Како Ви тумачите Христове речи '' Будите савршени '' ?

[Srdasce]

Verujem, da je tim rečima možda mislio da kaže: "Samo budite, najbolji /e  što možete kroz život. Samo dajte svoj maksimum maksimuma i to biće dovoljno. I najbolje. Za Vas same. Kao i za one oko i/ili  uz  Vas. "

 

[Trifke]

Verujem, da je tim rečima možda mislio da kaže: "Samo budite, najbolji /e  što možete kroz život. Samo dajte svoj maksimum maksimuma i to biće dovoljno. I najbolje. Za Vas same. Kao i za one oko i/ili  uz  Vas. "

 

Pa srdasce ne bas. Jer Bog nikada od nas ne trazi nemoguce. To sto vecina nas ne postize savrsenstvo to ne  znaci da ono nije moguce. Nama su sve sile dane da ostvarimo to savrsenstvo i pozvani smo da ga ostvarimo. Mi smo pozavni da budemo bogovi po blagodati.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Budi savršen kao što je Otac nebeski, po meni znači život u Bogu(savršenstvu i "prostoru" koji te upravlja onako kako te je i stvorio)

 

Živimo život Tvorca ako sam jasniji.

[Trifke]

Budi savršen kao što je Otac nebeski, po meni znači život u Bogu(savršenstvu i "prostoru" koji te upravlja onako kako te je i stvorio)

 

Živimo život Tvorca ako sam jasniji.

 

  :good2:

[Inner Truth]

Isus je primer šta znači biti savršen kao Otac nebeski. Bez mane, bez greha, usklađen sa voljom božijom. Od punoletstva, po jevrejskom, od 12. godine do krsta živeo je po božijoj formuli 6 plus 1. Osamnaest godina je proveo u radu, a tri godine je posvetio Bogu. Kako savršeno usklađivanje sa božijom harmonijom

[Inner Truth]

Verujem, da je tim rečima možda mislio da kaže: "Samo budite, najbolji /e  što možete kroz život. Samo dajte svoj maksimum maksimuma i to biće dovoljno. I najbolje. Za Vas same. Kao i za one oko i/ili  uz  Vas. "

 

 

Najednostavniji i najbliži mogući odgovor!

[Srdasce]

Pa srdasce ne bas. Jer Bog nikada od nas ne trazi nemoguce. To sto vecina nas ne postize savrsenstvo to ne  znaci da ono nije moguce. Nama su sve sile dane da ostvarimo to savrsenstvo i pozvani smo da ga ostvarimo. Mi smo pozavni da budemo bogovi po blagodati.

 

Znaš kako ja to doživljavam? Da je On savršen. Savršenstvo. I da ja kao mala , ubogi grešnik, ne mogu dostići taj nivo. U tom punom sjajilu i belilu. Mogu samo da se trudim maksimalno, da budem najbolja u stvarima koje su mi date. A to sta mi je dato, samo od mene zavisi da li cu biti malo dobra u tome, ili puno dobra. Da li cu lupkam od talenta za nesto postati nesto - nesto ili cu procerdati talenat. Isto smatram i za ovo. Ja duboko verujem, da ne mogu. Da je moje savrsenstvo, upravo sto cu kroz zivot da se trudim maksimalno da ga dosegnem, pa ce to da izgleda u ocima recimo Neba, moj trud, kao stepen moje najvece konfiguracije stepena savršenosti.  Jer ja ne mogu nikada biti On. U tom sam smislu, mislila, Trifke, kada sam to rekla. Zato sam i rekla, da to doživljavam u smislu, da smo mi po njegovoj promisli, već savršeni, ovakvi kakvi smo. Ali, da iz onih i ovih razloga, ne koristimo te potencijale, na pravi način, u gubimo se, sve manje i manje dostižući em svoju svrhu, em maksimum svog maksimuma, koji u tim okolnostima, postaje sve više nedostižan. Moguće, da je i to moguće, da mi možemo to biti. Kao i ono što kažu, da koristimo zapravo samo dva posto kapaciteta mozga a da umemo i znamo, mozda bi leteli. Da li mi možeš pojasniti, koje su to po tebi sile dane kojima to možemo ostvariti/ ostvarivati a mi kao ljudski rod po tebi, ne ostvarujemo?

 

Najednostavniji i najbliži mogući odgovor!

 

Ja tako misleh; hvala.

