Поставите питања везана за еволуциону биологију

[Aquilius Cratus]

Samo jos da docekamo da ti evoluiras pa da zapevamo.

:cheesy:

Можда када се обријем, да доказ буде да ми је брада еволуирала

89898989898989

IT!

Ја се бавим тим у слободно време...

Видео надзором, контролом приступа и мрежама..

Јел прави инжењер са факултетом, или нека од школица...

Pazi da se ne poseces.

Good for you.

Iznjenjer sa fakultetom.

[Aquilius Cratus]

Александре, прочита ли ти онај текст што сам поставио? Мислим да Ћирковић, а још пре сви они које је цитирао у тексту и (или) навео у референцама (Фејнман, Дијем, Квајн, Попер, Вајнберг...), мало боље размеју шта теорија јесте од о. Владана Перишића (или пак од твог разумевања његових речи).

Теорија није исти што чињеница, факт. Теорија није ни изнад чињеница. Зашто? Зато што, сведоци смо, теорија може да буде доказана као погрешна и може да буде замењена другом теоријом. Имаш научника, рецимо, који се не слажу са теоријом еволуције. Имаш научника који изводе разне теорије о хомосексуалности и у тим теоријама доказују и показују како иста није болест већ варијетет људске природе. Други, пак, научници својим теоријама показују како то јесте болест. А истина је само једно од ово двоје.

Nije tacno.

Njutnova teorija gravitacije uopste nije netacna ali za siri set objasenjenja dakle za siru sliku Ajnstajn je

mora pozvati teoriju relativiteta u pomoc.

Toerije se samo prosiruju i prosiriju, produbljuju. Nije to nova teorija u smisliu da je prethodna teorija fundamentalno pogresna nego nije mogla da objasni tako sirok spektar mehanizam nego jedan uzi, prvobitni

za koje je i bila napisana.

Ali teorija po definiciji teorije jeste iznad cinjenice jer ona povezuje cinjenice u smislenu celinu.

[Aquilius Cratus]

nisam jadna ne pismena

bleh 0102_laugh 0102_laugh

Prosto sve te prirodnjacke "torije", mada ih ja nazivam hipotezama, nisu dokazane i nisu validne u tom slucaju-bar za mene.

Шалу на страну, ова реченица управо показује да ти је научна писменост једнака нули. Не разумеш ни основе науке, а о детаљима да не говоримо. Твоје медаље, формална школованост, студије биологије, па и сирова интелгенција ама баш ништа не значе. Не знаш и ту је крај приче. Лупаш као отворен прозор. И то уопште није толико страшно, не мора свако да буде научно писмен. Страшна је ароганција с којом наступаш. Ништа горе од арогантног незнања! Опет кажем, јадна деца која су осуђена на тебе! То што има и горих у нашим школама, није никаква утеха.  winter

Sta ces zenski Kent Hovind "Hellu my nem is Kent Hovind and this is my dostoral dissertation"

:cheesy: 0212_rolleyes smej.gif 0102_laugh 0102_laugh 0102_laugh smej.gif smej.gif

[Aquilius Cratus]

Или још боље-када деца у школи питају... а ја њих онда питам...

Ти предајеш у школи?  :cheesy: О Србијо, земљо међу шљивама...

Da brate, bila sam vukovac u osnovnoj skoli, odlican djak u prirorodno-matematickoj gimnaziji, imam cak i dve godine prirodno-matematickog fakulteta na odseku za biologiju, ali sam konacno teolog. Sa 15 godina sam, uz pomoc mentora napisala elaborat iz biologije sa kojim sam osvojila bronzanu medalju na repobulickom takmicenju 92.godine..."nisam jadna ne pismena, ako ti je to znacilo ono medju sljivama. Prosto sve te prirodnjacke "torije", mada ih ja nazivam hipotezama, nisu dokazane i nisu validne u tom slucaju-bar za mene. Ja sa njihovim objasnjenjima nikada nisam bila zadovoljna i okrenula sam se i otplivala u vode teologije. Sa tim sam verovali ili ne jako prilicno zadovoljna. Ima i tu par propusta, ali sve u svemu je dobro. Sad vi ovde ücite ribu da pliva", a ja sam te vode odavno preplivala, uzduz i popreko i otplivala iz njih za sva vremena. Ako si citao nekada "Na drini cuprija"od Ivo Andrica, tamo kaze za onog neimara. Nocu je ustajao gledao most, probao malter, mrvio ga medju prstima, radio na mostu danonocno, ali kad ga je zavrsio, okrenuo se i otisao i "ne o krete se ni na nas, ni na cupriju!"Tako i ja. Zavrsila sam sa prirodnim torijama i hipotezama i sad sam bogoslov i kazu mi u poslednje vreme da sam pomalo fundamentalista-pa ako neka. Meni ne smeta.Ä kada bi samo video ko sve radi u srpskim skolama, shvatio bi da sam ja zlatna...

