Зашто добри момци увек "извисе"?

[laetitia]

Нема потребе да било ко баца дрвље и камење на тебе, али једноставно ниси у праву.

Вероватно си само бирала момке који још нису изашли из пубертета, барем у глави.

Далеко од тога да им је битан само секс, мушкарци су, веровала или не, као и жене, бића која желе и којима је потребно да воле и буду вољена. Није им секс ништа више или мање битан него нама.

Немој због некога ко те је повредио да пропустиш прилику за нову љубав. Кроз разочарења и раскиде скоро сви морају да прођу, све се то преживи, иако може да боли као сама смрт.

Сретаћеш и оне којима је само до забаве и оне којима је само до брака да би имао ко да им кува и чисти, али немој никада да помислиш да су сви такви. Главу горе и веруј Господу, права је уметност како Он спаја људе!

[Мика]

тако се прича....

[DYNABLASTER]

  On 10. 6. 2012. at 16:10, CasaVode рече

Sad ce drvlje i kamenje na mene..

Svi momci su bajni i sjajni dok ne dodje pitanje oko kreveta. Lagace da zele da vas zene, pa bilo da dobiju ili ne dobiju to sto zele, ostavice vas. Doziveh i jedno i drugo. Kako se osecam? Bedno! Odvratno! Uzasno! Iskorisceno i opet lagano! Opet potvrda da me ama bas, bas, bas niko ne voli. Da je na ovom svetu fuj. Da je svima bitan taj krevet! Samo to i to i to i to i to i nista drugo. Prava ljubav- rien! Nesto divno- rien! NEsto kao iz pesama Kusija i Desanke Maksimovic- rien! I receno mi je da je to lepo sve sto sam ja zamislila, ali u ovom svetu u ovom dobu to ne funkcionise tako.

I kao sta ostaje? Voleti punim srcem i voleti i davati i srce i telo dok ne umres od suza od prethodnog razocarenja, pa opet das i srce i telo pa ces jednom ubosti.. kao corava koka zrno!

Zao mi je, momci, ali svi ste divni na recima, na delima se pokazete kada vam ruka ide gde ide, i sta nakon toga uradite... Planovi o buducnosti prosto iskliznu... Onda vidim da je sve bila laz, da vam je stalo do zabave, i do naci bilo koju neiskusnu glupacu za brak kada vec ne moze se biti sa pravom ljubavlju, jer vam gori pod nogama 30 godina, treba se o braku misliti, pa je ta 20-godisnjakinja koja ne zna ni da se ljubi, niti sta slicno tome, koja svojuj ljubav pokazuje kao dete- pokloniti pogled, uhvatiti za ruku, pokloniti svet, pokloniti rucno napravljen ram, podeliti uzinu....

Zao mi je...

Prvo skoci pa reci hop! Ne pripremaj razanj dok je zec u sumi! itd

ono sto ocu da kazem je da si ti sama odgovorna za te lazi u kojima si zivela, sama si izmislila umislila i isprojektovala nesto sto ne postoji, da planiras mozes samo plot, tj da plotujes... to je cak i neka vrsta nasilja i siledzijstva nad samom sobom i nad partnerom(uh sto ne volim ovu rec, ali sad je sasvim na mestu)... to je gora prevara(obmana, laz) nego da momak prevari devojku sa nekom zenskom...

imao sam slican slucaj, devojka sa kojom sam bio je isto tako zivela u buducnosti i sve je ona to vec lepo isplanirala i isprojektovala, a veze sa stvarnoscu nije bilo, posle toga je nasla ljubav udala se, dobila dete i sad smo srecni i ona i ja obaska ja u tu vezu nisam usao ni sa kakvim planovima, uprkos tome sto nije islo, devojka se upirala da sve bude po njenom planu na silu- to jednostavno ne ide, i eto dobro je sto smo tu laz okoncali, i desilo joj se ono pravo i zbog toga sam radostan

Sloboda je na prvom mestu

[Данијел Драгичевић]

  On 10. 6. 2012. at 16:10, CasaVode рече

Sad ce drvlje i kamenje na mene..

