Православни аргументи за поштовање светитеља

[Сефора]

28. По еванђељу, дакле, непријатељи су вас ради; а по избору мили су отаца ради. 29. Јер се Бог неће раскајати за Своје дарове и призвање.

Како сте се, каже, покорили еванђељу и како вас је Бог прихватио, они су постали суревњиви, још су се више удаљили и постали су непријатељи. Међутим, како су њихови преци од почетка од Бога изабрани, Бог им неће допустити да потпуно пропадну (јер су они мили), него ће их прихватити ако поверују.

30. Јер као што и ви некада не покоравасте се Богу, а сад сте помиловани, због њихове непокорности, 31. Тако се и они сада не покорише ради вашега помиловања, да би и они били помиловани.

Ви, каже, који сте некад називани незнабошцима, нисте хтели да послушате. Због тога су Јудејци изабрани и добили су закон. И опет, кад су Јудејци били призвани и кад нису послушали Христа, ви сте били изабрани и помиловани. Међутим, ваше помиловање ће бити и њихово помиловање: они ће постати ревносни због зависти према вама па ће поверовати, и на тај начин ће се удостојити вашег помиловања (тј. да буду помиловани као и ви).

32. Јер Бог затвори све у непокорност, да све помилује.

Тј. разобличи, и показа као непослушне, да би једне спасао суревњивошћу других. Раније, кад су непослушни били незнабошци, спасао је, као што је речено, Јевреје. И опет, кад Јудејци нису послушали Христа, спасени су незнабошци. Кад су пак спасени незнабошци, због ревности изазване завишћу према њима, спашће се и Јудејци, и на тај начин ће сви бити помиловани.

33. 0, дубино богатства и премудрости и разума (грч. свезнања) Божијега! Како су неиспитиви судови Његови и неистраживи путеви Његови!

Размишљајући о домостроју (икономији) Божијем од почетка света, о томе како Бог посредством супротног устројава супротно, а посред-ством непокорности једних показује покорност других, Павла је обузело усхићење: уверен је да ће Онај, Који тако устројава наша дела, неминов-но устројити и будуће спасење Јудејаца.

Богатством се назива доброта (ауаботтуссс), чија дубина и доводи у усхићење, а чија нам је величина непозната: обогатити тако незнабошце уистину је дело изобиља.

Упоредо с добротом, усхићују и премудрост посредством које Бог управља нашим животима и умудрује непросвећене (досл. неуке) незнабошце, и свезнање (у српском преводу: разум), посредством којег Он зна шта је корисно за свакога од нас. О путевима није рекао да су несхватљиви, него неистраживи, тј. да се не могу чак ни испитати. Путеви Његови, тј. Његов домострој (икономија), не само да се не могу разумети, него се чак не могу ни испитати, тј. не могу се видети чак ни њихови трагови.

34. Јер ко познаде ум Господњи? Или ко Му би саветник?

Једино Он, каже, познаје дела Своја, и осим Њега нжо други. Будући премудар, Он не позајмљује премудрост од саветовања с другима, него је Сам по Себи био и јесте самодовољан. Он је и извор сваког добра, и оно што даје, не даје као онај, који је обавезан да награђује, слично ономе, који је нешто узео од другога, него даје према Својој доброти.

Или ко Њему претходно даде, да би му било узвраћено, тј. да би се доброчинство, дато од Бога, сматрало за враћање ономе, који је дао?

Јер је од Њега и кроз Њега и ради Њега све.

Он Сам је извор свега, и то значе речи: из Њега. Он је и подршка свему, и то значи: кроз Њега. Све има почетак од Њега, и све је Он створио, све стоји и држи се ослањајући се на Њега као на неки темељ.

Њему слава у векове. Амин.

Кад год говори о нечему важном, Павле има обичај да своје слово закључи благодарењем. Тако и сада поступа. Будући да се испунио усхићењем због доброте, премудрости, свезнања и домостроја Божијег, на крају славослови Бога, учећи тиме и нас да благодаримо Богу за Његова велика добра и да Га прослављамо делима и животом.

