Православни аргументи за поштовање светитеља

[Guest Evgenik]

    U svetom pismu ne postoji ni jedan citat koji bi se naveo o tome da su hrišćani u to vreme se molitveno obraćali svetiteljima koji su postradali, na primer; niko se nij obraćao svetom Stefanu prvomućeniku,  u smisli sveti Stefane moli Boga za nas.Toga nema, niti su im službe pisali.To je kasniji dodatak apostolskoj čistoj veri kao i molitve za umrle koje  nisu bile praktikovane u apostolsko vreme, iz jednog razloga što hrišćani umiru u Hristu i nije im potrebno molitveno zastupništvo.Sveki čovek umire a onda sud.Nema tu ispravke na onom svetu jer je velika provalija, kaže Gospod u priči o ubogom Lazaru i bogatašu gde Hristos govori da je velika provalija između onih u raju i paklu i da nemogu preći jedni drugimna.Kakva molitva za one umrle nezainteresovane hrišćane na ovom svetu,Hoće li kada umru da se spasavaju.Ne,nemoguće je ostvariti spasenje posle telesne smrti o tome pismo govori.Sva ona opela koje sveštenici vrše za umrle hrišćane koji nisu bili zainteresovani za liturgiju su bezvredna i obmanjiju te formalne hrišćane u njihovom otpadništvu.Nema opela formalnim i nezainteresovanim hrišćanima, njima je mestotamo gde im je srce bilo, tako će i nastaviti uvečnosti.Zato Gospod kaže; U ČEMU TE ZATEKNEM U TOME ĆU TI SUDITI.To je jasno kao dan.

Нико не прича о молитви онима који су умрли у непокајању,

него напротив молитвеном заступништву оних који се упокојише у радости Духа Светога,

онима којима Господ говори "још данас ћеш бити са мном у рају".

Јер брате шта ћемо са обичајем прве Цркве која је моштви св.Игњатија "чувала као највећу драгоценост", са обичајем да се службе врше на мјестима страдања мученика (победоносаца "тропофорос") којима је и посвећен први облик црквене песме победна песма - "тропар".

Природно да је из ових литургијских пракси настао и обичај да се мошти светитеља уграђују у олтаре,

што само потврђује да је Црква поштовала своје светитеље од најранијих времена,

а најраније песме - тропари завршавају стихом типа "моли Христа Бога да спасе душе наше".

[Сефора]

Sveki čovek umire a onda sud. Nema tu ispravke na onom svetu jer je velika provalija, kaže Gospod u priči o ubogom Lazaru i bogatašu gde Hristos govori da je velika provalija između onih u raju i paklu i da nemogu preći jedni drugima.

Kakva molitva za one umrle nezainteresovane hrišćane na ovom svetu ?

Hoće li kada umru da se spasavaju ?

Ne,nemoguće je ostvariti spasenje posle telesne smrti o tome pismo govori. Sva ona opela koje sveštenici vrše za umrle hrišćane koji nisu bili zainteresovani za liturgiju su bezvredna i obmanjiju te formalne hrišćane u njihovom otpadništvu.Nema opela formalnim i nezainteresovanim hrišćanima, njima je mestotamo gde im je srce bilo, tako će i nastaviti uvečnosti.

Zato Gospod kaže; U ČEMU TE ZATEKNEM U TOME ĆU TI SUDITI.To je jasno kao dan.

Овај део ... Мислим да би сада требало разговарати о ...

[Адмирал]

