Дијагноза - карцином

[ego]

Не знам зашто то не може мало конкретније? Не примећујем у наведеним чланцима никакву магију, нити фантастику. Не знам одакле вам идеја да би Ивонин сајт могао да се посматра као извор суштинских истина из било ког домена. Интересује ме анализа наведене тематике, без ширења теме на ванземаљце и остале природне и неприродне феномене. Или вам је тако једноставније...

Не видим да Др Деј нуди неку вредну и свеобухватну алтернативу у лечењу, али мислим да је врло добар критичар, што је само по себи вредност.

[Aquilius Cratus]

Sta je ovo ako ne magija i science fiction  u jednom?!

http://www.ivonazivkovic.net/teslin%20auto.htm

[Grizzly Adams]

Па не знам шта да ти кажем, ево Ивица ће знати боље да прокоментарише ако има времена.

Да је хемотерапија штетна то свако зна, али се не користи за лечење кијавице и грипа него против најопаснијих болести од којих се тешко страда. И сечење ноге је штетно, али када ухвати гангрена ту нема пуно избора.

[Juan Valdez]

0409_feel

А има озбиљних ствари о којима може да се пише на ту тему - на пример један изузетно јефтин лек који се тренутно тестира и у комбинацији са другим методама лечења даје веома добре резултате: http://www.thedcasite.com

Е овако се то документује.

http://www.thedcasite.com/the_dca_papers.html

[sekastarča]

Жао ми је што све ово куцам узалуд, јер его само поставља текстове, а не чита постове других, јер би иначе прочитала да је медицини познато и како настаје тумор и који су његови узроци и да додам да није истина да се медицина не бави превенцијом, само је ти изгледа не видиш или се правиш да не видиш јер не знам шта желиш да докажеш о медицини... Овде нису у питању различита мишљења већ неистине које се износе...

[sekastarča]

Ето како идемо погрешним путем, уместо да трагамо за оним што ће решити проблем ми трагамо кога

да кривимо и оптужујемо, правдајући се различитим мишљењем.. Ево како медицина не зна ништа о превенцији или се ми оглушујемо на позиве и оно што нам медицина нуди...

Нећу износити класификације и врсте тумора јер је то превише и непотребно, речићу да Ивонин кратки чланак у коме је овај велики број тумора са изузетно шареном сликом проблема локализације, експресије, лечења и излечења, стрпала у један кош звани пљување медицине за неупућене са бројним потпуно смешним смерницама да се обрати пажња на ово или оно као и прича о пијавичарима која нема никакве везе са самом хемиотерапијом, је толико смешно, да се пидам зашто ти велики борци за правду троше енергију на погрешном месту! Ако је забринута због трпљења које проживљавају пацијенти на хемиотерапији, онда нек се позабави проблематиком превенције ове болести и да информише јавност о значају упознавања са факторима који доприносе или помажу настанак болести, као и како да избегавају и благовремено препознају промене (значи на едукацију и информисаности народа), затим о значају самопрегледа и повремених клиничких прегледа, нарочито када знамо да смо било професионално или због генетске предиспозиције изложени ризику, о значају раног откривања преканцероза и канцероза... О оваквим акцијама медицине која у свом раду испред куративе има превентивну медицину, јер истраживања и своје активности усмерава на превенцији (боље спречити него лечити) и раном откривању која ће олакшати лечење, јер трошкови лечења не иду држави у прилог како је она то представила... У вечини случајева лечење финансира држава, а да не говорим о последицама губитка радне снаге, трагање за новим радником ... Дакле о оваквим стварима се не говори, а када здравствени центар упути позив грађанима на систематски преглед, наравно, нема се времена, јер овакве болести увек сналазе неког другог, а не нас, а кад се појаве први симптоми у већини случајева је тумор већ расејан по читавом телу, па ропћемо на лекаре чији глас и позиве нисмо хтели да чујемо...

Зато слушај и читај овамо!!!

Превенција малигних обољења

Превенција има за циљ да смањи обољевање од рака, а на тај начин и његову смртност, а тиме и трошкове лечења!

И добро је знати како је тешка хемиотерапија, јер би можда и ја сутра могла бити изложена њој, а и скупа, па са овом свешћу, мало бриге и послушности и повремени систематски прегледи би мање коштали и новца и мука и времена и одузете радости...

Где су толике паре???  89898989898989

Огромна финансијска средства, која се издвајају за борбу против малигних болести, су ангажаована управо у проналажењу и спровођењу метода које омогућавају спречавање или откривање рака у најранијим фазама болести.

