Dragan Đilas: O čemu pričaš, čoveče

[Милан Ракић]

"KOD VUČIĆA JE SVE FIKCIJA, ON PRAVI INVERZIJU REALNOSTI VEĆ PET GODINA. SVE ŠTO ON RADI DRUGIMA, GOVORI DA DRUGI RADE NJEMU. NJEGA NAPADAJU MEDIJI, MI SMO NASILNICI, LOPOVI, FAŠISTI, MI VREĐAMO, LAŽEMO... A TI NAZOVIMEDIJI NAPADAJU ISKLJUČIVO OPOZICIJU I NJEGA VELIČAJU. NAŠE ČLANOVE TUKU NA SVAKOM KORAKU, NAS SAM PREDSEDNIK NAZIVA OLOŠEM, DRUŠTVENIM TALOGOM... MISLIM DA JE POČEO DA BRKA KAD JE U REALNOM SVETU, A KAD U TOME ŠTO ON POKUŠAVA DA PRAVI"

Kako kaže za "Vreme" Dragan Đilas, nekadašnji gradonačelnik Beograda i sada predsednik Stranke slobode i pravde (SSP), Skupštinu ne prati i ne sluša šta se tamo govori. Kaže da nije slušao ni kada je opozicija bila u Skupštini, "pošto to nije imalo nikakvog smisla, a pogotovo nema sada". Ipak, kada je reč o tzv. "kosovskoj" sednici, jasno je da je detaljno upoznat o zbivanjima u parlamentu.

"Desilo se ono što smo očekivali, napravljen je cirkus da bi se pokušalo da se uvede opozicija u parlament na raspravu o Kosovu, prvu posle šest godina – bez ideje, bez platforme, bez plana, bez ovlašćenja predsedniku da on vodi pregovore", kaže Đilas.

"Na osnovu čega ih vodi, kad to nije njegova nadležnost? Video sam da su na galeriji zajedno sedeli g. Radoičić i g. Milojević, a da su pored njih sedeli ambasador EU i ambasadori nekih zemalja koje su priznale Kosovo a koje je izdalo poternicu za g. Radoičićem. Zato smo mi kao SSP insistirali, u Deklaraciji o pomirenju, na saradnji dve policije i dva tužilaštva. Nekad su ljudi koji su danas na vlasti hteli da naprave sigurnu kuću za Ratka Mladića, a sada prave sigurnu kuću za razne kriminalce u Srbiji. Isto to se dešava i na Kosovu, samo obrnuto. U zemlji u kojoj nema slobode, u kojoj nema slobodnog izjašnjavanja građana, gde se ljudi prebijaju po ulicama, u kancelarijama predsednika opštine – nema parlamenta, niti je moguće da ga ima. I to se pokazalo tri dana ranije, kada je bio organizovani linč na sudiju Miodraga Majića u parlamentu Srbije. Nije to ustao Marijan Rističević i nešto pričao, nego je pričao i Martinović, pa je sišla i Maja Gojković da i ona priča. Očigledno je da su dobili naredbu od Aleksandra Vučića da svi govore o čoveku čiji je ‘greh’ bio u tome što je rekao da pre donošenja jednog zakona treba da se održi javna rasprava i izneo svoj stav. Sa tim stavom se, inače, ja kao običan građanin ne slažem. Naprotiv, smatram da je doživotna robija za te neljude koji naprave takve zločine, da siluju i ubiju dete, preblaga kazna."

• "VREME": Zašto onda poslanici, koji su sad kod vas u stranci, nisu glasali za ovu promenu krivičnog zakonika?

DRAGAN ĐILAS: Ti poslanici će do kraja mandata ostati samostalni, a ne poslanici Stranke slobode i pravde, jer mi na izborima nismo učestvovali. Ali oni su se obavezali kroz Sporazum sa narodom da će bojkotovati parlament i shodno tome ne mogu da glasaju ni za jedan zakon, pa ni za ovaj.

• Bilo je onih koji su tada prekinuli bojkot.

Jedni su slagali građane jer su potpisali da neće tamo biti dok se ne ispune zahtevi koje smo postavili. Drugi nisu potpisali Sporazum sa narodom. Reč je o nekoliko pojedinaca koji su opozicija i koji su smatrali da treba da su u parlamentu. To je njihovo pravo.

• A čemu onda sazivanje te sednice, ako je sve to bilo besmisleno? Što je to bilo potrebno Vučiću?

To je pitanje za Vučića. Ja mislim da mu je bila potrebna još jedna govornica, još jedna mogućnost da priča dva sata i da dâ deset izjava na razne teme. Zašto svaki dan negde ide, nešto priča, obilazi, slika se, komentariše 15 stvari? Zato što čovek živi kao u Matriksu – živi u virtuelnom svetu medija i mediji su mu sve. On vlada medijima, plus parama i pritiskom na ljude, raznim ekipama koje idu po Srbiji i prete. Ne vlada rezultatima, pošto ih nema. To je bio još jedan igrokaz i uvek mi je zanimljivo da ljudi misle da, ako uđu u parlament i nešto mu kažu u pet minuta, da će to, kao, nešto da promeni. Šta ćeš tamo, čoveče? Slušaš ga dva sata i 20 minuta, čovek ne odgovori ni na jedno pitanje. A što se tiče Kosova, mislim da je vrlo jasno šta je Aleksandar Vučić radio u ovih šest godina. On je 2012. obećao neke stvari, ne da bi Zapad podržao njega da pobedi, pošto ne glasa Zapad, glasaju građani Srbije, nego da bude prihvatljiv ako pobedi.

• Otkud znate da je obećao i šta je obećao?

Vidim po tome šta je radio. Ne treba tu neka velika pamet. On je prvi deo toga što je obećao realizovao kroz Briselski sporazum, a što Boris Tadić nije hteo da prihvati – da povuče državu Srbiju sa severa Kosova. On je to uradio, a u isto vreme je tražio određeni vremenski rok da bi doveo Srbiju do toga da prihvati nezavisnost Kosova na ovaj ili onaj način. Možda ne formalno, ali suštinski da.

• Čekajte, DS je tada podržao Briselski sporazum?

Ne, svaki poslanik je glasao po svojoj savesti o Briselskom sporazumu. Jedan deo ljudi je glasao "za", jedan deo – ne tako mali – glasao je "protiv", a jedan deo je izašao iz sale. Ali, ova država je potpisala Briselski sporazum i taj sporazum obavezuje svakoga da ga poštuje i da se u skladu sa njim ponaša. Možemo mi kao država, možda, jednog dana da pokrenemo zahtev da se taj sporazum poništi, ali ne možemo da kažemo da nećemo da ga primenjujemo. Nakon Briselskog sporazuma, Vučić je planirao da podigne ekonomski standard građana, da plate sa 380-400 evra porastu na bar 600 – sećate se da je odmah pričao o 500 evra – i da Srbima 2017. kaže: gospodo, ili ćemo da prihvatimo prećutnu ili zvaničnu nezavisnost Kosova ili ćemo ponovo da se vratimo u ono vreme, onakve plate, onakve životne uslove, očekujući podršku građana za to. Pošto se to nije desilo, i nije mogao čak ni kroz svoje medije da građanima proda priču da se u Srbiji živi bolje, jer se ne živi – pustite statističke podatke ili MMF ove priče i slične stvari koje nisu realan život – onda je pokušao razmenu teritorija. Njima Preševo i Bujanovac, a on je tražio zauzvrat sever Kosova na koji bi, da je u svom planu uspeo, ušao kao veliki oslobodilac. Očigledno je da je Tači to prihvatio. Međutim, Haradinaj i druga ekipa nisu, kao što nije prihvatila ni Nemačka zbog obećanja koje je dao 2012. godine. Makronu i Trampovoj administraciji možda i može da ponudi nešto novo, njima ništa nije obećao, ali Angeli Merkel ne može. I tako je taj plan propao i on danas više nema ništa da ponudi.

• On je u Skupštini ponudio dva scenarija – da Kosovo bude priznato u celosti ili da se primeni taj njegov "neviđeni" plan.

To što čovek priča, isto je kao kad maše ljudima koji njemu ne mašu, pa onda kaže "neki mašu, neki ne mašu". Kome mašeš, čoveče? Kod njega je sve fikcija, on pravi inverziju realnosti već pet godina. Sve što on radi drugima, govori da drugi rade njemu. Njega napadaju mediji, mi smo nasilnici, lopovi, fašisti, mi vređamo, lažemo... A ti nazovimediji napadaju isključivo opoziciju i njega veličaju. Naše članove tuku na svakom koraku, nas sam predsednik naziva ološem, društvenim talogom... Mislim da je počeo da brka kad je u realnom svetu, a kad u tome što on pokušava da pravi. Govori o tome da se povećava zaposlenost, a ljudi pobegoše iz zemlje, kaže da ekonomski neviđeno napredujemo. O čemu pričaš, čoveče? Pa 2014. je Vučić otvarao proizvodnju mercedesa u Ikarbusu i kačio znak mercedesa na autobuse. Pet godina kasnije grad je kupio turske i kineske autobuse. Mercedesa nema. Mercedes je bio fikcija, kao što je ekonomski napredak Srbije fikcija.

• Vi ne mislite da zemlja ekonomski stoji bolje?

Zemlja ekonomski stoji katastrofalno.

• U odnosu na 2012?

Pogledajte koliko se povećao broj ljudi koji odlaze, a, za razliku od Hrvata, nismo ušli u EU pa da možemo da se zaposlimo u bilo kojoj zemlji Evrope. Kada to pogledate, biće vam jasno koliko je gore. Ili hajde da pričamo u brojevima. Dug 2012. je bio 15,4 milijarde evra, a sada je 23,4 milijarde. Da li je 2018. bio najveći spoljnotrgovinski deficit u poslednjih ne znam koliko godina?

• Vratio se taj deficit negde na nivo iz 2012.

Ali u ovoj godini deficit raste i preći će i taj nivo iz 2012. Od 15 najvećih izvoznika iz Srbije samo jedan je počeo da radi u mandatu ove vlasti. Pad nezaposlenosti je posledica promene statističkog obračuna, to jest načina kako se računa broj nezaposlenih, i ogromnog broja ljudi koji odlaze iz ove zemlje.

• Samo zbog toga?

Nema napretka u zapošljavanju. Jesu li porasli prihodi od poreza i doprinosa na plate? Nisu, zato što nema novih zapošljavanja, a i to što se zapošljava, to je na malim platama i prihodi države su minimalni jer se, kao što znate, ne plaća porez do određenog iznosa. Kad pričamo o ekonomskoj poziciji Srbije, ona je neodrživa. Po svemu sudeći, EPS je u prošloj godini bio ili na nuli ili u minusu, što je skandal. EPS treba da vuče pola Srbije. Telekom je povećao svoj dug na 91 milijardu dinara, odnosno na 750 miliona evra. Uskoro će taj dug biti na nivou njegove ukupne vrednosti.

• Pa i oni mogu da kažu da su investirali, evo, kupili su Kopernikus...

Hoćete da kažete da je ta investicija zasnovana na ekonomskoj potrebi, a ne na političkoj? Da je to što je Telekom dao pare privatnom kablovskom provajderu, a on zatim kupio dve televizije, ekonomski potez? To nema veze sa ekonomijom. To je politička odluka Aleksandra Vučića. Ta vrsta investicije nije isplativa. Ovi krediti koje smo uzeli ili dogovorili sa Kinezima mislim da su već na nivou od 3,5 milijardi, za razne projekte. A sad im se obećava i metro. Kako mislite da gradite metro bez tendera, jeste li poludeli?

• Da li je postojao tender kada ste vi hteli da pravite metro sa Francuzima?

Sa Francuzima je bio potpisan međudržavni ugovor po kome bismo od njih kupili vozove i elektro-opremu za 350 miliona evra. Prihvatili smo da tu ne bude tender iz prostog razloga što ne može niko da vam proda voz mimo cene koju su davali u ostalom delu sveta.

• Dobro, da li bi bio tender?

Ne, za kupovinu vozova ne bi, ali nemojte da poredite te stvari, one su neuporedive.

• Pa, ako ćemo da gledamo princip...

Pa niste u pravu, to vam govorim, nemojte da imate neka predubeđenja i da vas to ograničava u onome što radite. Znači, 350 miliona evra je bila procenjena vrednost kupovine vozova i elektro-opreme. To su vozovi koji se prodaju u celom svetu, i imate vrlo jasne reperne cene, ne može niko da vam naplati više. To vam je kao da kupujete automobile. Pa zna se koliko košta auto koji kupujete, ne može vam niko prodati punta za 20.000 evra. Francuska država je finansirala i izradu studije i projekta metroa, plus bi dala 150 miliona evra za građevinske radove. Uz to, dobili smo pismo EIB a i EBRD a da će finansirati građevinske radove kreditom do 500 miliona evra. Bilo je i tad zemalja koje su htele da rade građevinske radove bez tendera, ali sam rekao da ne može. Ne postoji čovek koji može bez tendera da vam kaže kolika je zaista vrednost tako ogromnog građevinskog projekta kao što je metro.

Po mojoj proceni, mi smo od Kineza uzeli kredite za građevinske projekte u vrednosti od oko 3,5 milijardi evra. Te poslove dobijaju kineske kompanije bez tendera. To je ogroman iznos, koji još uvek nije ušao u dug, pošto još te pare nismo povukli. Gradimo auto-puteve koji su besmisleni. Kakav auto-put od Niša do Prištine, šta će nam? Ne postoji potreba za tim. Kakav auto-put od Preljine do Pojata? To smo dali Amerikancima bez tendera. Behtel, 800 miliona evra. Koji je to saobraćaj koji zahteva taj auto-put? Zar nije bilo dovoljno da se, kao u Italiji recimo, napravi put sa po dve trake u jednom smeru? Nama je potreban auto-put od Čačka prema Užicu, jedan kraj da ide ka Novom Pazaru, drugi preko Užica ka Prijepolju. I u vreme prethodne vlade, postojalo je nerazumevanje za moje stavove. Ja sam se tada zalagao da se prvo napravi auto-put do Kragujevca, pa da se nastavi pored Kraljeva do Čačka. Ali ovde postoji uverenje da će, kada napravite auto-put, investitori automatski da pohrle. A to nije tačno. Kao što nije tačno da će Kuršumlija procvetati ako auto-put prođe pored Kuršumlije prema Prištini. Zaposliće se 20 ljudi na pumpi i još 20 na naplatnoj rampi. I to je to. Zar ne bi bilo bolje da smo napravili jedan kvalitetan, normalan put, a ostale pare uložili u one tri banje koje su propale, u poljoprivredu u tom regionu, u višu školu u Blacu...? Da podignemo ekonomiju tog regiona, pa kada neki turista iz, recimo, Skandinavije sleti u Niš, može brzo i kvalitetno da se preveze do tih banja. Tako se ekonomski diže neki deo Srbije.

Vi znate da ja imam ozbiljna neslaganja sa stavovima MMF a o ekonomskom razvoju. Kakav razvoj, kad mi već sedam godina rastemo najsporije u regionu? Po Zavodu za statistiku, gde Miladin Kovačević na vrlo čudan način obračunava te statističke podatke – pa će jednog dana kada se promeni vlast biti interesantno pogledati kako se dolazilo do tih brojeva – rast BDP a u prvom kvartalu je 2,3 odsto. Dozvolite da iskažem svoju ogromnu skepsu prema podatku da je, uz pad industrijske proizvodnje od 1,9 odsto, rast BDP a 2,3. Pustite me priče o rastu građevine u januaru i februaru, ili poljoprivrede, a energetika nije porasla. Ekonomski nema nikakvih šansi da ova država napreduje u sledećim godinama. Ako je smanjenje plata i penzija način na koji se zemlja pokreće, hajde da ih smanjimo duplo više od onog koliko smo smanjili, pa da imamo razvojni bum. Naravno da je to besmislica. Nema obrazloženja zašto je minimalna plata lekara u Rumuniji 1960 evra, a naša minimalna 590, jer Rumunija ima 80 odsto veći BDP per capita od Srbije, a ne tri i po puta veći. Vi govorite o suficitu u budžetu...

• Ne kažem da je suficit dobar, nego da je onaj deficit iz 2012. bio neodrživ.

Ne kažem da je bio održiv, iako je margina u EU tri odsto. Ja sam u to vreme sa svojim timom vodio grad i mi nismo imali te probleme. Drugačije smo radili stvari, verovatno je nama bilo i lakše, neću da grešim dušu. Ljudi stalno zaboravljaju da je Grad dobijao kredite bez garancija države, da je GSP, koji se danas potpuno raspao, bio prva firma u centralnoj i istočnoj Evropi koja je dobila kredit od EBRD a bez garancije Grada i Republike.

• Da li je pametno da se hvalite time kako ste ostavili GSP?

Ne hvalim se, ali je u odnosu na ovo danas...

• Uvođenje "Bus Plusa"...

"Bus Plus" je sistem koji i dan-danas radi, niko ga nije poništio.

• Rekli su da su veliki penali ako se izađe iz tog posla.

To su besmislice, posle pet godina grad Beograd ima pravo da otkupi ceo sistem, posle 10 godina on postaje vlasništvo Grada. Ali džaba ja objašnjavam "Bus Plus", kada je slika o njemu davno kreirana.

• Konkurs na ćirilici, sa kratkim rokom, jedan ponuđač...

A šta bi promenilo da je bio na latinici? Mi smo imali više zainteresovanih, ali su svi tražili garancije za to koliko ćemo minimalno da im plaćamo bez obzira na prihode. Turci su jedini prihvatili da rade i bez takvih garancija, i pokajali su se, kao i mi.

• Pokajali se oni, pokajali se mi, naplata je slabija... Šta je onda bila svrha toga?

Svrha je bila pre svega da se uredi sistem. Ugovor za "Bus Plus" je bio takav da je služba kontrolora prelazila iz GSP a kod njih. To je 400 ljudi plus još nekoliko stotina koji su radili u sistemu prodaje koji nisu radili skoro ništa, osim što su slali fakture firmama koje su kupovale "markice". Ili dođe neko kod njih, dâ im menicu, oni mu daju karte za 300.000 evra, firma propadne i mi se ne naplatimo. Nažalost, samo jedan kontrolor je prihvatio da pređe u privatnu firmu, a onda se ispostavilo da po kolektivnom ugovoru ne možemo da otpustimo one koji nisu hteli da pređu. Ali suština je u tome da građani nisu hteli da prinose kartice automatu kad su ulazili u autobus, niti da ulaze na vrata na kojima piše "ulaz". Na 100 km od Beograda, u Novom Sadu, to prihvataju, u Beogradu ne. Korist od ovog sistema je informacija gde se svaki autobus nalazi pomoću GPS a. Kad smo to uveli, prestalo je potkradanje Grada od strane privatnih prevoznika, ali i GSP a. Više nismo plaćali polaske koji se ne realizuju, jer privatni prevoznik da dispečeru 500 dinara, on napiše da je autobus odradio pet krugova između prve i poslednje stanice, a on uradi četiri. To je sve automatski prestalo, ušteda je bila ogromna, građani su mogli da dobiju informaciju kad autobus stiže u njihovu stanicu, efikasnost je povećana, kao i bezbednost vozača, uvedena je mogućnost da saznate koliko ćete čekati sledeći autobus.

• Ali šta je onda bio problem?

Problem je bio što je sve odmah napadnuto i što su naši prijatelji koji su danas na vlasti pravili lažne kontrolore, izbacivali žene sa decom i penzionere. Ali sve što sam naveo je manje važno od činjenice da smo mi pogrešili jer nismo pripremili građane za novi sistem. Smatrao sam da, kad postoji u celom svetu, biće prihvaćen i kod nas. To je moja greška kao gradonačelnika Beograda, trebalo je da mnogo ozbiljnije pristupim tome i da shvatim da u Novom Sadu svi hoće da uđu na prednja vrata, a da u Beogradu neće. Trebalo je da radimo sa ljudima, da objasnimo koristi sistema, da vidimo kako da ovladaju time, da prihvate sistem kao nešto što donosi dobro. Ne postoji nijedan grad u Evropi koji plaća manje od 8,5 odsto, koliko je ugovorio Beograd, ali je ispalo da su sad došli neki stranci koji će da otmu GSP. Sami smo krivi zbog toga.

• Pomenuli ste da Vučić živi u matriksu, ali se u izveštaju EK o Srbiji kaže da bi trebalo da postoji međupartijski dijalog. Kako razgovarati sa takvim Vučićem, i da li je to uopšte cilj?

Pa to je jedan od zahteva protesta. Međustranački dijalog. Živimo u zemlji prepunoj tenzija, agresije, mržnje, u kojoj sutra nije moguće organizovati fer i poštene izbore, jer ko zna do čega bi dovele te tenzije. To je jasno, vidimo šta se dešava na lokalnim izborima. Da bismo došli do izbora, moraju da se smanje i tenzije i mržnja i da svi koji idu na izbore prihvate rezultate koje će ti izbori dati. Da bi do toga došlo, mora da se pregovara između stranaka opozicije i stranaka vlasti, kakva god da je vlast i kakva god da je opozicija, i ko god činio te stranačke pregovaračke timove. Na kraju krajeva, i Evropa je rekla isto što i mi. Ja to govorim još duže, ali protest je to rekao pre dva meseca. Evropa je rekla i da je parlament takav kakav je, da regulatorna tela ne rade svoj posao, da nije prihvaćeno ništa od preporuka OEBS a i ODIHR a od izbora 2016... U tom izveštaju sve piše. Čitao sam ga vrlo pažljivo i vidim velike razlike u ocenama koje su bile pre šest meseci ili godinu dana.

• A otkud ta promena?

Posle sedam godina i milion primera, i Evropa je shvatila sa kim ima posla. Sami protesti su u tome pomogli jer su ogolili mnogo toga u ovoj zemlji. Pokazali su kakva je vlast, pokazali su i slabosti opozicije, pokazali su energiju građana. Mnoge stvari su se promenile u ovih šest meseci, mnogih još nismo ni svesni.

• Zašto je toliko pao broj građana na protestima? Idete danas (subota) u Kruševac. Šta ako tamo bude manje ljudi nego prvog dana protesta, pre pola godine?

A što je to bitno? Nije pritisak broj ljudi. Ako tako gledate, najveći pritisak je bio 13. aprila, kada je po tim neutralnim procenama bilo 35.000 ljudi. Vučić zna da na njegovom protestu nije bilo više od 50.000, a doveo je 2000 autobusa. On zna šta to znači. Neki kažu da on ponekad pokazuje neke znake ludila. Da li je lud ne znam, ali znam da nije glup. On jako dobro zna da u Beogradu ima više od 100.000 članova stranke, a da ih na mitingu nije bilo ni 10.000. On zna da je u Smederevo doveo 70 autobusa i da je imao samo 3000 ljudi. Naravno, pošto je sve fikcija, sve je laž i manipulacija, prvo što kaže jeste da je iznenađen koliko je puno ljudi došlo. Kad Vučić kaže da je iznenađen velikim brojem ljudi, znajte da ih nema dovoljno.

• U redu, ali zašto je broj ljudi znatno manji na protestima sada nego pre mesec ili dva?

Ne možete da očekujete da će ljudi da hodaju svakog petka ili subote iz nedelje u nedelju.

• Ali, hodali su, mesecima.

Jesu, nekad ih je bilo više, nekad manje, najviše ih je bilo kada je bila šetnja za Olivera Ivanovića, pa sledeći put 13. aprila, pa će opet na jesen, ako se ništa u ovoj zemlji ne promeni. Ponovo će biti ljudi u velikom broju na ulici. Ta energija ne može da nestane, ona je tu. Ona je dovela da u Srbiji danas koalicija oko SNS a može pod ovakvim izbornim (ne)uslovima da dobije 43 odsto, a ujedinjena opozicija 41 odsto.

• Odakle taj podatak?

Ima više raznih istraživanja.

• Dajte jedno.

Pa imate vi u "Vremenu" istraživanja NSPM a Đorđa Vukadinovića koja objavljujete.

• Jeste li na njih mislili kad ste napisali taj podatak na Tviteru?

I na njih, pošto ih ima još, samo su naručeni za klijente koji ih ne objavljuju. Verujem njima, a ne IPSOS u koji je, kad je Vučiću trebalo, davao DS u sedam odsto u Beogradu, a listi koju sam ja vodio 13,4 odsto. DS je dobio tri puta manje, naša lista 50 odsto više. Ne verujem ni Faktor plusu, koji uzme IPSOS ove podatke, pa ih malo promeni, stavi Nenada Popovića na 2,5 odsto i PUPS na 3,5, a oni nemaju zajedno jedan odsto. Ljudi ne znaju da se danas najveća opoziciona stranka zove "opozicija, ali ne znam za koga". Kada se radi istraživanje, vi na upitniku dobijete imena stranaka, organizacija za koje ćete glasati. Ako među njima nije ta stranka ili organizacija za koju ćete da glasate, onda se vi vodite kao "neizjašnjeni". I sve to znaju i u IPSOS u, samo što iz lukrativnih razloga to neće da saopšte. Brisanjem ljudi koji su za opoziciju ali ne kažu za koju stranku, procenat podrške koaliciji oko SNS a raste sa 43 na preko 50 odsto, ali to nema veze sa realnošću.

• Kada kažete da je opozicija na 41 odsto, to je uključujući te neizjašnjene ili ne?

Da, 19 odsto ljudi kaže "opozicija, ali ne znam za koga". Onda ide Savez za Srbiju sa 15 odsto i tako dalje. Ti ljudi će izaći na izbore, i zato se zalažem da na izborima mora da bude jedna opoziciona lista. Nema druge. Ali, da bismo došli do tih izbora, moraju da se promene izborni uslovi i moraju da se promene mediji. Imate drastičan pad rejtinga vlasti u Beogradu. U ovom trenutku, 46 odsto građana smatra da grad ide u lošem smeru, a 36 odsto da ide u dobrom, i to po telefonskom istraživanju, koje je uvek bolje za vlast. Mislim da je taj odnos 50:30. Pedeset odsto Beograđana danas misli da grad ide u lošem smeru. I nema više tih izbora na kojima ova vlast može da pobedi u Beogradu. A ne bi pobedili ni u Srbiji jer danas oko pola miliona ljudi koji su glasali za Vučića nisu više sigurni da bi to opet uradili.

• A kako do pobede na izborima kroz bojkot izbora?

Bojkot postoji da bismo dobili poštene izbore na kojima vlast nema ama baš nikakve šanse. Ali, u tom slučaju imaćete jednu stvar, koja je, realno, falila ovim protestima, a to je nešto što vas povuče – jedna stvar je kada se borite protiv nečega, a druga kada se borite za nešto što vam je uzeto. I 1996. i 2000. vlast je htela da otme pobedu. Ako Vučić raspiše izbore pod ovim uslovima, svi mi znamo da on ide u krađu izborne volje građana i da nam otima nešto što je naše. U tom trenutku se stvara taj dodatni motiv i, svestan toga, Vučić je odustao od prevremenih izbora.

• Čekajte, kako vam otima ako ne izađete na izbore?

Zato što svi znaju da ti izbori nemaju veze sa slobodnim izborima i da otima mogućnost da mi iskažemo volju na njima. On čovek krade izbore. I to građani neće da dozvole, a neće ni Evropa. Evropa ne može da dozvoli da i dalje ima to što ima ovde. Jer, gde smo mi 30 godina posle raspada Jugoslavije i 20 godina posle bombardovanja Srbije? Johanes Han priča besmislice kad dođe ovde, pa onda dobije izveštaj u koji uđe sve ono što je napisala televizija N1 i oko čega se pravio lud prilikom posete Beogradu. Ali gospodin Han više neće biti na poziciji na kojoj je bio. Platili smo ogromnu cenu što neki ljudi koji su "dužili" Srbiju u ovom periodu na kraju nisu hteli da priznaju da je ovde gore nego što je bilo pre, jer bi priznali da su oni bili neuspešni. To je problem i zamka u koju su upali i MMF i svi ostali.

Jedna stvar sa kojom se ne slažem u Izveštaju EK jeste da Srbija ide sporije ka EU nego što bi trebalo. Srbija zapravo uopšte ne ide ka Evropskoj uniji. Srbija se od nje udaljava. Jesmo li imali Sašu Jankovića za ombudsmana? Da li je sada napredak što je došao čovek koji se ne može uporediti sa Sašom Jankovićem? Jesmo li imali poverenika za informacije od javnog značaja? A da li ga imamo sada? Nemamo. Pritom vlast kaže da će i kad ga bude bilo on biti suprotnost Šabiću. A svi znamo da je Šabić sjajno radio taj posao. Da li su mediji 2012, uz sve što se dešavalo, ipak bili daleko slobodniji nego 2019? Jesu li sve televizije sa nacionalnom frekvencijom, osim RTS a, bile tabloidne kao što su danas? Nisu. To je pitanje medija, a ne da li se svaka vlast bori da je mediji što manje kritikuju. To je u celom svetu tako. Jedna stvar je da se borite da vas neko ne kritikuje, da biste sutra imali više glasova, a druga da te medije koristite da napadate svoje političke protivnike i da ih masakrirate, kao i sve ljude koji drugačije misle.

• Koliko ste vi imali uticaja na medije tada?

Priča ide da sam ja imao uticaj na medije zato što sam bio vlasnik Direct Media? A svi su zaboravili da Direct Media nema svoje pare, nego pare svojih klijenata, i klijent neće da dozvoli da se reklamira na televiziji gde mu nije isplativo. Ne možete vi da stavite reklamu tamo gde nema tiraža i rejtinga. I 2013. i 2014. imao sam Direct Mediu, ali su me mediji masakrirali.

• Dobro, šta se promenilo?

To ja vas pitam. Ako sam preko tih budžeta, minuta i sekundi kontrolisao medije, kako ih nisam kontrolisao i posle 2012, kad je krenula haranga u "Kuriru" i na Pinku? Ta priča da time kontrolišete medije što imate medijsku agenciju i budžete klijenata na osnovu rejtinga usmeravate prema raznim medijima, jeste ordinarna budalaština.

Uostalom, gde se uticaj video? Jesam li odlazio na B92 i imao emisije sa Danicom Vučenić, koje su se završavale maltene u potpunoj svađi? Ili sa Suzanom Trninić, Jugoslavom Ćosićem? Da li me je Olja Bećković štedela u pitanjima? Ona me pitala isto ovo što me vi danas pitate, a mogu da kažem da je ona moja prijateljica. Kako sam prolazio kad jednom u nekoliko meseci odem u "Beogradsku hroniku" kod Rade Đurić? Jesam li ja bio gost na Studiju B svaki drugi dan ili jednom godišnje?

• Da li je pametno da pominjete Studio B?

Kako nije pametno, to je bila čista gradska televizija, nije se uopšte bavila politikom. Vodili su je Saša Timofejev i Nemanja Vranković. Na njoj su radili Danijela Šegan, Maja Nikolić... Što ih ne pitate da li sam ih ikad zvao i bilo šta tražio, osim što sam molio Timofejeva da vrati Sarapi emisiju koju mu je oduzeo jer je imao probleme sa alkoholom...

• Ne govorim u odnosu na ovaj sadašnji Studio B, ali je bio hvalospev vama.

Ma kako je bio hvalospev, zašto to pričate, siguran sam da Studio B niste ni gledali. U kom delu je bio hvalospev?

• Generalno, na nivou televizije.

Nemojte to "generalno", to vam je "Informer" i Vučićeva priča. Dajte vi konkretno, kako je bio hvalospev? Dajte podatke koliko sam puta bio na Studiju B, koliko su priloga objavili u kojima sam ja govorio?

• Hvalospev politici gradske vlasti.

Oni su pratili šta se dešava u Gradu Beogradu, bili su gradska televizija, bavili su se gradskim temama, uopšte nisu imali visoku politiku. I imali su nekoliko puta veći rejting nego danas zahvaljujući kvalitetnim ljudima koji su tada radili na Studiju B.

• Generalno, cela koncepcija Studija B je bila takva. Ko god je gledao tada, može to da kaže.

To nije tačno, niste u pravu. Uostalom, da biste to tvrdili potrebno je da razgovarate sa svim tadašnjim gledaocima Studija B. Jesam li ja bio na otvaranju svakog vrtića, svakih 10 kilometara asfalta, pingvinarijuma? Da li sam se slikao na otvaranjima mostova? Danas se slikaju kad stavljaju kućice za vrapce. Da sam se ja slikao na svemu što smo uradili, bilo bi me pet puta više nego što Vučića ima danas u medijima

Radmilo MARKOVIĆ