Свети ТЕОФИЛАКТ Охридски

ТУМАЧЕЊA ПОСЛАНИЦЕ РИМЉАНИМА

[Сефора]

Е сада ... Ово нема никакве везе са темом !

Опростите ми !?

[Сефора]

http://www.eparhija-backa.rs/galerije/u-koviljskom-manastiru-sahranjen-novoprestavljeni-monah-sava-24-avgust-2010

[Volim_Sina_Bozjeg]

Помаже Бог свима!

На једном другом форуму водим расправу о томе да поштовање светитеља у Православљу није некакав пагански обичај непознат Христовом учењу, а будући да сам раздијелио књиге о.Лазе Милина, потребна ми је ваша помоћ.

Молим вас да ми поставите на овој теми што више цитата из Светог писма или линкова ка апологетским аргументима који се тичу:

- појма светитељ

- праксе молитвеног заступништва упокојених хришћана - светитеља

- библијске утемељености те праксе

хвала унапријед!

    U svetom pismu ne postoji ni jedan citat koji bi se naveo o tome da su hrišćani u to vreme se molitveno obraćali svetiteljima koji su postradali, na primer; niko se nij obraćao svetom Stefanu prvomućeniku,  u smisli sveti Stefane moli Boga za nas.Toga nema, niti su im službe pisali.To je kasniji dodatak apostolskoj čistoj veri kao i molitve za umrle koje  nisu bile praktikovane u apostolsko vreme, iz jednog razloga što hrišćani umiru u Hristu i nije im potrebno molitveno zastupništvo.Sveki čovek umire a onda sud.Nema tu ispravke na onom svetu jer je velika provalija, kaže Gospod u priči o ubogom Lazaru i bogatašu gde Hristos govori da je velika provalija između onih u raju i paklu i da nemogu preći jedni drugimna.Kakva molitva za one umrle nezainteresovane hrišćane na ovom svetu,Hoće li kada umru da se spasavaju.Ne,nemoguće je ostvariti spasenje posle telesne smrti o tome pismo govori.Sva ona opela koje sveštenici vrše za umrle hrišćane koji nisu bili zainteresovani za liturgiju su bezvredna i obmanjiju te formalne hrišćane u njihovom otpadništvu.Nema opela formalnim i nezainteresovanim hrišćanima, njima je mestotamo gde im je srce bilo, tako će i nastaviti uvečnosti.Zato Gospod kaže; U ČEMU TE ZATEKNEM U TOME ĆU TI SUDITI.To je jasno kao dan.

Ne znam ja sada bas tacno da ti opisem dogadjaj ali cini mi se da postoji dan kad je andjeo sishao u AD i podigao neke mrtve iz njega tako da ja ne bi bas mogao da delim to tvoje misljenje  o nezainteresovanim Hriscanima. Dok god ima spasa cak i za one u paklu vredi se moliti. Prastaj meni jos neukom ako sam ja to pogresno protumacio.  0212_rolleyes

[Цвеле1993]

Е сада ... Ово нема никакве везе са темом !

Опростите ми !?

Сефора...ја Ти се дивим. :cheesy2:

[Адмирал]

Iako nigde u Svetom Pismu ne stoji da su se prvi hrišćani molitveno obraćali Svetiteljima za zastupništvo,ipak  se iz njega može izvući zaključak po ovom pitanju.

Pre svega treba napraviti razliku između latrije(bogopoštovanja)koja pripada samo Bogu i Svetim Darovima, i veneracije(poštovanja)koje pripada Svetima zbog njihove blizine sa Hristom.Samim time i naša molitva Svetiteljima nije istovetna našoj molitvi Bogu.

Sveto Pismo nam svedoči da"molitva pravednoga mnogo može pomoći"(Jak.5,16),dok Spasitelj na primedbe sadukeja odgovara:"A Bog nije Bog mrtvih nego živih,jer su Njemu svi živi"(Lk.20,38).Drugim rečima,smrt tela ne znači i prestanak postojanja o čemu svedoči i javljanje proroka Mojsija prilikom Preobraženja(Mt.17,3).