Svi momci su bajni i sjajni dok ne dodje pitanje oko kreveta. Lagace da zele da vas zene, pa bilo da dobiju ili ne dobiju to sto zele, ostavice vas. Doziveh i jedno i drugo. Kako se osecam? Bedno! Odvratno! Uzasno! Iskorisceno i opet lagano! Opet potvrda da me ama bas, bas, bas niko ne voli. Da je na ovom svetu fuj. Da je svima bitan taj krevet! Samo to i to i to i to i to i nista drugo. Prava ljubav- rien! Nesto divno- rien! NEsto kao iz pesama Kusija i Desanke Maksimovic- rien! I receno mi je da je to lepo sve sto sam ja zamislila, ali u ovom svetu u ovom dobu to ne funkcionise tako.

I kao sta ostaje? Voleti punim srcem i voleti i davati i srce i telo dok ne umres od suza od prethodnog razocarenja, pa opet das i srce i telo pa ces jednom ubosti.. kao corava koka zrno!

Zao mi je, momci, ali svi ste divni na recima, na delima se pokazete kada vam ruka ide gde ide, i sta nakon toga uradite... Planovi o buducnosti prosto iskliznu... Onda vidim da je sve bila laz, da vam je stalo do zabave, i do naci bilo koju neiskusnu glupacu za brak kada vec ne moze se biti sa pravom ljubavlju, jer vam gori pod nogama 30 godina, treba se o braku misliti, pa je ta 20-godisnjakinja koja ne zna ni da se ljubi, niti sta slicno tome, koja svojuj ljubav pokazuje kao dete- pokloniti pogled, uhvatiti za ruku, pokloniti svet, pokloniti rucno napravljen ram, podeliti uzinu....

Zao mi je...

He he he... Ja sam jednoj djevojci poklonio ručno napravljen ram. Oooo brother....

Tačno je ovo što si napisala, međutim to nije potpuna istina. Kada bismo zamjenili uloge u ovoj priči, opet bi bilo tačno ali ne i potpuna istinita.

No, ja vjerujem da po Božijem promislu svako dvoje ljudi koji se nađu u životu (tj. ljbavi) imaju šansu i da u tome uspiju. Inače, što bi ih džabe spajao. Međutim, do to dvoje i samo do to dvoje (mada su ljudi današnjice ovaj aksiom proširili i na troje :D) je da li će oni u tom odnosu da uspiju ili ne.

Da li će dječkica prihvatiti činjenicu da se ne jede sve što leti? Da li će gospođica prihvatiti činjenicu da se svijet ne okreće oko nje? Polako, svi treba da učimo.

http://www.youtube.com/watch?v=f9WD5CfjmLc

[Таша]

Dobri momci nikad ne izvise. Izvise samo "dobri momci" - pre ili kasnije.

[CasaVode]

Ne, ne. Mislim da se nisam dobro izrazila. Oni su ti koji su pominjali buducnost, decu, sve lepo napravili planove a da mene nisu ni pitali da li ja to planiram sad odmah, ili kasnije, polako. Jer ipak sam ja za to da se to dvoje upoznaju, svako je kod svoje kuce dobar, kada ljudi provedu vise vremena zajedno i malo zive zajedno onda se vidi da li te dve osobe mogu da funkcionisu. Poucena maminim zivotom, nisam bas za varijantu, e, pa znas ajde da se vencamo, mislim znamo se dugo/ajde da se vencamo ja te mnooogo volim a to sto smo u vezi 2 meseca, big deal..