  0212_rolleyes smej.gif bleh 0102_laugh 0102_laugh 0102_laugh 0102_laugh 0102_laugh smej.gif smej.gif winter smej.gif smej.gif

Ljubi te bata nemoj vise molim te. Nemam vazduha.

[Михајло]

Pazi da se ne poseces.

Good for you.

Iznjenjer sa fakultetom.

Јел има неких објашњења на Српском?

везано за еволуцију....

А иначе само ме брицо брије...

:cheesy:

[Aquilius Cratus]

Pazi da se ne poseces.

Good for you.

Iznjenjer sa fakultetom.

Јел има неких објашњења на Српском?

везано за еволуцију....

А иначе само ме брицо брије...

:cheesy:

Evo ima tu koliko hoces.

http://teorijaevolucije.com/

[Александар Милојков]

Nije! Teorija je iznad cinjenica. Teorija daje smisao svim postojecim cinjenicama ona ih

Теорија не барата само чињеницама. Теорија барата и претпоставкама. Теорија барата и везама између чињеница које (везе) сама претпоставља (повезује чињенице тако да може одговорити на питања која је интересују. Тако је бар причао мој професор, отац Владан Перишић: претпоставка, теорија, чињеница. Он, као професор, има је једну непроменљиву особину: није причао непроверене и непроучене ствари.

Pogresio je!

Veza izemdju cinjenica je ono sto ligicno sledi. A teorija pomocu tih veza povezuje cinjenice u logican sled.

Логичан след не мора увек да одговара реалности, истини. Свака теорија има логични след између чињеница којима барата. Међутим, не може свака теорија одговарати реалности јер једна теорија, често, искључује другу.

[Александар Милојков]

Ali teorija po definiciji teorije jeste iznad cinjenice jer ona povezuje cinjenice u smislenu celinu.

То је оно што је проблематично. Смислена целина не мора нужно да значи и реалну истину.

[Rade-IUS]

@Rade

- To nema nikakve veze sa ovom pricom. Zena nije mogla da prinosi tovrevinu, zasto kako

    to je bitno.

-Ne znamo kada se u istoriji dogodio pad to kao prvo. A kao drugo matrijarhat ili patrijarhat pitanje

  je prilagodjavanja. Da bi to shvatio treba da pocnes da razmisljas evolutivno. A sustina je da je

  kad su pali stajali su samo na svojoj biologiji a to ti je teren na koji evolucija upisuje istoriju.

- Opet nema nikakve veze sa pricom jer se gradi na tvojim psihologizmima i o tome kakav bi Bog

    trebao da  bude.

Bitno je zato sto  Adam nije bio nadredjen Evi pa tako ni ostalima..Rusi koncept o Adamovom prvenstvu odnosu na druge koadamite.Adam i Eva su jednaki u Raju ako uvedes i druge koadamita u pricu zasto bi Adam bio nadredjen u odnosu na njih kada je vec bio ravnopravan sa Evom...Eva je dosla pod vlast posle pada... bila je jednaka..

liturgija nije kockanje jednog pred publikom nemih posmatraca..

teorija je smesna ne znam samo odakle ti smelost da je propovedas i to kao pravoslavno ucenje na forumima??????

Matrijarhat prethodi patrijarhatu....sto negira tvoju tezu da je zena dosla pod vlast muskarca na osnovu biologije zato sto muzjak dominira zenkom .to je glupost na kvadrat..

to nije tacno

ako je psihologizam postupanje sa jednakima nejednako = nepravda onda je psihologizam da je  1+1=2

[Rade-IUS]

Ali teorija po definiciji teorije jeste iznad cinjenice jer ona povezuje cinjenice u smislenu celinu.

То је оно што је проблематично. Смислена целина не мора нужно да значи и реалну истину.

Aco sto neces da odg  89898989898989

Ideja samorazvitka..gde je Bog izmislio program i sabrao kosmicki gas u tacku i okinuo veliki prasak je deizam.Bog je stvorio i posle se povukao..zakoni su sve odradili..To nije Pravoslavno.....samorazvitak cak negira konzistentnost bica..bice je relativna kategorije pretace se u drugo bice drugo bice u trece

Aleksandre jesam li u crvenim recenicama ispravan sa stanovista teoogije?

[Hana]

nisam jadna ne pismena

bliss jeeee bliss jeeee bliss jeeee

Prosto sve te prirodnjacke "torije", mada ih ja nazivam hipotezama, nisu dokazane i nisu validne u tom slucaju-bar za mene.

