Био сам плаћени економски убица

[Пантелејмон Нови]

Било је занимљиво пратити дискусију правих познавалаца материје.  :bla:

---

Постави брате, опет сличну тему и  верујем да ћемо брат Звонко и моја маленкост, поново улепшати дан!  klinac

Шала - наравно! 

[Пантелејмон Нови]

Ja podrzavam ovakav vid kreditiranja potrosnje. Dugorocno to izgleda ovako :Svadba-deca-nova radna snaga a znamo da je jedino radnik u stanju  da napravi "visak vrednosti" (krilatica koja se Marksu ne moze osporiti cak ni od strane extremnih propagatora kapitalizma)  :cheesy:

---

економски оправдано, што да не!  :cheesy2: Само тај вишак вредности припашће капиталистима у целом износу а радна снага, друштво, локална заједница и сл. неће добити ништа!  klinac

Сад ће Звонко помислити да сам ипак комуњара!  :bla:

[Grizzly Adams]

Ja podrzavam ovakav vid kreditiranja potrosnje. Dugorocno to izgleda ovako :Svadba-deca-nova radna snaga a znamo da je jedino radnik u stanju  da napravi "visak vrednosti" (krilatica koja se Marksu ne moze osporiti cak ni od strane extremnih propagatora kapitalizma) 

---

Имам бољу крилатицу - "једино је во у стању да направи вишак пшенице". isus-sinai

Брате, не можеш да будеш комуњара, св. Пантелејмон је био приватни предузетник...

[uros]

потребна је државна потпора разним субвенцијама и олакшањима...

http://www.kurir-info.rs/vesti/drustvo/biznis-krediti-otisli-za-svadbe-51169.php

"Država podnela 46 krivičnih prijava protiv malih biznismena koji su zloupotrebili start-ap kredite tako što su organizovali veselja."

Јаоооо... Ово више као виц... isus-sinai

---

Луда глава, брате! Овај линк си требао поставити у Разбибриги или Зони сумрака! 

Невероватно. Стварно се надам се да ће да их поклопе са минимум +50% камате за одштету и за казну. Овакви кредитни услови су из снова (1% годишње +12 месеци грејс), то је ладно мање него инфлација... Само не треба гледати једнострано, мислим да одговорност подједнако лежи на банкарским службеницима који су одобрили кредите. Кладим се да је и ту упливао непотизам (као у све код нас) ако не директан мито у виду процента креде.

[Grizzly Adams]

Слажем се Уроше, главни проблем јесте што су кредит дали људима којима то очигледно не треба, а не како су они "уложили". И то ће се увек десити када држава одлучује коме да "помогне". Мора да одлучује тржиште, да кредите дају банке по реалним условима.

[Пантелејмон Нови]

Брате, не можеш да будеш комуњара, св. Пантелејмон је био приватни предузетник...

---

Лекар за све душевне и телесне болести!  isus-sinai

[florenntina]

Mali doprinos pitanju trziste vs. drzava  prst ka gore

http://www.effect-dubrovnik.com/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=46&Itemid=101&limitstart=10

Bilo bi mozda interesantno pogledati i film (ako vec niste) pa onda malo prodiskutovati...

http://www.pbs.org/wgbh/commandingheights/lo/index.html

[ego]

Једна интерсантна студија:  :291291291:

Јесте забрањено бити монополиста

Саша Радуловић

Један од најгорих министара у влади (на жалост није и са сигурношћу најгори) поново се јавља по питању монопола. Већ по Н-ти пут преноси грађанима своје песничке слободе у схватању монопола који монополиста не искориштава. За њега, а и за све грађане Србије, да констатујемо:

Не постоји монополиста који не злоупотребљава свој монополски положај. Тачка. Због тога монополи нису и нити треба да буду дозвољени и треба да се разбијају и кажњавају.