U Starom Zavetu niko se nije molio prorocima iz prostog razloga jer su svi do Hristovog Vaskrsenja odlazili u Ad,te i nisu mogli da budu zastupnici pred Bogom.

 Svetitelji kao i Bogorodica nisu zastupnici naši već je to samo Hristos.On je sa desne strane Oca i zastupa nas da sve one koji su u Hristu Bog vidi kao svog Sina i nema osude za njih.Svetitelji mogu da se mole za nas kao i živi koji se mole.Interesantno da rano hrišćansstvo nije praktikovalo molitve umrlim svetiteljima i ako nad njihovim grobovima svršavali svetu liturgiju nema pisanih svedočanstava iz prvog veka da su se molili usnulim Apostolima  ili Arh.Stefanu.To je praksa nastala sporadično iz redova monaštva koja je postepeno ušla u praksu Crkve posebno sa razvojem Mariologije i njenog naziva Bogorodica  kako je sabor definisao.Proslavljanje svetitelja  nastaje ujedno sa ovakvim definisanjem uloge Presvete Bogorodice.

[suza]

Iako nigde u Svetom Pismu ne stoji da su se prvi hrišćani molitveno obraćali Svetiteljima za zastupništvo,ipak  se iz njega može izvući zaključak po ovom pitanju.

Pre svega treba napraviti razliku između latrije(bogopoštovanja)koja pripada samo Bogu i Svetim Darovima, i veneracije(poštovanja)koje pripada Svetima zbog njihove blizine sa Hristom.Samim time i naša molitva Svetiteljima nije istovetna našoj molitvi Bogu.

Sveto Pismo nam svedoči da"molitva pravednoga mnogo može pomoći"(Jak.5,16),dok Spasitelj na primedbe sadukeja odgovara:"A Bog nije Bog mrtvih nego živih,jer su Njemu svi živi"(Lk.20,38).Drugim rečima,smrt tela ne znači i prestanak postojanja o čemu svedoči i javljanje proroka Mojsija prilikom Preobraženja(Mt.17,3).

U Starom Zavetu niko se nije molio prorocima iz prostog razloga jer su svi do Hristovog Vaskrsenja odlazili u Ad,te i nisu mogli da budu zastupnici pred Bogom.

 Svetitelji kao i Bogorodica nisu zastupnici naši već je to samo Hristos.On je sa desne strane Oca i zastupa nas da sve one koji su u Hristu Bog vidi kao svog Sina i nema osude za njih.Svetitelji mogu da se mole za nas kao i živi koji se mole.Interesantno da rano hrišćansstvo nije praktikovalo molitve umrlim svetiteljima i ako nad njihovim grobovima svršavali svetu liturgiju nema pisanih svedočanstava iz prvog veka da su se molili usnulim Apostolima  ili Arh.Stefanu.To je praksa nastala sporadično iz redova monaštva koja je postepeno ušla u praksu Crkve posebno sa razvojem Mariologije i njenog naziva Bogorodica  kako je sabor definisao.Proslavljanje svetitelja  nastaje ujedno sa ovakvim definisanjem uloge Presvete Bogorodice.

admiral sad bi pitala a ti izbrisi i nemoj da odgovoris ako te nervira ovo pitanje,ti kazes sa desne strane Boga i zastupa nas, i kroz Isusa vidi kao svog sina,pa to dvoje ima onda kako moze  biti Isus Bog i sjediti istovremeno sa desne strane Boga,nikako nerazumijem

[Grizzly Adams]

Веома важан је историјско-религиозни контекст у коме је рођено Хришћанство (фарисејска традиција). Друга књига Макавејска, 15 (коју протестанти не прихватају као канонску књигу Библије, али је и поред тога неоспорно историјско сведочанство) сведочи да су Јевреји тог доба веровали у заступништво светитеља:

"12 А беше његова визија оваква:

(Виде) Онију, бившег првосвештеника, човека благог и доброг, достојног поштовања при сусрету, кротког у понашању, и у говору наступајућег долично, који je од младости научно све што је својствено врлини; њега (виде), како са испруженим (к небу) рукама моли за сву заједницу Јудеја.

