Božena Написано Јун 19, 2021 Пријави Подели Написано Јун 19, 2021 Христос је важнији и од истине - Политика Online WWW.POLITIKA.RS <p>Међу документима у књижевној заоставштини Фјодора Михајловича Достојевског (1821–1881), једног од највећих светских писаца, нађена је забелешка: „Написати књигу о... bracos је реаговао/ла на ово 1 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Božena Написано Јун 19, 2021 Пријави Подели Написано Јун 19, 2021 „Dostojevski nikome nije dužan“… Prema urbanoj legendi u jednom kazinu u nemačkom gradu Visbadenu, sve do 2014. godine na ulazu je stajala tabla na kojoj je pisalo: „Ovoj kockarnici F.M. Dostojevski ostao je dužan…“, navodeći cifru koja je prema navodima, odgovarala sumi od oko 240.000 evra. Roman Abramovič, ruski milijarder i vlasnik britanskog fudbalskog kluba „Čelzi“ čuvši za tablu i ono što se nalazi na njoj, u potpunosti je isplatio „dug“ Dostojevskog. – Dostojevski nikom ništa nije dužan. Naprotiv. Skinite tu sramnu tablu!, poručio je Abramovič. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Božena Написано Јун 19, 2021 Пријави Подели Написано Јун 19, 2021 Čovek je sklon nabrajanju svojih nevolja, ali nikada ne nabraja svoje radosti. Kada bi ih nabrojao onako kako to one zaslužuju uvideo bi da svako ima dovoljno sreće u životu. Tristatri је реаговао/ла на ово 1 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Božena Написано Јун 19, 2021 Пријави Подели Написано Јун 19, 2021 Na njegovom nadgrobnom spomeniku piše: „Zaista, zaista vam kažem, ako zrno pšenično, padnuvši na zemlju, ne umre, onda jedno ostane; ako li umre, mnogo roda rodi“ (Jevanđelje po Jovanu ), a isti natpis nalazi se na početku njegovog poslednjeg romana „Braća Karamazovi“. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Božena Написано Јун 20, 2021 Пријави Подели Написано Јун 20, 2021 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
w.a.mozart Написано Јун 20, 2021 Пријави Подели Написано Јун 20, 2021 Sa druge strane, Dostojevski o Ratu i miru: "Knjiga doduše nije loša ali ja u njoj zaista ne vidim ništa novo" Božena је реаговао/ла на ово 1 Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Božena Написано Јун 20, 2021 Пријави Подели Написано Јун 20, 2021 Zavedi mi um i imaš moje telo: Šta je čitao Dostojevski? Mudar čovek čita i mudre knjige i samoga sebe, govorio je Fjodor Mihajlovič Dostojevski. Ova 2021, protiče u znaku velikih jubileja – dva veka do rođenja i 140 godina od smrti velikana ruske i svetske književnosti. Pre 150 godina objavljen je njegov roman „Zli dusi“, a pre 100 prvi put je preveden na srpski. Proteklo je i 160 godina od izlaska „Poniženih i uvređenih“ i „Zapisa iz mrtvog doma“. Iako je Dostojevski i danas, posle toliko godina, jedan od literarnih divova o kojima se ispredaju toliki mitovi, piščeva opsednutost pisanom rečju nikako nije još jedna od beskrajnih „bajki“. „Zavedi mi um i imaš moje telo, pronađi mi dušu i imaćeš me zauvek“, govorio je Dostojevski. Svoj um, ali i dušu hranio je knjigama „gutajući ih“ od detinjstva. Postojala je, kako se beležilo, tradicija čitanja u domu Dostojevskih. Čitava porodica sedela bi i naglas bi se iščitavale knjige. Tu tradiciju Dostojevski je kasnije „nametnuo“ i svojoj deci. Kad bi bio uz njih, čitao bi klasike ne samo ruske, već i evropske literature. A, književnu edukaciju započeo je po „očevom receptu“ – čitanjem „Biblije“. Ako se neko danas zapita koja je to dela majstor literature voleo da čita, dovoljno je videti deliće njegovih pisama ili beležaka. Kada mu je bilo 16 godina, već je iščitao Puškina, Dimu, Gogolja… Od klinačkih dana njegova strast ka literaturi bila je pregolema, no otac je smatrao da se od pisanja ne može živeti, zbog čega Fjodora tera da upiše Inžinjersku školu prvi Vojnoj akademiji u Petrogradu. I ispunio je očevu želju za „ozbiljnom školom“, ali tokom studija biva opčinjen Šilerom, toliko da, ne samo da zna napamet piščeve reči, već ga sanja! Bratu Mihailu piše kako voli da vodi „rasprave“ i o delima Homera, Šekspira… U kasnijim