Jedna ili dve SVESTI u Hristu

[milan.]

Ima jednu volju. Svaka ipostas Trojice ima, kroz ipostasno svojstvo, individualnu volju, jer je volja kao izraz slobode u posedu ličnosti. Međutim, ličnost ne postoji bez suštine, a kroz božansku suštinu koja je jedna, Božija volja uvek rezultuje kao jedna.

 

Jel to kao da kažemo da ti i ja imamo dve volje, ali pošto imamo istu prirodu da je to onda ustvari jedna volja?

[Milan Nikolic]

Jedino ako našu prirodu podrazumevamo kao onu koju je poneo Hristos.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ima jednu volju. Svaka ipostas Trojice ima, kroz ipostasno svojstvo, individualnu volju, jer je volja kao izraz slobode u posedu ličnosti. Međutim, ličnost ne postoji bez suštine, a kroz božansku suštinu koja je jedna, Božija volja uvek rezultuje kao jedna.

 

Volja i energije Božije (u smislu volje sa jedne i energije sa druge strane) imaju neku vrstu simetrije - krajnje poreklo im je konkretna ipostas Oca ili Sina ili Duha. Međutim, šta god da Bog čini, bilo to u Svom večnom odnosu (Trojice) ili u činu stvaranja i upravljanja svetom, to se ostvaruje kroz zajedničku suštinu Trojice gde individualne volje i energije uvek rezultuju kao jedna volja i jedna energija.

Једна Личност једна свест?

 

Три Личности?

[milan.]

Jedino ako našu prirodu podrazumevamo kao onu koju je poneo Hristos.

 

Ne razumem što bi jedna priroda ma kakva, bilo čovečanska, ili božanska, činila više volja jednom? nije to priroda pa da ne dolazi do cepanja ili deljenja kako sam čitao da se naša cepa a bozanska ne. Volja je ipak svojstvo ličnosti. Tako da ako svako ima svoju volju koja je izraz ličnosti, onda ne kontam kako je to onda jedna volja.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Ima jednu volju. Svaka ipostas Trojice ima, kroz ipostasno svojstvo, individualnu volju, jer je volja kao izraz slobode u posedu ličnosti. Međutim, ličnost ne postoji bez suštine, a kroz božansku suštinu koja je jedna, Božija volja uvek rezultuje kao jedna.

 

Zar nije Sveti Maxim Ispovednik u raspravi za monotelitima volju vezivao za prirodu pa posto su u Hristu dve prirode bile su i dve volje?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Zar nije Sveti Maxim Ispovednik u raspravi za monotelitima volju vezivao za prirodu pa posto su u Hristu dve prirode bile su i dve volje?

У Христу засигурно постоје две воље, то Милан не спори.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

У Христу засигурно постоје две воље, то Милан не спори.

Onda volja nije izraz slobode vec svojstvo prirode.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Onda volja nije izraz slobode vec svojstvo prirode.

Не разумем.

 

Мислиш на Миланов текст?

[Ламех]

Svaka ipostas Trojice ima, kroz ipostasno svojstvo, individualnu volju

 

Нема индивидуалну вољу.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ламех, шта се подразумева под тим да је Богочовек недељиво од Божанског у свему подобан нама осим по греху? (у људској природи)

 

Дакле да ли је Богочовек баш у свему подобан нама па тако и по свести у својој људској природи или је та свест коју има као Личност једна а опет у свему подобна нама, како би био у тој својој људској природи потпуни човек недељиво од свог сопственог Божанства?

[Milan Nikolic]

Zar nije Sveti Maxim Ispovednik u raspravi za monotelitima volju vezivao za prirodu pa posto su u Hristu dve prirode bile su i dve volje?

 

To je tako. Međutim, da je to jednostavno pitanje ne bismo imali toliko dug spor sa monotelitima (i monofizitima) do dan danas.

 

Moje je mišljenje da taj spor ne može biti konačno rešen dokle se ne izglade problemi trijadoloških pitanja između podeljenog hrišćanstva zapada i istoka. Mnogo toga tek treba biti razjašnjeno.

 

Dakle, ako bih lično odgovarao na pitanja o problemu monotelitstva, počeo bih od tumačenja same trijadologije i tako došao do hristologije. Nadam se da ćemo i to ovde pokrenuti.

[Deja Vu]

Kako sam uspeo da ispratim ovo sto je pisano, treba da se pravi razlika izmedju subjekta i licnosti. 

