Примална терапија Др. Артура Џанова, лечење душе

[Пацифиста]

Да ли је неко можда чуо за терапију из наслова теме?

Или можда читао књигу "Примални крик" или неку новију?

Примална терапија је један вид психотерапије који се не бави само одређеним симптомима него стањем система у целини.

Ако неко има страх од лифта или неки други проблем, то је можда битно као полазна тачка, али ова терапија има за циљ да истражи шта се то налази много дубље испод површине страха од лифта.

Испостави се да су и многе физиолошке болести као што су астма, дијабетес, повишени крвни притисак, проблеми са варењем, тумори... узроковане управо психичким проблемима. То су заправо само симптоми који указују на једну неправилност у систему, и неке тотално различите болести код човека могу бити изазване истим узроком.

Примална терапија управо лечи узроке, а не симптоме, симптоми сами од себе нестају кад се отклони њихов узрок.

Ова терапија заслужује пажњу јер кажу да су људи њоме излечили разне психосоматске болести (нпр. епилепсију, проблем са крвним притиском, неправилно држање тела, мигрене, малаксалост, гојазност, неправилно држање тела...), као и психичке проблеме (анксиозност, фобије, агресивност, сексуалне перверзије и настраности...).

Неким женама су приметно порасле груди, два двадесетогодишњака су изјавила да је брада први пут почела да им расте тек после прималне терапије.

Неке екстремно мале жене су чак порасле у висину неколико сантиметара.

Што се тиче ових података, питао сам неколико психолога за веродостојност тога, и они су потврдили.

Примална теорија

Заснива се на уверењу да већина људи у себи носи резервоар прималних болова.

Те болове не осећамо свесно јер су дубоко скривени у нама, и одбрамбени систем их држи даље од наше свести да би нас заштитио од њих.

Примални болови настају гомилањем потиснутих траума из детињства и пренаталног периода које нису до краја проживљене.

Детца су осетљивија од одраслих људи и све што би одраслог могло да потресе на децу има вишеструко јаче дејство. То је због тога што су она још у фази развоја, па су рањивија.

Што је дете млађе, подложније је рањавању. Најкритичнији су пренатални период и прве три године живота јер неки основни системи нису још до краја развијени.

На пример, мождано стабло које је задужено за основне виталне функције (дисање, рад срца...) се комплетно формира тек неколико месеци по рођењу.

Лимбички систем који је задужен за осећања се формира до треће године живота.

Ако у овом периоду дете доживљава трауме, оне ће оставити траг за цео живот.

Трауме могу настати и касније иако тада остављају мањи траг.

Како настају трауме? Дете има своје потребе од момента зачећа па надаље. По рођењу су то потреба за храном, за љубављу, за пажњом, за тим да дете буде чисто, да га држе у наручју, да причају са њим... Касније се јављају све новије и новије потребе.

Родитељи као и други битни људи у дететовом животу понекад не умеју да препознају дететове потребе или нису у стању да их задовоље јер су сами преплављени својим бригама.

Када му потребе нису задовољене дете пати. Оно се оглашава плачем или на други начин да би скренуло пажњу на своје потребе. Ако ни то не помогне, долази до разочарења. Дете схвата: Они неће да ми помогну.

Ово сазнање је јако болно за дете, с обзиром да његова егзистенција зависи од родитеља.

Да би се заштитило од ове страшне истине дете је принуђено да своје сазнање потисне. Угушиће своју потребу како би се прилагодило родитељима.

Осећај очаја због незадовољења сопствених потреба је много опасан у датом тренутку, и он не бива проживљен до краја. Траума бива потиснута.

Касније у животу, овај страх од опасности ће се и даље задржати, иако је опасност реално прошла.

Страх ће остати у потпуно истом облику, али ће до свести допирати модификован, тако да ће се предмет страха променити на нешто друштвено прихватљиво, на пример страх од летења, или од саобраћајне несреће, или од лифта.

Бол који није проживљен до краја бива закопан негде у систему, и одбрамбени систем га држи подаље од свести.

Одбрамбени систем нас штити од суочавања са тим болом, али истовремено нас чини отуђеним од нас самих.

Нажалост, када потискујемо осећање бола, потискујемо и остала наша осећања и чулне доживљаје и затварамо се.

На тај начин свет постаје црно-бео, боје постају блеђе, мириси слабији, музика мање допире до нас...

Човек осећа да му нешто фали, да је један његов део потиснут, и тежи ка интеграцији, да се цео усклади.

