Ja sam Dragi

[Драшко]

пре 2 часа, Вилер Текс рече

Е па брате, он јесте био оштар и груб а и ти си. Јел сад ја тебе треба да "нагазим"?

Чињеница је да неке ствари које брат Драги пише су промашаји галактичких размера. На пример да парафразирам Драгог, имам неког блиског ко је хомосексуалац, што се буните против содомске идеологије.

Промашен став 1000%.

 

u pravu si da sam grub bio

Izvinjavam se @Владимир Владимирович Цар1 za grube reči, oprosti mi molim te, ali sam bio jako besan zbog tvog veoma grubog nastupa. Moraš drugačije da izraziš neslaganje a ne da gaziš nekoga odmah nazivom "budala!

Vileru vrlo donekle si u pravu, a više nisi u pravu, ali to je duga priča. Ne može se neko na keca prozivati da je budala bez posledica! 

[Вилер Текс]

пре 1 сат, Драшко рече

u pravu si da sam grub bio

Izvinjavam se @Владимир Владимирович Цар1 za grube reči, oprosti mi molim te, ali sam bio jako besan zbog tvog veoma grubog nastupa. Moraš drugačije da izraziš neslaganje a ne da gaziš nekoga odmah nazivom "budala!

Vileru vrlo donekle si u pravu, a više nisi u pravu, ali to je duga priča. Ne može se neko na keca prozivati da je budala bez posledica! 

Бог ти добро дао.

Ђе нисам у праву?

[Dragi]

Barem jedan Srbin (ne onaj dole na slici) 

 

[sampaganini92]

On 26.8.2022. at 22:28, Владимир Владимирович Цар1 рече

Али теби је то нормално, јер ти ниси Србин, нити си православан, и ти си нека секта као и он, тако да.

Ово је једно преизобиље промашаја оне хришћанске врлине која сушто чини човека хришћанином. Оне на коју Христос неумољиво указује без престанка. 

Немој брате да си толико пун себе. Господ обара кад неко сам себе узвисује, натера те да спознаш своју немоћ и ништавност. Јер се тек ту рађа љубав. Љубав за све оне од којих си мислио да си исправнији. Боље је да то учиниш у сарадњи са Њим него да буде болан терапеутски метод. 

[Dragi]

Dolaze Rusi

 

 

 

[Dragi]

Danas je mamin rođendan. Prva godina bez nje. Malo sam tužan, ali i zahvalan. 

Tek kada ode, shvatiš šta je majka i da nema zamena za nju.

[Dragi]

Почео је божићни пост. Нека нам пост буде више у праведним делима, а мање у мучењу своје а нарочито туђе душе. И када славимо славу, посетимо мучену душу, а мање се побринимо за колач и вечеру. 

Сетимо се како нам говори Бог: "Не приносите више жртве залудне, на кад гадим се, а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине. На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити. Зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас, и кад множите молитве, не слушам, руке су ваше пуне крви. Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дела својих испред очију мојих, престаните зло чинити. Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченога, дајте правицу сироти, браните удовицу. Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег, ако буду црвени као црвац, постаће као вуна. (Ис 1, 13-18)"

Моја мајка када се разболела, сви црквењаци су заборавили на њу. Моја мајка није била сад неки велики верник, чак није умела никако да научи да се правилно прекрсти. Али била је човек, жива душа. И радила је у старачком дому, где се за многе људе била бринула и њима помагала. 1999 се била придружила бечком, српском хуманитасу да помаже Србима у Србији за време и после бомбардовања, ништа посебно али ипак. И док је била здрава, црквењаци су знали да се друже са њом. После нису знали за њу. Велики црквењаци, који би у цркви тражили прва места и да су они нешто велики.

Мајка ми је 2005. гдине имала три злочудна тумора у глави, б-ћелијски лимфом. После хемотерапије и радиотерапије оздравила је колико толико, али зато су навалили друге болести. 2010. године, онда, ударила је такозвана хидроцефалија - тамо где су били тумори, скупила се вода. Дошло је до упале мозга, са тоталном амнезијом. Мајка је све заборавила, апсолутно све. Нити је знала ко је она, нити ко смо ми. После операције, где је добила канал од мозга до стомака да вода може да тече, њено сећање се вратило. Али физички и психички мајка је била тешко нарушена. Једно време би даље ишла у цркву. Обично би дошла при крају службе, запалила свећу, и онда потрчала за кафу^^

Била је позвана на славу, мислим да беше свети Никола. Једна Вера је звала. Мајка се целу недељу спремала за славу. Било јој је веома важно. Отишла је са очухом, после сат и по се вратила. Тамо је била можда петнаестак минута, пола сата. Нешто је била оборила, на шта се та Вера ваљда била наљутила, и мајка и очух су наупстили славу. Мајка после није више ишла у цркву. Хало, болесна особа која не може да иде, која стално губи памћење итд. И нешто је оборила! Дај молим! И да је уништила целу вечеру, па шта? У питању је тешко болесна особа. Наручимо пицу, или спржимо јаја, и славимо Бога... Као да прослављамо Бога тако што ждеремо и пијемо. А тој Вери то не могу да опростим, жао ми је. 

Зато је тешко бити Хришћанин, мислим по делима?