Шалу на страну, ова реченица управо показује да ти је научна писменост једнака нули. Не разумеш ни основе науке, а о детаљима да не говоримо. Твоје медаље, формална школованост, студије биологије, па и сирова интелгенција ама баш ништа не значе. Не знаш и ту је крај приче. Лупаш као отворен прозор. И то уопште није толико страшно, не мора свако да буде научно писмен. Страшна је ароганција с којом наступаш. Ништа горе од арогантног незнања! Опет кажем, јадна деца која су осуђена на тебе! То што има и горих у нашим школама, није никаква утеха.  0110_hahaha

Знаш како, пошто су ово већ отворене увреде, не желим више да комуницирам са тобом и молим те не коментариши више оно што ја поставим. Збогом

[Aquilius Cratus]

Ali teorija po definiciji teorije jeste iznad cinjenice jer ona povezuje cinjenice u smislenu celinu.

То је оно што је проблематично. Смислена целина не мора нужно да значи и реалну истину.

Mora. Zato sto su cinjenice kojima teorija daje smisao empirijski podaci o toj realnoj istini.

[Aquilius Cratus]

@Rade

- To nema nikakve veze sa ovom pricom. Zena nije mogla da prinosi tovrevinu, zasto kako

    to je bitno.

-Ne znamo kada se u istoriji dogodio pad to kao prvo. A kao drugo matrijarhat ili patrijarhat pitanje

  je prilagodjavanja. Da bi to shvatio treba da pocnes da razmisljas evolutivno. A sustina je da je

  kad su pali stajali su samo na svojoj biologiji a to ti je teren na koji evolucija upisuje istoriju.

- Opet nema nikakve veze sa pricom jer se gradi na tvojim psihologizmima i o tome kakav bi Bog

    trebao da  bude.

Bitno je zato sto  Adam nije bio nadredjen Evi pa tako ni ostalima..Rusi koncept o Adamovom prvenstvu odnosu na druge koadamite.Adam i Eva su jednaki u Raju ako uvedes i druge koadamita u pricu zasto bi Adam bio nadredjen u odnosu na njih kada je vec bio ravnopravan sa Evom...Eva je dosla pod vlast posle pada... bila je jednaka..

liturgija nije kockanje jednog pred publikom nemih posmatraca..

teorija je smesna ne znam samo odakle ti smelost da je propovedas i to kao pravoslavno ucenje na forumima??????

Matrijarhat prethodi patrijarhatu....sto negira tvoju tezu da je zena dosla pod vlast muskarca na osnovu biologije zato sto muzjak dominira zenkom .to je glupost na kvadrat..

to nije tacno

ako je psihologizam postupanje sa jednakima nejednako = nepravda onda je psihologizam da je  1+1=2

- Bio je nadredjen po pitanju prinosenja tvorevine a ne po njihovim face to face odnosima.

- Liturgija nije nikakvo kockanje nego slobodno dobrovoljno zajednicarenje koje mnoze biti prekinuto

odlikom coveka. Nije to nikakvo cekanje nego delatno uznosenje sebe Bogu.

-Nije glupost na kvadrat nego cinjenicno stanje. I matriajrhat i patrijarhat su cinjenice nase istorije. Ne znamo

kada se u istoriji desio pada da li pre ili posle matrijarhata. Tako da je bas smesno da me prozivas na toj osnovi.

Potrebno je ne biti glup na kvadrat pa to shvatiti.

[Hana]

Nije znao za cinjenicu evolucije

Ипак, само теорија. Велика је разлика између чињенице и теорије.

Samo teorija?

O dogmatskom pogledu na ulogu teorije u nauci

dr Milan M. Ćirković, e-mail: [email protected], Astronomska opservatorija, Volgina 7, Beograd ili Departman za fiziku, Novosadski univerzitet, Trg Dositeja Obradovića 4, 21000 Novi Sad

Kada je pre oko godinu dana, tadašnja srpska ministarka prosvete digla prašinu uklanjanjem Darvinove teorije evolucije iz školskih programa, i kod nas se sa visokog mesta začuo (ne)slavni argument kojim kreacionisti već poodavno vitlaju u svojim agresivnim kampanjama širom sveta: “evolucija je samo teorija!” Čovek na ulici, koji se ne bavi profesionalno naukom, makar se i interesovao za njene rezultate na popularnom nivou, teško izbegava da ne bude impresioniran time: pa “svi znamo” da se “teorija” razlikuje od “stvarnosti”, ili da je čak obično u sukobu sa “činjenicama”. Ovo je neiscrpan izvor zabuna, pošto svi termini pod navodnicima u prethodnoj rečenici u nauci znače nešto sasvim drugo nego u svakodnevnom životu. Nažalost, oni koji o stvarima u društvu, pa i školskim programima, odlučuju su obično veoma daleko od nauke, pa su već samim tim – čak i da im ne pripisujemo ideološke ili druge zlonamerne motive – skloniji da prihvate svakodnevni govor u kome je “teorija” maltene pogrdan pojam. U daljem tekstu videćemo da oznaka bilo čega (pa i darvinizma) kao “samo teorije” može biti sve drugo, samo ne pežorativna – naprotiv!

