Q & A

[Tristatri]

пре 1 сат, Pinocchio's Half Brother рече

Što se tiče Pavlovog obrazovanja, mislim da je i to veoma bitno. Nije to naprosto iščilelo iz njega u onom jednom momentu na putu za Damask. Baš naprotiv. To obrazovanje mu je pomoglo u velikoj meri. 

 

Sve je bitno. Ali upravo poredjenje Petra i Pavla po obrazovanju je primer da nije i presudno. Matej, kao carinik, je isto bio pismen i upravo on od apostoja, uz Jovana je pisao jevanđelje. A apostoli, kao i Pavle potom, su izabrani. Zašto baš oni, znamo Ko zna. Po meni Toma nije ništa manji od drugih radi toga jer je sumnjao. Šta je sumnja? Jer i drugi apostoli su imali problema da poveruju, kako dok su bili sa Isusom, tako i posle raspeća. Ljudi su. Mala pomoć Duha svetog je bila potrebna. Verovatno kao i nama potom. Mislim da se negde u Pismu to i pominje.

.

[Pinocchio's Half Brother]

1 hour ago, Bokisd said:

Super, evo, onda ovako, nesto inglis :

https://www.ecatholic2000.com/catena/untitled-111.shtml

https://www.sacred-texts.com/chr/ecf/index.htm

https://www.newadvent.org/fathers/

https://www.ccel.org/fathers.html

http://www.earlychristianwritings.com/index.html

http://www.tertullian.org/fathers/

http://www2.iath.virginia.edu/anderson/commentaries/ChrGen.html

http://www.tertullian.org/rpearse/

Onda, nesto od  bacuske :

http://bible.optina.ru

https://azbyka.ru/otechnik/

https://lib.pravmir.ru

https://predanie.ru/rubric-page/svyatootecheskie-tolkovaniya/

http://archive.bogoslov.ru

http://ni-ka.com.ua/index.php

http://поисков.рф/поиск/ЖМП._1976._№_4._С._7-13/0

https://yandex.ru

http://www.odinblago.ru

Ima, jos dosta, ali mislim da je i ovo je sasvim dovoljno.

Auu, brate! Hfala još jedared velika!

 

(Znam za većinu onijeh engliških sajtova, no sam bio lenj tamo da se informišem, a za ove ruske slabo. Zapravo, viđao sam tekstove na forumu ovde, prenesene sa tih linkova, jer si i ti sam postavljao dosta toga na nekim temama)

[Pinocchio's Half Brother]

1 hour ago, Tristatri said:

 

Sve je bitno. Ali upravo poredjenje Petra i Pavla po obrazovanju je primer da nije i presudno. 

.

Svakako. No možda ja suviše potenciram nekakvo obrazovanje i mašim poentu (kao što i mašim). Ali Bog nam nije dao samo osećanja, kao što je ljubav recimo, ljubav prema bližnjem, prema roditeljima, prema bračnom drugu (različite "vrste" ljubavi) i ljubav prema Bogu, nego nam je dao i razum, i to ne bez razloga, onda treba i na njemu da mu budemo zahvalni i njime da se služimo.

Znam, ovo nije hrišćanski, ali u Kur`anu u nekoliko sura, u nekoliko ajeta, kaže se: "O, vi razumom obdareni, zar nećete razmisliti?" Dakle, Bog (makar ovaj islamski) apeluje i na ljudski um, jer po njemu, i njime možemo da dopremo (nekako) do Njega. A kako, ne znam... možda ne razmišljam/o na pravi način. 