Примарна превенција – има задатак да открива канцерогене, и да препоручи начине за њихово одстрањење (који су фабрикама и бројним индустријским загађивачима прескупи, јер заправо у свим гранама човек гледа како да брже и једноставније заради, па притом се користи и свим средствима, нпр у пољопривреди и производњи хране, чиме се људи масовно излажу канцерогеним пестицидима, конзервансима, дувану и редом...)

Даље дефинише факторе ризика за одређене локализације и издвајање високо ризичних група из опште популације и вршење повремених  прегледа.

Фактори ризика – обзиром да је процес канцерогенезе дуг онда разликујемо факторе који делују рано (иницијаторе) и оне касније који потпомажу (промоторе).

Неки делују синергички и тиме убрзавају овај процес, а други пак могу бити и антагонисти па зауставити или чак спречити развој тумора.

1.дуван – доприноси појави свих типова CA pluća, CA laringsa, pharingsa, oesophagus (jednjak), мокраћна бешика, панкреаса, бубрега, цервикса, назалних шупљина и желудца.

2.алкохол – карцином усне шупљине, ждрела, гркљана, и једњака.

3.дијета – начин исхране. Утврђена је веза између гојазности и карцинома ендометријума и жучне кесе. Откуд то!!! Па у гојазности и вишку масти повишена је периферна конверзија естрогена из стероид прекурсора који се стварају у вишку, а код карцинома жучне кесе у гојазних је чешћа појава каменца у жучној кеси, опет због улоге жучи у варењу масти. Утврђено је и да исхрана богата мастима повећава ризик за развој карцинома колона (дебелог црева). Овај ризик је и вечи код исхране која има мало несварљивих влакана.

Наиме ова несварљива влакна имају протективну, заштитну улогу. Људи који у својој исхрани укључују и несварљива влакна не обољевају од камена у жучној кеси, шећерне болести и рака дебелог црева. Ова влакна везују и задржавају воду и понашају се као баластне материје, повећавају волумен цревног садржаја, убрзавају перисталтику и нормализују функцију дебелог црева што спречава појаву дивертикулозе, хемороида и рака дебелог црева. Задржава масти и угњене хидрате па тиме успорава њихову апсорпцију. Даље растварају канцерогене у дигестивном тракту, везују жучне соли и жучне киселине и повећавају њихову елиминацију фецесом, а тиме смањују и холестерол и лоших липопротеина у крви, па ова влакна смањују ризик од настанка артериосклерозе.

Медицина не препоручује коришћење концентрованих индустријских препарата несварљивих влакана, већ природно уношење путем воћа, поврћа и интегралних житарица. Поменута влакна јесу целулоза, хемицелулоза, лигнин, пектин и гуар. Има их у купусу, кељу, спанаћу, зељу, зеленој салати, парадјз, паприка, плави патлиџан, келераба, шаргарепа, роткве, цвекла, пасуљ, грашак, сочиво, соја и свако сирово воће богато водом (јабука, трешња, вишња, крушка, грожђе, јагоде, малине, купине, боровнице, лубеница, диње, кајсије, брескве, лимун, поморанџе, смокве...)

Даље индол једињења из купуса и кеља и алисулфид из црног и белог лука су карцином редукујуће супстанце.

Заштитници су и витамин А, Ц и Е које медицина препоручује из природних извора, не синтетске које људи радо купују...

4.професионално излагање – главни професионални карцином је плућни узрокован азбестом. Редовне контроле и заштитом радника изложених азбесту бави се медицина рада, која врши систематске прегледе и благовремено уочава промене и уклања радника са ризичног места .

5.јонизујуће зрачење – као фактор доказан након нуклеарних катастрофа када су последице биле порас леукоза, акутне мијелоидне леукемије, тумора дојке, а код мале деце тумор тиреоидее.

6.нејонизујуће зрачење – УВ зраци, главни фактор ризика за карцином коже.

7.медикаменти – антинеопластични (антитуморски лекови) су повезани са леукозом. Егзогени хормони и синтетски хормони су у вези са туморима хормоносензитивних ткива.

Диетилстилбестерол је једини препарат који може трансплацентарно да индукује вагинални и цервикални карцином код потомства жене третиране овим препаратом током трудноће.

Анаболички стериоди – бенигни и малигни тумори јетре.

8.генетска склоност – директно (урођени ген за склоност) и индиректно (индивидуалне варијације у одговору на изложеност средини). Потврђени гени за ретинобластом, неурофиброматоза тип 1, вилмсов тумор бубрега, породични карцином колона. Даунов и Клинефелтеров синдром су предиспозиција.