U poduhvatu raščišćavanja zabluda i konfuzija nimalo ne pomaže ponašanje medija, novinara, popularizatora nauke, pa i pisaca udžbenika, koje stvara (uz mali broj časnih izuzetaka) potpuno iskrivljenu i pogrešnu sliku o istinskom naučnom radu i procesu kojim dolazimo do velikih otkrića. Kao što je odavno primećeno, zadatak onih koji pišu o nauci je različit, često i direktno suprotan zadatku samih naučnika. Primer za to su fotografije: kad god se – a to ionako nije čest slučaj – pojavi potreba za fotografisanjem naučnika, to se uvek čini u njihovom radnom okruženju, pri čemu hemičar mora biti u belom mantilu sa epruvetama, astronom u kupoli teleskopa itd. Kako fotografišete čoveka koji misli? Odgovor: nikako, jer to nije medijski interesantno! Stoga u tom svetu fotogeničnosti, propagande i “odnosa sa javnošću” mesta teoretičarima uglavnom nema, što je svakako izvor opasnog iskrivljavanja slike o nauci. Stoga je tužno, ali ne i čudno, da besmislen pokušaj da se evolucija obesnaži pseudoargumentom “samo teorija” nailazi na podršku u velikom delu javnosti, čak i one obrazovane. Sve to ukazuje na neophodnost razumevanja bitnih principa i rezultata filozofije nauke, a posebno onog njenog dela koji se naziva epistemologijom (ponekad, uz oprostivo pojednostavljenje, i teorijom saznanja). Ironično, ovi rezultati koji snažno ističu ravnopravnost, ako ne i primat, teorijskog saznanja su od ogromne praktične koristi u svakodnevnom naučnom radu.

Ova se tema dotiče mnogih važnih pitanja o kojima se nažalost malo govori, a naročito se izbegavaju u udžbenicima: odnos nauke i pseudonauke, pojmovi epistemičke statičnosti i dinamičnosti, zatvoreni i otvoreni terijski sistemi, uloga etike u nauci, te priroda i struktura revolucija u nauci. O njima nažalost ovde ne možemo govoriti, ali zainteresovanom čitaocu svakako preporučujemo literaturu navedenu na kraju teksta. Jednu stvar valja, međutim, odmah istaći: u daljem tekstu govorićemo o teorijama, onako kako se one sagledavaju u svakodnevnom radu naučnika, ali i kako ih sagledavaju, recimo, istoričari nauke, navikli na širu perspektivu. Govorićemo, dakle, o teorijama, a ne o dogmama; razlika je istovremeno i očigledna i neuhvatljiva. Teorija u nauci može postati dogma; kako se to i kada dešava složeno je pitanje kojim se ne možemo baviti, ali valja pomenuti da se to u nauci, a posebno u razvijenim naukama kakve su prirodne, dešava neuporedivo ređe nego u ma kojoj drugoj oblasti ljudske aktivnosti. Doduše, to je donekle kompenzovano time što je dogmatizam u nauci manje oprostiv od dogmatizma u religiji, bankarstvu ili sportu!

Bavi li se nauka činjenicama?

Svakodnevno se suočavamo sa pozivima ljudi koji sebe smatraju racionalnim i modernim da se oslanjamo na činjenice, da se vratimo činjenicama, itd. U popularnoj predstavi, nauka se bavi činjenicama, a činjenice se obično definišu tako da predstavljaju ako ne same eksperimentalne rezultate, a ono neka jednostavna uopštavanja iz njih (“činjenica je da je Zemlja okrugla”). Pokušaćemo da objasnimo kako u ovoj popularnoj predstavi ima jako malo istine, i da je za razvoj nauke sam koncept “činjenice” gotovo potpuno nevažan! Iz njega proističu brojne zablude, kao i ničim opravdana idolatrija eksperimentalnih rezultata koja dovodi do naopakog pogleda na nauku.