[Tristatri]

 

Bas se slažem. Ja imam neku svoju teoriju da je razum i ispred ljubavi. Znam da se mnogi oko toga neće složiti i da to ne zvuči poetski. Ali imalo bi primera ovome u prilog. Oboje su bitni i upravo su osobine koje (treba da) su nas učinile ljudima. Ti si naveo primer u kuranu, ja ga ne poznajem, ali pozivanja na razum svakako mora biti i u Pismu. Ja nijednog konkretnog i direktnog primera sada ne mogu da se setim, a potražiću. Tu bi Bokisd mogao da pomogne on ima jaka pamćenja. Indirektnih primera ima mnogo, ako nije upravo i jedna od 'žica'* celog Pisma upravo to.  Mislim da je mesto gde se pominje hula na Duh sveti jedno takvo, a gde se ne direktno, ali ipak 'ukazuje'* na upotrebu  razuma ... izbor i potom donošenje odluke (neispravne tj. hule). Takodje, takvo mesto može biti da je i gde Isus govori da kome je više dato više će se i tražiti. Iako se može učiniti da je to mesto koje govori o razlikama medju ljudima, mislim da je to upravo gde se tom merom izravnavamo i bivamo iako različiti ipak i jednaki.

 

......................*gde su mi navodnici uglavnom nemam adekvatniju reč, a trebala bi.

 

[Bokisd]

Apsolutno se slazem, osim osecanja ljubavi, i upotreba razuma i uma i sa tim skopcano rasudjivanje i mudrost jeste neophodno u duhovnom zivotu.

Ima ona prica iz zivota sv.Antonija Velikog, dosli monasi pustinjaci kod Antonija na pouku i povela se prica i dijalog (jer tako je to islo kod monaha u staro vreme) o tome koja je najveca vrlina potebna za duhovni zivot monaha, i jedan monah kaze poslusanje, drugi post, drugi nocna molitva, treci telesni podvizi,.... i, tako slusa Antonije i pitaju ga na kraju, koja je oce najveca vrlina i on rece (parafraza).... sve su to velike vrline ali najveca vrlina je po meni rasudjivanje, jer ako svaku vrlinu ne postavimo na pravo mesto i ako je ne saobrazimo po nasim mocima (da je prakticno izvrsimo), onda necemo imati nikakvu korist od svih ovih drugih vrlina, zbog toga je ona i najveca, jer bez nje ostale vrline tesko mozemo kako treba da ispunimo.

Pa, i kaze se u orosima Sabora, da je Isus imao razumnu dusu, sto znaci da je razum i um u coveku takodje vrlo bitan za coveka. I, kazu svetitelji da se,.... ono po slici Bozijoj,.... kod stvaranja prvog coveka, tice i duse i razuma u coveku. Opet, to znaci i da je razum u nama nebeskog i svise porekla. Kaze se jos,  da je razum duhovno oko nase duse (svetitelji razum uporedjuju sa kocijasem, koji upravlja konjima koji su strasti nase duse)..... i recimo nije slucajno najveca molitva u veri ona koja se tvori umno - srdacno - i srce i um kada su sinhronizovani u savrsenom duhovnom delovanju, onda kako se kaze, imamo molitvu koja dopire do Boga.

I, sad, nesto gledam, ima puno citata u Pismu u kojima se istice bitnost razuma i mudrosti u veri. Pa, na primer, ono poznato, ....budite bezazleni kao golubovi, ali i mudri kao zmije,.... sto mudrost ne znam kako mozemo steci bez upotrebe i razumnog delovanja.

Pa, ono, .... Јер једноме се даје Духом ријеч премудрости; а другоме ријеч разума по истоме Духу; (1.Kor.12, 8)..... eto, i rec razuma se daje sv.Duhom. Sto, po meni znaci, da pravu duhovnu mudrost i razum mozemo traziti samo kao duhovan razum koji ne moze da se stekne osim blagodacu sv.Duha.

Jednostavno, kako stoji u Pismu (po kontekstu),..... mi treba da budemo slovesne Hristove ovce.

[slovoA]

On 1.5.2020. at 23:58, Bokisd рече

Jednostavno receno, zbog toga sto je takav bio promisao Boziji o prvom coveku Adamu u kome se vozglavljuje citav svet i svi ljudi imamo i pad i greh i smrt za sve ljude, kroz Adamov pad i greh i smrt.