Секундарна превенција – рано откривање и правовремени почетак лечења.

Овде су важни срининг програми. То су програми којима се откривају нови случајеви применом тестова и прегледа.

Постоје масовни скрининг програми који нису да ли резултате и селективни скрининг програми који представљају акцију трагања за болешћу код особа без симптома, а које су на основу фактора ризика сврстане у групу повишеног ризика за одређену локализацију малигне болести.

Развијен је скрининг за карцином цервикса, где се размазом по Папаниколау могу утврдити преканцерозне лезије и избећи преко 90% инвазивних карцинома цервикса редовним прегледом жена од 35-65год. Овакав скрининг програм обавља Здравствени центар у Зајечару, а жене позива на преглед у заказани термин поштом.

Веома актуелан је и селективни скрининг дојке који се састоји у клиничком прегледу и мамографским снимањем у два правца. Спроводи се и у нашој земљи, углавном преко систематских прегледа који се врше у предузећу, јавним информисањем и едукацијом жена за самопреглед. Гинеколози често ако виде потребу обављају и овај преглед.

Скрининг за карцином простате старијих од 50год.

Ово су програми за најчешће туморе који захватају већи део популације.

терцијална превенција - бави се раним откривањем поновног враћања болести

Лекар познаје факторе ризика и у анамнези добија податке о евентуалној изложености или предиспозицији фамилијарној, на основу чега усмерава дијагностичке претраге.

Нису доктори неупућени као др Лорин Деј. Ово уче студенти медицине у Србији.

0409_feel

Литература:

ОСНОВИ КЛИНИЧКЕ ОНКОЛОГИЈЕ – Доц др.сци.мед. Слађана Филиповић

Хигијена исхране – Проф.др Радунка Митровић са сарадницима

[Juan Valdez]

Интересује ме анализа наведене тематике, без ширења теме на ванземаљце и остале природне и неприродне феномене. Или вам је тако једноставније...

Не видим да Др Деј нуди неку вредну и свеобухватну алтернативу у лечењу, али мислим да је врло добар критичар, што је само по себи вредност.

Али како критика може да се заснива на потпуним небулозама?

Погледај нпр. ову реченицу:

”Rafinisano brašno kao i rafinisan šećer nemaju polje elektrona (kako je to otkrila dr Budvig) i njihovi molekuli su mrtvi.”

Стварно не знам шта на ово може да се каже? Рекох ти, ако оволико не разумеш, џаба све. Схвати, овде се не ради о критици. Овде се ради о томе да је нека лева жена узела да систематски лупа гомислу глупости које немају никакво значење. Не знам како другачије да ти одговорим осим да је све једна велика бесмислица и глупост. Ако ћеш и даље да се напајаш са тог извора, шта могу.

[sekastarča]

Некада су медицински уџбеници за сваку болест наводили етиологију, а данас, ту одредницу тешко можемо да нађемо у савременим уџбеницима. Данас се у медицинским књигама више не расправља о етиологији или узроцима рака зато што комплетно здравство отворено изјављује да не зна узроке рака. Лечење рака хемотерапијом, зрачењем или операцијом више нема никаквог смисла зато што рак није проузрокован недостатком хемотерапије ни зрачења.

Ово је жива неистина! Нема књиге, нема болести која није описана по редоследу дефиниција, етиологија, епидемиолигија, патогенеза, клиничка слика, дијагноза, терапија. Не знам шта и где је учила др Лорин Деј чије мишљење изетно цениш. Сад требам да пишем и о овим терапијским процедурама да би ти доказала да је њена изјава да оне немају никаквог смисла зато што рак није проузрокован њиховим недостатком је жива небулоза. Ја написах у првом свом посту о вредности хирурше методе бар у неким ситуацијама онако успутно, а онда прочитам овакав пост!  0409_feel  4lg1k751spamte-bilo

[Leo I Magnus]

Мој отац има рак плућа...ниу могли оперисати..али су га послали на хемотерапију....

Једноставо нема избора....остала је нада у Бога и хемотерапија....

Али користи и многе траве и природне лекове за јачање имунитета!

Ако постоје неки други лекови...нису нам рекли!

[sekastarča]

Evo, i ja mogu da vam dadnem jedan tip, i to besplatno - jedite maline, jagode itd., ali pre svega maline! Navodno maline imaju sastoje koje mogu da pomognu u borbi protiv raka, iako naučno nije utvrđeno, ali ipak se istražuje. Te i da ne mogu da pomognu direktno, pomažu indirektno time što je zdravo.