    U svetom pismu ne postoji ni jedan citat koji bi se naveo o tome da su hrišćani u to vreme se molitveno obraćali svetiteljima koji su postradali, na primer; niko se nij obraćao svetom Stefanu prvomućeniku,  u smisli sveti Stefane moli Boga za nas.Toga nema, niti su im službe pisali.To je kasniji dodatak apostolskoj čistoj veri kao i molitve za umrle koje  nisu bile praktikovane u apostolsko vreme, iz jednog razloga što hrišćani umiru u Hristu i nije im potrebno molitveno zastupništvo.Sveki čovek umire a onda sud.Nema tu ispravke na onom svetu jer je velika provalija, kaže Gospod u priči o ubogom Lazaru i bogatašu gde Hristos govori da je velika provalija između onih u raju i paklu i da nemogu preći jedni drugimna.Kakva molitva za one umrle nezainteresovane hrišćane na ovom svetu,Hoće li kada umru da se spasavaju.Ne,nemoguće je ostvariti spasenje posle telesne smrti o tome pismo govori.Sva ona opela koje sveštenici vrše za umrle hrišćane koji nisu bili zainteresovani za liturgiju su bezvredna i obmanjiju te formalne hrišćane u njihovom otpadništvu.Nema opela formalnim i nezainteresovanim hrišćanima, njima je mestotamo gde im je srce bilo, tako će i nastaviti uvečnosti.Zato Gospod kaže; U ČEMU TE ZATEKNEM U TOME ĆU TI SUDITI.To je jasno kao dan.

Нико не прича о молитви онима који су умрли у непокајању,

него напротив молитвеном заступништву оних који се упокојише у радости Духа Светога,

онима којима Господ говори "још данас ћеш бити са мном у рају".

Јер брате шта ћемо са обичајем прве Цркве која је моштви св.Игњатија "чувала као највећу драгоценост", са обичајем да се службе врше на мјестима страдања мученика (победоносаца "тропофорос") којима је и посвећен први облик црквене песме победна песма - "тропар".

Природно да је из ових литургијских пракси настао и обичај да се мошти светитеља уграђују у олтаре,

што само потврђује да је Црква поштовала своје светитеље од најранијих времена,

а најраније песме - тропари завршавају стихом типа "моли Христа Бога да спасе душе наше".

   Mošti  treba da poštujemo i liturgiju vtšiti nad njihovim moštima nije ništa pogrešno kao i to da ih zamolimo u Duhu Svetomedase mole za nas jer su živi pred Gospodom.Jedna krv Duha svetoga struji  u telu Hristovom u ustremljuje molitvu za sve i svja kako se i glava moli i zastupa svoje kod Oca.ja sam samo konstatovao da nam pisana Božija reč o toj praksi prve crkve ništa ne govori.

   Šta ćemo  sa onim  ogromnim brojem opela koije činimo nad onima koji su nezainteresovani za svoju veru umrli.Zašto da se milimo za nekoga kada je taj umro a nije ga bilo briga za Hristovu Crkvu.

[Сефора]

И ко чује моје речи и не верује, ја му нећу судити; јер ја не дођох да судим свету, него да спасем свет. Који се одрече мене, и не прима речи моје, има себи судију: реч коју ја говорих она ће му судити у последњи дан;

Свето Јеванђеље од Јована  Гл. 12,  47,48.

[Сефора]

U svetom pismu ne postoji ni jedan citat koji bi se naveo o tome da su hrišćani u to vreme se molitveno obraćali svetiteljima koji su postradali, na primer; niko se nij obraćao svetom Stefanu prvomućeniku,  u smisli sveti Stefane moli Boga za nas.Toga nema, niti su im službe pisali.To je kasniji dodatak apostolskoj čistoj veri kao i molitve za umrle koje  nisu bile praktikovane u apostolsko vreme, iz jednog razloga što hrišćani umiru u Hristu i nije im potrebno molitveno zastupništvo.Sveki čovek umire a onda sud.Nema tu ispravke na onom svetu jer je velika provalija, kaže Gospod u priči o ubogom Lazaru i bogatašu gde Hristos govori da je velika provalija između onih u raju i paklu i da nemogu preći jedni drugimna.Kakva molitva za one umrle nezainteresovane hrišćane na ovom svetu,Hoće li kada umru da se spasavaju.Ne,nemoguće je ostvariti spasenje posle telesne smrti o tome pismo govori.Sva ona opela koje sveštenici vrše za umrle hrišćane koji nisu bili zainteresovani za liturgiju su bezvredna i obmanjiju te formalne hrišćane u njihovom otpadništvu.Nema opela formalnim i nezainteresovanim hrišćanima, njima je mestotamo gde im je srce bilo, tako će i nastaviti uvečnosti.Zato Gospod kaže; U ČEMU TE ZATEKNEM U TOME ĆU TI SUDITI.To je jasno kao dan.