Drugi problem je sto su to osobe koje su htele biti sa mnom i to dugo bile uporne. Jednom sam i rekla zasto ne bih da ide dalje od prijateljstva- zbog godina. Prosto je puno toga od kuce bilo u mojoj glavi i milion zabrana i 'vaspitanja' a sada znam samo lazni moral da su mi usadjivali jer sam puno toga saznala vezano za njih, tako da mi ljudi gade iz dana u dan. Sve oni moralni a drugi niko, sta god ja da uradim nije dobro. pfff Progutala sam i godine na kraju, i strah da mi se mozda sveti i strah da je neki koji bi samo da se zabavi i da me laze debelo jer ja nemam uvid u to sta on radi (nismo iz istog mesta) kada nismo zajedno, strah da nije neki sandrc kako u danasnje vreme ima da snimaju sve sto rade sa devojkom pa posle na net okace (ima i takvih, ima svega i svacega, nacula sam se svega i nagledala i prosto me je strah kuda ide ovaj svet). Ponekada (ponekada?! staaaaalno) razmisljam da li je mozda covek stvarno hteo da me zeni, ali je hteo bas tada, a posle fakultet da zavrsim naknadno. A ja se pitam kako? Sta ja onda da radim da bih mogla placati skolarinu? Nece valjda muz ili otac da mi placa dok ja tamo sa muzem i radjam decu, stvaram porodicu. I da zavisim od muza kao moja majka i posle ni rucak nije dobar, ni decu ne vaspitava dobro, a nikad kod kuce nije. Nije decu samo zena stvorila, vec musko i zensko, s tim da ih zena radja dok vecina muzeva sede u kafanicu, umesto da budu tako i da cekaju da vide odmah dete i zenu. Poprilicno sam ogorcena, moram priznati. Jer niko ne moze mene razumeti koliko je straha u meni da ne pogresim kao moja mama. I lepo, ali leeeeeeeeeeeeeepo ispricam sve coveku i trazim da me razume, trazim da idemo polako, trazim da ne zurimo nigde. Cak sam se u jednom momentu i uplasila da dodje do razlaza nakon 4-5 godina i sta ce on tada?! Necu da ostane sam. Blage on veze nema koliko sam ja uprkos godinama i strahu da nije neki pokvarenjak, da sam ga jako zavolela. Upoznala sam ga, bar onu stranu koju mi je servirao, upoznala sam to, ali sam se i pitala kakva je ona druga strana, i doduse i videla tu drugu stranu, ali on kao da je nije ni svestan kada izgovri nesto sto zna da zaboli, a ja ne smem da mu kazem da sumnjam u njega i da me je strah od njega? Da vija mladje. Sve mi je nekako delovalo kao da mu vise gori pod nogama a ne moze sa bivsom vise nikako, pa hajde ova, vidi se da ne zna nista. Mislim da mi je vise zao sto sam izgubila coveka u njemu sa kime bih se smejala. Cim nikako da dobije sto zeli... sajanora.. Kao ne odgovaraju mu veze na daljinu, a nakon toga (mesec dana od mog dolaska ovde) on nalazi devojku i ima vezu na daljinu. Ali onda stavih prst na celo, pa videh da se cesce vidjaju-u krevetu. A sa mnom bi cekao jos godinu dana, i vidjao jednom mesecno, i to bih ja dolazila, ne on ovamo.

I ovaj isto tako... Ista prica! S tim sto se ovaj dobrano igrao sa mojom nesigurnoscu i uspeo da mi udje u glavu i da se pogira sa mnom. Dobio sta je hteo i pa-pa. Kakav brak, kakva deca, dobio sam sta sam hteo napokon, i sad mogu otici mirne duse...

- Eto, ja sam ti prijatelj, ucinio sam sve za tebe a ti me odbijas, ja te volim, to sto ti mislis da ces sa nekim biti srecna ako ste oboje neiskusni i da cete biti dugo u vezi pa posle i u braku, to se nece desiti, nema garancije da ce trajati, mozda se razvedete odmah nakon 2 meseca a ti sa bebama ostanes, ja te volim, ja ti to necu uraditi, bicemo zauvek zajedno, ja sam dolazio cak i kod tebe, da li je on to uradio, ja sam provodio dane sa tobom, sve ce to da ti se vrati jer odbijas mene a ja te volim i necu da te povredim, Bog vidi sve, zna da te volim, to nema nikakve veze sa krevetom, to i treba kada se dvoje vole, to ljudima treba, treba i tebi, pod stresom si a i imas toliko godina, kad mislis da to uradis.... Torture! Svaki dan! I kad je dobio sta je hteo- pa pa... O nasilnoscu i nestajanju (stop) necu ni da pricam. Vo! Vo!