Verovatno najznačajnija pojedinačna poruka filozofije nauke sastoji se u onome što se naziva Dijem-Kvajnovom tezom, po imenima francuskog fizičara i filozofa Pjera Dijema (Pierre Duhem, 1861-1916) i američkog matematičara i filozofa Vilarda Kvajna (Willard Van Orman Quine, 1908-2000). Mada ima mnogo verzija, D-K tezu možemo sažeti u sledeći iskaz:

Dijem-Kvajnova teza: Teorija je uvek nedovoljno određena (engl. subdetermined by) eksperimentom.

Kao i u ogromnom broju drugih slučajeva, krajnje elementarna istina ima čitav niz dubokih, ozbiljnih i “na prvu loptu” nesagledivih posledica. Jedna od njih jeste da u nauci nema “čistog” empirijskog saznanja, čak ni u najnaprednijim disciplinama! Zapravo, razvoj neke discipline je korelisan sa razvitkom teorijskih interpretacija u toj oblasti, a ne sa količinom empirijskih podataka (“činjenica”). Posledica toga je i ono što je, mnogo pre Dijema i Kvajna napisao niko drugi do Čarls Darvin (koji je, što se nažalost retko priznaje, značajan i kao filozof nauke): “Začuđuje da tako malo ljudi razume da nijedno posmatranje prirode nema smisla ukoliko nije u korist ili protiv nekog gledišta.” Ono što je Darvin nazivao “gledištem” jeste ono što danas smatramo naučnom teorijom. Jednostavno, zar ne?

Možemo stvar i obrnuti. Zamislimo da na neki način (kristalna kugla, intuicija, ili gledanje rešenja na kraju udžbenika) znamo odgovor na pitanje kako se veličina koju merimo Y menja u zavisnosti od neke promenljive X pre nego što smo sa merenjima krenuli. Bitna posledica D-K teze je da moramo sve empirijske podatke/rezultate merenja uzimati sa rezervom ukoliko imamo teorijskih razloga za verovanje da karakteristike datog merenja (kvalitet instrumenata, uslovi, itd.) nisu dovoljne za diskriminaciju među teorijama. Ovo se često dešava u istorijskim naukama (geologija, kosmologija, evoluciona biologija, isl.) gde je potrebno razlučiti različite načine promene neke veličine sa vremenom, a na raspolaganju su nam merenja koja su ili suviše spora ili suviše brza u odnosu na karakteristično vreme promene.

Kako upokojiti vampira?

Britanski naučnopopularni časopis New Scientist od 25. maja 2002. (kao reakcija na članke u prethodnim brojevima posvećene merenju radioaktivnosti, kao i prilog o političkim potresima u Francuskoj) donosi neodoljivo pismo čitaoca Čarlsa Norija:

“Da li su radioaktivne padavine iz Černobilja i uspon Žan-Mari Lepena u Francuskoj bili pod uticajem engleskog kralja Henrija II? Pogledajte mapu francuskih poseda koje je držao ovaj, najevropskiji od svih engleskih monarha (proveo je najveći deo života u Francuskoj) 1154. godine i imaćete odlično podudaranje sa oblastima u kojima je Le Pen dobio malo glasova u prvom krugu izbora, a još bolje podudaranje sa drugim krugom. Vratite se glasovima francuskog Nacionalnog fronta u sedamdesetim i osamdesetim godina i relacija ostaje na snazi. Potpuno me zbunjuje kako je dobri kralj Henri (koji je govorio francuskim jezikom i znao jako malo engleskih reči) koji svakako nije poznavao nuklearnu hemiju, uspeo da reprodukuje mapu padavina radioaktivnog cezijuma iz Černobilja...”

Krajnje jednostavan uvid u istorijske atlase, kao i u pomenute članke iz ranijih brojeva New Scientista, ukazuje da je korelacija koju je zapazio Nori zbilja izuzetno dobra. Bolja, može se pokazati, od onih na osnovu kojih su učinjena brojna priznata naučna otkrića, od Faradejevog otkrića elektromagnetne indukcije do Habla, cefeida i vasione van Mlečnog puta.

Da li bi i mi trebalo da smo zapanjeni, poput Norija? Ako nismo, zašto je tako? Očigledno, zato što nam se sličnost u geografskom rasporedu čini potpuno slučajna, i navođenje ovih podataka zajedno lišenim bilo kakvog dubljeg smisla. Ali, kako se zapravo u nauci pronalazi smisao? Zašto nam se ova korelacija čini i za jotu manje ozbiljna od, na primer, rezultata nekog psihološkog ili sociološkog istraživanja koje pronalazi, zapanjujuće visok stepen korelacije po opštinama između kvaliteta obdaništa i potrošnje sosa od soje? Tačno je da nema nikakvog nezavisnog argumenta za visoko fantastičnu pomisao da je Henri Plantagenet mogao uticati na rezultate izbora (sama koncepcija bila bi mu verovatno nerazumljiva i šokantna) 800 godina nakon svoje smrti. Ali isto tako nema ni traga ikakvom nezavisnom argumentu (u ovom izmišljenom primeru) da vaspitačice po obdaništima pripremaju decu za konzumiranje kineske hrane! I jedno i drugo je podjednako besmisleno! Ali, zašto nam se ono prvo odmah čini očigledno besmislenim, dok u pogledu drugog nismo tako sigurni, te nam se po glavi mota misao da bi “tu ipak moglo biti nečeg”.