Адамов пад се није десио по промислу Божијем. То је оно питање што нам је остало спорно, Боки, о разлогу Христовог оваплоћења, и оно је разлог што ти ствар измиче. Гријех није проузроковао, већ је само активирао смрт. То је оно што Св. Теофилакт каже "Чим је он пао, кроз њега су постали смртни и они који нису окусили од забрањеног дрвета..." Дакле, нису згријешили, али су ипак постали смртни.

Посљедица пада је слабост природе (смртност), с једне стране, и огреховљен дух, односно, личност склона гријеху, с друге. Али та личност не мора да згријеши, па ипак је у власти смрти. Ево ти један примјер. Роди се дијете и убрзо потом и умре, и не сагријеши сличним преступом као Адам.

Од чега ће Христос спасити то дијете, од гријеха, или од смрти? Шта је разлог Његовог оваплоћења?

 

[Pinocchio's Half Brother]

21 hours ago, Tristatri said:

 

Ja imam neku svoju teoriju da je razum i ispred ljubavi.

 

Slažem se u potunosti i nemam šta da dodam niti da oduzmem. Komotno sam mogao i ja sam ovo da napišem u prethodnom postu da sam samo imao hrabrosti.. i da se nisam plašio na kakav će odjek takva rečenica naići. 

 

21 hours ago, Tristatri said:

 

Znam da se mnogi oko toga neće složiti i da to ne zvuči poetski.

 

Što se tiče poetike, pre mesec dana, otprilike, postavljen je jedan tekst na forum u kojem se u jednoj rečenici kaže, parafraziram: ne postoji hrišćanin koji nije pesnik u svojoj duši. (Ne znam zaista ko je pisac tog članka, da l` je sveštenik, monah, vladika, a i ne mogu da ga pronađem, mada sam pokušao, no bez uspeha). Pomalo me je to razočaralo jer iako nije da nisam "poetska duša" više sam razumska, ako tako mogu da kažem. Razumem ja i poetičare ali treba neki balans da se uspostavi jer, moje lično mišljenje je, isuviše "pesništva" dovodi do fanatizma, a fanatizam vodi neizbežno u *tragediju. Svakako da nije dobro voditi se niti samo razumom. To je opet previše suvoparno, bljutavo i nema lepote u svemu tome. Koliko uspevam da vidim, većina vernika ipak naginje na tu "šekspirijansku" stranu, a oni drugi su u manjini. 

 

*Kad sam pomenuo tragediju već, ne znam koliko će ovo što ću reći zvučati blasfemično, ali i sama Jevanđelja su svojevrsna tragička književna dela, dakle pesnička. S tim u vezi nabasao sam svojedobno na jednu online knjigu, koja govori o stoičaru Seneki Mlađem, kao prvom piscu jednog jevanđelja, a koja se vika "Jevanđelje po Seneki". Sad, to je špekulacija naravno, kao onaj "Da Vinčijev kod", ali zaista je interesantna. (A postoje i navodna pisma koja su razmenjivali Seneka i apostol Pavle a za koja se tvrdi da su falsifikati).

The Gospel According to Seneca

WWW.METRUM.ORG

***

 

[Pinocchio's Half Brother]

21 hours ago, Bokisd said:

 

IIma ona prica iz zivota sv.Antonija Velikog, dosli monasi pustinjaci kod Antonija na pouku i povela se prica i dijalog (jer tako je to islo kod monaha u staro vreme) o tome koja je najveca vrlina potebna za duhovni zivot monaha, i jedan monah kaze poslusanje, drugi post, drugi nocna molitva, treci telesni podvizi,.... i, tako slusa Antonije i pitaju ga na kraju, koja je oce najveca vrlina i on rece (parafraza).... sve su to velike vrline ali najveca vrlina je po meni rasudjivanje, jer ako svaku vrlinu ne postavimo na pravo mesto i ako je ne saobrazimo po nasim mocima (da je prakticno izvrsimo), onda necemo imati nikakvu korist od svih ovih drugih vrlina, zbog toga je ona i najveca, jer bez nje ostale vrline tesko mozemo kako treba da ispunimo.

