Питајте Андреја и Дарка о погубном деловању верских секти

[Јаков.]

Pitanja (možda banalna, ali nek budu takvi i odgovori) za braću sektoborce Andreja i Darka.

- Da li samim tim što su priznate kao verske zajednice, Adventisti (Subotari) i Jehovini svedoci, na njih se ne gleda kao na sekte, prema tome ne postoji pravni ili neki drugi zakonski način, kojim bi Crkva ili porodica mogli da zaštite (otrgnu) zavedenog brata ili sestru koji su im pristupili.

- Po načinu na koji deluju (destruktivnošću) i po težini reprogramiranja (ružan kompjuterski izraz koji se odnosi na ljude) koje su najopasnije sekte koje deluju trenutno u Srbiji i na prostoru Balkana?

- Koliko zapravo traje reprogramiranje i da li osobe koje su kroz to prošle, odmah pritrčavaju Crkvi (sa velikim C) ili u početku "kuliraju"? Da li postoji opasnost da se reprogramirana osoba u nekom trenutku života opet vrati sekti?

[feeble]

@Off

Имате грешку у наслову теме, треба да пише "погубном деловању секти" а не "пагубном деловању секти".

[Guest Оливера]

Мислим да би сад требало све да буде у реду. Исправила сам. 4chsmu1

[andrej]

Хвала за исправку драга Оља  29dz8zk

Што се тиче питања, идемо редом:

- Da li samim tim što su priznate kao verske zajednice, Adventisti (Subotari) i Jehovini svedoci, na njih se ne gleda kao na sekte, prema tome ne postoji pravni ili neki drugi zakonski način, kojim bi Crkva ili porodica mogli da zaštite (otrgnu) zavedenog brata ili sestru koji su im pristupili.

Пре свега нагласио бих да постоји врло озбиљна разлога између суботара и јеховиста. Суботари су почели као апокалиптичарски екстреми и дуго били завођени харизматским "визијама" Хелене Вајт, коју и даље поштују као "пророчицу." Такође, имају идентичан став као и Јевреји по питању сабата - суботе, и то упркос свему што је Господ Исус Христос рекао о томе. Али, на страну све то, они су према мојим увидима, драстично смањили свој прозелитизам (агресивно врбовање следбеника) чиме се, упркос релативном екстремизму њихових веровања (нарочито необично агресивном анти-римокатолицизму и пренаглашавању значаја Старог у односу на Нови Завет) степен "друштвене опасности" коју они представљају значајно смањио. Такође, они су били врло незадовољни одлуком наших власти да прекрши устав РС и региструје Јеховине сведоке, с којима их често мешају.

Случај Јеховиних сведока (ЈС) је драстично другачији. Ова организација сектног карактера није одустала од својих противуставних ставова и агресивног прозелитизма. Ситуација да они с таквим ставовима буду јавно регистровани као "државно призната" верска заједница, слична је као када бисмо, рецимо регистровали партију Нацистички покрет Србије - без обзира на различитост ставова, у оба случаја би био прекршен Устав РС што државу чини неозбиљном а власт неодговорном. На жалост, то је сада урађено и једина утеха је да би држава сада барем могла да има мало више увида у праксе ове организације.

У сваком случају и сада и раније је постојало врло мало правних начина за породицу (и НИКАКАВ за Цркву) да врате неког од својих чланова. Једини легалан начин је прогласити психијатријску неурачунивост жртве (уколико није у питању малолетна особа) - али, то је заиста тежак, готово немогућ пут. Превентива и едукација су и даље најбоље методе заштите.

- Po načinu na koji deluju (destruktivnošću) i po težini reprogramiranja (ružan kompjuterski izraz koji se odnosi na ljude) koje su najopasnije sekte koje deluju trenutno u Srbiji i na prostoru Balkana?