Истовремено, бол који је неподношљив активира одбрамбени систем и спречава да се осети.

Приликом прикривања прималног бола организам се служи разним триковима, али оно што је битно је да је одбрамбени систем стално будан, и када смо будни и када спавамо. То значи да је човек у непрестаној борби са самим собом. И у тој борби може понекад доћи до примирја али правог мира тешко да ће бити.

Све ово, стална борба одбрамбеног система превише умара организам и он почиње да слаби.

Долази до психосоматских обољења. Прво страдају органи који су највише на удару. То зависи од човека до човека које ће се болести јавити, с обзиром да су и одбране креиране на различит начин.

Осим болести органа јавља се и психичка напетост јер човек осећа да није сасвим присутан овде и сада.

Плаћамо превелику цену за бежање од сопственог бола.

Примална терапија

Примална терапија се фокусира на то да помогне пацијенту да продре испод гомиле маски и одбрана до прималног бола и да га проживи мало по мало, чиме из дана у дан постаје свеснији једног дела себе. Када се заврши проживљавање неке трауме долази до повезивања у мозгу, успостављања нормалног тока импулса у том делу мозга, јер више нема потребе за задржавањем бола, бола више нема, ослобођен је.

Ово се ради систематски.

Прве три недеље се ради интензивна индивидуална терапија.

Пацијент мора те три недеље да буде изолован од свих могућих спољашњих утицаја који би му скренули пажњу од суочавања са самим собом. Не сме да се виђа са другима, да разговара, да користи компјутер, да чита...

Тада сваког дана одлази на индивидуалну терапију, у којој терапеут покушава да допре до његових дубљих болних осећања.

У почетку причају, али је циљ доћи до стања где пацијент више не разговара са терапеутом нити има свест о томе где се налази, већ се налази целим својим бићем у свом сећању, у ситуацији која је довела до потискивања. Ово се зове примал.

Током доживљавања примала пацијент може да вришти или да плаче, или да јеца, да се ваља и превија од болова, он реагује као мало дете, сходно узрасту у ком се налазио у тренутку потискивања.

Овај пут ће он ту ситуацију проживети мало више него прошли пут. Сваку трауму ће мало по мало проживљавати, онолико колико је у стању да поднесе у датом тренутку.

Овде је битан добар терапеут, који ће умети да осети колико пацијента треба гурати у примал.

Ако буде претерао са тим, ефекат ће бити супротан јер ће се пацијент суочен са превеликим болом затворити.

После неког времена (обично је то три недеље) пацијент је много отворенији и већ је научио да улази у примал, и може да пређе на групну терапију, с тим што по потреби повремено оде и на индивидуалну.

И у групној терапији је циљ да пацијент уђе у примал, и онда буде сам са собом, само што овде примали једних људи могу покренути примале других.

Поред свега овога, мере се виталне функције пацијента као што су ниво кортизола (хормона стреса) у крви, крвни притисак, ниво хормона среће пре и после сваке сесије.

Резултати су показали да после годину дана терапије најчешће долази до нормализације свих виталних функција у организму.

Дужина терапије зависи од старости пацијента, од количине ускладиштеног бола и других фактора, али у просеку траје око годину и по дана.

Ово некоме изгледа као дуг период, али имајући на уму да се цео живот поново прегрупише, и да се стварају трајне промене које ће остати за цео живот, то није много.

Такође, треба се водити овом рачуницом: ако терапија траје и 3 године, али ако ти продужи живот за 20 година, то је јако добра инвестиција.

Што је још битније од дужине живота, вишеструко побољшава квалитет живота.

[Љубичица]

4chsmu1 Прочитах.

Интересантно. dada

[JESSY]

Прочитала сам , први и други део пре пар годин. Други део је доста тежи. Сад, из овог угла , потпуно другачије гледам на све то...Уствари, тако нешто ме више не интересује...чак сам и те књиге продала...

да бих купила неке много вредније... dada Bogorodicaaaaaa... 4chsmu1

[suza]

u toledzi imaju isto  mozda je cak od njih

[Аурор]

Jako dobro poznajem ovu oblast i mislim da ovo nije ništa epohalno. Deja-vu.

[Пацифиста]

u toledzi imaju isto  mozda je cak od njih

Не разумем.

Шта је толеџа? Први пут чујем за то  4chsmu1

[Пацифиста]

Jako dobro poznajem ovu oblast i mislim da ovo nije ništa epohalno. Deja-vu.

Верујем да си у праву.