Nema mi druge nego da počnem da čitam one linkove koje si mi dao. (Čitao sam pre mnogo, mnogo, vremena neke apologetske tekstove luterana i anglikanaca sa nekih blogova i sajtova, i moram da priznam, iznenadio sam se kada sam video da luterani ponekad navode crkvene oce u svojim "odbranama". Anglikanci su OK što se toga tiče, ali, zar luterani ne spadaju u solaskripturiste, ili ja ne kontam dobro? Il` mi se pomešalo nešto?)

 

21 hours ago, Bokisd said:

 

Pa, ono, .... Јер једноме се даје Духом ријеч премудрости; а другоме ријеч разума по истоме Духу; (1.Kor.12, 8)..... eto, i rec razuma se daje sv.Duhom. Sto, po meni znaci, da pravu duhovnu mudrost i razum mozemo traziti samo kao duhovan razum koji ne moze da se stekne osim blagodacu sv.Duha.

 

I Pismo ću od sada morati da čitam pažljivije da mi ovakve rečenice ne bi izmicale. 

[Bokisd]

пре 6 часа, slovoA рече

Адамов пад се није десио по промислу Божијем. То је оно питање што нам је остало спорно, Боки, о разлогу Христовог оваплоћења, и оно је разлог што ти ствар измиче. Гријех није проузроковао, већ је само активирао смрт. То је оно што Св. Теофилакт каже "Чим је он пао, кроз њега су постали смртни и они који нису окусили од забрањеног дрвета..." Дакле, нису згријешили, али су ипак постали смртни.

Посљедица пада је слабост природе (смртност), с једне стране, и огреховљен дух, односно, личност склона гријеху, с друге. Али та личност не мора да згријеши, па ипак је у власти смрти. Ево ти један примјер. Роди се дијете и убрзо потом и умре, и не сагријеши сличним преступом као Адам.

Од чега ће Христос спасити то дијете, од гријеха, или од смрти? Шта је разлог Његовог оваплоћења?

 

Mislio sam u smislu da je Bog predvideo (promisao) Adamov pad i sve dalje posledice po svet i ljude tj. greh i smrt koji ce vladati ljudskim rodom sve do Hristovog ovaplocenja i vaskrsenja.

Vidi, bas vrlo precizno sam naveo, greh - smrt,....znaci, greh kao neposlusanje i krsenje zapovesti Bozije o tome kako je trebao Adam da zivi i radi u Raju. I, onda, po tom redu stvari, glavni uzrok smrti zaista jeste greh i onda za njime ide dusevna i telesna smrt i truleznost i nevolje i slicno.

Tako pise i apostol Pavle,....(Зато, као што кроз једног човека дође на свет грех, и кроз грех смрт, и тако смрт уђе у све људе.....Јер кад за грех једног царова смрт кроз једног,)..... to je uzrocno posledicno, uzrok je greh, posledica toga jeste smrt.

A, opet, greh je po ap.Pavlu... Јер као што непослушањем једног човека посташе многи грешни.... i, to je to neposlusanje u Raju prema zapovestima Bozijim, tj. kako i na koji nacin su Adam i Eva trebali da zive i da se duhovno usavrsavaju i napreduju u vrlini i savrsenstvu u Raju.

Sad, svi mi posle Adama, naravno nismo zgresili slicnim prestupom kao Adam,.... ali, ipak samim svojim rodjenjem ne mozemo da izbegnemo uticaj smrti kao posledicu toga sto je Adamovim prestupom uvedena smrt u svet i medju sve ljude. To je ono sto pise u Psalmima,.....Gle, u bezakonjima se začeh, i u gresima rodi me mati moja.

