Поставите питања везана за еволуциону биологију

[grigorije22]

Ni jedno ni drugo, stavio onako cisto da vidim reakciju Ceo snimak je na engleskom a nemogu nigde da nadjem u tekstualnom obliku. Inace sta ima interesantno u vezi sa ovim klipom?

[Avocado]

Ni jedno ni drugo, stavio onako cisto da vidim reakciju Ceo snimak je na engleskom a nemogu nigde da nadjem u tekstualnom obliku. Inace sta ima interesantno u vezi sa ovim klipom?

Ma apsolutno nista, decko nema pojma i blamira se...

[Apis]

Objasni mi kako mutacija dovodi do razvoja novih vrsta?dakle Od Jednocelijskog organizma do recimo tigra?

[Александар Милојков]

Хе, само да додам да је наслов теме тотални промашај. Еволуција се не бави "настанком света" нити настанком живота.

[Анастасија]

Хе, само да додам да је наслов теме тотални промашај. Еволуција се не бави "настанком света" нити настанком живота.

Јесте наслов промашај,дошло ми до сад 100 пута да га променим.А и могло би?

[Александар Милојков]

Јесте наслов промашај,дошло ми до сад 100 пута да га променим.А и могло би?

Нека га сад. То, можда, понешто каже и о "еволуционистима".

[Apis]

.

Ukupna genetska informacija u nekom organizmu naziva se Genom. Genetska informacija nosi se u molekulama koje se zovu nukleinske kiseline. Postoje dvije bazne: DNA – deoksiribonukleinska i RNA – ribonukleinska kiselina. DNA su dugacke kiseline u kojima se nalazi sav kod, dok su RNA manje i one nose samo dio koda koji je trenutno potreban celijskom mehanizmu da obavi neku akciju. Programerski receno DNA je programski kod a RNA su funkcije koje program koristi u procesu i cije rezultate trenutno mora pohraniti u radnu memoriju.

DNA i RNA su linearni polimeri (polimer je velika molekula sastavljena od strukturalnih jedinica koje se ponavljaju) sastavljeni od nukleotida. Informacija u kodu odredjena je redoslijedom tih nukleotida. Nukleotidi su kao slova, ima 30 slova i na osnovu njih pravimo tekstove. Isto tako postoje 4 nukleotida na osnovu kojih se pravi nasljedni kod. Svaki nukleotid ima tri dijela: fosfatnu grupu, petokarbonski secer (pentoza) i bazu koja sadrzi nitrogen u sebi.

Pentoza je secer koji sadrzi pet atoma ugljika u sebi. Nukleotidi DNA ili RNA vezu se pomocu petog ili treceg atoma ugljika. prvi se veze pomocu treceg, drugi pomocu petog i tako naizmjenicno do kraja niza. Izmedju njih nalazi se atom fosfora koji povezuje peti i treci atom karbona a ostatak slobodnih veza iskoristi za vezivanje sa oksigenom. Tako se dobije fosfatna grupa i tako se povezuju nukleotidi medjusobno.

Posto je pentoza, kako je maloprije receno, sastavljena od pet atoma ugljika koji su uvezani u petougao pomocu oksigena, nukleotidi se povezuju sa jedne strane medjusobno uz pomoc pentoze tako da im ostane slobodna druga strana petougla. Na toj strani bitan je atom ugljika koji nosi broj 1 medju naucnicima. Svi ostali atomi ugljika u pentozi svoje slobodne veze popunili su sa atomom O ili spojem OH u zavisnosti od polozaja ugljika u pentozi. Prvi atom ugljika iskoristen je za vezivanje sa bazom i on ima veoma veliku ulogu u molekuli. Na njega se veze nitrogenski prsten/ovi koji se popularno zovu "baze" i dijele se u pirimidine i purine. U prve spadaju Timin, uracil i Citozin a u druge spadaju Adenin i Guanin.