13 Потом се, такође, појави човек, који се одликоваше седином и славом, а око њега беше нека чудесна и величанствена превасходност.

14 И говораше Онија и рече: "Овај братољубац, који се много моли за народ и за Свети Град, јесте Јеремија, Божији Пророк".

15 Тада Јеремија испружи десницу да дадне Јуди златни двосекли мач, и дајући му, обрати му се овако:

16 "Узми свети мач, дар од Бога, којим ћеш разбити противнике!""

Апостол Павле иначе цитира књиге Макавејске у посланици Јеврејима, што сведочи да их је сматрао бар вредним читања, ако не и надахнутим.

[Адмирал]

Iako nigde u Svetom Pismu ne stoji da su se prvi hrišćani molitveno obraćali Svetiteljima za zastupništvo,ipak  se iz njega može izvući zaključak po ovom pitanju.

Pre svega treba napraviti razliku između latrije(bogopoštovanja)koja pripada samo Bogu i Svetim Darovima, i veneracije(poštovanja)koje pripada Svetima zbog njihove blizine sa Hristom.Samim time i naša molitva Svetiteljima nije istovetna našoj molitvi Bogu.

Sveto Pismo nam svedoči da"molitva pravednoga mnogo može pomoći"(Jak.5,16),dok Spasitelj na primedbe sadukeja odgovara:"A Bog nije Bog mrtvih nego živih,jer su Njemu svi živi"(Lk.20,38).Drugim rečima,smrt tela ne znači i prestanak postojanja o čemu svedoči i javljanje proroka Mojsija prilikom Preobraženja(Mt.17,3).

U Starom Zavetu niko se nije molio prorocima iz prostog razloga jer su svi do Hristovog Vaskrsenja odlazili u Ad,te i nisu mogli da budu zastupnici pred Bogom.

  Svetitelji kao i Bogorodica nisu zastupnici naši već je to samo Hristos.On je sa desne strane Oca i zastupa nas da sve one koji su u Hristu Bog vidi kao svog Sina i nema osude za njih.Svetitelji mogu da se mole za nas kao i živi koji se mole.Interesantno da rano hrišćansstvo nije praktikovalo molitve umrlim svetiteljima i ako nad njihovim grobovima svršavali svetu liturgiju nema pisanih svedočanstava iz prvog veka da su se molili usnulim Apostolima  ili Arh.Stefanu.To je praksa nastala sporadično iz redova monaštva koja je postepeno ušla u praksu Crkve posebno sa razvojem Mariologije i njenog naziva Bogorodica  kako je sabor definisao.Proslavljanje svetitelja  nastaje ujedno sa ovakvim definisanjem uloge Presvete Bogorodice.

admiral sad bi pitala a ti izbrisi i nemoj da odgovoris ako te nervira ovo pitanje,ti kazes sa desne strane Boga i zastupa nas, i kroz Isusa vidi kao svog sina,pa to dvoje ima onda kako moze  biti Isus Bog i sjediti istovremeno sa desne strane Boga,nikako nerazumijem

    Da, Bogočovek Isus se nalazi s desne strane Boga Oca.To piše u Svetom Pismu.Ja volim pre svega da za temelj dijaloga postavim uvek pisanu Reč a onda nadgradnja.Mislim da netreba mnogo lutati tražeći odgovore po raznim delima svetih Otaca oni su i sami crpeli saznanje iz Pisma.Na ogroman broj pitanja Pismo daje odgovor jasan i nedvosmislen.Novom Zavetu i poslanicama netreba neko posebno tumačenje sve je jasno za praktičnu primenu izgradnje vernika u visinu rasta Hristovog.Ali ako hoćemo da malo mudrujemo onda smo zbunjeni.

