О каквој слабости свог тела говори Галатима свети апостол Павле?

[Guest о. Агапије]

Koliko mi je poznato, apostol Pavle je imao neku vrstu padavice, tj. epilepticnih napada, na nju je mislio kad kaze da mu se "dade zalac u meso..."

Mozda je i ovde mislio na isto...

Знам да је Достојевски патио од тога. Нисам знао за св ап Павла.  :cheesy:

Хаха... А одакле ти је то познато? Ко ти је то рекао и на основу чега, само један једини доказ?

Ја сам више пута чуо од проф. Владете Јеротића (психотерапеут) на предавањима да је Достојевски имао епилепсију и да је најбоља дела написао после епи напада.

Не би разговарао са људима по недељу дана после дизања из епи напада.

Раније се међ' народом епилепсија звала "света болест" зато што болесници после напада имају "неописиви осећај блаженства и среће" и немају потребе да комуницирају са другима.

Постоје различити ступњеви епилепсије.

[Благовесник]

Дошло је до неспоразума. Када сам рекао - А одакле ти је то познато? Ко ти је то рекао и на основу чега, само један једини доказ?, мислио сан на светог апостола Павла.

[Justin Waters]

Мислим да је ово највише што можемо знати.

Св.Јустин Ћелијски

Тумачење друге посланице св.Апостола Павла Коринћанима на стих 12:7

Нема сумње, свети апостол Пакле је васкреном силом Победитеља смрти уништио у себи све смрти и све смртно; божанским огњем Јединог Безгрешног спалио у себи све грехе и све грешно; зато је и имао смелости, као нико од људи, тврдити за себе: "Не живим више ја, него живи у мени Христос" (Гл. 2, 20). Ако је ико од људи, у највећој могућој мери за природу људску, био безгрешан и бесмртан још на земљи, онда је то свакако апостол Павле. А какав је то "анђео Сатанин" био дат у његово тело?

Сигурио нека болест, и то вероватно нека спољашња, ружна, упадљива болест, да је могла код многих недуховних људи изазивати према апостолу Христовом сажаљење, и жаљење, и одвратност, и рђаво мишљење о њему. Поиижавајући га тако у очима људи, та је болест чувала неисказаног тајновидца и небовидца и Христовидца да не падне у гордост због својих неизразивих многобројних "виђења и откривења Господњих", због својих "премногих откривења". Болест, као "анђео Сатанин", ушла је у наш човечански свет кроз првородни грех. Али у навођењу болести Сатана нема потпуну власт, јер он наводи на људе болести само по попуштењу и допуштењу Божјем. Најочигледнији пример тога је многострадални Јов (Јов. 1, 11-12; 2, 4-8). Па онда, згрчена жена у Еванђељу, за коју сам Спаситељ вели: "Ову кћер Авраамову коју свеза Сатана ево осамнаест година (Лк. 13,11-16). Болест је кроз првородни, прародитељски грех постала достојање целокупне природе људске, те људи болују због свеопште огреховљености људске природе.

[trapa]

Ово тумачење св. Јустина се уклапа у предпоставку вл. Атанасија да је ап. Павле имао говорну ману и био лош беседник за разлику од других апостола, владика помиње да и стил писања апостола Павла није баш био нарочит и да је тежак за читање. Наравно нико не спори значај Павлових посланица ал красноречивост сигурно није био његов дар, али опет у духовном смислу химна љубави је нешто најлепше написано у историји хришћанства.

[Justin Waters]

Ово тумачење св. Јустина се уклапа у предпоставку вл. Атанасија да је ап. Павле имао говорну ману и био лош беседник за разлику од других апостола, владика помиње да и стил писања апостола Павла није баш био нарочит и да је тежак за читање. Наравно нико не спори значај Павлових посланица ал красноречивост сигурно није био његов дар, али опет у духовном смислу химна љубави је нешто најлепше написано у историји хришћанства.

Говорна мана не би требала да утиче на то како је неко нешто написао. Иначе зашто би Господ допустио апостолу говорну ману? Неразговетан разговор, брбљање само би спутавали људе да боље приме истину. Пре ми се чини да су апостоли били изврсни реторичари, па и апостол Павле, који уз то био и најобразованији апостол. Према тумачењу св.Јустина, ја бих рекао пре да је апостол Павле имао неку видљиву болест на телу, можда неку опаку кожну болест. Да је био падавичар, или хром тешко да је вероватно јер ипак је он проходио читав медитеран, тј ондашње Римско Царство, кретао се од Антиохије, Мале Азије, Далмације, све до Шпаније. Тешко би то извео да је био хром или падавичаст. Кожне болести могу да не спутавају физичку активност човека, али могу да изгледају врло непријатно, и чак да задају болне осећаје.