[Trifke]

Znaš kako ja to doživljavam? Da je On savršen. Savršenstvo. I da ja kao mala , ubogi grešnik, ne mogu dostići taj nivo. U tom punom sjajilu i belilu. Mogu samo da se trudim maksimalno, da budem najbolja u stvarima koje su mi date. A to sta mi je dato, samo od mene zavisi da li cu biti malo dobra u tome, ili puno dobra. Da li cu lupkam od talenta za nesto postati nesto - nesto ili cu procerdati talenat. Isto smatram i za ovo. Ja duboko verujem, da ne mogu. Da je moje savrsenstvo, upravo sto cu kroz zivot da se trudim maksimalno da ga dosegnem, pa ce to da izgleda u ocima recimo Neba, moj trud, kao stepen moje najvece konfiguracije stepena savršenosti.  Jer ja ne mogu nikada biti On. U tom sam smislu, mislila, Trifke, kada sam to rekla. Zato sam i rekla, da to doživljavam u smislu, da smo mi po njegovoj promisli, već savršeni, ovakvi kakvi smo. Ali, da iz onih i ovih razloga, ne koristimo te potencijale, na pravi način, u gubimo se, sve manje i manje dostižući em svoju svrhu, em maksimum svog maksimuma, koji u tim okolnostima, postaje sve više nedostižan. Moguće, da je i to moguće, da mi možemo to biti. Kao i ono što kažu, da koristimo zapravo samo dva posto kapaciteta mozga a da umemo i znamo, mozda bi leteli. Da li mi možeš pojasniti, koje su to po tebi sile dane kojima to možemo ostvariti/ ostvarivati a mi kao ljudski rod po tebi, ne ostvarujemo?

 

 

Ja tako misleh; hvala.

 

Razumem ja tebe srdasce sta ti govoris ali i dalje stoji da smo pozvani ne da budemo na putu savrsenosti nego savrseni. Npr pricali su za starca Porfirija da je govorio da je cak i pokusavao da pogresi ali da nije mogao. I ne samo on toga ima kod mnogih drugih svetitelja. MI MOZEMO DA NE GRESIMO. Druga je stvar sto mi ne otbvarujemo to u zivotu. Neznam da li me razumes. Ne treba svakako ocajavati nad nasom situacijom jer je tu Bog da oprosti i ocisti i nadopuni. I dok god zivim nadam se.

[Inner Truth]

Razumem ja tebe srdasce sta ti govoris ali i dalje stoji da smo pozvani ne da budemo na putu savrsenosti nego savrseni. Npr pricali su za starca Porfirija da je govorio da je cak i pokusavao da pogresi ali da nije mogao. I ne samo on toga ima kod mnogih drugih svetitelja. MI MOZEMO DA NE GRESIMO. Druga je stvar sto mi ne otbvarujemo to u zivotu. Neznam da li me razumes. Ne treba svakako ocajavati nad nasom situacijom jer je tu Bog da oprosti i ocisti i nadopuni. I dok god zivim nadam se.

 

Ja bih samo podsetio na Isusove reči: Ja sam put, istina i život. Ko sledi Hrista je na putu, stalnom putu ka savršenstvu.Postoji istina taj pasivni deo u odnosu na greh, kada ne grešimo (ako smo već sveti), ili se trudimo da ne grešimo (ako smo na putu svetosti). Mnogi STALNO PAZE DA NEŠTA NE POGREŠE, pa onda ne čine ni dela za Boga. Bolje je i pogrešiti ili (legalistički gledano) čak počiniti greh, ali zato učiniti mnoga dobra dela, nego u stalnom strahu od greške (greha) ne činiti ništa. Biti usklađen sa voljom Boga je taj aktivni deo, Znači živeti i prihvatiti, da smo mali i grešni ali se maksimalno truditi da budemo savršeni u odnosu na volju Boga. Ne živimo mi samo sebe radi i našeg savršenstva, već da  budemo ljudima na korist i da se ispuni Volja Božija.

[Trifke]

Ja bih samo podsetio na Isusove reči: Ja sam put, istina i život. Ko sledi Hrista je na putu, stalnom putu ka savršenstvu.Postoji istina taj pasivni deo u odnosu na greh, kada ne grešimo (ako smo već sveti), ili se trudimo da ne grešimo (ako smo na putu svetosti). Mnogi STALNO PAZE DA NEŠTA NE POGREŠE, pa onda ne čine ni dela za Boga. Bolje je i pogrešiti ili (legalistički gledano) čak počiniti greh, ali zato učiniti mnoga dobra dela, nego u stalnom strahu od greške (greha) ne činiti ništa. Biti usklađen sa voljom Boga je taj aktivni deo, Znači živeti i prihvatiti, da smo mali i grešni ali se maksimalno truditi da budemo savršeni u odnosu na volju Boga. Ne živimo mi samo sebe radi i našeg savršenstva, već da se budemo ljudima na korist i da se ispuni Volja Božija.