Sve ovo sacinjava jednu stranu lanca DNA. Sa druge strane lanca nalazi se druga polovina lanca koja ima drugaciji raspored nitrogenskih baza jer se samo mogu povezivati A-T i G-C-U

Onaj ko je iole istrazivao ozbiljnije nuklearnu biologiju razumije o cemu je ovdje rijec. Ovaj clanak ima sliku na kojoj se nalazi prikaz dijela molekule DNA (pola lanca). Covjek uopste ne mora razumjeti ovo o cemu se govori da shvati koliko je ovo kompleksno. Ja cu dati samo male smjernice sta treba gledati na slici tako da i onaj koji prvi put gleda istu moze doci do odredjenih zakljucaka. Slika prikazuje samo cetiri nukleotida povezane u dio lanca. Jedan gen moze imati po nekoliko hiljada ili desetina hiljada ovakvih nukleotida. Bilo bi potrebno napraviti panoramsku sliku koja ce imati recimo hiljadu ovakvih slika jednu do druge da se nacrta i prikaze samo jedan gen, koji recimo pravi inzulin u krvi, onda jos hiljadu slika da se nacrta gen koji daje boju ociju, pa onda jos toliko za oblik nosa, pa jos toliko za zelucanu kiselinu, pa jos toliko za boju koze, pa jos toliko za srce i svaki put za jos toliko za svaku osobinu koju imamo. Treba pretpostaviti da se ljudski vid "proizvede" iz vise takvih gena, dakle treba zamisliti vise ovakvih nizova slika od po hiljadu koji sinhronizovano rade.

Tek tad covjek malkice ulazi u velicinu covjeka. Tek tad covjek malkice skonta koliko je to komplikovano. Sjeti se svake osobine koju imas i zamisli da je potrebno najmanje hiljadu ovakvih slika jedna do druge kako bi se napravio mehanizam za tu osobinu. KOliko ljudskih osobina ima? Na hiljade... Eh sad sve te slike od hiljadu ovakvih slika spoji u jednu i dobijes ljudku DNA (i to samo pola jer na slici nije nacrtana druga polovina DNA). I to je samo 3% DNA jer se u samo 3% nalazi genetksi kod a ostalih 97% DNA otpada na negenetsku DNA tj prazan prostor i aktivatore i zaustavljace procesa.

Eh sad se vrati na ovu sliku i probaj je razumjeti. Covjek ima problema da shvati sliku od samo cetiri nukleotida a kamoli da zamisli citavu sliku DNA.

Na ovoj slici ima oko stotinjak atoma prikazano. Uzmi sto kockica i baci ih u zrak. Kolika je vjerovatnoca da kad padnu sloze se u ovaj oblik? Ne treba niko vise bilo sta da ti objasnjava. Treba ti samo zrav razum pa da shvatis kolika je velicina od stotina milijardi atoma koje se nalaze u DNA.

Sta je vjerovatnije: da je nekad bilo jedno brdo i puhali vjetrovi, sunce grijalo, pticice cvrkutale i nastao Ajfelov toranj... To kazuje teorija evolucije.

Teorija evolucije kazuje da je prvobitna bakterija imala 500 gena (ili u prosjeku 500 x 1000 ovih gore slika = 100.000 ovih gore slika) onda su se bakterije razmnozavale i mjenjale, pomalo mutirale, 99% mutacija bilo je pogresnih, 99% od ovih preostalih 1% mitohondrije su popravljale (mutacije se sve uglavnom poprave cim "celija" uoci da je doslo do iste) tako da je jedan promil mutacija donosio nekakve dobre pomake, teorija evolucije dalje govori da je onda nekim cudom za koje statisticari kazu da je matematicki nemoguce, dodalo se 1000 slika kao ova u privitku i stvorio se novi gen. Tako smo dobili novu vrstu od 501 gena. Onda su opet mutacije bile, pa nove, pa nove i napravilo se jos 1000 novih slika i naravno PRAVILNO spojilo u jednu veliku sliku i dobili smo 502 gena. Onda je to tako bilo milionima godina i na kraju smo dobili covjeka sa nesto manje od 22.500 gena.