Pored očigledno zabavnog prizvuka (što je svakako i bila Norijeva namera), ovde se radi o nečem veoma ozbiljnom, što zadire duboko u srž naučnog metoda. Reč je o onome što je veliki škotski matematičar i statističar Džordž Adni Jul (G. Udny Yule, 1871-1951) nazvao “besmislenim korelacijama”. U radu iz 1926. godine, Jul je ispitivao korelaciju veoma visokog stepena između produženja života u Engleskoj i opadanja broja venčanja po obredima anglikanske crkve. Primer je interesantan, jer ilustruje podmuklu zamku koju pred istraživača postavljaju besmislene korelacije: na prvi pogled čini se da bi ove dve pojave mogle biti uzročno povezane, iako pravo objašnjenje izmiče. Jul je nakon detaljnog istraživanja zaključio da je svaka uzročna veza između ovih pojava iluzorna, te da je korelacija čista slučajnost. Neko bi mogao primetiti da je verovatnoća takve slučajnosti jako mala. Međutim, to je pogrešno, jer bez obzira koliko malo a priori verovatna podudarnost će se ispoljiti u dovoljno velikom skupu fenomena. Priroda i ljudsko društvo su naprosto toliko bogati fenomenima, da je dovoljno samo zagrebati po tom bogatstvu da bi se pronašle čudesne i sasvim proizvoljne podudarnosti. Ponekad glupe korelacije mogu imati neki dubok i neočevidan uzrok; najčešće, one su samo proizvoljna konstrukcija Zakona velikih brojeva, poput sličnosti oblaka na nebu sa kontinentima, koje svako dete ponekad zapazi. Eto jedne pouke koju istorija nauke često potvrđuje: i za najveće budalaštine se može naći potpora u iskustvu/eksperimentu/praksi... – samo ako se dovoljno traga! A da bismo razlučili hrabre od besmislenih hipoteza potrebno nam je razrađeno i napredno teorijsko saznanje.

Kao što i Nori primećuje, teško da i najneobuzdanija mašta može dati bilo kakvo objašnjenje za korelaciju anžujskih poseda u Francuskoj sa radioaktivnim padavinama iz Černobilja ili antifašističke svesti glasača. Stoga je odlično što su ova dva primera navedena zajedno, pošto su obe korelacije potpuno besmislene, i u saznajnom smislu obe imaju potpuno identičnu, odnosno nultu vrednost. Ovo se može proširiti u opšte pravilo koje bi, otprilike, moglo da glasi:

Ne pripisujte vezi između ma koje dve stvari A i B nikakvu važnost, ukoliko prethodno nemate dobru ideju (odnosno teorijski razlog) zašto bi A i B trebalo da budu povezani!

Ovo ima duboke posledice po naučnu praksu i metodologiju, pošto nasuprot materijalističkoj i pozitivističkoj iluziji o empirijskoj nauci osvetljava druge aspekte naučnog stvaralaštva: intuiciju, inspiraciju, estetiku. Ove pojave su često zanemarivane u svakodnevnoj predstavi koju imamo o naučnom radu, koja je formirana često pod velikim uticajem ideoloških stavova poput logičkog pozitivizma ili vulgarnog materijalizma. No, ukoliko želimo da izbegnemo zamke besmislenih korelacija i razumemo kako se kreće istinska nauka, svakako ih moramo uzeti u obzir. Besmislene korelacije nam ukazuju da je bilo koja generalizacija iz iskustva veoma opasna praksa, kada smo na teorijski novom i nepokrivenom terenu. Ako nemate teoriju kojom se rukovodite, vaš rad, ma koliko on bio temeljan i dugotrajan, osuđen je na propast! Zapravo, stvar je još gora po naivni empiricizam, jer u nedostatku teorije vaša prilježnost u eksperimentalnom ili posmatračkom domenu je kontraproduktivna: što više radite, to ćete nužno uočavati sve više i više besmislenih korelacija! Svaki novi podatak se može zaveriti u besmislenu korelaciju sa svim ostalima, a očigledno je da se sa povećanjem broja podataka broj besmislenih korelacija eksponencijalno brzo uvećava! U ovom svetlu se odlično može razumeti poznata Bolcmanova deviza da “nema ničeg praktičnijeg od dobre teorije.”