    Za nas je najvažnije da zadobijemo verom milost Božiju i opravdanje u Hristu verom.Kada imaš Hristov mir sve je drugorazredno.To se najbolje shvata kada smo u smrtnoj opasnosti,kome je tada do teoloških raspredanja.Tada nam treba samo svedočanstvo Duha i blizina Božija.

[suza]

ima zabune neki kazu da Isus sam Bog ,ako tebe razumi ti kazes da to sin Boziji i sjedi sdesne strane Boga ,znam dasam isto rekla negdje i da sam imala odgovor da  ko nepriznaje da je Isus Bog huli na svetoga duha,  ma fala na odgovoru

[Toma]

Sveti Apostol Petar piše u svojoj drugoj poslanici, u 1. poglavlju:

13 Ali smatram da je pravo, dok sam u ovoj senici svoga tela, da vas budim svojim opominjanjem,

14 znajući da će ubrzo doći do skidanja ove moje senice, kao što mi je to obznanio Gospod naš Isus Hristos.

15 A nastojaću da se vi i posle moje smrti svagda sećate ovoga.

Kako je on to 'planirao' da ostvari?

[suza]

neznam kako li je mislio,dvije hiljade godina  zemaljskih nije ubrzo  ,ako je apostol to mislio ,jednostavno ovako,Gospod isus je rekao da sjedi sa desne strane Boga ,nerazumljivo zbog toga ako njega molim da kod Boga iste nesto po obecanju njegovom ,ako je sam Bog  kako ce sam od sebe iskati od oca kako je rekao,ako petar apostol kaze da njemu obznanio  ,jednostavnije je bilo da je sam rekao staje koje onda nebi bilo zbrke u razumjevanju

[Sherlock H.]

Iako nigde u Svetom Pismu ne stoji da su se prvi hrišćani molitveno obraćali Svetiteljima za zastupništvo,ipak  se iz njega može izvući zaključak po ovom pitanju.

Pre svega treba napraviti razliku između latrije(bogopoštovanja)koja pripada samo Bogu i Svetim Darovima, i veneracije(poštovanja)koje pripada Svetima zbog njihove blizine sa Hristom.Samim time i naša molitva Svetiteljima nije istovetna našoj molitvi Bogu.

Sveto Pismo nam svedoči da"molitva pravednoga mnogo može pomoći"(Jak.5,16),dok Spasitelj na primedbe sadukeja odgovara:"A Bog nije Bog mrtvih nego živih,jer su Njemu svi živi"(Lk.20,38).Drugim rečima,smrt tela ne znači i prestanak postojanja o čemu svedoči i javljanje proroka Mojsija prilikom Preobraženja(Mt.17,3).

U Starom Zavetu niko se nije molio prorocima iz prostog razloga jer su svi do Hristovog Vaskrsenja odlazili u Ad,te i nisu mogli da budu zastupnici pred Bogom.

 Svetitelji kao i Bogorodica nisu zastupnici naši već je to samo Hristos.On je sa desne strane Oca i zastupa nas da sve one koji su u Hristu Bog vidi kao svog Sina i nema osude za njih.Svetitelji mogu da se mole za nas kao i živi koji se mole.Interesantno da rano hrišćansstvo nije praktikovalo molitve umrlim svetiteljima i ako nad njihovim grobovima svršavali svetu liturgiju nema pisanih svedočanstava iz prvog veka da su se molili usnulim Apostolima  ili Arh.Stefanu.To je praksa nastala sporadično iz redova monaštva koja je postepeno ušla u praksu Crkve posebno sa razvojem Mariologije i njenog naziva Bogorodica  kako je sabor definisao.Proslavljanje svetitelja  nastaje ujedno sa ovakvim definisanjem uloge Presvete Bogorodice.

Pod "zastupništvom" sam mislio upravo na to što si ti rekao,dakle da se mole za nas kao i živi.