Ja se sada i plasim da mi se neko svidi i da se druzim sa nekim, da nekome kazem kako ja vidim ljubav, sta ja ocekujem, a volela bih da imam vezu, da se vidjam sa nekim cesto, da setamo, da pricamo, da budemo prvo prijatelji jednom drugome, da pre svega to budemo jednom drugome. A ne kad cemo sto pre u krevet zaskociti. Privlacnost.. Ma bas ce mi sek. privlacnost ocuvati vezu i kasnije brak. Sta ako se na drugim poljima ne slazemo u opste? Onda da budemo u braku samo zbog toga? Jer nam je tamo super, a to sto bi on da ide go po kuci, nista, to sto on prezire plavu boju, ne moze da istolerise sto slusam Tomija Emanuela a ja moram da tolerisem zvezde granda? Pa da mi decu uci tim pesmicama a ne ono iz bukvara i ostalih knjizica koje cuvam za moju decu da imaju divne pesmice?

Zasto ljudi ne mogu da razumeju kada im ispricam o ljudima u mojoj okolini i mojoj porodici i kazem im da imam strah od toga i toga i od ovoga i zbog onoga i sve lepo objasnim. I kad kazem da sam zbunjena, kad kazem da mi treba vremena da razmislim, kad kazem da nisam sigurna u to, da ne bih da brzamo, ..... iskrena do koske i prepoznaje se strah u mom glasu i ocima, u meni se prepoznaje strah i da se borim sa onim izrecenim jer ne bih da povredim, a ne bih ni da oteram, vec da ide polako. Jer porediti mene od toliko godina sa starijima, pa naravno da necu znati da se postavim kako treba i da onako naslepo kazem Da pa sta bude.. I onda to odmah tako kako su oni zamislili, a pitam se da li su ili je to samo bila laz da pomislim da stvarno hoce da trajemo, a posle kada dobiju sto zele ili ne dobiju jer ne mogu oni da odlaze tako daleko, pa-pa.

Ja ne kazem da nemam ni ja krivice, ali ne mogu ja da mislim kao 28-godisnjak ili kao 30-godisnjak. Oni su prosli svoje 20 u picu, zabavi, putovanjima, zavrsili svoje skole, imaju posao, sve sebi obezbedili i sada jos zena. Sto ja nemam prava da oni budu uz mene i pruzaju mi ono sto su oni imaju sa svojih 20- setnje, putovanja, poklanjanje ramova, meda, solja za godisnjice nakon 1 pa 2 pa 3... meseca? Na razne igranke, da budemo u vezi, da imam vezu sa tom osobom? Usput da zavrisim ja svoje skole, i onda mogu lepo da se posvetim poslu i deci. Why???

[drvce]

  On 11. 6. 2012. at 9:35, CasaVode рече

Ne, ne. Mislim da se nisam dobro izrazila. Oni su ti koji su pominjali buducnost, decu, sve lepo napravili planove a da mene nisu ni pitali da li ja to planiram sad odmah, ili kasnije, polako. Jer ipak sam ja za to da se to dvoje upoznaju, svako je kod svoje kuce dobar, kada ljudi provedu vise vremena zajedno i malo zive zajedno onda se vidi da li te dve osobe mogu da funkcionisu. Poucena maminim zivotom, nisam bas za varijantu, e, pa znas ajde da se vencamo, mislim znamo se dugo/ajde da se vencamo ja te mnooogo volim a to sto smo u vezi 2 meseca, big deal..