Naravno da medicina ne može svuda da pomogne. Ali ovo ne znači da medicina zbog toga ne valja i da ima bolje alternative.. Sigurno da ima bolje alternative, naime da se bolesti poput raka uopšte i ne dobiju!

:cheesy2:

[ego]

Морам рећи да ме је мало изненадила оваква реакција. Никад нисам имала проблем да приметим да нешто што је иначе “општеприхваћено” може бити погрешно. Одувек сам волела да претресам аргументе и да на основу њих градим сопствени став. Увек сам за апсолутну критику – па шта опстане. Ако понуђено решење не тежи идеалном, нема смисла да се ту задржава и тапка у месту.

@aquilio, @Ивица

Тема је хемотерапија. Издвојила сам управо овај Ивонин чланак, не остале. Наравно да се не слажем са овим наводима из других чланака, али њих овде нисам поставила. Веровали или не, сасвим је реално да се неко ко греши по неким питањима, по другим приближи истини. Она овде није сведок, чији животни пут испитујемо. Докази типа - она је у једном другом чланку рекла нешто нетачно, значи да увек прича нетачно и самим тим је и све ово нетачно - су неозбиљни. Не постоји особа на свету која би у свим својим исказима била увек у праву или увек у криву. И ко би могао рећи за себе да је истина, осим јединог Христа?

@sekastarča

Лично не мислим, нити сам навела да се медицина не бави превенцијом. Такође у доброј мери објашњава узроке настанка тумора. Постоје области у којима је савремена медицина заиста изузетна, попут хирургије, дијагностике, итд. Али постоје и њене слабе стране и ово је једна од њих.

Лечење рака хемотерапијом, зрачењем или операцијом више нема никаквог смисла зато што рак није проузрокован недостатком хемотерапије ни зрачења.

Мислим да овај исказ задовољава услове елементарне логике, али ћу детаљније о томе мало касније.  

@ Dragi

Слажем се да примена биља има своје границе и да овде не може пресудно утицати, али може послужити као вредна допуна.  

@ZvonkoM

Аналогија са одсецањем болесне ноге је добра, али прво треба дати све од себе да се сачува и исцели, то остаје само као последње прибежиште. Исцелити значи учинити човека целовитим, вратити га у првобитно стање и првенствено би требало да тежимо томе.    

@Чавез

Интереси су чудна ствар. Свако би да наводи на своју воденицу.  crvenilo

[ego]

Да покренем ову тему, потакли су ме догађаји из непосредног окружења. У питању је болест драгих људи, од којих су се неки определили за званичну медицину, док су касније други, видевши њихов пример, одустали и од самог почетка потражили нека друга решења. Још је релативно рано за доношење коначних закључака, али је за сада средње пролазно време на страни других. Први већ дуго нису са нама. Током периода лечења били су то сломљени и болесни људи, док је у другом случају, барем за сада, сасвим другачија прича.  

За алтернативне методе смо знали пре него што се све то десило. Прикупљали смо податке “злу не требало”, али је одабран другачији пут. Били смо тада исувише млади да би нас озбиљније схватили. Преостало је само да се много боље припремимо и да прикупимо још података и аргумената, да бисмо могли одмах реаговати и спречити да се тако нешто понови. Један од узрока је било избегавање здравије хране и поста, осим пар седмица годишње. Превентивно нисмо могли да утичемо, јер опет није било слуха за то, али знали смо куда све то може да води.  

Примењено је гладовање по Бројсу и од тада је пост са доста пресне хране норма, са изузетком пар пута годишње. Били смо свесни да је ризично и да можда неће успети, али када се дође у такву ситуацију, све је ризик. Могли смо само да покушамо да дамо све од себе и да се уздамо у Божију помоћ, јер шта бисмо без Њега могли учинити?  

Оно што званична медицина у овом случају пружа, за мене никад није била опција, јер нема смисла ни логике - зар се добро постиже лошим? Додуше оставили смо и ту могућност, у случају да не успемо, али када је све завршено и када су тегобе утихнуле, то је заборављено. Годишње се превентивно понавља скраћена верзија гладовања, коју је далеко лакше издржати и то је у општим цртама све што је било битно.

