Критички осврт на богословље Јована Зизјуласа - Николаос Лудовикос

[Борис Михаил]

Па шта, то је он преписао од блаженог Августина који је био јеретик. У тој догматици има и део египатске митологије о митарствима и део римокатоличке о партикуларном суду, спојени у једну тему о путу платонистичког ектоплазматичног астралног тела после смрти...

Наравно, блажени је био јеретик, свети - преписивач, а Зизијулас - непогрешиви ауторитет.

Веома типично.

[angst]

Наравно, блажени је био јеретик, свети - преписивач, а Зизијулас - непогрешиви ауторитет.

Далеко од тога да је Зизијулас непогрешиви ауторитет!

[Борис Михаил]

Бог је преко Духа свог који у Православној Цркви васцело пребива, јасно показао чије су речи истините и вечно живе.

Ако Ви не поштујете Његову вољу, који сте?

[angst]

Бог је преко Духа свог који у Православној Цркви васцело пребива, јасно показао чије су речи истините и вечно живе.

Ако Ви не поштујете Његову вољу, који сте?

Немој да причаш којешта. Августин је био јеретик и на крају се покајао и то је то. Авва Јустин није имао много литературе, а оно што је било литературе је била римокатоличка, стога је био заиста велики човек, јер није поклекао под римокатилчком схоластиком и прихватио тридентинску теологију као они који су га нападали, него се борио за православље како је знао и умео, па макар и са римокатоличком литературом... Зизијулас је једноставно имао прилике да чита Свете Оце у оригиналу.

[Александар Милојков]

Оно што сте назвали лупетањем и најретрограднијом схоластиком је богословље и догматика Св.Јустина Поповића.

http://www.svetosavl...avneCrkve26.htm

Треба да Вас је срамота због тога. Покидајте своју одећу и затрпајте се пепелом.

Нисам рекао за светог Јустина већ за тебе. Далеко си ти од оца Јустина, ко небо од земље. На цитирање Јустина сам те питао:

Забога, ко спори јединство суштине Божије. Против којих ветрењача се ти бориш?

За ову другу реченицу добијаш још једну опомену. (Јер изиграваш фарисејског судију, а појма немаш).

[RYLAH]

Нисам баш упућен у рад Зизјуласа, али видим да је баш трн у оку правоверцима. Због чега то? Јел реформисао литургију, служи са папом, о чему се ради?

Исправка: "правоверцима".

[Александар Милојков]

Нисам баш упућен у рад Зизјуласа, али видим да је баш трн у оку правоверцима. Због чега то? Јел реформисао литургију, служи са папом, о чему се ради?

Исправка: "правоверцима".

Није трн у оку правоверцима већ незнавенцима. Ништа од наведеног није урадио. Напротив, жестоко критикује папство.

[RYLAH]

Није трн у оку правоверцима већ незнавенцима. Ништа од наведеног није урадио. Напротив, жестоко критикује папство.

Па у чему је онда проблем? Што га нападају? Видим да се +Атанасије стално позива на њега, па верујем да јесте исправан (мада се искрено и не упуштам у то, јер нисам у науци, па ни не судим), али који су им аргументи, јер видим негде да га често називају екуменистом, унијатом, уништитељем православља и слично?

Чисто из радозналости, који су им аргументи при нападима на њега? Због чега има је толики трн у оку?

[Александар Милојков]

Па у чему је онда проблем? Што га нападају? Видим да се +Атанасије стално позива на њега, па верујем да јесте исправан (мада се искрено и не упуштам у то, јер нисам у науци, па ни не судим), али који су им аргументи, јер видим негде да га често називају екуменистом, унијатом, уништитељем православља и слично?

Чисто из радозналости, који су им аргументи при нападима на њега? Због чега има је толики трн у оку?

Нема аргумената. Као што се види, овај Борис ни сам себе не разуме у својој "аргументацији". Не свиђа им се што је митрополит допринео ослобађању православне теологије "вавилонског ропства", односно схоластичке укрућености. Што је заиста у православну теологију унео свете оце, а не Тридентски концил и редом схоластичаре. Нападајући га, а тобож бранећи правосдлавље, они бране најтврђу схоластику. Нешто што су и само римокатолици превазишли - средњовековни папизам.