Drugi problem je sto su to osobe koje su htele biti sa mnom i to dugo bile uporne. Jednom sam i rekla zasto ne bih da ide dalje od prijateljstva- zbog godina. Prosto je puno toga od kuce bilo u mojoj glavi i milion zabrana i 'vaspitanja' a sada znam samo lazni moral da su mi usadjivali jer sam puno toga saznala vezano za njih, tako da mi ljudi gade iz dana u dan. Sve oni moralni a drugi niko, sta god ja da uradim nije dobro. pfff Progutala sam i godine na kraju, i strah da mi se mozda sveti i strah da je neki koji bi samo da se zabavi i da me laze debelo jer ja nemam uvid u to sta on radi (nismo iz istog mesta) kada nismo zajedno, strah da nije neki sandrc kako u danasnje vreme ima da snimaju sve sto rade sa devojkom pa posle na net okace (ima i takvih, ima svega i svacega, nacula sam se svega i nagledala i prosto me je strah kuda ide ovaj svet). Ponekada (ponekada?! staaaaalno) razmisljam da li je mozda covek stvarno hteo da me zeni, ali je hteo bas tada, a posle fakultet da zavrsim naknadno. A ja se pitam kako? Sta ja onda da radim da bih mogla placati skolarinu? Nece valjda muz ili otac da mi placa dok ja tamo sa muzem i radjam decu, stvaram porodicu. I da zavisim od muza kao moja majka i posle ni rucak nije dobar, ni decu ne vaspitava dobro, a nikad kod kuce nije. Nije decu samo zena stvorila, vec musko i zensko, s tim da ih zena radja dok vecina muzeva sede u kafanicu, umesto da budu tako i da cekaju da vide odmah dete i zenu. Poprilicno sam ogorcena, moram priznati. Jer niko ne moze mene razumeti koliko je straha u meni da ne pogresim kao moja mama. I lepo, ali leeeeeeeeeeeeeepo ispricam sve coveku i trazim da me razume, trazim da idemo polako, trazim da ne zurimo nigde. Cak sam se u jednom momentu i uplasila da dodje do razlaza nakon 4-5 godina i sta ce on tada?! Necu da ostane sam. Blage on veze nema koliko sam ja uprkos godinama i strahu da nije neki pokvarenjak, da sam ga jako zavolela. Upoznala sam ga, bar onu stranu koju mi je servirao, upoznala sam to, ali sam se i pitala kakva je ona druga strana, i doduse i videla tu drugu stranu, ali on kao da je nije ni svestan kada izgovri nesto sto zna da zaboli, a ja ne smem da mu kazem da sumnjam u njega i da me je strah od njega? Da vija mladje. Sve mi je nekako delovalo kao da mu vise gori pod nogama a ne moze sa bivsom vise nikako, pa hajde ova, vidi se da ne zna nista. Mislim da mi je vise zao sto sam izgubila coveka u njemu sa kime bih se smejala. Cim nikako da dobije sto zeli... sajanora.. Kao ne odgovaraju mu veze na daljinu, a nakon toga (mesec dana od mog dolaska ovde) on nalazi devojku i ima vezu na daljinu. Ali onda stavih prst na celo, pa videh da se cesce vidjaju-u krevetu. A sa mnom bi cekao jos godinu dana, i vidjao jednom mesecno, i to bih ja dolazila, ne on ovamo.

I ovaj isto tako... Ista prica! S tim sto se ovaj dobrano igrao sa mojom nesigurnoscu i uspeo da mi udje u glavu i da se pogira sa mnom. Dobio sta je hteo i pa-pa. Kakav brak, kakva deca, dobio sam sta sam hteo napokon, i sad mogu otici mirne duse...

- Eto, ja sam ti prijatelj, ucinio sam sve za tebe a ti me odbijas, ja te volim, to sto ti mislis da ces sa nekim biti srecna ako ste oboje neiskusni i da cete biti dugo u vezi pa posle i u braku, to se nece desiti, nema garancije da ce trajati, mozda se razvedete odmah nakon 2 meseca a ti sa bebama ostanes, ja te volim, ja ti to necu uraditi, bicemo zauvek zajedno, ja sam dolazio cak i kod tebe, da li je on to uradio, ja sam provodio dane sa tobom, sve ce to da ti se vrati jer odbijas mene a ja te volim i necu da te povredim, Bog vidi sve, zna da te volim, to nema nikakve veze sa krevetom, to i treba kada se dvoje vole, to ljudima treba, treba i tebi, pod stresom si a i imas toliko godina, kad mislis da to uradis.... Torture! Svaki dan! I kad je dobio sta je hteo- pa pa... O nasilnoscu i nestajanju (stop) necu ni da pricam. Vo! Vo!

