Ф. М. Достојевски

[JESSY]

Ovo su Zapisi iz podzemlja (omiljena knjiga )...

сад тек видим књигу.....хахаха.....грешке се дешавају, зар не....?

,,,хвала ти на исправци.....

[DankaM]

Raskoljnjikov je odležao u bolnici cio konac posta i veliku sedmicu. Kad je ozdravljao 

već, sjeti se svojih snova još iz onog vremena, dok je ležao u groznici i bunilu. Sanjao je u 

bolesti, da je cio svijet osuđen za žrtvu nekoj strašnoj, nečuvenoj i neviđenoj kugi, što 

dolazi iz krila Azije u Evropu. Svi moraju pasti, osim nekolikih, jako rijetkih, odabranih. 

Javile su se neke nove trihine, mikroskopska bića, što se nastanjuju u čovječjem tijelu. Ali 

ta su bića dusi, obdareni umom i voljom. Ljudi, koji ih primiše u sebe, postadoše odmah 

bjesomučnici i luđaci. Ali nikada, nikada nisu ljudi smatrali sebe tako umnim i nepokolebljivim u istini, kao što sebe smatraju ovi zaraženi ljudi. Nikada nisu smatrali nepokolebljivim svoje presude, svoje naučne izvode, svoja moralna načela i vjerovanja. Cijela se 

sela, cijeli gradovi i narodi zaražuju i silaze s pameti. Svi se uzbunili i jedan drugoga ne 

razumije, svak misli, da je u njemu jedinom istina, te mu je muka gledati druge, udara se 

u prsa, plače i lama rukama. Ne znaju, koga bi i kako bi sudili, ne mogu da se slože, što 

bi smatrali zlom, a što dobrim. Ne znaju, koga bi krivili, koga bi opravdali. Ljudi ubijaju 

ljude u nekoj besmislenoj mržnji. Dižu se ljudi na ljude u cijelim vojskama, ali vojske se 

već na pohodu počinju raspadati, redovi se rasipaju, vojnici lete jedan na drugog, bodu 

se i sijeku, grizu i proždiru. Po gradovima cio dan bubnjaju na uzbunu; sazivaju sve, ali 

tko zove i zašto zove, nitko ne zna i svi su usplahireni. Okanili se najobičnijih zanata, jer 

svaki nudi svoje misli, svoje ispravke, i ne mogu da se slože; prestala i zemljoradnja. Ponegdje se ljudi skupljaju, uglavljuju nešto, kunu se, da se neće razići, - ali odmah započinju nešto sasvim drugo, nego što su maločas mislili sami, staju kriviti jedan drugog, tuku 

se i kolju se. Nastaju požari, nastaje glad. Sve i sve gine. Kuga napreduje i širi se sve dalje 

i dalje. Uspjelo se spasiti na cijelom svijetu samo nekoliko ljudi; to su čisti i odabrani, određeni da započnu novi rod ljudski i novi život, da obnove i očiste zemlju, ali nitko nije nikada vidio te ljude, nitko im nije čuo riječ i glas.

 

Zločin i kazna   (HR izdanje)

[JESSY]

Ljubav sanjalačka čezne za brzim podvigom, koji se brzo zadovolji, i želi da je svi posmatraju. I zaista se ide dotle da neko čak i život žrtvuje, samo da stvar ne traje dugo, nego da se što brže svrši, kao na pozornici, i da svi gledaju i hvale. A ljubav delotvorna - to je posao i istrajnost, a za neke je ona možda čitava nauka.
 

 