Претужно је гледати и слушати људе који су постављени да штите интересе друштва и свих грађана Србији, а који са позиција на које су постављени, раде све, само не то. Има их превише. Казах да на жалост није и са сигурношћу најгори, јер сваки други дан нас неко изненади и постави летвицу ниже. Да је барем најгори, па да знамо да горе не може.

Не знам да ли сте знали. Имлек је 2009. године на приход од 150 милиона евра, остварио пословну добит од 18 милиона. Евра. 2008. године је имао сличне резлутате. Број запослених је смањио са 1330 на 1250. Приход му износи 120.000 евра по запосленом. Добит му износи 14.400 евра по запосленом.

Ја волим успешне компаније. Али ... Ако сте монополиста, произвођачи млека морају да вам продају млеко по ценама које нудите. Пошто је Имлеку Имлеков профит важнији од свега другог, произвођачи млека остају кратих рукава. Онда би Имлек да држава, односно сви ми порески обвезници, субвецнионишемо произвођаче млека, како би Имлеку остао Имлеков профит. Тако размишља сваки монополиста. Или сваки картел. Грађанима свеједно. У случају монопола, ваш профит није ваш профит. "Ваш" профит је питање државе и Комисије.

Субвениције пољопривреде служе заштити поизвођача од увоза. Измислиле су их западне земље да би заштитиле своје пољопривреднике од јефтине хране из земаља трећег света, а да у исто време могу да кажу како имају слободну трговину и немају никакве царине. Субвенције било које врсте, па и субвенције пољопривредних произвођача, нису у интересу грађана. Држава треба да се бори против нетржишне увозне конкуренције и развојем и јачањем домаћих произвођача другим средствима. Рецимо, пореском реформом.

Овај исти министар нам је објаснио како Делта није монополиста. Објаснио нам је и како нема монопола на тржишту млека. Од почетка подрива рад Комисије за заштиту конкуренције. Обашњава како Врховни суд води 9:0 против Комисије !?? Скандалозно.

И ништа га не може смести. Новинари преносе његова размишљања без критике, што је заиста тужно за новинарску професију. Овде можете прочитати његово стручно мишљење и тумачење:

http://www.b92.rs/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=10&dd=14&nav_id=465174

Пренесено без супротних мишљења. Новине у власништву људи који ... Оно превазилази моје интелектуалне способности. И знање. И стомак.

Сваки монопол се злоупотребљава. То му је у дефиницији и у крви. Злоупотребљава се и државни монопол. Од њега је једино гори приватни монопол.

Србија је у смртном загрљају монопола. Грађани су у смртном загрљају монопола. Друштво је талац монопола. Монополи су последица катастрофалне приватизације. Монополи су последица нерешеног статуса грађевинског земљишта. Монополи су последица катастрофално искривљеног пореског система. Монополи су последица министара који не раде свој посао. И суда који је спутавао рад Комисије за заштиту конкуренције.

У случају када имате монополе, најбољи одговор државе према монополима је смањење царина и дозвола увоза. Увоз вам је онда једини конкурент подивљалим домаћим монополистима, њиховим алавим апетитима за профтом и неефикасним произвођачима и једина заштита домаћег потрошача.

А ако питате министра, криви су у ствари грађани. Наш менталитет је крив. Наша генетска грешка. Јер монополи су фатаморгана. А ми смо народ који свуда види фатаморгане. Што да верујете својим очима и празним новчаницима, ту је министар да вам каже шта је како.

Life is fiction, TV reality.

http://blog.b92.net/text/16300/Jeste-zabranjeno-biti-monopolista/

[florenntina]

Formalno-pravno, nije zabranjeno biti monopolista, zabranjena je zloupotreba monopolskog polozaja! Medjutim, to nikako ne menja sustinu i znacaj gornjeg teksta sa kojim se u velikoj meri slazem. Monopol na trzistu nikada nije dobrodosao, naprotiv-jako je problematican i nepozeljan jer uvek stavlja potrosace u nezavidan polozaj. Narocito je stetno i opasno ako se radi o monopolu na trzistima dobara koja su neophodna za svakodnevni zivot npr. hleb, mleko... Naravno, ovde se ne uzimaju u obzir trzista na kojima je monopol zbog prirode samog dobra i njegove distribucije nuzan kao npr. trziste el. energije, vode...