Ja se sada i plasim da mi se neko svidi i da se druzim sa nekim, da nekome kazem kako ja vidim ljubav, sta ja ocekujem, a volela bih da imam vezu, da se vidjam sa nekim cesto, da setamo, da pricamo, da budemo prvo prijatelji jednom drugome, da pre svega to budemo jednom drugome. A ne kad cemo sto pre u krevet zaskociti. Privlacnost.. Ma bas ce mi sek. privlacnost ocuvati vezu i kasnije brak. Sta ako se na drugim poljima ne slazemo u opste? Onda da budemo u braku samo zbog toga? Jer nam je tamo super, a to sto bi on da ide go po kuci, nista, to sto on prezire plavu boju, ne moze da istolerise sto slusam Tomija Emanuela a ja moram da tolerisem zvezde granda? Pa da mi decu uci tim pesmicama a ne ono iz bukvara i ostalih knjizica koje cuvam za moju decu da imaju divne pesmice?

Zasto ljudi ne mogu da razumeju kada im ispricam o ljudima u mojoj okolini i mojoj porodici i kazem im da imam strah od toga i toga i od ovoga i zbog onoga i sve lepo objasnim. I kad kazem da sam zbunjena, kad kazem da mi treba vremena da razmislim, kad kazem da nisam sigurna u to, da ne bih da brzamo, ..... iskrena do koske i prepoznaje se strah u mom glasu i ocima, u meni se prepoznaje strah i da se borim sa onim izrecenim jer ne bih da povredim, a ne bih ni da oteram, vec da ide polako. Jer porediti mene od toliko godina sa starijima, pa naravno da necu znati da se postavim kako treba i da onako naslepo kazem Da pa sta bude.. I onda to odmah tako kako su oni zamislili, a pitam se da li su ili je to samo bila laz da pomislim da stvarno hoce da trajemo, a posle kada dobiju sto zele ili ne dobiju jer ne mogu oni da odlaze tako daleko, pa-pa.

Ja ne kazem da nemam ni ja krivice, ali ne mogu ja da mislim kao 28-godisnjak ili kao 30-godisnjak. Oni su prosli svoje 20 u picu, zabavi, putovanjima, zavrsili svoje skole, imaju posao, sve sebi obezbedili i sada jos zena. Sto ja nemam prava da oni budu uz mene i pruzaju mi ono sto su oni imaju sa svojih 20- setnje, putovanja, poklanjanje ramova, meda, solja za godisnjice nakon 1 pa 2 pa 3... meseca? Na razne igranke, da budemo u vezi, da imam vezu sa tom osobom? Usput da zavrisim ja svoje skole, i onda mogu lepo da se posvetim poslu i deci. Why???

[-Владимир-]

Шта ћеш, живот није рај, јер "сав свет у злу лежи". Опусти се, млада си још, биће свега и свачега, само се поуздај у Бога и не плаши се. Ево једног цитата који мени пуно значи кад сам у неком бедаку.

"33. Ово вам казах, да у мени мир имате. У свету ћете имати невољу; али не бојте се, јер ја надвладах свет. "

Е да, и овај је много битан

"будите дакле мудри као змије и безазлени као голубови."

Пс: Неке ствари су прецењене, ето мени нико није поклањао ни рамове, мед , шоље ни водио на путовања па сам опет здрав и нормалан...ваљда . 4chsmu1

[CasaVode]

Potenciram bas na strahu da bi me neko razumeo zasto bojazljivo idem ka necemu. Jer svaki put kada sam isla otvorenog srca, dobijala sam po nosu samo tako. I onda poceh da duvam i u ledeni jogurt. I da hocu da kazem toj osobi da razume moj strah, da me pusti da se borim sa tim strahom, da ga pobedim, a kako ta osoba moze da mi pomogne- da bude uz mene, to ce mi biti dovoljno. Bez svih tih ispuni mi i ovu zelju i ovu zelju i ovu zelju, i ovu zelju a gde je moja zelja? Gde je moja zelja da imam i ja isto sto je on imao u mojim 20-im? Fakultet ucio i devojku imao, svirao gitaru, pevao devojci, sedeli na obali, poklonio joj skoljku, zna da ce biti zauvek zajedno, i da ih ceka lepa buducnost, ali sve to gradi vremenom, godinu dana gradimo ovo, drugu godinu gradimo ovo (mislim u onom smislu- poverenje, uspeh na fakultetu, napredak da i jedno i drugo bude ostvareno, zadovoljno sobom, ispunjeno, da ispuni i neku svoju svrhu- tipa ja hocu da budem super profesor i da imam veliko znanje i da to prenosim deci, da ih ucim da budu prijatelji, da cene male stvari, da naprave nesto ni iz cega, da nisu bitni skupoceni pokloni od ne znam koliko hiljada dinara da bi se dokazala ljubav prema prijatelju- da je tu moguce i jedno malo seme u saksiji sa porukom sta raditi i nekom lepom posvetom...)