„…Lepota je strasna, jeziva stvar! Strasna je jer je niko jos nije dokucio niti ce to ikada moci, zato sto Bog stalno stavlja pred nas nove zagonetke. U lepoti se susrecu dve obale i sve suprotnosti postoje uporedo. Ja nisam ucen covek, brate, ali sam mnogo o ovome razmisljao. Zaista, tajnama nema kraja! Mnogo je u zivotu nepoznanica za covekova nejaka pleca. Resavamo ih kako znamo i umemo i opet smo na suvom. Lepota! Nepodnosljiva mi je pomisao da covek plemenitog srca i uzvisenog uma, koji je krenuo u zivot za idealom Madone u srcu, zavrsi u Sodomi. Jos je strasnije sto se covek kome je Sodoma u srcu, ne odrice lako ideala Madone i sto u dubini duse moze da izgara od istinske ceznje za lepotom, kao u doba mladalacke naivnosti. Da, siroko je ljudsko srce, presiroko. Voleo bih da nije tako. Sam djavo zna sta sve to znaci. Ono sto je razumu mrsko i sramotno, cesto je srcu milo i drago. Ima li lepote u Sodomi? Veruj mi, mnogim je ljudima Sodoma lepa. Da li si znao za tu tajnu? Ono sto me uzasava je da lepota nije samo zastrasujuca, vec i puna tajni. Bog i djavo se tu bore, a bojno polje im je ljudsko srce. Ali, ljudsko srce hoce da prica samo o sopstvenom bolu. Slusaj, sada cu ti reci sta ono govori…”

 

 

Braća Karamazovi

[JESSY]

Unistite moje zelje,izbrisite moje ideale,pokazite mi nesto bolje i ja cu poci za vama.Vi cete mozda reci da tako ne vredi nastavljati prijateljstvo,u tom slucaju ja vam mogu odgovoriti to isto.Razmislimo ozbiljno,ako necete da me udostojite svoje paznje,necu ni ja dalje pozdravljati pri susretu.Imam ja svoje podzemlje.
Zasada,jos zivim i zalim-i neka mi se osusi ruka ako ja donesem i najmanju ciglu za tu kasarnu-kucu.Uostalom znate li sta:ubedjen sam da ovakav kao mi,podzemni covek mora drzati na uzdi.Jer premda je sposoban da presedi u podzemlju cetrdeset godina,ali ako na jednom izadje svetlost,ode!Onda ce samo govoriti i govoriti.

"Zabelske iz podzemlja"

[JESSY]

."Voleti ljude takvi kakvi su,to je nemoguce.A ipak se mora.I zato,kad im cinis dobro,stegni srce,zapusi nos i zatvori oci (ovo poslednje je neophodno).Podnosi zlo od njih,ne ljuti se na njih ako mozes,seti se da si i ti covek.Naravno moras s njima biti strog,ako ti je dato da budes iole pametniji od osrednjeg.Ljudi su po prirodi niski i spremni su da vole iz straha,ne daj se takvoj ljubavi,i ne prestani da prezires.Nauci da ljude prezires cak i kada su dobri,jer su tada najvise rdjavi.Ko iole nije glup,taj ne moze da zivi a da sebe ne prezire,bio cestit ili ne bio svejedno.Ljubiti bliznjeg svoga,a ne prezirati ga-to je nemoguce.I ljubav prema covecanstvu treba shvatiti jedino kao ljubav prema onome covecanstvu koje si sam stvorio u svojoj dusi,drugim recima,sam sebe si stvorio,te i ljubav prema sebi samom,i koga prema tome,nikad nece ni biti u stvari"...

-Mladic

[DankaM]

Ono sto me uzasava je da lepota nije samo zastrasujuca, vec i puna tajni. Bog i djavo se tu bore, a bojno polje im je ljudsko srce.

 

Ima i drugi prevod:

Ono što me užasava je da je lepota strašna i tajanstvena stvar. Tu se đavo s Bogom bori, a polje bitke su ljudska srca.

[JESSY]

Ima i drugi prevod:

Ono što me užasava je da je lepota strašna i tajanstvena stvar. Tu se đavo s Bogom bori, a polje bitke su ljudska srca.

да....разни су преводи.....