Нико не прича о молитви онима који су умрли у непокајању,

него напротив молитвеном заступништву оних који се упокојише у радости Духа Светога,

онима којима Господ говори "још данас ћеш бити са мном у рају".

Šta ćemo  sa onim  ogromnim brojem opela koije činimo nad onima koji su nezainteresovani za svoju veru umrli.Zašto da se milimo za nekoga kada je taj umro a nije ga bilo briga za Hristovu Crkvu.

Тврдоврати и необрезани срцем и ушима, ви се свагда противите Духу Светоме; како оци ваши, тако и ви.

Којега од пророка не протјераше оци ваши? И побише оне који предсказаше долазак Праведника, којега сада ви издајници и убице постадосте,

Ви који примисте Закон наредбама анђелским, и не одржасте.

Кад ово чуше, разјарише се врло у срцима својима, и шкргутаху зубима на њега.

А он, пун Духа Светога, погледа на небо и видје славу Божију и Исуса гдје стоји с десне стране Богу,

И рече: Ево видим небеса отворена и Сина Човјечијега гдје стоји с десне стране Богу.

А они повикавши иза гласа затиснуше уши своје, и навалише једнодушно на њега,

Па избацивши га изван града стадоше га каменовати. А свједоци метнуше хаљине своје код ногу младића по имену Савла,

И каменоваху Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе, прими дух мој!

Онда клече на кољена и повика иза гласа: Господе, не урачунај им гријех овај! И ово рекавши, усну.

Дела Апостолска  Гл. 7,  51-60.

[Адмирал]

И ко чује моје речи и не верује, ја му нећу судити; јер ја не дођох да судим свету, него да спасем свет. Који се одрече мене, и не прима речи моје, има себи судију: реч коју ја говорих она ће му судити у последњи дан;

Свето Јеванђеље од Јована  Гл. 12,  47,48.

  Tako je Gospod  rekao; U čemu te zateknem u tome ću ti suditi.Dakle ako je smrt nastupila u veri biće spašen ako nije biće osudjen.Sa Druge strane zašto molitve da se Bog oprosti grehe nekome koji je umro kao vernik, zar on nije odmah prešao iz smrti u život a isto tako čemu molitve za otpadnika  kadaj ve otišao u u propast.Ako je tako onda su molitvena opelima najveća glupost i ne  baziraju se na evandjelju a u isto vreme  su nelogične u odnosu na reči Hristove.

[Sherlock H.]

21 I dogodi se kad pogrebavahu nekog čoveka, ugledaše četu i baciše čoveka u grob Jelisijev; i kad čovek pade i dotače se kostiju Jelisijevih, ožive i usta na noge svoje..(2.Car 13,21).

A takođe sam u knjizi "Crkva i sekte"(ima na www.svetosavlje.org)pročitao da su prvi hrišćani na grobove svojih pokojnih stavljali natpise sa nadom da će se oni moliti za njh.

[Сефора]

21 I dogodi se kad pogrebavahu nekog čoveka, ugledaše četu i baciše čoveka u grob Jelisijev; i kad čovek pade i dotače se kostiju Jelisijevih, ožive i usta na noge svoje..(2.Car 13,21).

nasznak12

0110_hahaha

[Sherlock H.]

Sećajte se svojih starešina koji vam propovediše reč Božiju; gledajte na svršetak njihovog vladanja, podražavajte njihovu veru. 8 Isus Hristos je isti juče i danas i doveka. (Jevrejnima 13:7)

-Veoma interesanta stvar nalazi se u Stradanju Polikarpovom... Trenutno mi knjiga nije pri ruci, ali parafraziraću.. Nakon stradanja Svetog, njegovi učenici(- koji su inače i napisali pomenuto Stradanje), u istoj poslanici govore: 'Sakupićemo kosti Svetog Polikarpa, koje su za nas vrednije od najvećeg blaga i davaćemo im svako poštovanje.''

Vrlo jak argument o poštovanju SVetih moštiju u ranoj Crkvi!