Али ја лично нигде то нисам чуо - видео - прочитао осим у Џановљевим књигама.

Шта подразумеваш под "овом облашћу"? Психологију или нешто друго?

Можеш ли навести неки пример овде где си још чуо за овакво нешто?

[Grizzly Adams]

Неким женама су приметно порасле груди

Брате, ово вреди милионе...

[Аурор]

Ja sam budući psihijatar i psihoterapeut, to da znaš.

Psihologiju poznajem... A pošto sam tada shvatio da može drugačije i da postoje različiti odgovori na stvari, počeo sam da razmišljam na određen način o određenim stvarima, kada sam shvatio ideje u religiji, o čemu se radi, za šta služi ljudima i slično... Kako i zašto je nastala etc. Mada je mnogo komplikovano i komplikovanije od ovoga i neću da pričam o tome.

"To je nečuvena gordost!" čujem od nekoga tamo. Mogu sa tim da živim, da.

Gord si ti što osuđuješ drugoga, pa šta sa tim?

Hrišćanstvo je prevelika cena za večno spasenje i ja sam rešio da zaboravim svoju večnu dušu i odem pravo u pakao.

A što se tiče teme, ne treba da gledaš dalje od klasične psihoanalize gde se iste stvari pričaju.

[Пацифиста]

Неким женама су приметно порасле груди

Брате, ово вреди милионе...

Без скалпела и јастучића, 100% природно.

4chsmu1

[Аурор]

Човек осећа да му нешто фали, да је један његов део потиснут, и тежи ка интеграцији, да се цео усклади.

Ma daj, ovo su geštaltističke ideje. Geštalt znači celina inače.

A on dolazi npr. sa dalekog istoka.  tanning

Ne iz intuicije nekog hrišćanskog starca koji se preziva Mudrijašević.

[Пацифиста]

Ja sam budući psihijatar i psihoterapeut, to da znaš.

Psihologiju poznajem... A pošto sam tada shvatio da može drugačije i da postoje različiti odgovori na stvari, počeo sam da razmišljam na određen način o određenim stvarima, kada sam shvatio ideje u religiji, o čemu se radi, za šta služi ljudima i slično... Kako i zašto je nastala etc. Mada je mnogo komplikovano i komplikovanije od ovoga i neću da pričam o tome.

"To je nečuvena gordost!" čujem od nekoga tamo. Mogu sa tim da živim, da.

Gord si ti što osuđuješ drugoga, pa šta sa tim?

Hrišćanstvo je prevelika cena za večno spasenje i ja sam rešio da zaboravim svoju večnu dušu i odem pravo u pakao.

A što se tiče teme, ne treba da gledaš dalje od klasične psihoanalize gde se iste stvari pričaju.

Сви смо ми донекле горди, и ја немам намеру да намећем своје ставове о религији.

Што се тиче прималне терапије, читајући о њој, први пут у животу сам осетио истину (не логички схватио, не да се мом уму допала идеја).

Можда неће свако то тако видети, али ја у себи осећам исправност ове теорије.

А свест је лако заварати, али су осећања непогрешива.

Човек осећа да му нешто фали, да је један његов део потиснут, и тежи ка интеграцији, да се цео усклади.

Ma daj, ovo su geštaltističke ideje. Geštalt znači celina inače.

A on dolazi npr. sa dalekog istoka.  tanning

Ne iz intuicije nekog hrišćanskog starca koji se preziva Mudrijašević.

Не знам о ком старцу причаш и ко ти је реко да си горд, и не знам какве везе одакле потиче гешталт?

Чињеница је да има у овој теорији елемената других теорија. Али колико ја знам гешталт се суштински битно разликује по методама терапије. Не извлачи из контекста реченице.

[3 тарабе]

@Darko.O

"Hrišćanstvo je prevelika cena za večno spasenje"

_________________________________

Kako to misliš?

[Пацифиста]

uzgred, primalna terapija je budalaština.

Драго ми је да чујем твоје мишљење. Хтео бих да чујем објашњење ако није тајна.

[Sophrosyne]

Човек осећа да му нешто фали, да је један његов део потиснут, и тежи ка интеграцији, да се цео усклади.

Ma daj, ovo su geštaltističke ideje. Geštalt znači celina inače.

A on dolazi npr. sa dalekog istoka.  tanning

Ne iz intuicije nekog hrišćanskog starca koji se preziva Mudrijašević.

Da li ti je poznata primjena geštalt psihologije u teoriji umjetnosti,konkretno me zanima u teoriji arhitekture?