Иначе, за време строгог поста се дешава снажно чишћење организма и у току њега се тумори смањују и нестају, тако да хируршка интервенција није потребна. На жалост, у оваквом послу не би имало шта вредно да се прода, нема профита, па нема ни интересовања за истраживања. Не бих имала ништа против, када би рецимо, пронашли нетоксичне материје, које би убризгане у крвоток биле у стању да разложе тумор. Међутим, на интелигентним начинима лечења оваквих поремећаја се за сада, из необјашњивих разлога не ради.

Oве методе нису никаква тајна и не примењују се ни баш тако ретко, само што људи који прођу кроз тако нешто углавном немају потребу да о томе ударају на сва звона, тако да све остаје у уском кругу најближих.

[sekastarča]

Лечење рака хемотерапијом, зрачењем или операцијом више нема никаквог смисла зато што рак није проузрокован недостатком хемотерапије ни зрачења.

Добро и ја ћу да се послужим елемантарном логиком!

Погледај, у инфекцији, бактеријској, нарочито некој где постоји гранулом (гнојна колекција) или код малог детета, код одојчета, где бактерије из грла брзо пролазе кроз еустахијеву тубу у средње ухо и одатле брзо продиру у менингее узрокујући мененингитис, и бројне друге инфекције које нису настале ни због недостатка имунолошких снага, нити пеницилина или другог антибиотика, већ због налета великог броја бактерија у тело простим језиком, мора се дати антибиотик! Чија је улога да уништи овог масовног нашадача! Ако ли се то не уради, следи сепса, а код мале деце брза смрт!

Или пример: чир на желудцу не настаје због никакавог недостатка у телу већ због сувишка! И ту је одговорна бактерија, Хелицобацтер пилори и плус све оно што човек уноси и што својим присуством било појачава секрецију желудачне кис. било да само по себи изједа слузницу. терапија која се примењује јесу антибиотици због бактерије и блокатори који ће зауставити претерану секрецију киселине.

Елем, медицина никога не присиљава на било што, нити оспорава било које друге методе лечења. Она као наука има своју методологију. И сваком даје апсолутно право да бира како ће се лечити!

Медицина има велики проблем и у томе што изван болничких услова она не може да бдије над пацијентом и контралише да ли је учинио све што му је речено, али ће наоснову резултата знати, јер анализе и прегледи покажу све! Врло је егзактна наука. Зато је сваком пацијенту (што је чак и поштеније) Дато право да одбије терапију коју му преписује лекар, али мора ставити и потпис. Зло је што људи тобоже прихватају терапију, а онда не сарађују и криве лекаре и медицину!

Сваки лекар који још и што год зна из народне медицине предаће пацијенту сво своје знање! Чињеницу да у сваком житу има кукоља не треба злоупотребљавати.

Као што многи имају лоша искуства у лечењу у медицинској установи, многи је хвале и славе! Исто тако има бројних примера превара која су се дешавала код људи који су тражили помоћ од надрилекара!

Готово у свакој болести се приписује и дијета (пост). Да ли је лекар крив што се пацијенти углавном никад не придржавају тога!

Највећи део своје активности медицина усмерава на превенцију, али док смо здрави онда смо и глуви!

[ego]

Науке које се баве човеком никада неће бити егзактне, јер смо превелика тајна.  

Заиста не сумњам да ће се лекар потрудити да помогне пацијенту, али то је увек ограничено његовим сазнањем. Некада, да бисмо решили проблем, морамо прескочити те границе.

Није тако ретко мишљење међу лекарима да микроорганизами нису примарни узрочници болести, већ да до њихове појаве долази тек у условима нарушене равнотеже организма. Наш стари лекар Петар Станковић је то веома лепо објаснио у својим књигама и пропратио упечатљивим примерима.

Христу није био неопходан антибиотик да би помогао Петровој ташти. Нико не спори њихову вредност, али они не остављају последице попут хемотерапије.

Међу нашим пацијентима је било око 100 болесника који су боловали од чира на желудцу и дванаестопалачном цреву. Могло би се навести много примера тока ове болести, али ја бих се ограничио само на једну чињеницу, истина, врло инструктивну.

Код свих болесника пре лечења рентген је откривао удубљење на слузници желудца или дванаестопалачног црева, условљено постојањем чира. Рентгенски налаз након лечења у свим случајевима је показао да се “ниша” изгубила, тј. да је болесник практично оздравио.

Лечење гладовањем болесници су по правилу подносили лако, болови у желудцу обично би се губили 3. - 5. дана гладовања. Болесници би се 15. - 25. дана престали жалити на невоље које су повезане са чиром.