Zaista, onaj ko hoce vjerovati u ovu teoriju neka vjeruje, ali neka ne misli da je naucno opravdana. Ja sam prikazao cetiti nukleotida na slici koja se koristi kada ucenici srednjih skola uce lekciju koja se zove "dioba celije". I ja gledam ovu sliku i pisem ovaj tekst.

Ako neko vjeruje da su se atomi na ovoj slici (njih stotinjak) slucajno ovako perfektno poredali neka vjeruje, niko mu ne brani, ali eto ako nekad htjedne neka procita ova moja pitanja i proba dati odgovor na njih.

Dakle, pogledajte na sliku i dajte sebi (ne morate meni) odgovor na pitanje: Kome darvinisti,ba prosipaju teoriju evolucije kao nauku?

[Apis]

Kako nastaje novi gen...

Najosnovnija bakterija ima manje od 500 gena. Covjek ima oko 22.410. Prvo sto se vidi iz ova dva broja jeste potreba da se nekako doda cca 22.000 gena. Medjutim, ovdje ima jedna kvaka. Koliko god bilo mutacija, pozitivnih ili negativnih one uticu na vec postojece gene. Nikad nije zabiljezeno da je nekad gen mutirao u dva gena. Ovim se potvrdjuje da je prirodna selekcija moguca unutar jedne vrste. Onaj ko je jaci, pametniji opstaje.

Nova jedinka nastaje samo onda kada se poveca broj gena u genetskom materijalu. Ne zna se tacno koliko je gena imala navodna "prva bakterija" ali danasnji najprostiji oblik bakterije ima oko 500. Jedan gen ima oko 100.000 amino-kiselina koje su perfektno poredane u niz. One nose informaciju o razvoju organizma. U njima je zapisano kako ce se celije udruzivati u tkiva ovi u organe a ovi u organske sisteme (ako je rijec o visecelijskim organizmima).

Dakle, pored tog sto je nemoguce da se napravi 501. gen, nemoguce je promjeniti genetski materijal u jednocelijskom organizmu kako bi on mogao funkcionisati kao visecelijski organizam, jer se mutacije desavaju na nekoliko mjesta u onih 100.000 amino kiselina. Celija ima svoje dijelove koji joj omogucavaju zivot. Tako na primjer, celijski zid je stiti od vanjskih uticaja kao ljude sto stiti koza ili biljke kora, preko mitohondrija preradjuje kisik koji joj se donese itd. Prosto je sve (u odnosu na organe) ali celija ima svoje dijelove koji joj sluze da obavlja proces metabolizma. I kao takva je nezavisna.

Jednocelijski organizam ima u sebi dijelove koji mu omogucavaju zivot, nezavisno od svih drugih. Kada bi taj organizam "pozelio" napredovati i postati visecelijski organizam ocigledno je da bi morao dijeliti uloge sa nekim. Dakle, umjesto jedne celije koja sve obavlja moralo bi sada imati vise celija koje bi obavljale razlicite zadatke. Jedna bi disala za taj novi visecelijski organizam, jedna bi sluzila za probavu, jedna bi nabavljala hranu, jedna bi stitila organizam itd. Samo nek jedna zakaze, sav organizam umire.

Posto je opstepoznato da se onih 500 gena nikako ne moze pretvoriti u 501 onda preostaje da postojecih 500 (sa po 100.000 aminokiselina) mutira tako da se taj jednocelijski organizam pretvori u visecelijski. Vrlo bitno je naglasiti da je kod u 500 gena prilagodjen tako da napravi bakteriju koja je sama sposobna da zivi. Mutacija treba napraviti dvocelijski organizam sa podjeljenim ulogama. Ako se uzme u obzir da je to sada potpuno drugaciji sistem funkcionisanja logicno je da genetski materijal ne moze biti promjenjen samo na jednom ili dva mjesta. Pola funkcija celija gubi i pola funkcija druga celija gubi i one daju jedan organizam sa svim funkcijama. POtrebno je, dakle, izvrsiti mutaciju na pola gena (250) ili na svim genima ali na 50.000 aminokiselina. EH sad, je smjesno racunati vjerovatnocu da se sve to poreda pravilno jer ako samo jedаn gen ofula u redanju dobijas katastrofalne posljedice i taj organizam zasigurno nije sposoban sam sebe odrzavati na zivotu

I trece: uvijek moraju istovremeno dva uspjeti tako evoulirati kako bi se vrsta odrzala...