Pozz

Evo ga taj deo koji pominješ:

"Videći pak,kapetan svađu nastalu od Judejaca,postavi ga(telo)u sredinu i kao što je njima običaj spali ga.I tako posle mi sabravši njegove kosti,dragocenije od dragog kamenja i značajnije od zlata,položismo ih gde je i priličilo.Tamo će koliko nam je moguće kada se sabiramo u radosti i veselosti,Gospod dati da svršavamo dan rođendan njegovog mučeništva,u spomen onih koji su se prethodno podvizavali i za vežbanje i pripremanje bufdućih(mučenika)".

Iz knjige "Apologetski i misionarski pisci Crkve drugog veka",episkop Atanasije(Rakita).

[suza]

    U svetom pismu ne postoji ni jedan citat koji bi se naveo o tome da su hrišćani u to vreme se molitveno obraćali svetiteljima koji su postradali, na primer; niko se nij obraćao svetom Stefanu prvomućeniku,  u smisli sveti Stefane moli Boga za nas.Toga nema, niti su im službe pisali.To je kasniji dodatak apostolskoj čistoj veri kao i molitve za umrle koje  nisu bile praktikovane u apostolsko vreme, iz jednog razloga što hrišćani umiru u Hristu i nije im potrebno molitveno zastupništvo.Sveki čovek umire a onda sud.Nema tu ispravke na onom svetu jer je velika provalija, kaže Gospod u priči o ubogom Lazaru i bogatašu gde Hristos govori da je velika provalija između onih u raju i paklu i da nemogu preći jedni drugimna.Kakva molitva za one umrle nezainteresovane hrišćane na ovom svetu,Hoće li kada umru da se spasavaju.Ne,nemoguće je ostvariti spasenje posle telesne smrti o tome pismo govori.Sva ona opela koje sveštenici vrše za umrle hrišćane koji nisu bili zainteresovani za liturgiju su bezvredna i obmanjiju te formalne hrišćane u njihovom otpadništvu.Nema opela formalnim i nezainteresovanim hrišćanima, njima je mestotamo gde im je srce bilo, tako će i nastaviti uvečnosti.Zato Gospod kaže; U ČEMU TE ZATEKNEM U TOME ĆU TI SUDITI.To je jasno kao dan.

Нико не прича о молитви онима који су умрли у непокајању,

него напротив молитвеном заступништву оних који се упокојише у радости Духа Светога,

онима којима Господ говори "још данас ћеш бити са мном у рају".

Јер брате шта ћемо са обичајем прве Цркве која је моштви св.Игњатија "чувала као највећу драгоценост", са обичајем да се службе врше на мјестима страдања мученика (победоносаца "тропофорос") којима је и посвећен први облик црквене песме победна песма - "тропар".

Природно да је из ових литургијских пракси настао и обичај да се мошти светитеља уграђују у олтаре,

што само потврђује да је Црква поштовала своје светитеље од најранијих времена,

а најраније песме - тропари завршавају стихом типа "моли Христа Бога да спасе душе наше".

kako znade covjek zemaljski ko je  ko nije otisao u  carstvo Bozije ,pa ako sve znamo onda nam nije ni Bog potreban vise mozemo sami  sve onda ,nekako mi to isto kako moze tvrditi neko i znati ko jeste ko nije otisao sa Svetim duhom  , otpadnistvo idu , netreba se moliti za odpadnike,ko to zna da odredi i vidi,sdruge strane to negira onda bas  ucenje svo iz  i rijeci isusa Hrista on ucio dase neprijateljima  oprosti i tako dalje a mi ih u smrt saljemo kao otpadnistvo,sta tu nije u redu  sta nerazumijem

[Sherlock H.]

Iako nigde u Svetom Pismu ne stoji da su se prvi hrišćani molitveno obraćali Svetiteljima za zastupništvo,ipak  se iz njega može izvući zaključak po ovom pitanju.

Pre svega treba napraviti razliku između latrije(bogopoštovanja)koja pripada samo Bogu i Svetim Darovima, i veneracije(poštovanja)koje pripada Svetima zbog njihove blizine sa Hristom.Samim time i naša molitva Svetiteljima nije istovetna našoj molitvi Bogu.