Нама "репрограмирања" пошто би то значило да је субјекат већ претходно био "програмиран." Али, без обзира да ли говоримо о програмирању, испирању мозга (brainwashing) или нежељени утицај (undue influence) мислимо увек на вештачки изазване промене личности и система вредности изазване методама и техникама менталне манипулације. Оваква методологија је управо нешто што секту чини сектом. Оне које то раде агресивније и имају већи број адепта-жртава, могу се, према том критеријуму, и сматрати да представљају већи степен друштвене опасности. У том смислу, у нашем раду су најприсутнији случајеви из Јеховиних сведока, СИЛВА метода, док је некадашње место Харе Кришне почело све више да заузима Умеће живљења Шри Шри Рави Шанкара. У последњих неколико година такође су активност почели да шире неопентикосталци који манипулишу жртвама наркоманије. Наравно, разни индивидуални гуруу-покрети попут "мати Борке" из Вучка, такође раде исти посао, подједнако успешно као и групно организоване секте. Фамозни "сатанисти" су на групном нивоу углавном балавци који мисле да су велики бунтовници ако направе пијанку или оргију на гробљу, мада има и појединаца који су из контекста сатанистичког идејног контекста чинили убиства и самоубиства. Све више младих постају жртве разних on-line иницијација , као и група и појединаца који врше манипулацију преко интернета: форума, социјалних мрежа... итд.

- Koliko zapravo traje reprogramiranje i da li osobe koje su kroz to prošle, odmah pritrčavaju Crkvi (sa velikim C) ili u početku "kuliraju"? Da li postoji opasnost da se reprogramirana osoba u nekom trenutku života opet vrati sekti?

Дакле, ако је неко већ био у програму секте, депрограмирање (нарочито нестручно извршено), по правилу често може да заврши психозом. Данас у свету и код нас, више се фаворизује "излазно саветовање" (exit counseling-процедура која ЗАХТЕВА добровољну сарадњу самог субјекта и идеално, читаве примарне породице). Током деведесетих, знам за случајеве многих људи који су из секте, дроге, коцке и других видова зависности прилазиле Цркви... Ожиљци, на жалост, увек остају. Ти људи често покушавају да "окајавају" своја искуства чинећи разне покушаје "мисионарења" који знају да имају и контраефекат. Многи од њих су на програмско-формалистички начин наставили и у Цркви, обично се не задовољавају улогом "пасивних" верника и често немају неопходно смирење. Углавном, они који су напустили секту се готово никада не враћају у исту, али често задржавају суштински секташки поглед на свет, који је сумњичав према свакој врсти слободе. Људи и улазе у секту најчешће зато што тамо проналазе све одговоре на сва питања - и сви одговори су разумиви, једноставни - и наравно, углавном нетачни. Али, акт иницијације у секту је акт предаје своје слободне воље и одговорности за своје поступке у руке другима. Чак и када се неко врати, готово никада се с њим до краја не врати та, једном тако олако предата одговорност. Повратници из секти су на мене често остављали утисак неке узнемирујуће "некомплетности" или недостатка - у тузи и у радости, у љубави или мржњи... На жалост, овакав "дух" понекад зарази и друге чланове породице жртве. Често, ту је и притисак осећаја кривице који тешко или никако не нестаје годинама након боравка у секти.

[Јаков.]

Ovo brate što si napisao kao poslednji odgovor (o teškoćama reprogramiranja i uticaju sektaškog učenja i nakon izlaska iz sekte) je zapravo možda najbolji pokazatelj o opasnosti sekti.

Svaki roditelj, bogotražitelj i drugi koji bi se mogli naći u opasnosti zbog sekte, moraju to imati na umu.

Brejnvošing ostavlja teže posledice nego droga, pogotovo jer se svojevoljno žrtva predaje tome i menja svoj mentalni sklop.

Zapravo mislim da je svako od novopridošlih sektaša svestan tog postupka, ali da mu se svesno prepušta i da je to na neki način vrsta samoubistva.

Hvala Bogu pa su moji dodiri sa sektama bili uglavnom komičnog karaktera, ali bojim se da je to privilegija samo malog broja ljudi.