pismima je priznavao kako se divi „Oblomovu“ Ivana Gončarova, a preporučivao je i Tolstojev „Rat i mir“. Čitajući mnogo uvek bi se pohvalno izražavao o delima Aleksandra Puškina i Nikolaja Gogolja. Jednom je i rekao da su svi ruski pisci „izašli iz Gogoljevog šinjela“. Fascinirali su ga i Gete, Viktor Igo, Didero, Šekspir, Bajron… Piščev „debi“ u svetu literature bio je, zapravo, prevod dela još jednog pisca kojem se divio. Bio je to Onore de Balzak. Najpre je preveo 1843. godine Balzakov roman „Evgenije Grande“, nakon čega počinje da piše „Bedne ljude“. A koje su mu još knjige bile drage srcu? Evo pet dela, koje su za Dostojevskog imale posebnu vrednost, po izboru magazina „Raša bijond“: „Pikova dama“ Aleksandar Puškin „Sva velika ruska književnost izašla je iz Puškina“, govorio je često Dostojevski. A Puškina je upijao od detinjstva, pa ne čudi podatak da je većinu piščevih poema znao napamet! No, jedna mu je, možda zbog sopstvenog poroka, bila bliska srcu. U pitanju je priča „Pikova dama“ koju je Puškin originalno objavio 1834. godine u jednom časopisu. Dobro je znan podatak da je Dostojevski bio strastveni kockar. Zbog tog poroka putovao je diljem Evrope, i maltene izgubio gotovo sav novac i imetak. Uostalom, tom poroku posvetio i jedno čitavo delo „Kockar“. Oficir ruske vojske, nemačkog porekla pokušava pošto-poto od stare grofice da sazna kako joj polazi za rukom da dobija sve kartaroške partije…kratak je siže „Pikove dame“. A Puškinova priča, kao parabola o pohlepi i užasnim posledicama koje „seje“, očigledno je stalno „odzvanjala“ u glavi pisca… „Don Kihot“ Migel Servantes Prvi moderni roman i temeljac zapadnoevropske književnosti, kako se „Don Kihot“ često naziva, delo je kojem se Dostojevski često vraćao. Nebrojeno ga je puta pročitao, a uzimao ga je u ruke kad god bi „zapeo“ sa inspiracijom za pisanje… Dvodelna priča o zanesenom plemiću Donu Kihotu od Manče i njegovom vernom partneru i saborcu Sanču Pansi, objavljena početkom 17. veka, zapravo je bezvremena poruka o suštini života. To pitanje suštine bilo je nešto što je Dostojevskog opsedalo tokom čitavog života. I turobne misli koje su ga od mladalačkih dana pratile verovatno je pokušavao da razveje Servantesovim optimizmom da će „zlu odzvoniti i dobrom uskoro doći vreme“… “L’Uscoque” Žorž Sand Ako se zna da su inspiracija Sandovoj za ovo delo iz 1838. godine bili „Gusar“ i „Lara“ lorda Bajrona, kome se Dostojevski toliko divio, onda i ne čudi što je britanska spisateljica na ovom spisku. Ruski pisac je i sam voleo priče sa nesvakidašnjim zapletima i čudnovatim junacima, a kod Sandove ga je opčinila, kako je beležio, „čednost, i najviša čistota tipova i ideala koji provejavaju kroz delo, ali i šarm uzdržanog tona priče“. Večna bitka između dobra i zla, nešto čime je Dostojevski bio okupiran i u svom literarnom opusu, ali i privatnom životu, završiće se kod Sandove tragično… Kao i život ruskog pisca u 59. godini, kada je, naizgled, našao smiraj… „Kandid„ Volter Dostojevski je govorio da se „trudi da voli život“, a Volterov junak, uprkos brojnim nesrećama koje ga spopadaju, smatra da je sve savršeno i da se sve dešava s razlogom. Međutim, kada Kandid biva izbačen iz sopstvenog doma i počne da putuje svetom menja se i njegov pogled na svet. Dosada, porok, nemaština – tri su zla koje rat udaljava od čoveka, poručuju Volterovom junaku. Puno ironije, paradoksa, mudrosti, ali i humora ovo filozofsko delo nudi pouku. Tražio ju je čitav život i Dostojevski, pa se Volteru zato i vraćao. Ali, za razliku od Volterovog junaka nije baš jasno video svetlo na kraju tunela. „Jadnici“ Viktor Igo „Suprotno uvreženom mišljenju eksperata `Jadnici` bi trebalo da se smatraju daleko većim delom od `Zločina i kazne`“, naveo je Dostojevski u jednom pismu. Iako je po objavljivanju 1862. godine Igoov istorijski roman postao „hit“, neki su ga i osporavali, pa otuda misli ruskog pisca. Priča o Žanu Valžanu koji je zbog vekne hleba trunuo gotovo dve decenije u zatvoru, ali i o patnji, iskupljenju i ljubavi nije