Zasto je tako, pa, vec sam nesto naveo u predhodnoj poruci, da su u Adamu bili vozglavljeni ceo svet i svi ljudi, kao da je on bio neki epicentar svekolike prirode koja je u njemu imala svoju svrhu, .....i, jeste tako, jer svetitelji tumace da je stvaranje prvih ljudi bilo nesto kao kruna Bozijeg stvaranja, da je sve sto je Bog stvorio bilo stvoreno i da je postojalo zbog coveka i da je covek kao takva Bozija kreacija imao i odredjene prednosti u odnosu na sav ostali svet i prirodu, jer je covek od Boga naznacen i kao vladar nad prirodom,...... ali je takodje imao i veliku odgovornost prema prirodi i svetu jer je svojim pogresnim izborom mogao tu prirodu povuci sa sobom u pad,..... i, zato i imamo to da smo svi mi ljudi pod posledicama tog Adamovog pada.

I, zbog toga nazolost trpimo posledice tog pogresnog izbora i pada Adamovog, cak i ako nismo sagresili slicnim prestupom kao i Adam. Ali, recimo, opet ap.Pavle kaze,....Зато, као што кроз једног човека дође на свет грех, и кроз грех смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагрешише.

Kako sad smo svi sagresili, iako nismo sagresili prestupom slicnim Adamovim, ..... to je koliko se secam razlicito interpretirano u pisanjima i delima svetitelja. Recimo, meni se licno svidja objasnjenje da smo mi nekim slucajem licno bili na mestu Adama i mi bismo slicno njemu pogresili i pali. Kao i ovo sto navodis da su posledice pada upravo slabost nase prirode i dusevna i telesna sklonost ka grehu, sto sve vodi opet ka toj smrti i truleznosti koje su sada deo nase prirode i celog sveta.

I, onda na kraju, pa, zasto je onda recimo dosao Hristos za decu koja umiru i pre nego sto odrastu i postanu svesne i kompletne licnosti. Pa, mozda je analogna situacija bila na primer, ali zasto je Hristos onda dosao za sve pravednike i svete oce i proroke i careve i ljude koji su ziveli u Starozavetnoj realnosti i zasto su i oni bili u tamnicama i adu, cak zajedno i sa onima koji su bili pravedno osudjeni na tamnice i ad i muku. U tom kontekstu licno mislim da je Hristos dosao i za takvu decu, da ih spase i od greha i od smrti,....tj. neku decu i od greha i smrti,.... dok neku decu samo od smrti.

Meni je ova tema toliko obimna i sveobuhvatna, da tesko mozemo sve te neke dileme i stvari tako lako i brzo i kratko raspraviti. Ali, mislim, u stvari siguran sam, da se odgovori na sva ta neka pitanja mogu naci u tekstovima svetitelja, evo, ovde kod naseg ave Justina u Dogmatici ima puno toga :

https://svetosavlje.org/dogmatika-pravoslavne-crkve-tom1/41/

[Bokisd]

пре 3 часа, Pinocchio's Half Brother рече

Nema mi druge nego da počnem da čitam one linkove koje si mi dao. (Čitao sam pre mnogo, mnogo, vremena neke apologetske tekstove luterana i anglikanaca sa nekih blogova i sajtova, i moram da priznam, iznenadio sam se kada sam video da luterani ponekad navode crkvene oce u svojim "odbranama". Anglikanci su OK što se toga tiče, ali, zar luterani ne spadaju u solaskripturiste, ili ja ne kontam dobro? Il` mi se pomešalo nešto?)

Nisam bas nesto upoznat sa svim time, ali, meni deluje to kao neki cudan miks, i samo solaskripta, ali i kada misle da im ide u korist onda i navodjenje crkvenih otaca - ali naravno u pogresnom kontekstu. Ali, i to samo solaskripta, opet se gleda kod raznih protestantskih struja i grana , kako je to solaskripta tumacio neki njihov vodja ili osnivac ili istaknuti predavac i slicno..... pa, zato i imamo toliko razlicitih i suprostavljenih solaskripta kod protestanata.

Tako da ispada da imamo solaskripta koliko oces'.... nije samo jedno i unisono....   ....  

[slovoA]

пре 50 минута, Bokisd рече

Mislio sam u smislu da je Bog predvideo (promisao) Adamov pad i sve dalje posledice po svet i ljude tj. greh i smrt koji ce vladati ljudskim rodom sve do Hristovog ovaplocenja i vaskrsenja.