Da li znaš brate koliko je recimo ako može da se uopšte priča o nekim procentima, ljudi koji su bili članovi Crkve, otpalo od Nje i otišlo u sektu, a koliko se radi o ljudima koji nikad nisu ni bili u Crkvi?

Nekako razmišljajući sklon sam tome da smatram da su sektaši u 99 procenata ljudi koji nisu bili u Crkvi to jest Crkveni...ali mi nekako neda mira onaj 1 procenat (koji verovatno postoji), i nikako ne mogu videti razloge za tako nešto...

Da li možemo da smatramo takozvane "lažne zilote" i ostale parapravoslavne grupe sektama? Jer čini mi se da ovaj 1 procenat koji bi i otišao iz Crkve, pre je sklon nekim takvim parapravoslavnim udruženjima nego protestantsko-hinduističko-paganskim.

Zaista mislim brate da sjajan posao radiš u vezi tih sekti. Dao ti Bog svake pomoći.

[andrej]

Поздрав браћи Дарку и Андреју!  bliss jeeee

Да ли следбеници пантеизма имају ''своју цркву'', или је то група природњака анти-еволуциониста који су само одбацили Дарвиново (мајмунско eheeeej) учење?

hvala

Има разних људи који припадају разним црквама или су потпуно ванцрквени, а у суштини су пантеисти. Неки се тако и изјаснавају (али, то су ретки!) а велика већина тврде да верују као хришћани, муслимани, Јевреји, будисти - а, у суштини, имају пантеистичке ставове. Има и еволуциониста и "православаца" који су, заправо, по ставовима мање или више несвесни пантеисти.

Само један пример - "куцкање у дрво," гледање у шољу, свака врста сујеверја јесу примери обоготворења твари - што је, богословски или философски посматрано, у основи пантеизам - хиперипостатизација твари. Ако се ове праксе доведу до екстрема, постају и психолошки проблем (у смислу фобија и слично). Наравно, у складу са свим реченим, многе секте у својим учењима имају мање или веће присуство пантеистичких идеја.

[andrej]

Da li znaš brate koliko je recimo ako može da se uopšte priča o nekim procentima, ljudi koji su bili članovi Crkve, otpalo od Nje i otišlo u sektu, a koliko se radi o ljudima koji nikad nisu ni bili u Crkvi?

Nekako razmišljajući sklon sam tome da smatram da su sektaši u 99 procenata ljudi koji nisu bili u Crkvi to jest Crkveni...ali mi nekako neda mira onaj 1 procenat (koji verovatno postoji), i nikako ne mogu videti razloge za tako nešto...

Da li možemo da smatramo takozvane "lažne zilote" i ostale parapravoslavne grupe sektama? Jer čini mi se da ovaj 1 procenat koji bi i otišao iz Crkve, pre je sklon nekim takvim parapravoslavnim udruženjima nego protestantsko-hinduističko-paganskim.

Слажем се брате Владане, ретки су људи који ће из православног евхаристијског живота отпасти у секту. Када се то догоди, разлози могу да буду или због "хиперревновања" или ако постоји некаква финансијска понуда, уцена или искушење које је тешко одбити. Али, све ово важи претежно за лаике...

Што се тиче клирика, читава црквена историја је препуна примера њиховог отпадништва и стварања разних јереси - управо из псеудоревнитељских разлога. Клирици имају пред собом суштинско искушење - да задрже смирење и скрушеност упркос узвишености сопствене мисије. Што је већа близина неисказивој сласти божије благодати, то су и теже последице пада с такве висине - а сидро терета гордости повећава се као искушење клирика, што се више приближе светлости Пресвете Тројице.

[Јаков.]

Da li može da se uporedi menjanje vere (ove regularne vere što su) sa prelaskom u sektaštvo?

Da li konvertiti iz islama-rimokatoličanstva-pravoslavlja (iz bilo koje od ovih u drugu) prolaze kroz sličnu psihološku ekstazu kao sektaši-početnici?