[JESSY]

Slusaj me dobro, slusaj, radosti moja! Ti umiri srce svoje, i nemoj
me voleti tako kao sto si me sad zavoleo. Bice ti lakse, tvome srcu bice
lakse i milije, a sacuvaces sebe od ljutoga neprijatelja, a steci ces
sebi neznu sestricu.
Dolazicu kod tebe, kad hoces, milovacu te, i necu se stideti sto sam
te poznala. Bila sam vec dva dana s tobom kad si lezao u zloj bolesti!
Primi me kao sestru. Nismo se uzalud ti i ja bratimili, nisam se ja
uzalud molila Bogorodici za tebe! Takvu sestru neces vise steci.
Ceo svet ces obici, pod nebo otici - neces naci bolje ljube, ako bas
tvoje srce ljubu zeli. Zavolecu te vatreno, volecu te uvek kao sada, i
volecu te zato, sto ti je dusa cista, svetla, sva providna; zato sto
sam, kad sam te prvi put ugledala, odmah razumela da si ti gost kuce
moje, dugo ocekivani gost, i da nisi slucajno na nas naisao;
volecu te zato, sto, kada gledam, tvoje oci vole i o
tvome srcu pricaju, a kada nesto kazu, odmah saznam sve sto je u tebi, i
zato bih i zivot mogla tebi za ljubav dati, dati i svoju slobodu, zato
sto bih slatko bila i robinja onome, cije sam srce poznala. . . ali zivot moj nije vise moj, vec tudji, a volja mi je vezana!
Zato primi sestricu, i budi mi brat, i primni me svom srcu, kad me
opet spopadnu tuga i teska nemoc; samo ucini to tako, da mogu kod tebe
da dodjem, i celu noc kao sad s tobom da presedim, a da se toga ne
stidim. Da li si me cuo? Jesi li mi otvorio svoje srce? Jesi li razumeo
sta sam ti govorila?

 

''Gazdarica''

[JESSY]

"Kasno!!!
Kako je tanušna u sanduku, kako joj se nosić zašiljio! Trepavice stoje kao strelice. I kako je samo pala – nigde se nije povredila niti je štogod slomila! Jedino ta "šačica krvi". Jedva koliko - za kašičicu od čaja. Unutrašnji potres. Čudna misao: kad bi se moglo ne sahranjivati? Jer ako je odnesu? Ah, ja znam da je moraju odneti, nisam lud i ne buncam, valjda, naprotiv, um mi nikada još nije tako bistar bio – ali kako to da opet nikog ne bude u kući, opet samo dve sobe, i opet ja sam sa svojim zalogama. Bunilo, bunilo, ništa do bunilo! Izmučio sam je, to je!
Šta će mi sad vaši zakoni? Šta će mi vaši običaji, vaš moral, vaš život, vaša država, vaša vera? Neka mi sudi vaš sudija, neka me odvedu u sud, u vaš javni sud, ja ću reći da ga ne priznajem. Sudije će viknuti: „Ćutite, oficire!“ A ja ću doviknuti njemu: „Gde ti je sad snaga da me na poslušnost nateraš? Zašto su mračne prirodne sile razbile ono što mi je najdraže? Šta će mi sad vaši zakoni? Ja vas napuštam“ O, sve mi je svejedno!
Slepa, slepa! Mrtva, ne čuje! Ne znaš ti kakvim bih te rajem okružio. Raj bi bio u mojoj duši, zasadio bih ga svud oko tebe! Ti mene ne bi volela – ako, šta to smeta? Sve bi bilo tako, tako bi sve i ostalo. Pričala bi mi samo kao drugu – pa bismo se radovali smejali, radosno gledali jedno drugo u oči. Tako bismo lepo živeli. A ako bi drugog zavolela – ništa, neka! Ti bi išla s njim i smejala se, a ja bih posmatrao sa druge strane ulice . . . O, neka sve bude, samo neka ona bar jednom otvori oči! Jedan tren, samo jedan! Pogledala bi me kao ono maločas, kada je stajala preda mnom i zaklinjala se da će mi biti verna žena! O, jedan jedini pogled, i sve bi razumela!
Slučaj! O, prirodo! Ljudi su na svetu sami – to je nesreća! „Ima li u polju koga živog?“ vapije ruski vitez. Vapijem i ja, iako nisam vitez, ali se niko ne odaziva. Kažu da sunce daje život vasioni. Ali kad sunce izađe – pogledajte ga, zar nije mrtvac? Sve je mrtvo i svugde su mrtvaci. Jedino usamljeni ljudi, a oko njih ćutanje – to vam je zemlja! „Ljudi, volite jedni druge“ – ko li je to rekao? Čija je to zapovest? Otkucava ravnodušno, dosadno klatno. Dva sata u noći. Njen cipelice stoje kraj kreveca, kao da je čekaju . . . Ne, zbilja, kada je sutra odnesu, šta li ću ja?“