Iskoristila bih priliku da podsetim na poznatu krilaticu "kupujmo domace" i pitala zagovornike iste, a u kontekstu gornjeg clanka" : Da li mi kupovinom "domacih" proizvoda zaista stitimo srpsku privredu ili srpske monopoliste???

[Grizzly Adams]

Mali doprinos pitanju trziste vs. drzava  1405_love

http://www.effect-dubrovnik.com/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=46&Itemid=101&limitstart=10

Bilo bi mozda interesantno pogledati i film (ako vec niste) pa onda malo prodiskutovati...

http://www.pbs.org/wgbh/commandingheights/lo/index.html

Супер! Погледао сам прва два дела и препоручујем.

Што се монопола тиче - њих пре свега ствара држава. И овај циркус са "несташицама" основних животних намирница (замислите да нема млека!?) може само да направи корумпирана држава која се меша тамо где јој није место. Отворите тржиште и све ће бити решено.

[ego]

Колико се да приметити, управо се спрема жестока дискусија.  :group111: 

Бранко Драгаш - Крах неолиберализма

[Пантелејмон Нови]

Колико се да приметити, управо се спрема жестока дискусија.  :bla:  0102_laugh

Бранко Драгаш - Крах неолиберализма

---

Ја мислим да је чика Драгаш све лепо објаснио.... 0110_hahaha

[DYNABLASTER]

ljudi ne budite naivni, pa ova "kriza" nije greska banaka ili bilo cija greska, to je namerno odradjeno, ko i one dve kule u USA, to je sve deo gnusnog plana

[Пантелејмон Нови]

ljudi ne budite naivni, pa ova "kriza" nije greska banaka ili bilo cija greska, to je namerno odradjeno, ko i one dve kule u USA, to je sve deo gnusnog plana

---

Све су масони криви!  0110_hahaha 0102_laugh :bla: 0102_laugh

[ego]

Економске убице створиле су глобалну империју

Разговор са Џоном Перкинсом

Утеривање земаља у дужничко ропство омогућавао је систем који функционише по следећој шеми: најпре наступају економске плаћене убице; уколико ми не успемо да заврбујемо шефове влада или председнике држава за наше циљеве, на сцену ступају „шакали“: људи задужени за послове свргавања влада или људи који убијају лидере земаља у које желимо да продремо. И, тек онда шаљемо војску. Војска је последње средство.

Џон Перкинс (John Perkins) је током много година био водећи светски економиста, односно „економски убица“ који је на креирању глобалне империје радио директно са челницима Светске банке, ММФ-а и другим светским финансијским институцијама. Његов посао састојао се у убеђивању шефова држава и влада земаља трећег света, да позајме довољно новца од глобалних финансијских институција како би се њихове земље нашле у дужничком ропству, после чега би се корумпирана елита у тој држави страховито обогатила а ресурси тих земаља, њихова привреда и економија, извори воде и минерални извори – препустили корпорацијама и геополитичким интересима САД. После рушења Светског трговачког центра у Њујорку, у највећој тајности, Џон Перкинс написао је књигу о својим искуствима: „Исповести економског убице“ („Confessions of an Economic Hit Men“, 2004). Одмах после објављивања и кратког представљања овог дела у емисији „Democracy Now“, у разговору са Ејми Гудман, књига је постала најпродаванија на интернет порталу amazon.com. Уследила су дела: „Тајна историја америчке империје: Економске убице, Шакали и истина о глобалној корупцији“ („The Secret History of the American Empire: Economic Hit Men, Jackals and the Truth about Global corruption“, 2007) и „Hoodwinked“ (2009).

Ви сте човек чије су књиге протресле свет. Један од ваших биографа описује вас као човека који је живео четири живота: као економски плаћени убица, управни директор веома успешне компаније за производњу алтернативне енергије, експерт за урођеничке културе и шаманизам, и као учитељ и писац који промовише екологију.