Gledajući iz pravoslavnog pogleda (porodice i društva) kolika je zapravo opasnost za konvertita koji prelazi u rimokatolicizam ili islam? (evo pade mi i judaizam na pamet, on je isto monoteistička stara vera, mada sumnjam da je bilo takvih slučajeva više od 5 u toku 100 godina).

[andrej]

Da li može da se uporedi menjanje vere (ove regularne vere što su) sa prelaskom u sektaštvo?

Зависи пре свега од метода које су кориштене за тај прелазак. Свакако, ако је примењена манипулација било какве врсте (ментална, финансијска, ...). Мислим да смо сви до сада јасно оведочили да чак и клир наше СП Цркве није без секташких тенденција. Има чудних духовника и парохија чак и у нашој Цркви - једноставно, људи су грешни, а свет није савршен. Но, не значи да требамо да се миримо с таквим стањем - али, ни да се против истог боримо подједнаком врстом једноумља из другачијег дискурса. Једноставно, много је секташтва и ван секти и то је духовни канцер нашега доба.

Da li konvertiti iz islama-rimokatoličanstva-pravoslavlja (iz bilo koje od ovih u drugu) prolaze kroz sličnu psihološku ekstazu kao sektaši-početnici?

Наравно. То је нека врста неуротске реакције, сличне оној као са "скидања" с неке адиктивне супстанце. Секта је створила личност која је зависна од "мира" који тамо прима - неком врстом духовне инерције, често долази до реакције празнења, где нова вера постаје форма кроз коју се нерасудним ревновањем и даље инсистира на стварању лажног еквилибријума и балансирања са несавршеношћу света. Дефинитивно, универзална конвертитска бољка је неофитски занос...

Gledajući iz pravoslavnog pogleda (porodice i društva) kolika je zapravo opasnost za konvertita koji prelazi u rimokatolicizam ili islam? (evo pade mi i judaizam na pamet, on je isto monoteistička stara vera, mada sumnjam da je bilo takvih slučajeva više od 5 u toku 100 godina).

Историјски је потврђено да су такве конверзије готово увек последице опортунизма. мада, имали смо скоро у Србији примере појединаца који су, не познајући своју православну веру на прави начин, прелазили у Ислам прихватајући магијашке опсене као чињеницу исправности тог веровања. Био је тај случај и у медијима, пре коју годину... Срећом, човек је брзо увидео заблуду и вратио се вери (наравно, не желим да га овде именујем, познајем га и мислим да је сјајан човек који је упао у духовну прелест коју по читавој Србији шире неки лажни хоџе).

Иначе, нови духовни "тренд" у Јудаизму је масован повратак вери у Јешуу (Исуса) тзв. месијанских Јевреја (потражите, о томе смо већ писали негде на форуму  dada).

[šangaj]

Пре једно десетак година, на РТС је био серијал емисија о сектама... Мислим да су на том серијалу радили Биљана Ђурђевић (написала књигу "Ловци на душе") и покојни Александар Сенић.

Е сад да ли то може да се нађе и да се овде постави?

[Guest Evgenik]

Шта би са др.Цвитановићем и да ли још ико се користи његовом врстом терапије за жртве секти и менталног програмирања?

[mikael_pasa]

Da li može da se uporedi menjanje vere (ove regularne vere što su) sa prelaskom u sektaštvo?

Зависи пре свега од метода које су кориштене за тај прелазак. Свакако, ако је примењена манипулација било какве врсте (ментална, финансијска, ...). Мислим да смо сви до сада јасно оведочили да чак и клир наше СП Цркве није без секташких тенденција. Има чудних духовника и парохија чак и у нашој Цркви - једноставно, људи су грешни, а свет није савршен. Но, не значи да требамо да се миримо с таквим стањем - али, ни да се против истог боримо подједнаком врстом једноумља из другачијег дискурса. Једноставно, много је секташтва и ван секти и то је духовни канцер нашега доба.

Da li konvertiti iz islama-rimokatoličanstva-pravoslavlja (iz bilo koje od ovih u drugu) prolaze kroz sličnu psihološku ekstazu kao sektaši-početnici?