Kako da meni nestane strah ako covek uradi bas ono cega se ja plasim? Cak sam i citala o onom Zakonu privlacenja koji ima puno slicnosti ili jednakosti ili.. sa recima oca Tadeja- Kakve misli, takav zivot.

Kako to- biti mudar kao zmija a bezazlen kao golub? Moze konkretan primer?

[drvce]

  On 11. 6. 2012. at 11:59, CasaVode рече

Potenciram bas na strahu da bi me neko razumeo zasto bojazljivo idem ka necemu. Jer svaki put kada sam isla otvorenog srca, dobijala sam po nosu samo tako. I onda poceh da duvam i u ledeni jogurt. I da hocu da kazem toj osobi da razume moj strah, da me pusti da se borim sa tim strahom, da ga pobedim, a kako ta osoba moze da mi pomogne- da bude uz mene, to ce mi biti dovoljno. Bez svih tih ispuni mi i ovu zelju i ovu zelju i ovu zelju, i ovu zelju a gde je moja zelja? Gde je moja zelja da imam i ja isto sto je on imao u mojim 20-im? Fakultet ucio i devojku imao, svirao gitaru, pevao devojci, sedeli na obali, poklonio joj skoljku, zna da ce biti zauvek zajedno, i da ih ceka lepa buducnost, ali sve to gradi vremenom, godinu dana gradimo ovo, drugu godinu gradimo ovo (mislim u onom smislu- poverenje, uspeh na fakultetu, napredak da i jedno i drugo bude ostvareno, zadovoljno sobom, ispunjeno, da ispuni i neku svoju svrhu- tipa ja hocu da budem super profesor i da imam veliko znanje i da to prenosim deci, da ih ucim da budu prijatelji, da cene male stvari, da naprave nesto ni iz cega, da nisu bitni skupoceni pokloni od ne znam koliko hiljada dinara da bi se dokazala ljubav prema prijatelju- da je tu moguce i jedno malo seme u saksiji sa porukom sta raditi i nekom lepom posvetom...)

Kako da meni nestane strah ako covek uradi bas ono cega se ja plasim? Cak sam i citala o onom Zakonu privlacenja koji ima puno slicnosti ili jednakosti ili.. sa recima oca Tadeja- Kakve misli, takav zivot.

Kako to- biti mudar kao zmija a bezazlen kao golub? Moze konkretan primer?

Ne preostaje ti nista drugo nego da nadjes devojku, poklonis joj skoljku i naucis da primas sljage muski.

[-Владимир-]

  Цитат

Kako to- biti mudar kao zmija a bezazlen kao golub? Moze konkretan primer?

Па рецимо, гледаш да ником не учиниш зло, будеш добронамерна, а опет будеш свесна да свет тако не функционише, и да се не ослањаш превише на добронамерност других људи, тј да не будеш наивна.

Тако некако, сад, ако неко има бољи пример нека га да.

[DYNABLASTER]

bolje onda ovaka shljaga! :lol:

[feeble]

  On 11. 6. 2012. at 12:11, drvce рече

Ne preostaje ti nista drugo nego da nadjes devojku, poklonis joj skoljku i naucis da primas sljage muski.

Ел да буде лезибејка? Колико схватих члан CasaVode је женско.

[CasaVode]

Sljaga je meni preko glave.

Znaci samo da gledam da li meni odgovara i to je to. Ako ne odgovara- pa- pa.. I onda da mi onako opet neko prebacuje preko nosa kako odbijam dobrog momka i trcim za necim sto ne postoji. Great. I'm happy now.. (not)

[DYNABLASTER]

a da probas da odes na Miroljubov sajt za upoznavanje?