Могу се остварити позитивни резултати чак и у случају доста старих обољења. Имали смо једног болесника с 52 године. Ц. је боловао од чира на дванаестопалачном цреву читавих 13 година. Шест година заредом лечио се у санаторијумима, али би болест, као и раније, рецидивирала. Последње године боловао је 120 дана, од тога 90 у стационару. За 15 дана терапијског гладовања чир је потпуно зарастао. Прошле су већ две године, а болест се не обнавља.

Од свих чираша који су се лечили на нашој клиници само се код тројице појавио рецидив обољења након 1-3 године.

Наше искуство показује да велики утицај на даљи ток болести има пушење, употреба алкохолних пића, непоштовање дијетне рутине у исхрани, конфликтне ситуације у животу и на радном месту. Све то углавном и условљава рецидиве.

Цитат

“Majka sam troje dece, ime mi je Marina Cunj, po zanimanju sam diplomirani veterinar i zivim u Posavskim Bregima kod Ivanic Grada. Moje trece dete Mirna, koja je rodjena 9. decembra 1992. godine, bila je posve zdrava i napredna beba. Medjutim, 10. januara 1994., dakle netom nakon navrsene godine dana, tacno u pola noci probudila se s temperaturom i sva u znoju, pri tome placuci. Nista neobicno za to doba godine, zbog ucestalih viroza. Odmah ujutro, a bio je cetvrtak, otisli smo u nas Dom zdravlja, k nasoj pedijatrici, u koju imam bezgranicno poverenje. Buduci da je ona vrlo iskusna, posumnjala je na najgore i nalozila hitne pretrage. U medjuvremenu se moja devojcica pocela nekontrolisano trzati (kao da je drma struja), a temperatura je bila tek 38,5 Celzijevih stepeni, sto za bebe i nije previsoko da bi rezultovalo konvulzijama. Zabrinuta doktorica nas je upozorila da sumnja na meningokoknu infekciju, sto doslovno znaci gnojnu upalu mozga. Poslala nas je u Zaraznu bolnicu u Zagreb na bris grla (nalaz se mora cekati tri dana) i upozorila da, ako se pojavi osip u visini ramena, dodjemo po uputnicu i dete hitno odvezemo u Zaraznu bolnicu.

Za manastir Lepavinu sam znala od pre dve godine, kada sam tamo odvezla svoju kumu, koja nije mogla da zatrudni. Tada sam prvi put susrela o. Gavrila. Moram reci da sam dotad vrlo cesto, radeci kao terenski veterinar, po selima slusala od svojih stranaka price o urocima i slicnim neverovatnim stvarima, sto sam pripisivala praznoverju. Medjutim, dosavsi u manastir prvi put sam sa nekim ucenim i vrlo susretljivim pricala o tome, i moram priznati da sam se zamislila nad tom temom. O. Gavrilo je pred ikonom Majke Bozje Lepavinske molio za moju kumu i ona je za nepunih sest meseci ostala trudna, rodivsi zdravog decacica. No, kakvi mi ljudi obicno jesmo, i ja sam mislila da bi se to ionako desilo. No, nasavsi se pritesnjena strahom za svoje dete i uzasnuta lekarskom dijagnozom, setila sam se tog odlaska u manastir. Napominjem da sam htela prvo otici na molitvu, a onda doktorici i, po potrebi, u bolnicu. Celu noc od cetvrtka na petak dete se trzalo i gorelo u temperaturi. Ujutro sam je sa strahom skidala, bojeci se da cu naci osip, sto bi znacilo odlazak u bolnicu. Medjutim, ujutro u 8 sati nije imala osip te sam se ponadala da mozda ipak nije ono najgore. U medicinskoj enciklopediji pise da su simptomi za meningokoknu infekciju nervne smetnje u obliku trzaja i osip u ravnini ramena.

U 11 sati smo trebali biti kod doktorice. Suprugu sam rekla da dete zelim najpre odvesti na molitvu, pa onda doktorici, ali se on tome usprotivio. Ali, kad sam kcerkicu oko 10 sati i 30 minuta skinula da bih je presvukla za pregled kod doktorice, imala je osip upravo u visini ramena, kako pise u enciklopediji. To je znacilo odlazak u bolnicu. Videvsi je tako bespomocnu, svu u trzajima i temperaturi, sam je suprug predlozio da ipak najpre odemo do manastira, jer jos uvek mozemo do 14 sati stici do doktorice, pa u bolnicu. Po onoj izreci da “nijedno zlo ne ide samo”, auto nam je bio u kvaru, pa smo morali moliti g-dju Mariju J. i njenu necakinju da nas odvezu u manastir.