И, када човек почне да дубље истражује ваш живот, поставља питање како је уопште било могуће начинити такав обрт.

Опис који сте изложили сумира веома добро мој живот. Мислим да је фер рећи да сам живео привилегованим животом у многим његовим аспектима, иако је поштено рећи и то да сам као економски плаћени убица сасвим сигурно радио ствари којима се не поносим, и које ми не могу служити на част. Свој живот сам, после тог периода, посветио стварању бољег света, како би мој трогодишњи унук и свако дете у САД могли да живе у одрживом, праведном и мирном свету, и да би свако дете, без обзира на то да ли одраста у Боцвани, Боливији или Србији, Израелу, Палестини, имало ту исту могућност. Ми данас живимо у високо интегрисаном свету, свету велике међусобне повезаности, и сви се морамо укључити у његово стварање. То је циљ коме сам после 1981. године, посветио свој живот.

У бројним интервјуима које сте дали након појављивања књиге „Исповест економског убице“, тврдите да су људи који су радили као економске убице створили прву истинску глобалну империју.

Да, управо тако. Прву глобалну империју која је створена без примарног ангажовања војске. Радили смо на много различитих начина. Најпре, када би била идентификована земља трећег света која је поседовала ресурсе који су круцијални, као што је то нафта, наступили би са амбицијом да се земља са таквим ресурсима задужи код ММФ-а и Светске банке, сестринске организације Фонда, при чему новац никада не би заправо одлазио тој земљи него великим корпорацијама, реализаторима инфраструктурних пројеката какви су електране, саобраћајнице, индустријска постројења. Новац којим се земља задужује, по правилу одлази са једне стране неколицини фамилија у тој земљи (којима доноси велико богатство) и иде корпорацијама, а никада не доноси добро већини људи који током тог процеса осиромаше у толикој мери да више не могу ни да плаћају трошкове за струју, или да купују бензин како би возили кола аутопутевима који се од тог новца направе. А, индустријски паркови, индустријска постројења, не запошљавају много људи. У исто време земља се оптерети дуговима које не може да врати и то је наш тренутак, онај на који смо чекали и рачунали. Тада се ми враћамо у ту земљу и кажемо: „Пошто не можете да вратите дугове, ви ћете по цени коју ми одредимо (а то је веома ниска цена и нипошто не одговара тржишној), продати нашим компанијама своје изворе нафте, најпрофитабилнија предузећа, изворе воде и минералних богатстава. И ми ћемо их онда експлоатисати, без обавезе да поштујемо било какве законе о заштити природне средине. Ми не допуштамо да рад тих компанија условљавате било каквим еколошким законским ограничењима. Или: дозволите нам да направимо војну базу на вашем тлу“.

Како сте ви постали економски убица?

Када сам завршио Пословну школу на Бостонском универзитету, био сам регрутован од стране „National Security Agency“, агенције за националну безбедност, највеће националне агенције тог типа и, рекао бих, најтајновитије шпијунске организације. Премда људи мисле да је ЦИА већа, НСА је много, много већа или је барем била у време када сам ја радио за ову агенцију. И то је тајна организација, о којој нема података, они су скривени од јавности у смислу да знамо изузетно много чињеница о организацији каква је Централна информациона агенција али, са друге стране, сазнања о НСА почивају на гласинама. Тврди се да НСА ради само на криптографији: кодирању и декодирању порука, али, у ствари, сви знамо да су у овој агенцији људи који слушају наше телефонске разговоре. То је податак који се пре неколико година званично појавио. Али, без обзира на те податке, НСА остаје веома тајанствена организација.