 

Da to se slazemo jako si me dobro nadopunio!   :good2:

[Ненад Р.]

Isus je primer šta znači biti savršen kao Otac nebeski. Bez mane, bez greha, usklađen sa voljom božijom. Od punoletstva, po jevrejskom, od 12. godine do krsta živeo je po božijoj formuli 6 plus 1. Osamnaest godina je proveo u radu, a tri godine je posvetio Bogu. Kako savršeno usklađivanje sa božijom harmonijom

 

Исус је једини савршен , а мени је преостало да се трудим да будем што бољи , или боље речено , мање грешан.

[Trifke]

Исус је једини савршен , а мени је преостало да се трудим да будем што бољи , или боље речено , мање грешан.

 

Onda On nije bio u pravu kada je kazao: Budite savrseni kao Otac vas nebeski!

[Srdasce]

Razumem ja tebe srdasce sta ti govoris ali i dalje stoji da smo pozvani ne da budemo na putu savrsenosti nego savrseni. Npr pricali su za starca Porfirija da je govorio da je cak i pokusavao da pogresi ali da nije mogao. I ne samo on toga ima kod mnogih drugih svetitelja. MI MOZEMO DA NE GRESIMO. Druga je stvar sto mi ne otbvarujemo to u zivotu. Neznam da li me razumes. Ne treba svakako ocajavati nad nasom situacijom jer je tu Bog da oprosti i ocisti i nadopuni. I dok god zivim nadam se.

 

Hm...shvatam bit, ali ne mogu da shvatim u potpunosti. Kako smo kao ljudi pozvani, Trifke? Recimo, to bi onda možda značilo, da ja kao čovek imam sposobnost da ne grešim, a ja kao čovek biram, ipak da grešim? Ali, gledajući plastično, Trifke, to bi onda značilo, da recimo, ja ništa, ništa ama baš ništa en grešim. A to se računa, znači, od kada postojim, ne, ako gledamo s tog aspekta. Znači, onda bi trebalo da ne pogreših, da nisam pogrešila, od imala recimo 2. godinice ili 22.recimo, ili sutra 87. recimo, primera radi. Možda je to do mene, i sigurno sma ja onda izgubljeni slučaj, ali ne uspevam ni ovako odrasla, kao i svako biće, da en pogrešim. Samim tim, što ja mislim da ne postiji živo biće, znači homosapiens koji nije sagrešio, znači da smo onda kao rod mnogo "falično" neposlušni i nemarimo ili prosto, možda to nije za ljudski rod, do Svevišnjeg, ipak?  Ok, ali zašto onda misliš, da ne ostavrujemo? Jer se ne trudimo dovoljno, jer smo lenji, jer imamo bubice, šta misliš da je razlog tome, to mene kopka, ako me razumeš. U čemu je koren problema? Svakako, tu se slažem s tobom; da Njega nema bili bismo pala bića, definitivno izgubljena, da nema ko da nas usmeri iznova s blagošću i odmerenom kritikom kada se s vremena na vreme, u nekom bespuću, kao davljenik izgubimo.

 

Ja bih samo podsetio na Isusove reči: Ja sam put, istina i život. Ko sledi Hrista je na putu, stalnom putu ka savršenstvu.Postoji istina taj pasivni deo u odnosu na greh, kada ne grešimo (ako smo već sveti), ili se trudimo da ne grešimo (ako smo na putu svetosti). Mnogi STALNO PAZE DA NEŠTA NE POGREŠE, pa onda ne čine ni dela za Boga. Bolje je i pogrešiti ili (legalistički gledano) čak počiniti greh, ali zato učiniti mnoga dobra dela, nego u stalnom strahu od greške (greha) ne činiti ništa. Biti usklađen sa voljom Boga je taj aktivni deo, Znači živeti i prihvatiti, da smo mali i grešni ali se maksimalno truditi da budemo savršeni u odnosu na volju Boga. Ne živimo mi samo sebe radi i našeg savršenstva, već da  budemo ljudima na korist i da se ispuni Volja Božija.