 

''Krotka''

[Sara"]

poslastica za dušu  

[JESSY]

"A osim toga, da bi neko upoznao bilo kog čoveka, prema njemu se treba odnositi postupno i obazrivo da se ne bi prevario i zapao u predubedjenje, što je kasnije vrlo teško ispraviti. Zapravo, da bi čovek nespristrasno sudio o nekim ljudima, on unapred treba da se odrekne izvesnih, već usvojenih pogleda i svakidašnje navike prema ljudima što nas obično okružuju."
 

Zlocin I kazna

[JESSY]

"Vidite, gospodo, razum je dobra stvar, to je neosporno, ali razum je ipak samo razum i zadovoljava samo razumske čovekove sposobnosti - a htenje je izraz celog života, to jest celog čovekovog života, zajedno sa razumom i svim ostalim češkanjem."
 

Zapisi iz podzemlja

[JESSY]

"Ne možete zamisliti kakva tuga i srdžba obuzimaju dušu kada veliku

ideju, koju odavno poštujete kao svetinju, dohvate nevešti ljudi i

izvuku je na ulicu pred glupake kakvi su i sami, i najedanput je

nadjete na tržnici stareži, u prljavštini, naopako nameštenu, bez

proporcija, bez harmonije - kao igračku kod nerazumnog deteta, i ne

možete je više prepoznati... Ne!"

 

Zli dusi

   

[JESSY]

"U burnim, nesigurnim ili prijelaznim razdobljima posvuda se i uvijek pojavljuju različiti nitkovi. Taj ološ koji postoji u svakom društvu ispliva na površinu i kad se pojavi, onda ne samo što nema nikakva cilja, nego nema čak ni mrvička neke ideje u glavi, već samo zrači, kako najbolje zna i umije, nemirom i nestrpljenjem. Međutim, taj ološ, a da on toga sam i nije svjestan, gotovo uvijek uhvati u šake grupica "naprednih", koji djeluju u skladu s određenim ciljem, i ona upravlja svim tim ljudima onako kako im se sviđa ako se slučajno i u njoj ne nađe pravih pravcatih idiota, što se također često događa"

Bjesovi

[JESSY]

"...sedim u ovom tuznom gradicu, i umesto da smisljam prestojeci korak, zivim pod uticajem proslih osecanja, pod uticajem svezih uspomena, pod uticajem svega onog vihora koji me je onda uvukao bio u onaj kovitlac da me posle opet izbaci. Ponekad mi se cini da se jos uvek okrecem u tome vihoru, i da ce svakog trenutka opet naleteti ona bura, zahvatiti i mene svojim krilom, i da cu opet ispasti iz reda i osecanja mere, i vrteti se, vrteti , vrteti...
Uostalom ja cu se mozda nekako i zaustaviti da se vrtim, ako polozim sebi, koliko je to mogucno, tacan racun o svemu sto se dogodilo za ovo mesec dana...

...ali sta vredi da sada drzim sebi predavanje o moralu!Nista nije ruznije od morala, u ovakvo vreme!...O, vi samozadovoljni ljudi!S kakvim su gordim samozadovoljstvom spremni ti brbljivci da izlazu svoje sentencije!Kad bi oni, medjutim, znali u kolikoj meri ja sam razumem svu odvratnost mog sadasnjeg stanja, sigurno im se ne bi okrenuo jezik da mi drze pridike. A i sta bi, sta bi mi novo mogli reci, sta ja vec ne znam? I zar je stvar u tome? Stvar je u tome sto je dovoljan jedan obrt tocka, pa da se sve promeni, i ti bi isti moralisti prvi dosli da mi cestitaju, s prijateljskim salama. Onda ne bi vise okretali od mene glave, kao sada...Ali neka idu svi oni bez traga!Sta sam ja sad? Zero. A sta mou biti sutra? Sutra vec mogu uskrsnuti iz mrtvih i ponovo poceti zivot! Mogu jos naci coveka u sebi, dok sasvim ne propadne..."

'Kockar'