Наравно. То је нека врста неуротске реакције, сличне оној као са "скидања" с неке адиктивне супстанце. Секта је створила личност која је зависна од "мира" који тамо прима - неком врстом духовне инерције, често долази до реакције празнења, где нова вера постаје форма кроз коју се нерасудним ревновањем и даље инсистира на стварању лажног еквилибријума и балансирања са несавршеношћу света. Дефинитивно, универзална конвертитска бољка је неофитски занос...

Gledajući iz pravoslavnog pogleda (porodice i društva) kolika je zapravo opasnost za konvertita koji prelazi u rimokatolicizam ili islam? (evo pade mi i judaizam na pamet, on je isto monoteistička stara vera, mada sumnjam da je bilo takvih slučajeva više od 5 u toku 100 godina).

Историјски је потврђено да су такве конверзије готово увек последице опортунизма. мада, имали смо скоро у Србији примере појединаца који су, не познајући своју православну веру на прави начин, прелазили у Ислам прихватајући магијашке опсене као чињеницу исправности тог веровања. Био је тај случај и у медијима, пре коју годину... Срећом, човек је брзо увидео заблуду и вратио се вери (наравно, не желим да га овде именујем, познајем га и мислим да је сјајан човек који је упао у духовну прелест коју по читавој Србији шире неки лажни хоџе).

Иначе, нови духовни "тренд" у Јудаизму је масован повратак вери у Јешуу (Исуса) тзв. месијанских Јевреја (потражите, о томе смо већ писали негде на форуму  0102_laugh).

ne bih se u potpunosti slozio sa tobom...prelazak iz vere u veru nije isto sto i sektasenje...posebno o tim "madjionicarskim" metodama.o delovanjima kojekakvih laznih hodza vec moze da se prica.ali,njihov cilj nije pozivanje ljudi u veru,vec novac...ono,"daj hodza zapis,da mi krava ne rikne" i sl...

[andrej]

Пре једно десетак година, на РТС је био серијал емисија о сектама... Мислим да су на том серијалу радили Биљана Ђурђевић (написала књигу "Ловци на душе") и покојни Александар Сенић.

Е сад да ли то може да се нађе и да се овде постави?

Чак сам и ја као тад још "недорасли младунац" говорио у овом серијалу. Режисер Јокић је иначе члан једине наше организације Центар за антрополошке студије која се на стручан начин у Србији бави проблематиком секти (а пре свега пружањем помоћи жртвама сектног деловања). На жалост, ни ми као учесници немамо те емисије а РТС и ДУНАВ ФИЛМ који су ваљда заједнички власници права на тај материјал су баш нешто "загуљени" по том питању.

Најдрагоценији део овог серијала по мени су сведочења самих жртава и чланова њихових породица и вредело би то учинити приступачним на неки начин.

Шта би са др.Цвитановићем и да ли још ико се користи његовом врстом терапије за жртве секти и менталног програмирања?

Мислим да је мој пријатељ и ментор др. Цветановић одавно престао да се бави директно проблематиком секти и да се вратио "обичној" психијатрији, тј. приватној пракси. Мислим да је, с правом, био разочаран одсуством подршке државе за бављење овом облашћу. Уз блаженопочившег проту проф. др. Лазара Милина, др. Цветановић је свакако био један од пионира у овој области.

Могу да се похвалим да сам имао срећу и привилегију да сам познавао обојицу тих година и сарађивао с њима лично. Што се тиче методологије др. Цветановића за оно што данас називамо "излазно саветовање" (тада се то понекад звало и "депрограмирање") његова техника је и тада била у својеврсној експерименталној фази и не верујем да данас постоји неки психијатар који би био компетентан да то настави на тај начин. Оно што се по том питању данас ради, производ је тимског рада и међубародне размене искустава са стручњацима из иностранства, попут рецимо мреже FECRIS којој припада и моја организација Центар за антрополошке студије.