Ovde možemo zastati i razmisliti o dužini i težini puta koji neka naučna disciplina mora preći od svog začetka do one faze u kojoj se smatra “zrelom” naukom. Na dužinu tog puta očigledno ne utiče, barem ne u linearnoj srazmeri, količina dostupnog empirijskog materijala. Da je drugačije, mnoge bi društvene i medicinske nauke bile znatno zrelije od, recimo, astronomije, pošto potonja i dan-danas raspolaže sa krajnje skromnom bazom empirijskih podataka, naročito kada se radi o prostoru van našeg planetarnog sistema. Međutim, nijedan ozbiljan istoričar ili filozof nauke neće se složiti sa ovakvom tvrdnjom, već će, naprotiv, istaći da su astronomske teorije veoma dobro razvijene, sa detaljnim matematičkim aparatom, i omogućuju da se definišu strogi kvantitativni testovi koji svaku od njih potvrđuju ili odbacuju, što je sve obeležje zrele nauke. Nasuprot tome, teorijska osnova većine društvenih nauka, izrazito je slaba, zbog očigledne složenosti fenomena koji su predmet izučavanja ovih disciplina. U društvenim, pa i medicinskim naukama, veoma se često dešava ne samo da se objavljuju rezultati koji nemaju nikakvu, pa ni najudaljeniju, teorijski interpretaciju (“ishrana bogata belim lukom utiče povoljno na učenje stranih jezika kod dece” ili slični zaključci “istraživačkog tima sa univerziteta XY” kakve čitamo po novinama), već i da se čitave oblasti razvijaju oko veličina za koje nije jasno jesu li samo matematički konstrukti ili odgovaraju bilo čemu u realnosti (primer tobožnjeg koeficijenta inteligencije, IQ-a, se neizbežno nameće). Stoga su u ovim disciplinama promene paradigmi daleko češće i dramatičnije, i stoga su ove discipline pod mnogo većim uplivom van-naučnih (recimo političkih ili verskih) uticaja, što su sve simptomi epistemološke nezrelosti.

U slavnim predavanjima na Kaltehu, Ričard Fejnmen je, u jednoj od karakterističnih digresija, napomenuo da se fizičar se po tome i razlikuje od matematičara što on mora znati rešenje neke jednačine pre nego što počne da je rešava! Ovu ideju – koja je takođe blisko povezana sa D-K tezom – Fejnmen je verovatno nasledio od svog mentora, velikog fizičara i možda još većeg filozofa fizike, Džona Arčibalda Vilera, čije poznato Prvo moralno pravilo za mlade naučnike glasi: “Nikad se ne upuštajte u proračune pre nego što znate odgovor! Napravite procenu pre svakog proračuna, pokušajte sa jednostavnim fizičkim argumentima (simetrija! invarijantnost! održanje!) pre svakog izvođenja, pogađajte odgovore na svaku zagonetku!”

Evolucija kao “samo teorija” redux: čak ni tako spektakularne potvrde evolucionističkih doktrina kao što je Bardžesov škriljac u Britanskoj Kolumbiji (gornji deo slike), gde je pronađena izuzetno bogata kambrijska fauna od pre približno 520 miliona godina, ne predstavlja, striktno govoreći “dokaz evolucije”. U faunu Bardžesa spada i ovaj čudesni fosil Opabiniae (na slici gore), bića sa pet očiju i surlom građenom poput creva usisivača, rekonstruisan u svom originalnom okruženju (na slici dole desno). Evolucija, kako Darvinova, tako i ma koja druga uvek ostaje “samo teorija”, u čemu, naravno, nema ničeg lošeg: darvinizam je izvrsna teorija bez koje, po slavnim rečima Teodosijusa Dobžanskog, ništa u biologiji nema smisla.

Ma koliko nam se ovo činilo neobičnim, pa i nastranim, taj osećaj proističe prevashodno iz snage naših predrasuda, a one su, sa svoje strane, često inspirisane pozitivističko ili vulgarnim materijalističkom bojom naočara kroz koje smo navikli da posmatramo svet, pa i naučnu aktivnost. Ako je ideja uspešna (u smislu objašnjavanja fenomena, predviđanja ishoda ogleda ili broja drugih ideja koje iz nje proističu), tada se nje treba držati, ukoliko nije, nikakva količina empirijske podrške, na dugi rok, neće koristiti. Ispostavlja se da su u istoriji nauke ideje dobijene na osnovu često iracionalnih pristupa, poput estetske vrednosti (Ajnštajnova relativnost, Dirakova teorija polja, itd.), često daleko uspešnije od onih dobijenih prostim uopštavanjem iz opita ili prakse. Zašto je to tako, daleko je dublje pitanje, čijem se odgovoru istoričari i filozofi nauke još nisu približili.