[RYLAH]

Нема аргумената. Као што се види, овај Борис ни сам себе не разуме у својој "аргументацији". Не свиђа им се што је митрополит допринео ослобађању православне теологије "вавилонског ропства", односно схоластичке укрућености. Што је заиста у православну теологију унео свете оце, а не Тридентски концил и редом схоластичаре. Нападајући га, а тобож бранећи правосдлавље, они бране најтврђу схоластику. Нешто што су и само римокатолици превазишли - средњовековни папизам.

Ако сам те добро разумео, они бране ригидну форму ради саме форме?

[Александар Милојков]

Ако сам те добро разумео, они бране ригидну форму ради саме форме?

Тако нешто. Мада често ни само форму коју бране не умеју да потрефе.

[RYLAH]

А опет да те искористим сад кад си ми при руци: како да се чувамо од тога, да не упаднемо у то, јер видим да су пали далеко већи него што сам ја и далеко искренији него што сам ја? Како да избегнем ту замку протестантизма?

[Александар Милојков]

Када им кажеш да суштина не може логички претходити личностима, јер иста постоји само зато јер постоје Отац, Син и Свети Дух, они дигну галаму и цитирају аву Јустина. Као да неко спори да је суштина Божија једна, нераздељива, свецелосна у свакој од ипостаси Свете Тројице. Али, једно је указивати на јединство божанске суштине (што, свакако, није спорно), а друго говорити о једном Богу као једној суштини. Ово друго је схоластика, којој ни ава Јустин није одолео. Један Бог је Отац, како то у Символу вере и исповедамо:

Верујем у једнога Бога Оца, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог...

Личност Оца је корен јединства Свете Тројице. То не могу да прихвате само они који личност поистовећују са индивидуом (опет схоластика), који замишљају Оца као Оца по себи. Отац је личност у правом смислу речи, што значи да је неодвојив и незамислив без Сина и Духа Светога. Зато је Отац узрок ("етион", кажу Кападокијци) Свете Тројице. Ако је један Бог Отац, онда је Света Тројица (јер, Оца нема без Сина и Духа Светога). Свети Григорије Богослов каже: "Ако је један од искони, онда су Тројица."

Свакако божанска природа је једна и она указује на јединство Божије и на оно што из тог јединства произилиази: једна воља, једна енергија. Међутим, божанска суштина постоји ИПОСТАЗИРАНА, пројављена кроз три божанске ипостаси. Зато је Бог Отац, Син и Свети Дух, а не просто суштина унутар које имамо три личности. Обрнуто, имамо три личности, које пројављују једну, недељиву божанску суштину.

[Александар Милојков]

А опет да те искористим сад кад си ми при руци: како да се чувамо од тога, да не упаднемо у то, јер видим да су пали далеко већи него што сам ја и далеко искренији него што сам ја? Како да избегнем ту замку протестантизма?

Само да следујеш Символу вере:

Верујем у једнога Бога Оца....

И Новом Завету, апостолу Павлу, који увек Бога поистовећује са Оцем: "Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа..."

И да знаш: Отац је личност у ПУНОМ И ПРАВОМ СМИСЛУ РЕЧИ. Он није индивидуа, нијезамислив сам по себи. То значи када исповедиш веру у једнога Бога Оца, исповедаш и веру у Сина и Духа Светога (+Зизиулас каже: личност је идентитет који извире из односа, а свети Григорије исто то каже овако: Ако је један од искони, онда су Тројица). Отац јесте ПРВИ у Светој Тројици, али није ПРЕ, нити, Боже сачувај, БЕЗ Сина и Духа.

[Александар Милојков]

И да следујеш апостолу Јовану који каже: "А ово је живот вечни да познају тебе једнога Бога и кога си послао Исуса Христа..."

Ко је овде "један Бог"? Ко је послао Исуса Христа? Несумњиво, то је Бог Отац - прва личност Свете Тројице.

Дакле, један Бог је Бог Отац. Када личност схватимо на прави начин, а не као индивидуу, онда разумевамо да је једна личност = ниједна личност. А Отац јесте личност, што значи да рађа Сина и исходи Духа Светога. Понављам Светог Григорија: "Ако је један од искони, онда су Тројица."