Треба да раздвојиш те двије ствари, гријех и смрт. Послије Адамовог пада није гријех владао над људским родом, него смрт. А сваки Адамов потомак могао се одупријети гријеху, почевши од Авеља, до Ноја, што су они сами јасно и посвједочили. Али шта су добили тиме, осим почасне ложе у аду?

Нисам грешан, значи (каже Авељ), али нема (не знам) Христа, да ме спасе од тијела смрти ове. И шта добија тиме што нема гријеха, чак и да му је Христос (којег не зна) већ опростио све нехотичне (несвјесне) гријехе? Опет исту, почасну ложу у аду, гдје сједи слободан од сваког гријеха. Али не и од смрти, која над њим (човјеком) царује, све до Христове жртве.

Гријех и смрт не само да нису синоними, већ гријех, то тврдим, уопште није проузроковао смрт.

[Pinocchio's Half Brother]

1 hour ago, slovoA said:

 

Гријех и смрт не само да нису синоними, већ гријех, то тврдим, уопште није проузроковао смрт.

Interesantno. Greh je prouzrokovao pad, pad je prouzrokovao smrt (cele prirode, svega stvorenog, tj. živog), zar ne? (Barem sam ja to tako razumeo prateći silne diskusije na tu i slične teme na forumu). Šta je onda uzrok smrti ako nije greh odnosno pad prouzročen grehom? 

(Nema nimalo ironije u pitanju, jer zaista ne razumem)

[Tristatri]

пре 13 часа, slovoA рече

... Гријех није проузроковао, већ је само активирао смрт. То је оно што Св. Теофилакт каже "Чим је он пао, кроз њега су постали смртни и они који нису окусили од забрањеног дрвета..." Дакле, нису згријешили, али су ипак постали смртни.

Посљедица пада је слабост природе (смртност), с једне стране, и огреховљен дух, односно, личност склона гријеху, с друге. Али та личност не мора да згријеши, па ипак је у власти смрти. ...

 

 

Meni je ova tema nepoznata, ail je i mene slovoA zainteresovao ovime. U poslednjem postu ovde kazeš: da greh nije prouzrokovao smrt i da greh i smrt nisu sinonimi. A u prethodnom postu kažeš: greh nije prouzrokovao već samo aktivirao smrt. Onda i reči prouzrokovao i aktivirao nisu savim sinonimi ovde. Evo od ranog jutra se probudih i do sada razmišljam. Plus meni se i ne čini previše spornim ljudska (i inače) smrtnost, dok greh da. Ali osećam da i ovde grešim. I ja bih voleo da slovoA pojasniš još malo.I moram tržiti tvoje postove oko ovoga od ranije, pa daj i link na njih, ako je jedna tema, da bih ih lakše našao. Pozdrav.

,

[slovoA]

пре 13 часа, Pinocchio's Half Brother рече

Šta je onda uzrok smrti ako nije greh odnosno pad prouzročen grehom?

Тварна (створена) природа је сама по себи смртна. Да није, онда би Бог створио другог бога. Али то није тачно, наравно, Адамова бесмртност у Рају је била заснована на благодатној заједници с Богом. А гријехом је та заједница нарушена, Адам је "прекинуо ток" благодати и природа је тиме остала препуштена самој себи и смрти, чији је узрок у самој творености, јер она (природа) није бог. Гријех је, дакле, само активирао оно чему је природа, по свом призвању из небића, и те како била подложна. Ако уопште треба тражити узрок смрти, он је у том призвању природе из небића, али то само додатно компликује ствар. Ни појам смрти, ни бесмртности, ми не можемо јасно сагледати и дефинисати, јер нема повратка у небиће.

(Флоровски, Твар и тварност. Постоји бесконачно растојање између Бога и творевине, и то, растојање природа. Све је удаљено од Бога, и размакнуто је не местом него природом — по изразу Дамаскина. (...) И на крајњим висинама молитвеног усхићења и зближења увек остаје непремостив руб, увек се примећује и открива жива двојственост Бога и творевине. „Он је бог, а она није Бог“, говорио је преподобни Макарије Египатски о души. „Он је Господ, а она слушкиња; Он је Творац, а она твар; Он — Саздатељ, а она саздање; и нема ничег заједничког између Његове и њене природе“.)