Прошао сам кроз огроман низ тестова, веома обимних тестова, тестова детектора лажи, психолошких тестова, током последње године коју сам провео на колеџу. И поштено је рећи да су ме идентификовали као изузетно добар потенцијал за „економског убицу“. Они су такође идентификовали бројне слабости у мом карактеру, које су им омогућиле да ме релативно лако заврбују, да ме увуку у тај посао. Мислим да су те слабости универзалне, или барем доминантне и да представљају три најопасније дроге наше културе: новац, моћ и секс. Ретки су они који немају слабост према барем једној од њих, а ја сам у то време имао према све три.

Затим сам се придружио мировним снагама, за шта сам био охрабрен од стране Агенције за националну безбедност. Провео сам три године у Еквадору живећи са аутохтоним народима у Амазону и Андима, са људима који су у то време почињали да се боре са нафтним компанијама. У ствари, највеће еколошке законске тужбе у историји света поднели су ови народи у борби против нафтних компанија какве су Тексако, Шеврон.

Док сам још био у мировним јединицама, био сам доведен и регрутован у америчку приватну корпорацију „Час Т. Мејн“ („Chas. T. Main“), консултантску фирму из Бостона која је имала око 2.000 запослених. Ради се о веома слабо профилисаној фирми која је у ствари обављала огроман број послова, које сам ја дефинисао као послове плаћеног економског убице, и где сам се успео на сам врх – својим не малим заслугама и талентом за тај посао успео сам да постанем водећи економиста. Дакле, НСА ме је регрутовала, интервјуисала и препустила овој приватној корпорацији у чији се рад више није мешала, што представља, без сумње, веома паметан систем у којем се приватна компанија појављује на сцени како би корумпирала званичнике и високе политичаре у некој земљи. Уколико би било шта кренуло неповољно, у смислу разоткривања ових послова, сва кривица би пала на приватну индустрију, а не на владу САД.

Утеривање земаља у огромне дугове, у дужничко ропство, омогућавао је систем који функционише по следећој шеми: најпре наступају економске плаћене убице; уколико ми не успемо да заврбујемо шефове влада или председнике држава за наше циљеве, на сцену ступају они које називамо „шакали“: људи задужени за послове свргавања влада или људи који убијају лидере земаља у које желимо да продремо са амбицијом преузимања њихових природних ресурса и богатстава, преузимања привреде. Шакали такође долазе из приватне индустрије и нису кадар ЦИА-е. Захваљујући филмовима и причама, када се говори о оваквим стварима, сви имамо слику Џејмса Бонда, тајног владиног агента 007, унајмљеног од стране владе са дозволом да убија, али, по мојим сазнањима и из искуства могу рећи да ствари не стоје тако. Ове послове обављају приватни консултанти који су обучени да раде овај посао. Познавао сам и још увек познајем многе људе који се баве тим послом. Али у неким случајевима ни „шакали“ нису могли да обаве свој део посла. Такав је био случај са Садамом Хусеином у Ираку. И, тек онда шаљемо војску. Војска је, дакле, последње средство.

Путовали сте такорећи свуда: у Африку, Азију, Европу, Латинску Америку и на Средњи Исток. Да ли се посао економског убице на свим овим континентима, земљама, градовима одвијао по обрасцу који сте описали?

Да. Мој посао је свуда био исти: да покушам да преузмем природне и људске ресурсе у тим земљама за потребе америчких корпорација и америчке империјалне политике. У ту сврху механизми задуживања код ММФ-а и Светске Банке, били су по правилу примењивани. И тек у неколико случајева нисам успео да убедим лидере земаља да ресурсе своје земље ставе на располагање. У својим књигама говорио сам о томе како нисам био у стању да корумпирам демократски изабраног председника Еквадора, Хаима Ролдоса (Jaime Roldos) и панамског председника Омара Торихоса (Omar Efraín Torrijos). Њих нисам успео да убедим да ставе своје земље у позицију коју смо за њих предвидели. И Ролдос и Торихос су били убијени. ЦИА је подржала „шакале“ да то ураде зато што се ова два председника нису могла корумпирати, подмитити и уценити на било који начин.

Биљана Ђоровић

Више у 137. броју магазина “Печат”

http://www.pecatmagazin.com/?p=8848