Верници питају атеисте

[XIO]

1. Да ли знаш да ћеш након смрти престати да постојиш ?

Да. Суочавање са сопственом смртношћу и будућим непостојањем сматрам једним истинским и дубоким видом зрелости који верницима једноставно фали. Наравно, сматрам да је одређена доза страха од смрти ЗДРАВА, НОРМАЛНА и ПОТРЕБНА и тера нас да овај једини живот што ћемо икад имати схватимо озбиљно и не чинимо глупости у њему, јер нема друге шансе.

2. Да ли си агностик, игностик, скептик, атеист, или ... све то заједно ?

Ја себе сматрам атеистом у ''ужем смислу речи'' тј. секуларним хуманистом на етичком плану, а метафизичким натуралистом на онтолошком плану (тј. сматрам да ономе што нема емпиријску потврду не треба давати атрибут постојања, тј. природа је све што постоји), дакле према спиритуалистима, будистима и сличним, а богами и комунистима, који су дубоко религиозни једино што не верују у бога имам исто толико заједничко као са теистима. Е сад ти други се најчешће идентификују по ономе што верују, те је реч атеизам попримила и ово уже значење које сам споменуо.

Агностик нисам, и за агностике сматрам само оне који заиста седе на огради и немају став по томе да ли бог постоји. Многи агностици су заправо атеисти, јер је реч атеизам дуго имала ужасно негативну конотацију, те нису желели да се конфронтирају са религијском већином, или атеизам бркају за ЈАК атеизам (тј. категоричко одбијање икакве могућности да ниси у праву, што је потпуно страно метафизичком натурализму), те међу агностицима има доста де факто атеиста. Исто важи и за реч скептик, која де факто означава метафизичког натуралисту који не жели да се идентификује као атеиста.

Зато ћу за себе рећи да сам атеиста, секуларни хуманиста и метафизички натуралиста, али ове друге појмове нећу користити.

[uros]

1. Да ли знаш да ћеш након смрти престати да постојиш ?

Да. Суочавање са сопственом смртношћу и будућим непостојањем сматрам једним истинским и дубоким видом зрелости који верницима једноставно фали. Наравно, сматрам да је одређена доза страха од смрти ЗДРАВА, НОРМАЛНА и ПОТРЕБНА и тера нас да овај једини живот што ћемо икад имати схватимо озбиљно и не чинимо глупости у њему, јер нема друге шансе.

2. Да ли си агностик, игностик, скептик, атеист, или ... све то заједно ?

Ја себе сматрам атеистом у ''ужем смислу речи'' тј. секуларним хуманистом на етичком плану, а метафизичким натуралистом на онтолошком плану (тј. сматрам да ономе што нема емпиријску потврду не треба давати атрибут постојања, тј. природа је све што постоји), дакле према спиритуалистима, будистима и сличним, а богами и комунистима, који су дубоко религиозни једино што не верују у бога имам исто толико заједничко као са теистима. Е сад ти други се најчешће идентификују по ономе што верују, те је реч атеизам попримила и ово уже значење које сам споменуо.

Агностик нисам, и за агностике сматрам само оне који заиста седе на огради и немају став по томе да ли бог постоји. Многи агностици су заправо атеисти, јер је реч атеизам дуго имала ужасно негативну конотацију, те нису желели да се конфронтирају са религијском већином, или атеизам бркају за ЈАК атеизам (тј. категоричко одбијање икакве могућности да ниси у праву, што је потпуно страно метафизичком натурализму), те међу агностицима има доста де факто атеиста. Исто важи и за реч скептик, која де факто означава метафизичког натуралисту који не жели да се идентификује као атеиста.

Зато ћу за себе рећи да сам атеиста, секуларни хуманиста и метафизички натуралиста, али ове друге појмове нећу користити.

Фер инаф. Парадокс метафизичког натурализма и атеизма уопште је то што се на концу своди на сазнајно, а то сазнајно је (и даље, а вероватно и заувек) недовршено. Пример тога је Абиогенеза која, клико сам пронашао, спада у основне постулате метафизичког натурализма.

Али далеко интересантнији проблеми од ове научне неоснованости су философске и социјалне природе. А они су уткани у саму срж секуларног хуманизма. Ово је, вероватно најдубље од свих, развио Достојевски. Проблем морала и етике у секуларном хуманизму је вапијући и проистиче из недостатка онтолошког смисла постојања. Лично, много више ми се свиђа анархистички приступ, чак и садовско отворено окретање страстима као једином интересантном стимулусу човека-животиње или, још горе, абиогенетског човека-камена или човека-минерала. Ово бар делује колико-толико искрено према себи самом за разлику од куле од карата која је секуларни хуманизам.