Два су питања битна, да би се разумио читав проблем. Само Васкрсење није довољно, тек је Вазнесењем Христос принио нашу природу Богу Оцу и обесмртио је, савршио не само сав домострој спасења, већ и стварање.

(Флоровски, Источни Оци IV века. Искупљење представља завршетак и васпостављање стварања. Стога је оно дело Слова. Међутим, у њему се даје више, "већа благодат" од простог повратка у првостворено стање, од обичног васпостављања оног што је изгубљено у грехопаду. (...) Творевина је примила коначну постојаност кроз "тело Бога". Саздана је нова твар.)

Ту гдје Флоровски каже искупљење, то значи Спасовдан. Не знам, само, шта ће му послије ти наводници, јер природа своју коначну постојаност јесте примила дословно кроз тијело Бога.

[Bokisd]

пре 20 часа, slovoA рече

Треба да раздвојиш те двије ствари, гријех и смрт. Послије Адамовог пада није гријех владао над људским родом, него смрт. А сваки Адамов потомак могао се одупријети гријеху, почевши од Авеља, до Ноја, што су они сами јасно и посвједочили. Али шта су добили тиме, осим почасне ложе у аду?

Нисам грешан, значи (каже Авељ), али нема (не знам) Христа, да ме спасе од тијела смрти ове. И шта добија тиме што нема гријеха, чак и да му је Христос (којег не зна) већ опростио све нехотичне (несвјесне) гријехе? Опет исту, почасну ложу у аду, гдје сједи слободан од сваког гријеха. Али не и од смрти, која над њим (човјеком) царује, све до Христове жртве.

Гријех и смрт не само да нису синоними, већ гријех, то тврдим, уопште није проузроковао смрт.

Pa, stvarno ne znam kako to da uradimo, da razdvojimo greh i smrt. Narocito ako uzmemo u obzir celu pricu i narativ oko Adama, ..... u smislu toga, da je u Adamu bila vozglavljena cela priroda i cak i ne samo to, nego je kako pise ap.Pavle - Adam bio slika Onoga koji ce doci - sto je zaista ono najsustinskije sto predstavlja cilj Adamovog zivota u Raju, tj. pojednostavljeno receno, prica je o obozenju coveka i preobrazenju cele prirode i materije u novu stvar (koja nije vise materijalna).

To je bio cilj i promisao Bozija o prvom coveku,..... kao sto je sada to cilj i ovog drugog Novog Adama, jer prvi Adam nije ispunio ono naznacenje koje mu je namenio Bog.

I, onda dolazimo i do toga,..... da cak i najpravednije i najsvetije duse i ljudi u Starom Zavetu nisu mogle da izbegnu ad i tamnice i da ih ne dele zajedno sa nepravednim i osudjenim dusama.... makar to bile i pocasne loze i Avramovo narucje u kojima su pocivali pravednici i sveti.

Jer, bez obzira na sve, nasa ljudska priroda zajedno sa Adamom deli 'sudbinu' njegovog neposlusanja i njegovog pada u greh i smrt. Ali, kao sto je kroz neposlusanje jednog usao greh i smrt u ljudsku prirodu, tako se i opet kroz Jednog ukidaju i greh i smrt.

To je opet sve taj promisao Boziji, jer, ima i ono da je Adam stvoren zbog Hristosa, ne suprotno, jer kaze ap.Petar za Hrista  da je .....Koji je predodređen pre postanja sveta, a javio se u posljednja vremena zbog vas.... i mogu i na taj nacin da se pronadju mnogi odgovori na pitanja o Adamu i padu i grehu i smrti.

Ima o tome nesto kod sv.Maksima Ispovednika :

http://web.archive.org/web/20101201180542fw_/http://verujem.rs/maksim_ispovednik/talasiju_60.htm