 

To se slažem. Kao i sreća. Ona nije cilj, nego put. Ja stalno recimo pazim, da ne (po) grešim. I onda, naravno u tom strahu, napravim još gore. Pa zgrešim i ono što treba i ne treba. Šalu na stranu, ja se recimo, toga bojim, baš što si ti naveo. Kako to prevazići? Znači i sagrešim, ali i dobro učinim, pa ponekad nisam načisto možda. Ispadne mi, kao da je to jedan + , onda - minus, pa ja nikako ne umem da sračunam skor, kao čovek, gde sam, kao da se stalno nešto poništava, anulira, preusmerava, ne znam da li me razumeš? E, da...valjda je meni to tako bilo teško i prihvatiti nekada ("Ja da pogrešim? " Otud i ne mogućnost oprosta za neke stvari sebi stvari, klasičan primer gordosti. Možeš misliti, ko sam ja, da ne bih mogla da napravim neku žešću glupost, ajte molim Vas...   )

 

Ovo si baš fino rekao: " Ne živimo mi samo sebe radi i našeg savršenstva, već da  budemo ljudima na korist i da se ispuni Volja Božija. " . Sjajno.

[Trifke]

Hm...shvatam bit, ali ne mogu da shvatim u potpunosti. Kako smo kao ljudi pozvani, Trifke? Recimo, to bi onda možda značilo, da ja kao čovek imam sposobnost da ne grešim, a ja kao čovek biram, ipak da grešim? Ali, gledajući plastično, Trifke, to bi onda značilo, da recimo, ja ništa, ništa ama baš ništa en grešim. A to se računa, znači, od kada postojim, ne, ako gledamo s tog aspekta. Znači, onda bi trebalo da ne pogreših, da nisam pogrešila, od imala recimo 2. godinice ili 22.recimo, ili sutra 87. recimo, primera radi. Možda je to do mene, i sigurno sma ja onda izgubljeni slučaj, ali ne uspevam ni ovako odrasla, kao i svako biće, da en pogrešim. Samim tim, što ja mislim da ne postiji živo biće, znači homosapiens koji nije sagrešio, znači da smo onda kao rod mnogo "falično" neposlušni i nemarimo ili prosto, možda to nije za ljudski rod, do Svevišnjeg, ipak?  Ok, ali zašto onda misliš, da ne ostavrujemo? Jer se ne trudimo dovoljno, jer smo lenji, jer imamo bubice, šta misliš da je razlog tome, to mene kopka, ako me razumeš. U čemu je koren problema? Svakako, tu se slažem s tobom; da Njega nema bili bismo pala bića, definitivno izgubljena, da nema ko da nas usmeri iznova s blagošću i odmerenom kritikom kada se s vremena na vreme, u nekom bespuću, kao davljenik izgubimo.

 

 

To se slažem. Kao i sreća. Ona nije cilj, nego put. Ja stalno recimo pazim, da ne (po) grešim. I onda, naravno u tom strahu, napravim još gore. Pa zgrešim i ono što treba i ne treba. Šalu na stranu, ja se recimo, toga bojim, baš što si ti naveo. Kako to prevazići? Znači i sagrešim, ali i dobro učinim, pa ponekad nisam načisto možda. Ispadne mi, kao da je to jedan + , onda - minus, pa ja nikako ne umem da sračunam skor, kao čovek, gde sam, kao da se stalno nešto poništava, anulira, preusmerava, ne znam da li me razumeš? E, da...valjda je meni to tako bilo teško i prihvatiti nekada ("Ja da pogrešim? " Otud i ne mogućnost oprosta za neke stvari sebi stvari, klasičan primer gordosti. Možeš misliti, ko sam ja, da ne bih mogla da napravim neku žešću glupost, ajte molim Vas...   )

 

Ovo si baš fino rekao: " Ne živimo mi samo sebe radi i našeg savršenstva, već da  budemo ljudima na korist i da se ispuni Volja Božija. " . Sjajno.

E jesi ti jedno pravo srculence! Jos nisam video da neko ovako lepo i detinje nevino diskutuje!

