Монаси мирјани; Бело монаштво

[timjančica]

obično se kaže da se monasi razlikuju od mirjana po tome što nemaju brak, i što uglavnom više vremena

provode u molitvi, odnosno žive određenim "sređenim" životom, jasno organizovanim, (mada se to u današnje vrijeme vjerovatno donekle promjenilo), sa malo dodira sa spoljašnim svijetom.

u samom učenju postoji literatura koju monasi više iščitavaju od mirjana (koji su sveti oci pisali za monahe), i njima ovozameljski svijet ne znači mnogo. kada bi mirjani toliko udaljili od ovozemaljskog svijeta, pretpostavljam da bi im nekad i sama porodica postala "daleka" klapklap, i na posao ići izuzetno dosadno  .

zato se pitam koje su smjernice za  granice u učenju  mirjana i monaha?  :group111:

[Адмирал]

obično se kaže da se monasi razlikuju od mirjana po tome što nemaju brak, i što uglavnom više vremena

provode u molitvi, odnosno žive određenim "sređenim" životom, jasno organizovanim, (mada se to u današnje vrijeme vjerovatno donekle promjenilo), sa malo dodira sa spoljašnim svijetom.

u samom učenju postoji literatura koju monasi više iščitavaju od mirjana (koji su sveti oci pisali za monahe), i njima ovozameljski svijet ne znači mnogo. kada bi mirjani toliko udaljili od ovozemaljskog svijeta, pretpostavljam da bi im nekad i sama porodica postala "daleka" nobelll, i na posao ići izuzetno dosadno  .

zato se pitam koje su smjernice za  granice u učenju  mirjana i monaha? 

        Putevi monaškog i mirjanskog života i ako potiču iz istog izvora u procesu posvećenja ne mogu se slediti istovremeno.To su dve staze koje i ako se sastaju u eshatonu, ipak svaka za sebe je posebna harizma ,Božiji dar za posvećenje.Monah znači biti sam to je onaj koji se odrekao sveta i primio sto puta više darova od ostalih a po Hristovom dolasku život večni.I mirjani nisu primili stoputa više ali i oni poseduju večni život.Životna praksa monaha ne može da bude uzor mirjanima.Mirjanima je uzor sveto pismo, jevandjeoski život dok monasima i asketska praksa posebnog načina života koji mirjani nemogu voditi iz jednog razloga što zato nisu posvećeni.

      Zato je velika greška da se monaški život pokazuje kao uzor mirjanima i obrnuto.Svako treba da sledi svoju stazu  a obe dovode do oboženja.

        Ako nekim slučajem porodičan čovek počne da živi monaškim životom to može dovesti do njegovog otudjenja od sveta i porodice.Mirjanin treba ne da se otudjuje od sveta već da bude svetlost i so tom svetu i svojoj porodici.Monasi sa druge strane nebi trebalo da podstiču mirjane da ih podražavaju iz jedinog razloga zato što oni nisu zato posvećeni.Jer u protivnom ako su mogli da žive monaškim životom u svetu zašto su se zamonašili. MIRJANINE NIKAKO NE OPONAŠAJ MONAHE tebi to nije dato usavrši se u tome da budeš hodeće  jevandljelje i so ovom svetu pa će ti se dalji put otvoriti ali taj se put nikako ne otvara pre vremena ili nametanjem  izvesnih monaških praksi onoma koji nisu pozvani.

[Милан Меденица :)]

по мом мишљењу - по послушању духовнику - то би најпростији одговор био.

мислим да је једина граница у учењу таленат и капацитет верника за благодат Речи Божје.

иначе, нисам до сад срео монаха који је одбијао заједницу породице из које потиче, чак мислим да више брину и за своју и за друге породице због службе коју су примили.

имају и они своје послове, послушања се зову - један кува, други се бави баштом или пољопривредом, трећи неким својим талентом који поседује.

[Адмирал]

по мом мишљењу - по послушању духовнику - то би најпростији одговор био.

мислим да је једина граница у учењу таленат и капацитет верника за благодат Речи Божје.

