Ja sam Dragi

[Ralex]

On 29. 11. 2022. at 23:49, Dragi рече

Почео је божићни пост. Нека нам пост буде више у праведним делима, а мање у мучењу своје а нарочито туђе душе. И када славимо славу, посетимо мучену душу, а мање се побринимо за колач и вечеру. 

Сетимо се како нам говори Бог: "Не приносите више жртве залудне, на кад гадим се, а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине. На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити. Зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас, и кад множите молитве, не слушам, руке су ваше пуне крви. Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дела својих испред очију мојих, престаните зло чинити. Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченога, дајте правицу сироти, браните удовицу. Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег, ако буду црвени као црвац, постаће као вуна. (Ис 1, 13-18)"

Моја мајка када се разболела, сви црквењаци су заборавили на њу. Моја мајка није била сад неки велики верник, чак није умела никако да научи да се правилно прекрсти. Али била је човек, жива душа. И радила је у старачком дому, где се за многе људе била бринула и њима помагала. 1999 се била придружила бечком, српском хуманитасу да помаже Србима у Србији за време и после бомбардовања, ништа посебно али ипак. И док је била здрава, црквењаци су знали да се друже са њом. После нису знали за њу. Велики црквењаци, који би у цркви тражили прва места и да су они нешто велики.

Мајка ми је 2005. гдине имала три злочудна тумора у глави, б-ћелијски лимфом. После хемотерапије и радиотерапије оздравила је колико толико, али зато су навалили друге болести. 2010. године, онда, ударила је такозвана хидроцефалија - тамо где су били тумори, скупила се вода. Дошло је до упале мозга, са тоталном амнезијом. Мајка је све заборавила, апсолутно све. Нити је знала ко је она, нити ко смо ми. После операције, где је добила канал од мозга до стомака да вода може да тече, њено сећање се вратило. Али физички и психички мајка је била тешко нарушена. Једно време би даље ишла у цркву. Обично би дошла при крају службе, запалила свећу, и онда потрчала за кафу^^

Била је позвана на славу, мислим да беше свети Никола. Једна Вера је звала. Мајка се целу недељу спремала за славу. Било јој је веома важно. Отишла је са очухом, после сат и по се вратила. Тамо је била можда петнаестак минута, пола сата. Нешто је била оборила, на шта се та Вера ваљда била наљутила, и мајка и очух су наупстили славу. Мајка после није више ишла у цркву. Хало, болесна особа која не може да иде, која стално губи памћење итд. И нешто је оборила! Дај молим! И да је уништила целу вечеру, па шта? У питању је тешко болесна особа. Наручимо пицу, или спржимо јаја, и славимо Бога... Као да прослављамо Бога тако што ждеремо и пијемо. А тој Вери то не могу да опростим, жао ми је. 

Зато је тешко бити Хришћанин, мислим по делима?
 

Ako se ta Vera nije ponela hrišćanski, budi bar ti, oprosti joj.Ko zna šta je s njom bilo tog dana, možda joj je previše bilo stalo da ostavi utisak, možda joj se nešto loše desilo što je bilo uzrok nervoze. Svakome može da se desi da ga đavo prevari. 

Zašto da grešiš Bogu osuđujući je umesto da tvoriš Božiju volju i oprostiš joj. 

Od tvog oproštaja ona nema nikakvu korist ali ćeš oprostivši joj ti svoj život osloboditi od zla koje činiš sudeći joj.

[Dragi]

Da je meni njegove vere. Rođen je 1986 u Zenici, sa dvadeset se zamonašio, u 2006... Ja znam samo bla bla.