Besmislene korelacije se često zloupotrebljavaju u ideološke svrhe tako što se uzročna veza ili insinuira (“Dok žene nisu imale pravo glasa, nije bilo nuklearnog oružja/ozonske rupe/AIDS-a/televizijskih reklama”) ili nameće kao argument (“Statistike pokazuju da među pismenim ljudima ima više homoseksualaca nego među nepismenim; dakle, pismenost čini ljude homoseksualcima.”) za potvrdu autorovih stavova. Naravno, tada smo obično u stanju da besmislenost korelacija prepoznamo. Da li smo sigurni da bismo to uspeli i kada se radi o suptilnijim kontroverzama, kao što je veza ljudskih industrijskih aktivnosti i klime, ili korelacija korišćenja pesticida i pojave određene vrste raka?

Na kraju, prava podela, naravno, ne leži na liniji eksperimentalna/teorijska nauka već jednostavno, kao i uvek, na liniji kvalitetna/nekvalitetna nauka. Ljudima vaspitanim u iluzijama o primatu eksperimentalne nauke nad teorijskom i empirijskog nad teorijskim saznanjem, te zagovornicima dogmatske fikcije da se “eksperimentom utvrđuje istina” (ili još gore, da se “nauka bavi istinom” ili čak “Istinom”) možemo samo preporučiti da se obrazuju u istoriji nauke. Mada možda nije univerzalni lek, ipak može poput penicilina pomoći kod zapanjujuće širokog spektra problema i nedoumica.

IZBOR IZ LITERATURE

Srećna okolnost jeste što smo tokom poslednjih godina, sa više novih izdanja i re-izdanja donekle uspeli da nadoknadimo ogromne propuste izdavač-ke delatnosti iz oblasti filozofije nauke u prethodnim decenijama – stoga ovde navodimo samo izbor iz izdanja na našem jeziku. Praktično sve knjige iz ovog kratkog i subjektivnog izbora mogu se nabaviti u bolje opremljenim domaćim knjižarama.

Dijem,P.: Cilj i struktura fizičke teorije (Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, S. Karlovci, 2003).

Đorđević,R.: Uvod u filosofiju fizike (Jasen, Beograd, 2004).

Hemlin,D.V.: Teorija saznanja (Jasen, Nikšić, 2001).

Koen,M.R. i Nejgel, E.: Uvod u logiku i naučni metod (Jasen, Beograd, 2004).

Penrouz,R.: Carev novi um (Informatika, Beograd, 2004).

Poper,K.R.: Pretpostavke i pobijanja (Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, S. Karlovci, 2002).

Vajnberg,S.: Snovi o konačnoj teoriji (Polaris, Beograd, 1997).

Јадно наше друштво које је осуђено на овакве као што си ти! То што си ти све ово проучио не значи да је закључак који си извео тачан и не значи да је твоје расуђивање исправно. Баш на против због таквих као што си ти, људи траже научни доказ постојања Бога. Дух Свети дише тамо где жели, а то очигледно није међу твојим епруветама. Такви као што си ти су велики грешници, јер одвлаче људе од њихове вере и од самог Бога,свог Творца.  Сусрешћемо се сви једнога дана са Господом "лицем к лицу", па ћеш можда тада коначно разумети ово што ти сада говорим.

[Aquilius Cratus]

Nije! Teorija je iznad cinjenica. Teorija daje smisao svim postojecim cinjenicama ona ih

Теорија не барата само чињеницама. Теорија барата и претпоставкама. Теорија барата и везама између чињеница које (везе) сама претпоставља (повезује чињенице тако да може одговорити на питања која је интересују. Тако је бар причао мој професор, отац Владан Перишић: претпоставка, теорија, чињеница. Он, као професор, има је једну непроменљиву особину: није причао непроверене и непроучене ствари.

Pogresio je!

Veza izemdju cinjenica je ono sto ligicno sledi. A teorija pomocu tih veza povezuje cinjenice u logican sled.

Логичан след не мора увек да одговара реалности, истини. Свака теорија има логични след између чињеница којима барата. Међутим, не може свака теорија одговарати реалности јер једна теорија, често, искључује другу.

Ne zamenjuje je nego je nadopunjuje. Ajnstajn nije zamenio Njutne nego ga je dopunio. Isto tako kada budemo

dobili kvatnu teoriju gravitacije Ajnstajnova nece biti ukinuta nece postati pograsna nego ce biti dopunjena skupom objasnjenja koja vaze za izuzetno male mase i velike brzine.