иначе, нисам до сад срео монаха који је одбијао заједницу породице из које потиче, чак мислим да више брину и за своју и за друге породице због службе коју су примили.

имају и они своје послове, послушања се зову - један кува, други се бави баштом или пољопривредом, трећи неким својим талентом који поседује.

  Samo iskusan duhovnik koji je prošao stepenice duhovnih poznanja može pojedinim mirjanima ponuditi odredjenu praksu monaškog sadržaja ali su to retki i pojedinačni slučajevi.Zato za nas obične važi pravilo ne mešanja do momenta kada sam Bog navede nekog duhovnika dam nam otkrije i posveti nas.Dotle budimo so i svetlost.

[Дијана.]

Slava Bogu!

Nekada davno citala sam, ne sjecam se tacno gdje, da je prorekao neki sv.Otac, da u posljednja vremena nece biti vise monastva, da ce tad biti samo monasi u svijetu... Voljela bih kad bi me neko ko zna podsjetio ko je tacno to (pro)rekao.

[Arsenija]

I još nešto.Zar se ne može biti monah u svetu?

[Пивопија]

I još nešto.Zar se ne može biti monah u svetu?

 

Може! Управо о томе сам и причао малопре у поруци! Духовну борбу можете водити увек и свуда, тако да ''Бити у свету, али не припадати му.''

 

Ево једног текста који то објашњава, управо из часописа Смрт Свету који се бави том темом:

 

http://istinska-pobuna.blogspot.com/2013/02/blog-post_25.html

[feeble]

I još nešto.Zar se ne može biti monah u svetu?

 

Како би то ишло? Даш монашке завете и послушан си коме, како живиш без нестицања? Је ли имаш на уму како би изгледало такво монаштво, мени то некако не штима.

[Дијана.]

Како би то ишло? Даш монашке завете и послушан си коме, како живиш без нестицања? Је ли имаш на уму како би изгледало такво монаштво, мени то некако не штима.

 

Mislim da je u SSSR-u bilo posle revolucije i do kraja II svj.rata tih pravih monaha u svijetu, pošto je bilo zabranjeno pravo monaštvo, da su bili tajni monasi, u civilu, sa starcem i monaškim imenom. 

Mislim da monah u svijetu danas znači nekog ko je u svijetu a nije u braku i poštuje celibat, i uopšte živi punim crkvenim životom poštujući sve zapovijesti.

[Милан Ракић]

 Mislim da je u SSSR-u bilo posle revolucije i do kraja II svj.rata tih pravih monaha u svijetu, pošto je bilo zabranjeno pravo monaštvo, da su bili tajni monasi, u civilu, sa starcem i monaškim imenom. 

Mislim da monah u svijetu danas znači nekog ko je u svijetu a nije u braku i poštuje celibat, i uopšte živi punim crkvenim životom poštujući sve zapovijesti.

 

https://www.pouke.org/forum/topic/4144-belo-monastvo/

 

https://www.pouke.org/verujem/index.php?topic=9108.0

[feeble]

 Mislim da je u SSSR-u bilo posle revolucije i do kraja II svj.rata tih pravih monaha u svijetu, pošto je bilo zabranjeno pravo monaštvo, da su bili tajni monasi, u civilu, sa starcem i monaškim imenom. 

Mislim da monah u svijetu danas znači nekog ko je u svijetu a nije u braku i poštuje celibat, i uopšte živi punim crkvenim životom poštujući sve zapovijesti.

 

Па можеш га тако назвати али то није монаштво већ неки сурогат. Монаштво је дефинисано са 3 завета, и не може овако да се симулира. То у Русији је било бело монаштво, јер другачије није могло.

[Дијана.]

Па можеш га тако назвати али то није монаштво већ неки сурогат. Монаштво је дефинисано са 3 завета, и не може овако да се симулира. То у Русији је било бело монаштво, јер другачије није могло.