[andrej]

ne bih se u potpunosti slozio sa tobom...prelazak iz vere u veru nije isto sto i sektasenje...posebno o tim "madjionicarskim" metodama.o delovanjima kojekakvih laznih hodza vec moze da se prica.ali,njihov cilj nije pozivanje ljudi u veru,vec novac...ono,"daj hodza zapis,da mi krava ne rikne" i sl...

Да овде треба нешто разјаснити...

Наравно да није секташка пракса када се нечија лична духовна потрага заврши у било којој од традиционалних религија. Када вама, рецимо, неко дође у Бајракли-џамију и обрати се са духовном потребом, ви га (у то сам се више пута и лично уверио), никада ни не питате које је вере него му у складу са сопственом традицијом и искуством и помогнете. Такође, када вам неко дође у џамију и изјави да жели да прими ислам нити смете нити можете да га одбијете (а знам да ипак пре тога увек коректно попричате с тим особама и упознате и њих и њихове разлоге).

Као што сам и рекао, историјски тренд конверзије је често био услед опортунизма - неки су прелазили у ислам из жеље за друштвеним привилегијама (а Турци су створили такву ситуацију и тиме, ако се не варам, донекле искривили изворну исламску праксу), неки Јевреји су прелазили у римокатолицизам и православље да би избегли прогоне... итд.

Данас имамо другачију ситуацију. Разочарани секуларизмом људи су се отиснули у духовне потраге, а интернет је донео нове и неслућене могућности у мисионарењу.

Случај који сам горе споменуо је, као што знаш, ипак другачији:

имали смо лажног хоџу, који је бајао, гатао и магијашио многим (на жалост) православним породицама и који је таквим методама (и којекаквим, проверено лоше сачињеним "записима") утицао да дође до конверзије једног младог човека кога су, након тога, покушали да злоупотребе псеудо-исламисти из рашке области у политичке сврхе. Дакле, када имамо ситуацију с лажним "записима," политизацијом вере, мисионарење уз помоћ "бајања" (које непогрешиво указује на сихирбаза) имамо основа да говоримо о секташком утицају где је заправо дошло до злоупотребе ислама.

Али, знамо и за примере где је одређени број претежно младих људи дошао у Бајракли-џамију и, наравно без било какве присиле (а често и по цену многих одрицања) примио ислам. Ми православни имамо право да нам се такав тренд не допада, али ни на крај памети ми није да вас због тога зовем "секташима." Радије, ми смо ти који треба да се запитамо какве је то одговоре овим младим људима понудио ислам а да их нису пронашли у православној Христовој Цркви? Ја такве ствари пре свега видим као последицу наше (не)одговорности - а често и бахатости.

[šangaj]

Пре једно десетак година, на РТС је био серијал емисија о сектама... Мислим да су на том серијалу радили Биљана Ђурђевић (написала књигу "Ловци на душе") и покојни Александар Сенић.

Е сад да ли то може да се нађе и да се овде постави?

Чак сам и ја као тад још "недорасли младунац" говорио у овом серијалу. Режисер Јокић је иначе члан једине наше организације Центар за антрополошке студије која се на стручан начин у Србији бави проблематиком секти (а пре свега пружањем помоћи жртвама сектног деловања). На жалост, ни ми као учесници немамо те емисије а РТС и ДУНАВ ФИЛМ који су ваљда заједнички власници права на тај материјал су баш нешто "загуљени" по том питању.

Најдрагоценији део овог серијала по мени су сведочења самих жртава и чланова њихових породица и вредело би то учинити приступачним на неки начин.

Па колико се ја сећам поред тог серијала који сам ја снимао на ВХС касете... (само када бих могао да их нађем) било је и гостовање Биљане Ђурђевић на емисији Бисери код Вање Булића (2 емисије).... а после неголико година и Зоран Луковић је гостовао код Вање Булића, то је било када је написо књигу "Приручник за самоодбрану".

Поред књига "Исповести жртава секти" и има део "Приручник за самоодбрану" где још могу да се нађу сведочења бивших припадника секти?