[trapa]

То за стил писања владика је само придодао на предпоставку о говорној мани, није сигурно повезивао да ако има говорну ману да онда  не може стилизовано да пише. Иначе ја се слажем са владиком да је апостола понекад тешко читати, наравно ово је субјективни став.То зашто би Господ допустио говорну ману и није неко питање, подсећа ме на питање Уличног музичара "Зашто цркве имају громобране" :cheesy:. не замери на шали. Успешна мисија апостола је последица деловања Духа Светог а не красноречивости или моћи логичког убеђивања. Свети Јован Шангајски је имао говорну ману и понекад скроз неразговетно говорио иако је био и образован и полигота, а опет ко зна колико је људи придобио за Христа. Замисли да те неко сад пошаље међу гомилу атеиста у некој страној земљи и да треба да их заинтересујеш и почнеш да им проповедаш Христа а притом да имаш говорну ману. То би био заиста добар разлог да се не преузносиш. Ако је ова предпоставка тачна апостол је онда сигурно код људи изазивао смех, жаљење, ругање итд.

Напослетку ово је само предпоставка која мени има смисла, таман посла да нешто тврдим, а и владика Атанасије каже да се то поуздано не зна.

[Благовесник]

Замисли да те неко сад пошаље међу гомилу атеиста у некој страној земљи и да треба да их заинтересујеш и почнеш да им проповедаш Христа а притом да имаш говорну ману.

70zfof0qsamomolitva

Говорна мана не би требала да утиче на то како је неко нешто написао.

Иначе зашто би Господ допустио апостолу говорну ману?

Не да би само допустио него је баш такве и бирао, слабе, вичне болестима, нероткиње итд...

Свето Писмо - ,,Бог изабра слабе да посрами јаке... У немоћи се најбоље може видети пројава силе Божије..."

Зашто би Господ допустио апостолу говорну ману?

Зато што Господ не иде насиљем против људске воље, воље овога света.

Павла су тукли по устима, па зар је могуће после тога да нема ни једне видљиве мане на лицу (или чак - говору)?

Он је био смирен, и замислите колико је то било тешко да је тада узвикнуо,

дакле, није оћутао, нити окренуо другога образа,

као што то није ни Христос  учинио када је од ударца у лице оћоравио на једно око,

па рече - Ако зло рекох покажи зашто је зло, ако ли не, зашто си ме ударио?,

а Апостол Павле када је ударан по лицу изусти - Тебе ће ударати Господ!

(НАПОМЕНА: Ради се и у овим случајевима о окретању образа,

иако не буквалном, јер се не ради о узвраћању ,,око за око, масница за масницу...",

суд се предаје Богу.)

...кретао се од Антиохије, Мале Азије, Далмације, све до Шпаније.

Тешко би то извео да је био хром или падавичаст.

Све могу у Исусу Христу који ми Моћ даје! - свети апостол Павле.

[trapa]

Добра тема ал не због мистерије Павлове слабости, већ кад човек чита све ове коментаре не може да не поразмисли какав је Павле био мученик и колики је његов труд био. Право каже владика Атанасије у тој истој беседи за коју се хватам, да је апостолски подвиг много тежи од класичног мученичког подвига.

[Огњен]

Koliko mi je poznato, apostol Pavle je imao neku vrstu padavice, tj. epilepticnih napada, na nju je mislio kad kaze da mu se "dade zalac u meso..."

Mozda je i ovde mislio na isto...

Знам да је Достојевски патио од тога. Нисам знао за св ап Павла.  winter

Хаха... А одакле ти је то познато? Ко ти је то рекао и на основу чега, само један једини доказ?

Хаха?     Први пут чујеш за то?

,,Koliko mi je poznato, apostol Pavle je imao neku vrstu padavice"

Одакле је то познато?

Неспоразум 

[Toma]

Mislim da je sveti Apostol Pavle imao bolest očiju (neki od gadnijih oblika) jer on sam piše

u poslanici Galatima "A znate da sam vam prvi put zbog telesne slabosti propovedao evanđelje,

i iskušenje, koje je za vas bilo na mom telu, niste prezreli niti ste pljuvali iz odvratnosti,

nego ste me primili kao Božijeg anđela, kao Hrista Isusa.

Pa gde je to vaše blaženstvo?

Svedočim vam, naime, da biste - kad bi bilo mogućno - izvadili svoje oči i meni dali."