Ako je svest sposobnost subjektivne percepcije, i ako je Hristos imao 2 svesti, to znaci da je imao 2 subjekta koja su dolazila od 2 razlicita izvora (ljudske i bozanske prirode). Medjutim, ta 2 subjekta su cinila samo 1 licnost. 

A licnost nije nista drugo do ono sto proizilazi iz odnosa sa drugim. Subjekat je ono nase ja, ali to ja ne dolazi od odnosa tj. to ja nije licnost. U filosofiji idealizma subjekat je posmatrac, akter pred kojim se desavaju pojave i procesi koji moze staticno posmatrati te pojave (odnosno imati svest o njima), a i dinamicno uticati na njih (odnosno ispoljavati volju). 

 

Ako biste bacili neku bebu na Mars odrzavajuci je u zivotu pomocu nekog aparata i ostavili tako samu i posmatrali je, kroz nekoliko godina dobili biste coveka koji ne bi bio licnost (jer nema odnosa sa drugima), ali biste svakako imali jednog subjekta. Taj kao i svaki subjekat ima svoju svest (odnosno sposobnost da percipcira stvari oko sebe ili samog sebe ako je u pitanju samosvest) i svoju volju sto znaci da on vidi, cuje, oseca, ima samosvest o sebi, pred njim se desavaju pojave i procesi i on moze aktivno da deluje na njih (da ispoljava volju). Npr. moze da vidi kamen, da ga uzme i da ga baci. 

 

Jer ako u Hristu imate 2 volje logicno je da cete imati i 2 subjekta od kojih proizilazi volje, sto znaci da cete imati i 2 svesti. 

[Ламех]

Видиш, занимљиво, Дежа ву, то што си написао о субјекту и личности. Не знам колико је смело и исправно рећи да субјект може означавати оно што се у хеленској мисли, дакле философији коју користе и оци, назива ипостас. Нпр. Лудовикос од савремених теолога не устеже се да ипостас изједначи у значењу са индивидуом тј. са речју атом. Ал то је сад друго...

 

@Волим Сина Божијег,

 

Христос као један од Тројице, дакле Бог по својој суштини са једне стране задржава сва она својства која тој природи припадају и која има заједничко са Оцем и Духом. А као човек, постаје је један од нас, илити узима људску природу на најконкретнији могући начин. Није човек у некаквом романтично-идеалном смислу, да типа хода 30 цм од земље и сл. Ако кажемо да узима све од човештва осим греха, то онда спада дословно све. Све наше психофизичке особине. Поред тога, оци често наглашавају да Христос показује ткзв. "непорочне страсти" или потребе људске природе које указују на њену коначност и ограниченост - страх од смрти, глад, жеђ, умор, сан, гнев итд. И та људкса природа у Христу је недељиво сједињена са божанском. Али и несливено.

Надам се да сам појаснио.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Kako sam uspeo da ispratim ovo sto je pisano, treba da se pravi razlika izmedju subjekta i licnosti. 

Ako je svest sposobnost subjektivne percepcije, i ako je Hristos imao 2 svesti, to znaci da je imao 2 subjekta koja su dolazila od 2 razlicita izvora (ljudske i bozanske prirode). Medjutim, ta 2 subjekta su cinila samo 1 licnost. 

A licnost nije nista drugo do ono sto proizilazi iz odnosa sa drugim. Subjekat je ono nase ja, ali to ja ne dolazi od odnosa tj. to ja nije licnost. U filosofiji idealizma subjekat je posmatrac, akter pred kojim se desavaju pojave i procesi koji moze staticno posmatrati te pojave (odnosno imati svest o njima), a i dinamicno uticati na njih (odnosno ispoljavati volju).  

Znaci po tebi Hristos je imao dva Ja?Jedno  je ljudsko ja koje nije licnost i jedno Bozansko Ja koje takodje nije licnost vec subjekt bez odnosa sa drugim? 

[Volim_Sina_Bozjeg]

И та људкса природа у Христу је недељиво сједињена са божанском. Али и несливено

 

То је мени јасно одавно, но будући да говоримо о свести а при том ми говориш, да Христос има свест о огранчености људске природе, дакле Христос има ту свест .. две воље две жеље... страх од смрти, све ми то говори да има потпуну људску свест, сад мене занима, да ли Христос има и недељиво од људске и ону другу Свест која је Божанска и да ли можемо говорити о томе да Личност Хтристова има две свести, несливене али и недељиве, која у односу унутар Свете Тројице јесте једна по суштини.?