А сад најважније: верник не може да се помири са непостојањем, то је најосновнија ствар вере, централна ствар, срж. А карактерисати то као некакву "незрелост" је у најмању руку површно будући да можеш да бациш поглед уназад и да видиш какви су све умови (пре свега научни) били верници. Управо је помирење са ништавилом нешто што је "незрело" (мада мрзим ту грозну реч), што је линија мањег отпора у суочењу са егзистенцијом.

[cloudking]

urose vec sam govorio o bespredmetnosti pozivanja na religiju 'velikih umova' kad znamo da je najveca vecina njih zivela u vreme skromnih naucnih saznanja tako da i ne mozes da ocekujes da budu ateisti.

[uros]

urose vec sam govorio o bespredmetnosti pozivanja na religiju 'velikih umova' kad znamo da je najveca vecina njih zivela u vreme skromnih naucnih saznanja tako da i ne mozes da ocekujes da budu ateisti.

Кључна реч: "већина". Друго, многи су постали верници тек када су се дубоким загњурењем у предмет свог рпучавања сусрели са невероватном комплексношћу. Али нема везе, то је ионако ултра досадна прича, далеко занимљивија је философско-социјална.

[cloudking]

Друго, многи су постали верници тек када су се дубоким загњурењем у предмет свог рпучавања сусрели са невероватном комплексношћу.

Koju, u tom naucnom trenutku i vremenu nisu umeli da objasne jer nisu posedovali saznanja koja poseduju danasnji naucnici... i naravno, otkrili boga... iz cistog neznanja...

[Сефора]

уффф  знаш како би ја волела да живим !?

авион, стан у њујорку, москви, риу, паризу и лондону и да не морам ништа да радим. 

да ли би волели да имате све ово ?

[antoneta]

Друго, многи су постали верници тек када су се дубоким загњурењем у предмет свог рпучавања сусрели са невероватном комплексношћу.

Koju, u tom naucnom trenutku i vremenu nisu umeli da objasne jer nisu posedovali saznanja koja poseduju danasnji naucnici... i naravno, otkrili boga... iz cistog neznanja...

Хеј, ја не бих волела да верујем у Бога само зато што не умем да објасним природне појаве, функционисања и делања у свету... Такву веру је врло лако пољуљати....

То што сада не знамо који су детерминишући фактори (хајде нпр.) човековог динамичног развоја интраутерино само су једна од потврда слабости нашег ума наспрам премудрости Творца, а откривање њихово не умањује присуство Божије или Његово постојање... пре ће то бити Његово добровољно откривање нама него доказ узвишености нашег промишљања или напретка цивилизације...

Господ се не открива само кроз природу сазнајну или несазнајну, већ га окушаш и примаш у себе, а онда те Он преображава. Искуство деловања Божије благодати и изливања љубави Његове на тебе, изложеност деловању Духа... не могу се оспорити.

[XIO]

Kakvu Srbiju zamišljaju ateisti?

Dakle politički sistem, ekonomija, društvo, kultura i tako dalje..

Два адендума: Прво ово је моје и само моје лично мишљење наравно. Друго, све примити са мало грумена соли, тј. наравно нисам стручњак ни за коју тему осим науке те вероватно неке од мојих ставки не би ни могле да се скроз реализују, али оперативна реч је ОТПРИЛИКЕ.

У глобалу: модерна секуларна демократија.

Политички систем:

Знам да ће ово што кажем звучати сулудо (и то не само православним) али садашњи политички систем је по мени одлична основа за будуће развијање Србије, чак и више него системи многих других демократија: једнодомна, парламентарна, вишестраначка демократија по пропорционалном систему где је цела Србија једна изборна јединица. Мислим да се тако најверније до на проценат одражава воља бирача. Границу за право гласа би снизио на 16 (и тад би дефинисао пунолетство).

Многи пљују на овакав систем као партократију, али то је хиљаду пута боље од свих других опција: ако се мандат остави посланицима онда се зна шта се има: лобирање, прелетачи, корупција на нивоу сваког посланика, могућност да велике фирме купују посланике да гласају у њиховим интресима, све то навелико цвета у Америци... има тога и сада наравно али је много лакше казнити странку лошим изборним резултатом него појединачног посланика. Исто и ако се бира један посланик по јединици са тим што онда имаш и џеримендеринг, владајућа гарнитура може да прекроји границе да на следећим изборима у свакој јединици има танку већину, а све и да се хоће није могуће направити изборне јединице исте величине, те су грађани у мањим јединицама у повлашћеном положају.

Економија:

Тржишна и то немилосрдно за све артикле осим за природне монополе (водовод, путеви, енергетика, авиопревоз) који треба да буду власништво државе и за делатности од националног значаја, превасходно здравство, науку и школство (Дакле ја сам за бесплатно основно здравство и школство). Држава треба да субвенционише једино пољопривреду као и технолошки развој, тј. гране привреде које у будућности треба да стану на ноге. Контрола би требало да буде строга. Неко ко не успе да реализује неки пројекат не сме да има права на нов. Укинуо би свако субвенционисање спорта, ако неки спорт не може од продаје карата и спонзорства да преживи не треба ни да постоји. Исто важи и за уметност. Увео би електронску управу, тј. да се за већину ствари бирократија може обавити преко интернета.