Sveto Pismo nam svedoči da"molitva pravednoga mnogo može pomoći"(Jak.5,16),dok Spasitelj na primedbe sadukeja odgovara:"A Bog nije Bog mrtvih nego živih,jer su Njemu svi živi"(Lk.20,38).Drugim rečima,smrt tela ne znači i prestanak postojanja o čemu svedoči i javljanje proroka Mojsija prilikom Preobraženja(Mt.17,3).

U Starom Zavetu niko se nije molio prorocima iz prostog razloga jer su svi do Hristovog Vaskrsenja odlazili u Ad,te i nisu mogli da budu zastupnici pred Bogom.

[Сефора]

    U svetom pismu ne postoji ni jedan citat koji bi se naveo o tome da su hrišćani u to vreme se molitveno obraćali svetiteljima koji su postradali, na primer; niko se nij obraćao svetom Stefanu prvomućeniku,  u smisli sveti Stefane moli Boga za nas.Toga nema, niti su im službe pisali.To je kasniji dodatak apostolskoj čistoj veri kao i molitve za umrle koje  nisu bile praktikovane u apostolsko vreme, iz jednog razloga što hrišćani umiru u Hristu i nije im potrebno molitveno zastupništvo.Sveki čovek umire a onda sud.Nema tu ispravke na onom svetu jer je velika provalija, kaže Gospod u priči o ubogom Lazaru i bogatašu gde Hristos govori da je velika provalija između onih u raju i paklu i da nemogu preći jedni drugimna.Kakva molitva za one umrle nezainteresovane hrišćane na ovom svetu,Hoće li kada umru da se spasavaju.Ne,nemoguće je ostvariti spasenje posle telesne smrti o tome pismo govori.Sva ona opela koje sveštenici vrše za umrle hrišćane koji nisu bili zainteresovani za liturgiju su bezvredna i obmanjiju te formalne hrišćane u njihovom otpadništvu.Nema opela formalnim i nezainteresovanim hrišćanima, njima je mestotamo gde im je srce bilo, tako će i nastaviti uvečnosti.Zato Gospod kaže; U ČEMU TE ZATEKNEM U TOME ĆU TI SUDITI.To je jasno kao dan.

И послије шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована, брата његова, и изведе их на гору високу саме.

И преобрази се пред њима, и засија се лице његово као сунце, а хаљине његове постадоше бијеле као свјетлост.

И гле, јавише им се Мојсеј и Илија који с њим говораху.

А Петар одговарајући рече Исусу: Господе, добро нам је овдје бити; ако хоћеш да начинимо овдје три сјенице: теби једну, и Мојсеју једну, и једну Илији.

Док он још говораше, гле, облак сјајан заклони их, и гле, глас из облака који говори: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи; њега слушајте.

И чувши ученици падоше ничице и уплашише се веома.

И приступивши Исус дохвати их се и рече: Устаните и не бојте се.

Свето Јеванђеље од Матеја  Гл. 17,  1-7.

[Сефора]

И гле, анђео Господњи приступи, и светлост обасја по соби, и куцнувши Петра у ребра пробуди га говорећи: Устани брже. И спадоше му вериге с руку.

Дела Апостолска  Гл. 12, 7.

Душа људска је тако огромна и толико важна, да у њеном спасењу учествује и небо и земља, и људи и Анђели.

Јустин Поповић

[Сефора]

По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради; а по избору, мили су отаца ради.

Јер Бог се неће раскајати за своје дарове и призвање.

Јер као што и ви некад не покоравасте се Богу, а сад сте помиловани због њихове непокорности,

Тако се и они сада не покорише ради вашега помиловања да би и они били помиловани;

Јер Бог затвори све у непокорност, да све помилује.

О дубино богатства и премудрости и разума Божијега! Како су неиспитиви судови његови и неистраживи путеви његови!

Јер ко познаде ум Господњи? Или ко му би савјетник?

Или ко њему претходно даде, да му буде враћено?

Јер је од њега и кроз њега и ради њега све. Њему слава у вијекове. Амин.

Посланица светог апостола Павла Римљанима  Гл. 11,  28-36.

[Сефора]

Е сада ... О овоме треба разговарати !? Мислим !?