Ovako srculence. Bog od nas trazi savrsenstvo i bezgresnost. Da je to moguce postici primer su ti Svetitelji I pre svega jedna zena Bogorodica. Vidis ona nije imala svojih licnih grehova vec samo ucesce u praroditeljskom grehu. Samo nemoj sada potezati pitanje praroditeljskog greha jer je to tema za sebe. Znaci njih imamo kao primer. Ocvde sam ti vec pomenuo jednog da kazemo naseg savremenika starca Porfirija , o kome ti preporucujem da procitas sto god nadjes,, koji je bas o tome govorio na jedan klep i slikovit nacin.Savrsenstvo je stanje u kome je covek potpuno predan u ruke Svetog Duha i Duh Sveti zivi kroz njega. Normalno put do tog savrsenstva je trnovit i nimalo lak, sto zbog naseg nasledja sto zbog navika koje smo stekli u zivotu sto zbog nedostatka dobre volje sto zbog lenjosti sto zbog strasti i zelja a najvise zbog nedostatka LJUBAVI. Vidis srculence ovo zadnje je najbitnije. Kazu neki Sveti oci da sotona nije zlo samo po sebi jer zlo samo posebi ne postoji nego je on jedan veliki , ogroman nedostatak ljubavi.Tako sto imas vise ljubavi to si bliza savrsenstvu a kada dostignes savrsenstvo onda goris  ljubavlju. Ljubavv sama zraci iz tebe. Ti nemozes drugacije nego da goris ljubavlju da mislis ljubavlju da delas ljubavlju i uopste sve sto cinis da cinis sa ljubavlju.Sto je jos bitnije ti si sve vise i vise gladna ljubavi i osecas se sve vise i vise gresnikom i nedostojnom te ljubavi. Ti vise nisi svesna da ne gresisi. Ti si nevina kao dete i sve sto cinis cinis kao Hristos ali ti toga nisi svesnazato sto se kupas u Ljubavi koja te cini smirenom. To je ono o cemu pise Sv Simeon Bogoslov. Ako bilo sta nadjes od njega procitaj. U Zitjama od oca Justina ces naci pod njegovima danom jedan izvrstan njegov  tekst bas o ovome o cemu govorimo. Neznam da li sam bio dovoljno jasan. Ljubav je to savrsenstvo ali ne ona romanticna holivudska ljubav nego ona Bozanska o kojoj govore i apostol Pavle i apostol Jovan.Znaci nemoj da se zamaras time koliko ili sta nego tezi da volis i to onom ljubavlju za koju apostol Pavle kaze da se zbog nje svaki dana razapinje. Ona je bolna ali slatka. Radosna tuga kazu oci. Ona nije svesna da to sto radi je dobro zato sto to dobro prirodno izlazi iz nje. Covek se u njoj potpuno zaboravi i mnogo toga se desava sa njim a da on nije ni svestan kako i sta bas kao sto je i Gospod opisao u Jovan 3 glava. Recimo starac Porfirije je cesto pitao one koji su mu dolazili po savet sta im je kazao zato sto je on toliko bio u Duhu Svetome da je on bio instrument Duha Svetoga i Duh Sveti je govorio kroz njega. Eto srculence. Ja se nadam da ces me razumeti. Ako nisi pitaj slobodno i ponovo.

[Inner Truth]

  To se slažem. Kao i sreća. Ona nije cilj, nego put. Ja stalno recimo pazim, da ne (po) grešim. I onda, naravno u tom strahu, napravim još gore. Pa zgrešim i ono što treba i ne treba. Šalu na stranu, ja se recimo, toga bojim, baš što si ti naveo. Kako to prevazići? Znači i sagrešim, ali i dobro učinim, pa ponekad nisam načisto možda. Ispadne mi, kao da je to jedan + , onda - minus, pa ja nikako ne umem da sračunam skor, kao čovek, gde sam, kao da se stalno nešto poništava, anulira, preusmerava, ne znam da li me razumeš? E, da...valjda je meni to tako bilo teško i prihvatiti nekada ("Ja da pogrešim? " Otud i ne mogućnost oprosta za neke stvari sebi stvari, klasičan primer gordosti. Možeš misliti, ko sam ja, da ne bih mogla da napravim neku žešću glupost, ajte molim Vas...   )   Ovo si baš fino rekao: " Ne živimo mi samo sebe radi i našeg savršenstva, već da  budemo ljudima na korist i da se ispuni Volja Božija. " . Sjajno.

 

 

 

Baš sam fino ovo rekao, ali ne vidim amin nešto?!   :.mislise.  A za pitanje o matematici, evo ovako: loša ti je formula, nema tu plus minus, sve je plus. Postoji jedna stara mudrost: "nikad neznaš šta je sreća, a šta nesreća". Kod Hrista je opet to ovako, sve naše grehe je On platio. Znači koliki god minus da napraviš On će da plati, naravno ako si mu blizak/bliska, i ako mu veruješ/veruješ u njega. Dobra dela se računaju, i sva dela ljubavi, i sva ona koja su učinjena u ime ljubavi. Davanje je u stvari uzimanje.