 

Prije 20 i više godina sam pročitala u nekoj duhovnoj knjizi proročanstvo nekog starca - da će zadnji monasi biti u svijetu, jer će monaštvo potpuno izumrijeti. Ne sjećam se koji je to starac. Prema tome, nisu još zadnja vremena...

[мирођија]

МОНАСИ МИРЈАНИ

Објављено април 29, 2014

 

 

(Више Православних духовних Отаца – Св. Антоније Велики, Отац Стратоник са Кавказа и др. - говорило је и писало да ће у последњим временима бити монаха, који ће живети у свету…).

 

Редки су, чак веома ретки, такви људи. Али, ако их сретнете лако ћете их препознати.  Имају светло и отворено лице са нарочитим сјајем, тако да га дуже времена није лако гледати. Очи су им благе, прозирне, дубоке и увек насмешене, а на дечји начин зачуђене и љубопитљиве.

 

Целога живота уче, читајући и посматрајући сво чудновато Стварство, тежећи спознаји скривене истине и дубље логике у појавама и односима. Зато су стално запитани. И оно што знају увек проверавају и продубљују, ширећи тако, како кажу, границе свога незнања.

Понашање им је крајње ненаметљиво. Кроз живот пролазе неприметно, свесно избегавајући све јавне послове или било какве улоге, где су сила и власт, слава и утицај међу људима.

Раде као учитељи и професори, научници и стручњаци, књижевници, бибљотекари, радници су или сељаци, занатлије старих заната, архивари и антиквари, рибари или морнари… Али, ста год радили њихов Предпостављени налази се на Небу, а њихово главно занимање је суживот са Њим и молитва Њему. Споредно занимање постоји због начела – ко не ради не треба да једе.

Њихова воља је Воља Његова, а њихов ум – ум Његов.
Неустрашиви су војници Армије Његове. У армије човекове нерадо одлазе, а ако морају, жртвоваће живот али убијати неће.

Вољу Његову лако препознају и добијене задатке доследно извршавају – не обазирући се на било какве опасности или страдања, јер они, убеђени су у то, у животу земаљском и од руку земљана пострадати не могу. Једини страх њихов је да не почине грех, а врлину од греха савршено разликују.

Теже самоћи али никада нису сами, јер је Предпостављени увек са њима. Ретко и нерадо много говоре, али својим понашањем, а нарочито личним примером, кажу и учине више него ли хиљаде и хиљаде па и милиони људи.

Свесни су непроценљивог значаја своје улоге на Земљи, али то нико из речи њихових или понашања, неће моћи да сазна или закључи. За све што ураде добро захваљују Њему, јер су они најмањи од свих бића и незналице највеће. А људи ће их, по земаљским мерилима, неретко, сматрати покретним енциклопедијама.

За све што се лоше догоди окривљују себе, никада другога, а по начелу – окриви себе и другоме нећеш судити!

Понашају се као пси: ако их ударите и отерате – добро је; ако их помилујете и нахраните опет је добро.

Обучени су скромно, али чисто и уредно. Вредно раде и свој земаљски посао, али све што добију, смешећи се, одмах поклањају онима поред себе. Стога од блага земаљских нити шта имају, нити их желе. Да се у нешто обуку, да понешто једу и скроман кров над главом – то је све. Да је душа слободна и чиста, а све остало што им треба, чврсто верују, додаће им Он, који је савршено веран и никада их не оставља на цедилу.

У њиховом речнику не постоји нећу и не могу. Све што их неко замоли, и у њиховој је моћи да учине, без поговора ће учинити. Што сами увиде да могу да учине, одмах ће се понудити.

Људи на путу према злу заобилазе их, збуњени и одбијени јасном и чудесном добротом којом зраче. Они зли ће их напасти али ће доживети пораз, јер ће сво зло бити упијено душама њиховим, а одмах затим, неком надумном, тешко разумљивом силом и разграђено.Никада их нећете видети гневне и нервозне, нерасположене и незадовољне. И најмање ситнице, као што је врабац који на улици нађе мрвицу хлеба и весело одлепрша, довољан су повод за осмех душе и њихову срећу.
Никада их нећете видети раздрагане или да се смеју, али ни без благог осмеха у запитаним очима, као сталног њиховог украса.Живеће поред вас као неприметни пријатељ из суседства, а душа ваша тежиће стално дружењу са његовом. У његовом присуству, и без разговора, појавиће се осећај да се преображавате у нешто друго. Све док од старог не постанете нови човек, биће вам нејасно шта се са вама догодило.
Онај ко га сретне никада га не заборавља.