Dakle, genetika obara teoriju evolucije.

1) Nemoguce je da mutacijom nastane novi gen. Najprostija bakterija ima 500 covjek preko 22.000

2) Nemoguce je zamjeniti genetski materijal mutacijama u tolikoj mjeri da se sa jednocelijskog nezavisnog sistema predje na visecelijski zavisni organizam.

3) Nemoguce je ispuniti prvi i drugi uslov i jos da se to dogodi dvaput istovremeno kako bismo imali muzjaka i zenku.

Dakke, dragi moji, prica o evoluciji je najveca bajka ikada ispricana. Ne zaboravite da je ta prica pocela tako sto je cika Darwin rekao da su zirafe nastale od konja jer je bilo dosta konja pa su se neki "sjetili" da izduzuju vratove kako bi dohvatili listove na visljim granama. Tako su postali konkurentniji na trzistu konja i pomalo kroz hiljade godina postali zirafe. Naknadno ce se utvrditi da je to bila bajkica za laku noc jer se stecene osobine ne prenose. Samo se nasljedne osobine prenose. Ako je neko plav i ako se farba u crno citav zivot njegovo dijete nece biti crnokoso.

[Aquilius Cratus]

Objasni mi kako mutacija dovodi do razvoja novih vrsta?dakle Od Jednocelijskog organizma do recimo tigra?

Kako je lepo kad ocenjujes nesto sto nisi propratio svojevremeno. Kada sam otvorio temu naslov

sam formulisao kao "Postavite pitanje evolucionistima" a onda mi je administracija bez pitanja promenila naslov teme u ovaj koji je sada. Naglasavam bez pitanja jer sam tada i sam bio moderator.

E sad sta od toga tada i sada o kome govori nek svako procita izmedju redova.

[Александар Милојков]

Kako je lepo kad ocenjujes nesto sto nisi propratio svojevremeno. Kada sam otvorio temu naslov

sam formulisao kao "Postavite pitanje evolucionistima" a onda mi je administracija bez pitanja promenila naslov teme u ovaj koji je sada. Naglasavam bez pitanja jer sam tada i sam bio moderator.

E sad sta od toga tada i sada o kome govori nek svako procita izmedju redova.

Минус за тога ко је променио. Верујем, нехотице.

[GeniusAtWork]

.......

Izvor tekstova?

[Apis]

Sto je bitan izvor al ajde ...http://genetika.blogger.ba/arhiva/?start=10 Bitno je valjda da li je ovo naucno validno iili ne?

[Natasa.]

Izvor tekstova?

To i ja htedoh da pitam - odakle text i gde je ta cuvena slika koja se pominje.

[Aquilius Cratus]

Objasni mi kako mutacija dovodi do razvoja novih vrsta?dakle Od Jednocelijskog organizma do recimo tigra?

Stvar je u tome sto uopste nije mutacija jedini pokretac evolucionih promena nego mutacije izazove

varijacije unutar jedne populacije i onda prirodna selekcije odvoji manje adaptirane. I tako kroz vise

generacijskih smena ona grupa varijacija koja ima selektivnu prednost prenosti svoje gene medju kojim

prvenstveno gene iz kojih se sintetisu protenitni koji x grupi celija daju tu selektivnu prednost.

Dakle kljuce je mutacija + prirodna selekcija.

Tekstove koje si okacio su potpune kojestarije i sa naukom veze nemaju. Evo ti detaljan opis

kako mutacije + prirona selekcija generiseu nove gene:

http://teorijaevolucije.com/uvod2.html

http://teorijaevoluc..._i_mesanje.html

A jos mnogo mnogo vaznije je da procitas ovo. Bez toga nema mnogo smisla raspravaljati sta

je naucno podrzano i moze li imati bilo koja naucna teorija veze sa ateizmom.

https://www.pouke.org...om-naturalizmu/

[Apis]

Sta je kojestarija konkretno?