jedino delo Igoa koje je Dostojevski cenio. Na neki način preteča „Jadnika“ o ubici koji je pogubljen u Francuskoj „Poslednji dani čoveka koji je osuđen na smrt“ uticao je na ruskog pisca, ali i na Kamija ili Čarlsa Dikensa. Dostojevski je Igoovo delo nazivao pionirskim eksperimentom „realizma na ivici nadrealizma“. Takođe, prvi ga je preveo upoznavši Ruse sa „Poslednjim danima“. Dostojevski je čak poredio Igoa sa Homerom. Tvrdio je da je Francuza i pisca „Ilijade“ vezuje „dečije verovanje u Boga poezije“. Šta je čitao Dostojevski: Pet omiljenih knjiga slavnog pisca NOVA.RS Mudar čovek čita i mudre knjige i samoga sebe, govorio je Fjodor Mihajlovič Dostojevski. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Božena Написано Јун 20, 2021 Пријави Подели Написано Јун 20, 2021 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Božena Написано Јун 22, 2021 Пријави Подели Написано Јун 22, 2021 Izabrana dela F.M. Dostojevski Glas crkve 1-35 komplet 1) Zapisi iz mrtvog doma I 2) Zapisi iz mrtvog doma II 3) Novele 4) Ponizeni i uvredjeni I 5) Ponizeni i uvredjeni II 6) Zlocin i kazna I 7) Zlocin i kazna II 8) Zlocin i kazna III 9) Njetocka Nezvanova / Tri price 10) Idiot I 11) Idiot II 12) Idiot III 13) Novele 14) Autobiografski spisi i 6 pisama Dostojevskog 15) Dvojnik 16) Zabeleske iz podzemlja i dve novele 17) Braca Karamazovi I 18) Braca Karamazovi II 19) Braca Karamazovi III 20) Braca Karamazovi IV 21) Braca Karamazovi V 22) Kockar 23) Vecni muz Cica-Maroje 24) Selo Stepancikovo i njegovi zitelji 25) Ujkin san i druge pripovetke 26) Neciste sile I 27) Neciste sile II 28) Neciste sile III 29) Bedni ljudi – studija o Dostojevskom 30) Politicki napisi 31) Momce I 32) Momce II 33) Momce III 34) Politicki napisi 35) Literarni napisi Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Božena Написано Јун 30, 2021 Пријави Подели Написано Јун 30, 2021 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
JESSY Написано Јун 30, 2021 Пријави Подели Написано Јун 30, 2021 "Потпуно се уздајте у Бога и не сумњајте у његову милост. Ја вас много волим али моја љубав није ништа према бескрајној љубави Божијој за све људе, Божја створења. Чак ако би вам се десила несрећа да у току живота извршите какав злочин, уздајте се у Бога Ви сте његова деца; понизите се пред њим као пред вашим оцем, просите његов опроштај и он ће се обрадовати вашем покајању, као што се обрадовао повратку блудног сина! " Фјодор М. Д. ''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''(Св.Нектарије Егински) ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Božena Написано Јун 30, 2021 Пријави Подели Написано Јун 30, 2021 Пројекат Растко Русија: Јустин Сп. Поповић : Достојевски о Европи и Словенству WWW.RASTKO.RS Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Božena Написано Јун 30, 2021 Пријави Подели Написано Јун 30, 2021 Justin Popović: Dostojevski kao prorok i apostol pravoslavnog realizma: - Čudo WWW.CUDO.RS Ја знам Достојевског као пророка, као апостола, као мученика, као песника, као философа. Многостраност његовог генија поражава. Свечовечански широк и дубок, он... Милошшш је реаговао/ла на ово 1 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Božena Написано Јун 30, 2021 Пријави Подели Написано Јун 30, 2021 http://www.eparhijazt.com/images/default.jpg ДОСТОЈЕВСКИ У ДЕЛУ ЈУСТИНА ПОПОВИЋА :: Eparhija Zvorničko-tuzlanska :: WWW.EPARHIJAZT.COM Пре Увода „У Европи није било ни мислиоца, ни философа, ни песника, који је као Д Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
w.a.mozart Написано Јун 30, 2021 Пријави Подели Написано Јун 30, 2021 Ne znam da li je do sada pomenuto - čitao sam razne prevode na srpski i mislim da je ono što je Babović preveo bez ikakve konkurencije. Napisao je i ovo Dostojevski kod Srba - Milosav Babović - Kupindo.com (63027157) WWW.KUPINDO.COM Dostojevski kod Srba - Milosav Babović Dostojevski kod Srba - Milosav Babović Graficki zavod Titograd 1962. tvrd povez, 490 strana knjiga je dobro Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука