Postavi pitanje muslimanu

[bosanac]

odgovor na pitanje bi mogli da ti daju samo pretci- i to samo ako bi hteli, i znali zasto su to uradili, a ne ovi danasnji

Сви добро знамо зашто су прешли и које би вере били данашњи муслимани,да би били поносни што су православци и све што иде уз то.Брат Леополд исто то веома зна добро,само је питање како на то гледају данашњи муслимани?Ето и мене занима шта мисле о томе,да није било Турака,данас би сви били православци и то поносни?

Hvala Allahu pa nismo pravoslavni, ali šta ti misliš zašto su muslimani prešli na islam i ostavili krščanstvo!!!

[DYNABLASTER]

izgleda zato sto su hteli leba preko pogace

[Natasa.]

Pa sigurno nisu tragali za nekom visom istinom  whackado

[Милан Меденица :)]

овакви коментари, ако не и понижавајући за обе стране, и нису баш мотивациони ни за једну страну да чују објашњења оних других.

лако је имати мишљење, ал је много теже укапирати Зашто се неко понаша како се понаша и пронаћи смисао у свему томе.

могу да се кладим да је ретко ко погледао овај снимак, па бих волео и коментар неког образованог муслимана.

http://www.ted.com/talks/mustafa_akyol_faith_versus_tradition_in_islam.html

At TEDxWarwick, journalist Mustafa Akyol talks about the way that some local cultural practices (such as wearing a headscarf) have become linked, in the popular mind, to the articles of faith of Islam. Has the world's general i d e a of the Islamic faith focused too much on tradition, and not enough on core beliefs?

испод клипа се налази избор превода, постоји хрватски и босански, коме је шта лакше.

нема српског.

[Милан Меденица :)]

искрено, мислим да би такође сваки хришћанин требало да га погледа, да створи одређену свест о оном што не зна о исламу.

[logdanov]

Браћо моја православна

читам наше постове на овој теми и чудом се чудим. Чим се дијалог претвори у свађу, или боље речено у задиркивање и провоцирање, сва деца се укључе. Ако је циљ ове теме да се ми хришћани упознамо са исламом, промашили смо. Ако желимо да муслимане упознамо са својом вером, опет смо промашили.

Уствари, мислим да нама и није циљ да сведочимо истину православне вере. Задовољни смо ако испаднемо "шармантни", "довитљиви", "лукави" и нарочито популарно у данашњих турбо Срба, "ноншалантни".

Да ли је могуће да као део народа Божјег, Лаоса, ми немамо ни трунку свести о томе да смо у овом свету амбасадори Царства небеског?

Свака наша погрешно протумачена реч учвршћује неправославне у убеђењу да код нас нема ничега.

Постоји ли на овом форуму тема "Разно" или теме "Празнословље", "Глупирање", "Необавезно", "Ћаскање"? Ако не постоји, молим вас направите је попут пушионице на аеродрому. Ко год пожели да буде мало неозбиљан, нек оде тамо.

[logdanov]

Босанац

Да бисмо схватили како православни хришћани гледају на спасење, морамо пре свега растумачити значење неких појмова.

Израз који ствара највише забуне због различитог значења код католика/протестаната и православних је "покајање".

Православно схватање покајања далеко је дубље од простог "жаљења" због почињеног греха. Покајање није ни извињење, а није ни грижа савести.

Ми православни хришћани верујемо да човек може да се покаје само једном у животу, ако се покаје.

Циљ нашег постојања је живот и смрт у Исусу Христу, којег ми сматрамо за сина Божјег. Постоје до детаља елаборирана упутства за вођење духовног живота. У тим упутствима нису прописане само спољашње, телесне радње, већ је анализирана дубина човекове душе.

Те књиге су писали људи који су се потпуно повукли из овог света и посветили животе Богу. Да не би скренули са циља, будно су проматрали најтананија колебања у уму и срцу потпомогнути анђелима (мелецима) и Духом светим. Све су то записали, они или њихови ученици, да би помогли будућим генерацијама хришћана на путу спасења.

То је циљ, а ту је и пут. А промашај циља зове се грех. Кажу код нас старије жене, васпитане у комунизму:

"Нисам грешна. Никога нисам убила, ништа нисам украла".

Онај ко не жели Христа (читај: Бога) већ је у греху, па макар седео у мрачној соби без прозора и телевизора.

По самој људској природи, као последица поремећаја у односу између Адама и Бога, ми смо од Њега одвојени. За вас је то непромењиви статус. За нас пак, Свемогући Бог може да има чак и Сина, па га је послао да спаси свет. Како?

Види. Сура Маријам говори о чудесном зачећу Богородице Дјеве Марије. Каже Бог: Фа'арсална 'Илајха Рухана - Ми смо јој послали свој Дух. А Дух јој рече: Ана Расулу Раббики Лихаба Лаки Гхуламаан Закијаан - Ја сам посланик твог Господа да бих ти дао једног чистог дечака.

То је исто оно што ми кажемо, али ви то тумачите другачије од нас. Господ Исус Христос је "Ради нас људи и ради нашег спасења сишао с небеса и оваплотио се (родио се у телу) од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек".

Зашто?

У хришћанској поезији има много песничких слика које говоре о разлозима због којих је Бог одлучио да снисходи људима, ради нашег спасења.

Укратко, своди се на следеће.

Од Адама до Христа, сви људи су после смрти ишли у Ад (царство смрти), било да су праведни или грешни. Смрт је место (или стање) без Бога. Када је Христос умро на крсту, и безбожна смрт се суочила са Богом, а где је Бог ту је живот. Тако је Христос својом смрћу смрт уништио - Ва вати ал-маут бил маут.

Ко верује у једнога Бога, тај се нада спасењу. Ми хришћани верујемо да је Син Божји послат да то уради за нас, јер ми људи не можемо себи намаћи ни дана, а камоли рајско насеље.

Покајати се, за православног хришћанина значи, одрећи се служења сатани и прихватити Бога за свог Творца, Господара и Спаситеља.

Онај који преда своје руке у Његове, неће их сваки час извлачити. Ко их извуче, значи није их искрено ни предао.

Сва трик питања о злочинцу који убије па се покаје, о лопову који украде па пола да цркви, сведоче само о злу које влада у свету, а никако о нашој вери слађој од меда и саћа. Нити један безбожник не може да буде сведок своје вере јер је нема.

А опет, сасвим је природно да се око вере "мува" много више нас, сумњивих типова, него што је искрених верника. Сви бисмо мало да се очешемо о баракат (благослов).

Зато ми грешнике не осуђујемо, јер смо свесни да је шејтан старији и лукавији од нас и човек га сам не може победити.

Заправо, верујемо да свакога чије срце заиста тежи очишћењу Бог прихвата и чини га чистим јер је Њему то лако. А то је већ велика мистика.

[suza]

Svako ko veruje u Isusa Hrista Sina Boga živoga njemu se ne sudi nego iz smrti odmah prelazi u večni život.Zato što Isus pokriva svojom pravdom one koji su u njemu uzeli utočište i pokajali se za grehe svoje.  ma ,hm kako to jednostavno rece  sada pa zato hriscani i nekako lako se oslone na to pa vazno sam da vjeruje u isusa i ode u raj-vjecni  zivot ,izvini na prekidu razgovora

     Ovo ne govorim sam od sebe već tako uči otkrovenje apostola i proroka na čijem smo temelju i nazidani Gospodom.Kako kaže jedna molitva na krštenju gde sveštenik moli ,,nazidaj ga na temelju apostola i proroka.Sveto Pismo uči tako da je Hristos pravda naša.Hrišćani su otkupljeni Hristovom krvlju.I svako ko veruje u ime Isusa Hrista Sina Božijeg treba da zna da ima život večni.Da,  svestan je toga i pre smrti.Hrišćanin sebe smatra mrtvim grehu a živim u Bogu.To nije tako jedenostavno za one koji se nisu u potpunosti predali Hristu nego pokušavaju da zasluže spasenje.Ali spasenje se nemože zaslužiti delima ono se prihvata verom Hristovom.Nije u pitanju naša vera koju mi proizvodimo,ne ta vera već vera koja odozgo silazi u vernika koja nije od ovoga sveta.Plamen Hristove vere u nama koju nam Gospod daruje zabadava.Takva vera spasava i to je Hristova pravda u  nama.

pored svega ite kako sve proizvodimo ,nije nam samo jasno  izgleda mnogo cega,nista protiv  nemoj da pogresno razumijes ,svedno mi  sta i ko kako i gdje  ,vec ima teorija i vicinom svi u teorijama nekako ko mis u sir kad uvuce glavu,dok u stvarnom zivotu  ni blizu teorije niko nije vec u svom proizvodu utemeljeno ponavljaju i u8bjedjeno kao sto rekoh vec, sazidano i sam se ujedini ,gdje su ti ujedinjeni na zemlji?covjek ostaje covjek ma kolko pricao o ujedinjenu o sta znam cemu jos ,ima utemeljenu cud izgleda

[suza]

Svako ko veruje u Isusa Hrista Sina Boga živoga njemu se ne sudi nego iz smrti odmah prelazi u večni život.Zato što Isus pokriva svojom pravdom one koji su u njemu uzeli utočište i pokajali se za grehe svoje.  ma ,hm kako to jednostavno rece  sada pa zato hriscani i nekako lako se oslone na to pa vazno sam da vjeruje u isusa i ode u raj-vjecni  zivot ,izvini na prekidu razgovora

     Ovo ne govorim sam od sebe već tako uči otkrovenje apostola i proroka na čijem smo temelju i nazidani Gospodom.Kako kaže jedna molitva na krštenju gde sveštenik moli ,,nazidaj ga na temelju apostola i proroka.Sveto Pismo uči tako da je Hristos pravda naša.Hrišćani su otkupljeni Hristovom krvlju.I svako ko veruje u ime Isusa Hrista Sina Božijeg treba da zna da ima život večni.Da,  svestan je toga i pre smrti.Hrišćanin sebe smatra mrtvim grehu a živim u Bogu.To nije tako jedenostavno za one koji se nisu u potpunosti predali Hristu nego pokušavaju da zasluže spasenje.Ali spasenje se nemože zaslužiti delima ono se prihvata verom Hristovom.Nije u pitanju naša vera koju mi proizvodimo,ne ta vera već vera koja odozgo silazi u vernika koja nije od ovoga sveta.Plamen Hristove vere u nama koju nam Gospod daruje zabadava.Takva vera spasava i to je Hristova pravda u  nama.

pored svega ite kako sve proizvodimo ,nije nam samo jasno  izgleda mnogo cega,nista protiv  nemoj da pogresno razumijes ,svedno mi  sta i ko kako i gdje  ,vec ima teorija i vicinom svi u teorijama nekako ko mis u sir kad uvuce glavu,dok u stvarnom zivotu  ni blizu teorije niko nije vec u svom proizvodu utemeljeno ponavljaju i u8bjedjeno kao sto rekoh vec, sazidano i sam se ujedini ,gdje su ti ujedinjeni na zemlji?covjek ostaje covjek ma kolko pricao o ujedinjenu o sta znam cemu jos ,ima utemeljenu cud izgleda

nije  samo za religije ovo  misljeno vec ukupno o ujedinjenima  ,pojedincima -opcenito o nama ljudskim bicima

[Ромејац]

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=6338.msg507581#msg507581 date=1313713775]

овакви коментари, ако не и понижавајући за обе стране, и нису баш мотивациони ни за једну страну да чују објашњења оних других.

лако је имати мишљење, ал је много теже укапирати Зашто се неко понаша како се понаша и пронаћи смисао у свему томе.

могу да се кладим да је ретко ко погледао овај снимак, па бих волео и коментар неког образованог муслимана.

http://www.ted.com/talks/mustafa_akyol_faith_versus_tradition_in_islam.html

At TEDxWarwick, journalist Mustafa Akyol talks about the way that some local cultural practices (such as wearing a headscarf) have become linked, in the popular mind, to the articles of faith of Islam. Has the world's general i d e a of the Islamic faith focused too much on tradition, and not enough on core beliefs?

испод клипа се налази избор превода, постоји хрватски и босански, коме је шта лакше.

нема српског.

Снимак је у суштини политички памфлет Мустафе. Написао је неку књигу и промовише је (често је помиње у говору). Ако се добро обрати пажња он кроз говор о исламу упорно протура некакву турску посебност. Као да су они екстра либерални, да код њих цвета демократија и то задњих 60 година и сличне благо речено којештарије (говори он и од другим народима али турке издваја као напредније у односу на друге). Сав његов говор о исламу он је обојио својим политичким идејама и благим турским национализмом, стављајући то као нешто важно у својој причи (?). Генерално овим говором није успео да мене (можда друге јесте) заинтересује за његову књигу.

Можда је књига заиста добра али је он није умео да представи.

[bosanac]

Босанац

Да бисмо схватили како православни хришћани гледају на спасење, морамо пре свега растумачити значење неких појмова.

Израз који ствара највише забуне због различитог значења код католика/протестаната и православних је "покајање".

Православно схватање покајања далеко је дубље од простог "жаљења" због почињеног греха. Покајање није ни извињење, а није ни грижа савести.

Hvala na pojašnjenjima koja su zaista za mene korisna i kopirao sam ih sebi na svoj privatni fajl o hriščanstvu!

Međutim ovaj tekst u meni je poštovani gospodine pobudio određena pitanja, i nadam se da vam neće biti problem da napišete po koju s ciljem odgovora i pojašnjenja na ovo što želim pitati!!

Ми православни хришћани верујемо да човек може да се покаје само једном у животу, ако се покаје.

Razlika između pokajanja kod vas i kod nas je u tome što kod vas čovjek može da se jednom pokaje.Međutim, da li zaboravljamo na prirodu čovjeka , a ona je da je on prevrtljiv i da je sklon griješenju.S toga Uzvišeni Allah dž. š. poznavajući nas bolje i od samih nas je otvorio čovjeku vrata pokajanja u svakom momentu i.Čak čovjek može više puta da se kaje.Rekao je Allhov poslanik:Allahu neće dosaditi primati vaša pokajanja sve dok se čovjeku ne dosadi kajati.

Kod vas čovjek se iskreno pokaje međutim on ponovo padne u isti grijeh, znači po onome što ste napisali da za njega nema više pokajanja...

Bog je mislostiviji od majke prema njenom djetetu, a ovdje božija milost je manja od misloti roditelja prema djetetu. Zar to nije malo zbunjujuće da nekažemo apsurdno!!!?

Циљ нашег постојања је живот и смрт у Исусу Христу, којег ми сматрамо за сина Божјег. Постоје до детаља елаборирана упутства за вођење духовног живота. У тим упутствима нису прописане само спољашње, телесне радње, већ је анализирана дубина човекове душе.

Hvala na pojašnjenju.Cilj postojanja muslimana je robovanje Allahu:Reci moja žrtva, moj život i moja smrt su radi Allaha dž.š . koji nema druga...(Kuran)

Nama je Allah zatim Njegov poslanik draži od naše djece, porodica pa čak i od samih nas.

Те књиге су писали људи који су се потпуно повукли из овог света и посветили животе Богу. Да не би скренули са циља, будно су проматрали најтананија колебања у уму и срцу потпомогнути анђелима (мелецима) и Духом светим. Све су то записали, они или њихови ученици, да би помогли будућим генерацијама хришћана на путу спасења.

То је циљ, а ту је и пут. А промашај циља зове се грех. Кажу код нас старије жене, васпитане у комунизму:

"Нисам грешна. Никога нисам убила, ништа нисам украла".

Онај ко не жели Христа (читај: Бога) већ је у греху, па макар седео у мрачној соби без прозора и телевизора.

O)vdje je razlika između vas i nas u jednom a to je u onome koga mi smatramo Bogom.

Kod vas je Bog Isus(koji je trojedini )a kod nas Allah(obzirom da govorite arapskim jezikom primjetili ste da hriščani arapi Boga nazivaju Allahom)

По самој људској природи, као последица поремећаја у односу између Адама и Бога, ми смо од Њега одвојени. За вас је то непромењиви статус. За нас пак, Свемогући Бог може да има чак и Сина, па га је послао да спаси свет. Како?

Види. Сура Маријам говори о чудесном зачећу Богородице Дјеве Марије. Каже Бог: Фа'арсална 'Илајха Рухана - Ми смо јој послали свој Дух. А Дух јој рече: Ана Расулу Раббики Лихаба Лаки Гхуламаан Закијаан - Ја сам посланик твог Господа да бих ти дао једног чистог дечака.

Razlika između božije riječi kod vas i kod nas je u tome što vi kažete da je Isus Božija riječ a mi kažemo Isus je nastao božijom riječju:Budi oi on je nastao.

S tim da vjerujemo kao i vi da je bezgriješno začet.

Ovdje se postavlja pitanje:Da li vi smatrate Isusa Bogom zato što je rođen bez oca?

То је исто оно што ми кажемо, али ви то тумачите другачије од нас. Господ Исус Христос је "Ради нас људи и ради нашег спасења сишао с небеса и оваплотио се (родио се у телу) од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек".

Зашто?

У хришћанској поезији има много песничких слика које говоре о разлозима због којих је Бог одлучио да снисходи људима, ради нашег спасења.

Укратко, своди се на следеће.

Од Адама до Христа, сви људи су после смрти ишли у Ад (царство смрти), било да су праведни или грешни. Смрт је место (или стање) без Бога. Када је Христос умро на крсту, и безбожна смрт се суочила са Богом, а где је Бог ту је живот. Тако је Христос својом смрћу смрт уништио - Ва вати ал-маут бил маут.

Ко верује у једнога Бога, тај се нада спасењу. Ми хришћани верујемо да је Син Божји послат да то уради за нас, јер ми људи не можемо себи намаћи ни дана, а камоли рајско насеље.

Zašto je ovdje bog toliko okrutan, pa da žrtvuje- po vama- svoga sina jedinca?Zar On koji je svemoguć - u što nema sumnje- nije bio odmah smrt bezbožnu kako je okarakterisaste uništiti i tako ponovo da bude samo život...

Zar Bog nije mogao da učini odmah tu vječnost bez da iko nastrada...

Покајати се, за православног хришћанина значи, одрећи се служења сатани и прихватити Бога за свог Творца, Господара и Спаситеља.

Slažemo se!!!

Онај који преда своје руке у Његове, неће их сваки час извлачити. Ко их извуче, значи није их искрено ни предао.

Čovjek bez obzira koliko se trudio opet će u grijeh pasti , i ovdje se razilazimo.Po vama iako je vaša vjera ljubav, za tu ljubav čovjek ima jednom šansu i ako se pokaje i ponovo posrne nema drugu šansu.Dok kod nas poštovani gospodine čovjek koliko god griješio i koliko god se vračao grijehu nakon iskrenog pokajanja Bog mu svoju ljubav pruža!!!

Сва трик питања о злочинцу који убије па се покаје, о лопову који украде па пола да цркви, сведоче само о злу које влада у свету, а никако о нашој вери слађој од меда и саћа. Нити један безбожник не може да буде сведок своје вере јер је нема.

Slažem se sa vama, obzirom da poznajem osnove vaše vjere, da čovjek nemože biti pravi hriščanin, a da čini zlo...

Ne znam koliki svečenik bio a on propovijedao mržnju on nerazumije Isusov -Isaov poziv.

Taj nerazumije osnove vaše vjere, kao ni onaj koji se poziva na moju vjeru a čini zlo.

А опет, сасвим је природно да се око вере "мува" много више нас, сумњивих типова, него што је искрених верника. Сви бисмо мало да се очешемо о баракат (благослов).

Slažem se!!!

Зато ми грешнике не осуђујемо, јер смо свесни да је шејтан старији и лукавији од нас и човек га сам не може победити.

Mi ne mrzimo čovjeka ali mrzimo njegovo nedjelo koje čini.

Ako je učinio grijeh ili ga čini a njima ugrožava zajednicu mi u islamu ga sankcionišemo ne iz mržnje prema počiniocu, nego iz mržnje prema zlu kojeg čini i iz želje da spriječimo širenje tog zla...

Svjesni smo mi da šejtan ne radi niti kopa, njegov zadatak je da zavodi ljude s pravog puta.

Pravom vjerniku nisu potrebni zakoni , niti kazneno pravo, ti zakoni su propisani radi onih kojima riječ i savjet, uputa nisu dovoljni.Eh ovdje je po meni razlika između nas i vas.Kod vas je sve na lijepoj riječi dok nemate mehanizme kojima sprečavate one kojima lijepa riječ ne koristi od činjenja zla...Mi imamo te mehanizme i radi opšteg dobra zajednice obračćunava se islam sa prestupnicima zakonima koje je propisao kao zadnjom mjerom u širenju zla kojeg oni čine!!

Заправо, верујемо да свакога чије срце заиста тежи очишћењу Бог прихвата и чини га чистим јер је Њему то лако. А то је већ велика мистика.

Mi vjerujemo da onaj koji traži istinski uputu i spasenje Bog ga neće ostaviti da luta i prosvijetlit će mu put da dođe do Njega i da uživa u blagodatima koje je On za njegove pokorne robove pripremio...

Svako dobro uvaženi sugovorniče!!!

[logdanov]

Босанац

колико ја видим, углавном се слажемо. Има неких питања која захтевају разјашњење, али ако одступимо од дефинисаних шаблона, а Бог је шири од сваког шаблона, можемо се и око тих ситница сложити.

Ми Исуса Христа не називамо Богом зато што је безгрешно зачет већ верујемо да је Он Реч Божија "Буди" која је одувек била. Пре Христовог рођења ми препознајемо Реч Божију, али је не називамо Исусом ни Христом. Реч Божија се оваплотила као Исус Христос, а притом остала потпуно Бог и потпуно човек.

Што се мене тиче, Бог је могао да направи све другачије него што је направио и опет би све било савршено. Често се чују питања, а ту не мислим на питања муслимана, зашто је Бог суров итд.

Он може све јер је он све, али је одлучио да сам себе добровољно да на заклање, да би својом жртвом ослободио нас обавезе да приносимо жртве.

Жртва је Богу дух скрушен. Срце скрушено и смирено Бог неће одбацити.

Он је могао све и пре Христовог рођења. Могао је да не тражи од Јевреја да му приносе жртве. Могао је да их не да Египћанима у ропство. Као што је раздвојио море, могао је и да их одведе одмах у Обећану земљу, а не да их вода по пустињи четрдесет година. И та Обећана земља могла је одмах бити Царство небеско, а не праслика. Све је могао, али је учинио онако како је Он хтео и ми га због тога славимо и хвалимо. Ал-хамду л-Иллах!

Можда сам брзоплето и недовољно систематично направио везу између једног покајања и поновног падања у грех.

Наравно да не постоји "једна шанса". Уствари, кад боље размислим, цео овај живот је само једна шанса, па и то није мало. Докле год човек дише има шансу да се покаје. Било је у историји много великих људи који су се повели за својом памећу и постали сами себи циљ.

Наша практична литература помиње пример монаха који падне у грех, дође код свог духовника и каже да је пао, а духовник му одговори: устани и иди даље. И тако стотину пута. То су ствари које неминовно прате људску природу. Али опредељење да се после пада устане; опредељење да човек сваку своју мисао, а камоли свако своје дело, мери Христом (читај: Богом) је једно. Опет, није једно зато што неће добити другу шансу, већ зато што је само једном, иницијално искрено.

Отприлике као хаџ. Једном човек реши да крене за Меку па крене за три године, а не одмах. Успут му се десе свакаква искушења, а ако истраје у својој намери - стигао је на циљ. Ако код сваког искушења одустаје, неће постићи циљ. Нити га ко награђује, нити га ко кажњава. Сам је себи све учинио.

Искрено се надам да сам у ове ситне сате успео да не збуним и себе, а камоли неког другог.

[logdanov]

И опет да подсетим.

Није код нас одувек све било само на лепој речи. У свакодневном животу наше друштво, као и ваше, примењује законе који не извиру из вере. Мали је број земаља у којима се примењују казне прописане шаријом. У златном добу нашег православног друштва, постојали су закони који су такође водили рачуна о добробити заједнице верних.

Законик цара Стефана Душана из средине XIV века почиње овим речима:

Овај закон постављамо од православнога сабора нашег, с преосвећеним патријархом, кир Јоаникијем, и свима архијерејима и црквеницима малима и великима, и са мном, благоверним царем Стефаном, и свом властелом Царства ми, малом и великом. Овима су законима одредбе:

1. О хришћанству:

Најпре за хришћанство. Овим начином да се очисти хришћанство.

2. О женидби:

Властела и други људи да се не жене без благослова од свога архијереја, или да се благослове од оних које су архијереји поставили изабравши их за духовнике.

3. О свадби:

Ниједна свадба да се не учини без венчања, а ако се учини без благослова и упита цркве, такови да се разлуче.

4. О духовној дужности:

И за духовну дужност нека се сваки човек покорава своме архијереју и нека га слуша. Ако ли се ко нађе сагрешивши цркви или преступивши што било од овога Законика, хотимице или нехотице, нека се покори и исправи цркви, а аколи се оглуши и уздржи од цркве и не усхтедне испунити црквена наређења, тада да се одлучи од цркве.

5. О проклињању хришћанина:

И епископи да не проклињу хришћане за духовни грех; нека пошаље двапут и трипут ономе да га изобличи, а ако не послуша и не усхтедне се поправити духовном заповешћу, потом да се одлучи.

6. О јереси латинској:

И за јерес латинску, што су обратили хришћане у азимство, да се врате опет у хришћанство, ако се нађе ко пречувши и не повративши се у хришћанство, да се казни како пише у закону светих отаца.

7. О јереси латинској:

И да постави Велика црква протопопе по свима градовима и трговима, да поврате хришћане од јереси латинске, који су се обратили у веру латинску, и да им даде заповест духовну и да се врати сваки у хришћанство.

8. О латинском попу:

И поп латински, ако се нађе, обративши хришћанина у веру латинску, да се казни по закону светих отаца.

9. О полуверцима:

И ако се нађе полуверац, који је узео хришћанку, ако усхте, да се крсти у хришћанство, а ако се не крсти, да му се узме жена и деца и да им се даде део куће, а он да се изагна.

10. О јеретику:

И ко се нађе као јеретик, живећи међу хришћанима, да се ожеже по образу и да се изагна, а ко би га тајио, и тај да се ожеже.

Тако је било некада када смо могли да опашемо свој ремен и да идемо куда ми хоћемо. А сада нас други веже и води нас тамо где он жели.

[logdanov]

Још једна реч о покајању.

Свети оци говоре о "враћању на пут покајања". Онај ко се једном определио за живот по Богу, тај је кренуо путем покајања. Покајање дакле, није тренутак у животу већ цео живот. Ко скрене с пута у грех, треба да се врати на пут, али је покајање једно и јединствено искуство у животу.

[suza]

Shvatate li vi da vi ne živite na nebesima nego na zemlji.A na zemlji se ne živi od toga  da se samo moli.Dobro, posao vjernika po tebi je da se moli.Ako je rješenje svih njegovih problema molba, zašto idete i radite da biste za hranu i životne potrebe zaradili.Reči ćeš pa mora se jesti da bi se živjelo.Ja ti kažem , moraju biti i zakoni da bi se život zaštitio, ali kome ja pišem!!!

што вичеш. опусти се. нема љутиш.

ти најбоље знаш, зар не?

imaju zakoni bar to mozete tamo od zapada uzet za primjer da svak religija ili sta znam je zasticena ,nema religijskog posebno zakona  -zakon ima za sve  propisan i mislim da jos uvijeka jako cvrst  za sve -demokratija jos uvijeka najbolja je  jel stit svih gradjana  je bar njemackoj tako -nema religiskog zakona koji drzavi odredjuje a ustrajavati u zlu pa nema to kako  moze neko zakonska prava da krsi i  neporimjeceno  ----valjda ima svagdje za to policija 

Poštovana:Za mene je islam savršenstvo rješenja.A vjera koja ne uređuje život i ne štiti čovjeka i kao takva uzima zakone iz drugih izvora ona parazitira i ona je slabašna i kao takva nemože biti smiraj niti sigurnost čovjeku.A islam sve to nudi i pruža!

dobro ,ovdjer smo se razisli,zakon je od mene misljeno bio drzave jedan zakon,a vjerski propisi tako da kazem u religijama  ,ovdje se razislo nisam vas sve razumjela onda ,neznam kako koje religije al ovo licno mislim da neide  da imaju zakone sto propisuje jedna drzava  recimo jel ima toga i kod svake religije  sto mozda nebi odgovaralo-svima-jasnije da kazem -pak treba religija biti religija za vjernike.a ne zakon drzavni