Непријатеља нема, јер и њих воли као најближе своје. Непријатељство је снажно осећање, страст!  Једино осећање које они имају је савршена љубав, једнака према свим људима, а највећа према Предпостављеном.

Не тако редко су и ожењени свиме задовљним женама, сличним њима. Мужеви су само једне жене и живе у дуготрајним и срећним браковима, из којих се рађају деца брижно васпитана да воле и склона љубави. Њихове потомке, коленима даље, красе осећања љубави и самилости према људима.

И деценијама живећи са њима, пратиће вас осећај да их не познајете, јер је безграничан и слободан дух неухватљив, али ћете их сигурно заволети. Ваша љубав биће трајна, јер се они воле тихо и смирено, само непропадљивом духовном љубављу. Друга врста љубави према њима није могућа.

Живе са нама на Земљи, али нису од овога света. Живе у Духу Светом, а изван духа овога света.

То су Господови монаси мирјани ( световњаци ) – људи са величанственим и једним од најтежих задатака, који у земаљском животу човека постоје. Препуштајући се пуном свешћу и слободном вољом својом Плану Небеском, од Предпостављеног добијају задатке: да својим душама безгрешним буду чисти проводници животодавних енергија Љубави што са Неба стално притичу – стога су сарадници Његови у управљању и одржању све Васељене; да стварају нове безгрешне људе – чисте душе, које ће даље преузимати Његове величанствене задатке; да присуством међу људима поправљају и лече посрнуле и болесне душе, јединим савршеним леком – Истином Његовом.

 

http://istokpravoslavni.org/rs/?p=7278#more-7278

[LISA]

Moram da priznam da ne mogu da prihvatim navedeni opis izgleda i ponasanja "monaha mirjana". Ne poricem nihovo postojanje niti istinitost predvidjanja njihovog postojanja, ali ne mogu da prihvatim ovaj sladunjavi opis. Nerealan je i neistinit, po meni. Lice mi na neke protestante (neka se ne nadju uvredjeni). Umiveni, ocesljani, okupani, ljubazni... 

 

Vladika Atanasije cesto koristi izraz "mutavi" za koji smatram da bi odgovarao ovom opisu. Nisu hriscani "mutavci" koji se kao blede senke provlace kroz zivot. Hriscani su pozvani da budu "so" svetu, da mu daju jasan ukus, miris, boju, jasan pravac, a ne bljutavost. Svetitelji se nisu provlacili kroz zivot kao aveti da se ne slucajno ne dodirnu profanog, nego su se borili. Padali i dizali se. Bili aktivni, u aktivnom odnosu sa ljudima i svetom, zivi vise nego iko! I svojom pojavom su "zuljali" svet! Ne moze se ziveti u svetu bez trvenja, borbe, "deljanja" iz dana u dan... Nije zivot sladunjavi, romanticni film. Zivot je borba, svakodnevna, utoliko vise sto si hriscanin, a to podrazumeva, u najmanju ruku, "izborano celo"!  

 

Nemam nameru da provociram, drago mi je da ste objavili ovaj post, ali ne mogah da ne iskazem svoj utisak. Svako dobro!

[мирођија]

 Одакле вам идеја да провоцирате?

 Баш лепо што сте са нама поделили мишљење о овом тексту.

 Моје је мишљење да је овај текст можда писан нешто између. Ни светоотачки, ни лично, помало романсирано.

 Но, то је само текст са нета.

 Имали смо и у књижевности невеште хагиографије.

 

 А да ли ви познајете некога ко би по вашем опису био монах мирјанин?

 И вама свако добро од Бога.