Ja lično mislim da je manje bitno koju je boljku svetitelj imao već - kako je on svoj

bol doživljavao. Možda je i primer njegovog podnošenja zatočeništva

još indikativniji jer on u svojoj poslanici Filipljanima, 16 puta piše o radosti,

premda je on sam - u zatvoru.

[trapa]

Драги теби се обраћам  winter

Не знам зашто моје писаније схваташ као критику или омаловажавање. Даћу ти линк па одслушај са колико љубави владика Атанасије говори о апостолу Павлу. Али то не значи да треба да будемо роботи, зашто неко нема права да процењује стил у овоземљаској категорији. Нисам књижњвник нити врсни познавалац, али по свом личном и искреном искуству, свети Јустин Поповић одише песништвом, док је за мене језик ап. Павла мало грубљи и то је нормално пошто је човек писао пре 2000 година, али то је људска овосветска категорија а не духовна. Нико не помиње снагу беседе или богословску дубину или њен духовни квалитет или њену моћ да утиче на људска срца, то су све дарови Духа Светог, реч је о обичној форми а не суштини.  Владика Атанасије је само изразио своје мишљење да апостол Павле није био велики говорник у тој светској категорији, иначе то је узгред поменуо а основа је била предпоставка о говорној мани. Не знам зашто помињеш неке теолошке радове. Ако си мислио да више ценим савремену академску теологију од посланица Апостола Павла, онда си промашио поенту мог писанија.

[trapa]

Није искључено да је сви говоримо истину тј. да је апостол боловао о свега наведеног  winter. Заиста његов подвиг се не може речима описати.

[trapa]

Ево тог предавања па послушајте. Осећам се сад одговорно да ће неко због мог писања помислити да владика Атанасије критикује апостола Павла, а он са толико љубави говори о њему. Заиста топло препоручујем

http://www.4shared.com/account/audio/7gAO34Vi/Bog_i_covek_-_09_Svetitelji_Mu.html?sId=x89BDGnOX7wdKz2I

од око 5.30 минута почиње да говори о апостолима и о  подвигу ап Павла а на 14.20 о слабости његовој

[trapa]

Na episkopa Atanasija nisam ni mislio..

No, apostol Pavle je jedan od mojih junaka, pa sam zato i reagovao. Generalno mi Srbi slabo poštujemo apostole. Ili koliko imamo crkve posvećene apostolu Petru, Pavlu, Jovanu i drugima? Neka mi se pokaže jedna srpska pravoslavna crkva posvećena apostolu Jakovu, ili apostolu Tomi, Tadiji i drugima, a retke su i crkve posvećene apostolu Pavlu, ili Petru, Jovanu ili Luki... U Carigradu pak najvažnija crkva posle crkve Svete mudrosti (= Hagija Sofija) bila je apostolska crkva.

Коме апостол Павле није јунак  bighugbighug

А то за остале апостоле се слажем.

Слабо се зна о животу осталих апостола, мислим зна се где су ишли шта су радили и како су умрли и још по нешто али нема много тога што говори о њиховом карактеру о њиховим доживљајима и онда нам нису толико блиски, што није случај са ап. Петром кога као да можемо да замислимо пред собом док читамо јеванђеље. Ваљда је лакше поштовати свете чије животе боље познајемо. Зато је и књига "монах Калист" толико добра јер доста открива личних доживљаја. Али ваљда је то Божија воља да нам неки животи светих људи остану непознати док код других имамо обиље података. И наравно дела светих људи откривају доста о њима, и читајући њихова дела упознајемо и њих саме. Можда је то разлог за слабије поштовање осталих апостола у народу, једноставно слабо их познајемо.

[sekastarča]

Na episkopa Atanasija nisam ni mislio..

No, apostol Pavle je jedan od mojih junaka, pa sam zato i reagovao. Generalno mi Srbi slabo poštujemo apostole. Ili koliko imamo crkve posvećene apostolu Petru, Pavlu, Jovanu i drugima? Neka mi se pokaže jedna srpska pravoslavna crkva posvećena apostolu Jakovu, ili apostolu Tomi, Tadiji i drugima, a retke su i crkve posvećene apostolu Pavlu, ili Petru, Jovanu ili Luki... U Carigradu pak najvažnija crkva posle crkve Svete mudrosti (= Hagija Sofija) bila je apostolska crkva.

У Нишу постоји новоизграђена Црква Светог Апослтола Луке.

Готово у центру града, на раскршћу Ул. Краља Стефана Првовенчаног и Ул.7. јули

bighugbighug