креће да би ишта нашао на крају пута?

Човек се може надати на више начина у зависности којом облашћу се занима или препознаје као сличну себи. Међутим, чињеница је да су велики људи – макар она била и мала деца – управо они који се не надају неким малим већ великим стварима. Такви искусе радост живота у пуноћи.

Другим речима, једно је када се неко нада да ће добити добру оцену из неког предмета који је учио, а сасвим нешто друго када се неко нада да ће наћи одговор на животна питања. У суштини, различити су путеви али је циљ исти.

Нада као појам даје извесни осећај самопоуздања али никада тако да се то граничи са себичношћу. Самопоуздање не значи самоотимање – отимање за себе. Нада изграђује човека у његовим животним ставовима и насупрот невољама чини га јачим од проблема. Може човек да поклекне али не може да изгуби наду. Научници су доказали да се човек „челичи“ (јача) кроз невоље. Нада је нека врста упорности од самих проблема – терање ината „јаким ветровима“. Можемо још рећи, да човек који има наду наликује некоме ко је изградио кућу од камена насупрот некоме ко ју је изградио од песка. Сви знамо колико такве куће могу издржати временске неприлике. Познат је случај једног научника који је преживео ратно заробљеништво. Његова изјава се састојала у томе што је сваки тренутак своје садашњости хранио надом да ће поново угледати своју супругу једног дана. И успео је у томе. Тако видимо да су нада и љубав као сестре близнакиње које живе у слози једна поред друге. То значи да би човек требао да их створи у себи.

Такође, човек који има наду не сија само себи, него налик сунцу одашиље своје зраке на цео свет, продирући кроз људе као сунце у све замрачене станове. Тако, својим примером, помаже и онима који немају наду да је сами покрену у себи угледајући се на њега. А ко има наду има и радост јер на његовом лицу не може да се види туга као код оних који немају наду. Укратко, снажна нада – снажан карактер, мала нада – мали карактер. У супротном, човек без наде наликује ситху из песме великог Дарка Рундека: „Гране смо на ветру!“.

[DYNABLASTER]

gde je Vera tu nema mesta za Nadu

[danodi]

divan tekst 

[Ratko123]

gde je Vera tu nema mesta za Nadu

Upravo tako. Nama vernicimna ne treba nikakva nada ,jer mi imamo veru.

[Никола Ђоловић]

Нада подразумева есхатолошку опредељеност којом се унутар личне историчности успоставља Царство Божије. Зато посматрати феномен наде изван перспективе вере постаје проблем непотребног дуализма који може доћи само од подвојеног ума.

"У свему имамо невоље - изјављује Свети Апостол Павле, али нам се не досађује. Збуњени смо, али не губимо наде; прогоне нас, али нисмо остављени; обаљују нас, али не много, и једнако носимо на телу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов показује на смртноме телу нашем. Јер ми живимо једнако се предајући за смрт за Исуса, да се живот Исусов покаже на смртноме телу нашем" (2 Kop. 4, 8-10)

Љубав је највећа врлина, али се до љубави која је највећа и која је "свеза савршенства" не може доћи наједанпут, док се прво не стекну и остале врлине, почевши од смирености, од смирења. И Апостол Павле нас опомиње на то да "сад остаје вера, нада, љубав, али је љубав највећа" (1 Кор. 13, 13).

[laetitia]

0212_rolleyes

Међутим, чињеница је да су велики људи – макар она била и мала деца – управо они који се не надају неким малим већ великим стварима. Такви искусе радост живота у пуноћи.

''Ко се мало нада, мало и добија.''  greengrin

[DYNABLASTER]

Sto na umu to na drumu! 0102_laugh

[Ignjatije]

У руским школама се може појавити нови предмет - „Смисао живота“

 

 

ИНИЦИЈАТИВА ПРЕДСЕДНИКА КОМИСИЈЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ РПЦ ЗА ПИТАЊА ПОРОДИЦЕ ПРОТОЈЕРЕЈА ДИМИТРИЈА СМИРНОВА

Димитриј Смирнов

         ЗАМЕНИК председника комисије Патријаршије Руске православне цркве за питања породице - протојереј Димитриј Смирнов - предложио је да се у школски програм уведе нови предмет „Смисао живота“.

         Са оваквом иницијативом иступио је за време предавања на Северном државном медицинском универзитету.

         „Потребне су нам добра алгебра и геометрија, добра географија и биологија, добра руска књижевност - али то не решава главни проблем“ - изјавио је отац Димитриј истичући да сваки Рус треба да процени своју свест.

         „Потребно је разумети смисао живота и његов правац“ - указао је Смирнов.

         Према мишљењу протојереја, управо је трка за лажним циљевима и довела је Русију у стање да су „људи у основи сурови и несрећни“.

         Као основне правце духовног развоја нације отац Димитриј је навео разумевање одговорности пред Богом и људима, као и извршавање Божје воље.

         Смирнов је члан Патријаршијске комисије за питања породице и заштите материнства постао марта 2013. До тада је био шеф синодалног одељења за сарадњу са оружаним снагама и правосудним органима.

         Он је предложио да се у Русији врати порез на нематеринство који је некада постојао у СССР.

         Од 1. септембра 2012. године у већини руских школа уведен је курс Основе религиозне културе и световне етике са садржајима посвећеним основним религијама које се исповедају у земљи.

 

http://www.fakti.org/orthodox-point/svyataya-rus/u-ruskim-skolama-se-moze-pojaviti-novi-predmet-smisao-zivota

[Иван Недић]

Једна од најинтересантнијих и најнеобичнијих савремених личности РПЦ. По понашању, манирима, (позитивним) недостатком длака на језику и сл. упоредио бих га са владиком Атанасијем Јевтићем

[Драшко]

Молодец!

[Ignjatije]

 „Потребно је разумети смисао живота и његов правац“ - указао је Смирнов.

 

Управо то је оно чега нема у школи. То главно изостаје. Пуне главе деци разним информацијама, уче их да рецитују оно што им се предаје. А где је образовање ? Образовати значи формирати. Треба ђака формирати као личност, као човека. А то је немогуће без моралног усавршавања, здравих међуљудских односа, без разумевања овог живота и поштовања према њему, према себи, природи и друштву.

[Srdjan Kotur]

U druženju, putovanjima, sportu, šetnjama, izlascima, humanitarnom radu, čitanju...?

[keka]

U druženju, putovanjima, sportu, šetnjama, izlascima, humanitarnom radu, čitanju...

sve to i jos po nesto 

[JESSY]

..све ово што си навео има смисла....као и још неке ствари које ниси навео....

[Volim_Sina_Bozjeg]

Postoji li ijedan covek od pocetka covecanstva a da mu se Bog nije javio?

Ako postoji ja sam izgubio svoj zivotni smisao kao pravoslavni Hriscanin.