Dete se celim putem trzalo, plakalo i gorelo od vrucice. Dosavsi u manastir, onako izvan sebe obratila sam se o. Gavrilu za pomoc. Uvek ljubazan i spreman da pomogne, cuvsi pod kakvom je teskom dijagnozom dete, pozvao nas je odmah u crkvu pred ikonu i zapoceo molitvu. Po veroispovesti sam rimokatolkinja i do tada nisam krstila nijedno dete, ne zbog nekog posebnog uverenja, nego naprosto o tome nisam razmisljala. Da stvar bude zalosnija, u Posavskim Bregima stanujem preko puta crkve, koju sam do tada posecivala iz obicaja na Bozic ili vece praznike.

Reci molitve o. Gavrila se i danas secam i necu ih nikad zaboraviti. I zaista nemam reci da se dostojno zahvalim za ono sto se nakon toga desilo. Naime, o. Gavrilo nas je posle molitve pozvao na kafu i smireno rekao da pogledamo osip (o osipu mu nisam nista pricala, a dete je bilo zakopcano do grla s obzirom da je bilo hladno). Raskopcala sam dete i sa velikim cudjenjem i olaksanjem videla (bilo nas je cetvero) da je osip iscezao. Suprug, malo sumnjicav, opipao je dete i zabrinuto rekao da je jos pod temperaturom. O. Gavrilo je rekao da ce sve biti u redu dok dodjemo kuci i stavimo dete da spava. Nismo presli ni pet kilometara od manastira, a nasa devojcica se pocela veselo igrati u autu, kao da nista nije bilo. Nismo ni isli doktorici, a ja sam joj naknadno ispricala celi dogadjaj. Ona se izjasnjava kao ateist, ali ja u to ne vjerujem jer je ona vrlo dobar lekar.

Sledece jutro sam otisla do svestenika, mog suseda, i sve mu ispricala. Do tada sam ga par puta molila da krstimo devojcicu, ali on je uvek imao neka vazna posla. Sada je, bez pogovora, pristao da to ucinimo odmah. Kada je strah minuo i kada sam se uverila da je detetu dobro, sve skupa sam shvatila kao opomenu meni, da pocnem razmisljati o veri i da promenim svoj duhovni zivot, koji do tada, iskreno govoreci, nije ni postojao; sve se svodilo na puku znatizelju i filosofiranje. Sada redovno idem na nedeljne mise, ispovedam se i postim. Krstila sam sve troje dece i trudim se svim srcem da budem istinska hriscanka. Trudim se da prihvatim sva iskusenja i tegobe u zivotu sa radoscu, jer zaista iskreno, iz dubine duse, vjerujem u Isusa i Njegovu Majku Mariju. Duboko vjerujem da sam kroz tu nevolju dobila osobni poziv da se promenim, da postanem bolji covek i vernik”.

M. Cunj

28. aprila 1997.

http://www.manastir-lepavina.org/novosti/index.php/weblog/detaljnije/svedocanstvo_22/

Нико није добар осим једнога Бога. Нема сврхе пуно очекивати од људи и институција.  

Нека се нико не заварава; ако неко међу вама мисли да је мудар на овом свету, нека постане луд - да би био мудар. Јер је мудрост овога света лудост пред Богом. Написано је, наиме: »Он хвата мудраце у њиховом лукавству«, и опет: »Господ зна премишљања мудраца - да су ништавна«. Стога нека се нико не хвали људима, јер је све ваше: био то Павле, или Аполос, или Кифа, или свет, или живот, или смрт, или садашње, или будуће, све је ваше, ви сте пак Христови, а Христос је Божији.

[sekastarča]

Линк ка првом мом посту где сам цитирала Св. Теофана Затворника

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,8410.msg233937.html#msg233937

Св. Теофан Затворник

Није грех лечити се!

Молитва молитвеницима, а лекара лекарима, и лекаре је Бог дао и њима се обраћати је по Божијој вољи. Господ нам долази са Својом помоћи и онда када су недовољна природна срдества која је он створио. У болести се обратити лекару за помоћ није грех, макар болест била послата и од Бога: јер и вештина лечења је од Бога, и лекове је Бог створио. Зато одлазећи к лекару и пијући лекове, ми не прибегавамо нечему што је изван Божијих путева и установа. Празноверица је – то није Бошије и тим путем немој ићи.

Могуће је да човек не приступи лечењу већ да се одлучи за трпљење, но треба се бојати да се не појави гордост: нека се лече слаби, а ми смо јаки! Због таквог мишљења о себи наилази роптање. Боље је овако: наиђе болест – полечите се. Прође бол од лекова – Слава Богу. Не прође – треба трпети и благодарити Богу.

Молите се и тражите од Господа да уразуми лекаре да исправну дијагнозу поставе и исправне лекове препишу. Јер Господ лечи, лекари су његова оруђа.

И ако се уздате у Бога и од њега очекујете помоћ, а не од лекара и лекова, примењујући природна средства лечења, ни ту нема греха. Јер како су сва средства дата од Бога то смо дужни и да их примењујемо.

Нека се нико не заварава; ако неко међу вама мисли да је мудар на овом свету, нека постане луд - да би био мудар. Јер је мудрост овога света лудост пред Богом. Написано је, наиме: »Он хвата мудраце у њиховом лукавству«, и опет: »Господ зна премишљања мудраца - да су ништавна«. Стога нека се нико не хвали људима, јер је све ваше: био то Павле, или Аполос, или Кифа, или свет, или живот, или смрт, или садашње, или будуће, све је ваше, ви сте пак Христови, а Христос је Божији.

Добро, ја ћу да те замолим да погледаш наслов теме, да прочиташ све постове у њој, да погледаш свој последњи одговор и да размислиш, да ли ако верујеш у Бога или у било коју другу силу која ти може даровати излечење, требаш да говориш о ономе што не познајеш, јер је овде довољно аргумента постављено да покажу како су Ивона и др Лорин Деј причале у чистом не знању да би блатиле медицину.

Као апсолвент на медицини, коме недостаје дипломски испит, значи нисам доктор, не бавим се лечењем и због тога се и суздржавам да говорим о томе, али зато неки лаик који је незадовољан медицином, нема поверења у њу налази себи за право да говори о ономе што не зна! Зато се и деси да буде заведен оваквим чланцима какав је поставила Ивона или причом др.Лорин Деј, која говори о томе како за све време студирања у ниједној књизи није нашла етиологију која је описивана у старијим уџбеницима, и да њу на факултету нису учили о превенцији! Видиш то није случај са литературом из које уче студенти медицине у србији, а веруј ми да студент не би прошао испит, ако не зна мере превенције! Зато је и др Лорен Деј изнела изјаве типа ''Лечење рака хемотерапијом, зрачењем или операцијом више нема никаквог смисла зато што рак није проузрокован недостатком хемотерапије ни зрачења.'' јер не поседује ни елементарна знања... не ћу да губим ни време око оваквих постова.

Сада износиш причу о менингитису, који је истина да много пута настаје падом имунолошких снага, али не знаш и не размишљаш и пуно пута може настати због контакта са великом количином бактерија, оне се броје. И типичан пример за то су ти заразне болести и ето пример салмонелозе. где је довољно да мајка припреми принцес крофне, где се јаја за фил користе свежа, и читава породица оболи, колико год да су им имунолошке снаге биле јаке, само ће симптоми бити блажи код јачих и јачи у случају имунолошке слабости! А све то нема везе са горе поменутом темом, нити са примером којим сам желела да ти покажем на каквог доктора си се позвала и колико тај доктор износи неистине!

Ја видим да желиш да позовеш људе да не иду код лекара, али то не треба чинити у не знању и постављањем постова који немају везе са истином, већ отвори тему о оним алтернативним методама које би ти свима топло препоручила!

Оваквим постовима ти управо одвраћаш људе на послушност макар и оним превентивним мерама о којима говори вазда медицина, можда и саблазниш неког ко нема довољно вере у Бога и нема другог избора, а можда би га баш лекар спасио! Или не желиш да признаш или заиста не видиш деструктивност постова и енергију коју уместо да окренеш ка позитивној информацији, не о медицини, већ о ономе у шта верујеш, ти пљујеш по науци коју не познајеш, бранећи се Христом!  0110_hahaha

А када дође до тренутка да се некоме нуди хемиотерапија и не само она већ и кад је потребна операција или која год било дијагностичка или терапијска процедура, лекари то не чине присилно и у не знању пацијента, већ пацијенти или ако они нису у стању да приме ове информације(нпр. у бесвесном стању или због психичких поремећаја), онда родбина која је у пратњи, буду обевештени о свим узроцима, последицама, ризицима, самом току, трпљењима, захзевима, о свему и свакоме је дато на слободну да одлуче да ли ће да предају своје поверење лекару што потврђују својеручним потписом!

Зато те молим и све форумаше да размислите о овој теми и свему што је написано у њој!

8086.gif