И доста кукања око тога колико смо сиромашни. Сваког ко то мисли би ја мало бацио на један дан у неки слам у Лагосу или Најробију, па да мало промени мишљење. Ако ми хоћемо западни стандард у следећих 30 година, ми барем првих 20 морамо да радимо више него сад и за мање паре.

Социјалну помоћ не би дирао, гомилање богатства у рукама малог броја моћника није здраво за економију ма шта неолибералисти причали.

Укинуо би било какво субвенционисање студија после предвиђеног рока (4 година за обичне школе, 6 за медицинске) и у свакој генерацији би се формирао праг за самофинансирање и суфинансирање на основу успеха из претходне године.

Друштво:

Секуларно, засновано на поштовању садашњег устава: Слобода говора (укључујући и вређање и исмевање, тј. сатиру) осим за претње, позив на насиље и за клевету.  Слобода јавног окупљања осим у случају изазивања нереда и насиља. Слободу савести у тешким моралним питањима, као што су ношење оружја, а ја бих рекао и невршења абортуса код лекара, докле год лекар може да упути особу на неког ко то врши (осим у хитним случајевима кад је живот мајке у питању, наравно).  Абортус легалан и потпуно слободан у првом триместру, а наредним ако су живот или здравље мајке у питању, у случају силовања, инцеста, тешких генетских или других поремећаја плода, или у случају неког другог разумно-оправданог разлога у складу са мишљењем лекара. Одлука за абортус припада искључиво мајци. Сексуалне слободе се наравно подразумевају. Било шта што пунолетне особе (16+) без присиле раде иза затворених врата је сасвим ОК.

Такође сам и за слободу вере осим у случају повређивања верника поготово малолетних (на пример обрезивање малолетних особа или у случају Јеховиних Сведока спречавање верника да приме трансфузију крви чак и кад им је живот угрожен), и пропагирање емпиријски нетачних информација (на пример, света вода се не квари).

Ставио бих границе на то колико сати недељно активности верска заједница може да захтева од својих  верника, колико пута и у којој мери да им ограничава спавање, колико пута и у којој мери да им ограничава унос хране и воде (превасходно забранио бих законом  да се малолетни, болесни, труднице, и врло стари терају на било какав пост), који проценат имовине и месечне зараде да захтева од својих верника, и што је најбитније забранио бих верске заједнице које својим верницима ускраћују слободу кретања и забрањују им контакт са спољним светом. Наравно и верске заједнице које не допуштају деци да иду у школу и стичу образовање. Све ово у складу са члановима устава везаним за религију:

Sloboda misli, savesti i veroispovesti

Član 43.

Jemči se sloboda misli, savesti, uverenja i veroispovesti, pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru.

Niko nije dužan da se izjašnjava o svojim verskim i drugim uverenjima.

Svako je slobodan da ispoljava svoju veru ili ubeđenje veroispovedanja, obavljanjem verskih obreda, pohađanjem verske službe ili nastave, pojedinačno ili u zajednici s drugima, kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja.

Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja može se ograničiti zakonom, samo ako je to neophodno u demokratskom društvu, radi zaštite života i zdravlja ljudi, morala demokratskog društva, sloboda i prava građana zajemčenih Ustavom, javne bezbednosti i javnog reda ili radi sprečavanja izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne mržnje.

Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima.

Crkve i verske zajednicе

Član 44

Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvojene od države.

Crkve i verske zajednice su ravnopravne i slobodne da samostalno uređuju svoju unutrašnju organizaciju, verske poslove, da javno vrše verske obrede, da osnivaju verske škole, socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju, u skladu sa zakonom.

Ustavni sud može zabraniti versku zajednicu samo ako njeno delovanje ugrožava pravo na život, pravo na psihičko i fizičko zdravlje, prava dece, pravo na lični i porodični integritet, pravo na imovinu, javnu bezbednost i javni red ili ako izaziva i podstiče versku, nacionalnu ili rasnu netrpeljivost.

Веронауку бих избацио из школе, она крши садашњи устав Србије (Нико није дужан да се изјашњава о својој вери, а веронаука је де факто вид присилног изјашњавања о својој вери у званичној државној институцији), а било какве ''славе'' државних организација и сл., типа дан Светог Саве у школама, би учинио неформалним манифестацијама на којима није обавезно појављивање. Дакле, ништа у вези са званичном државом Србијом не сме да има религијски карактер јер СВИ морају те институције да користе а не само припадници неке религије. Наравно, приватне организације могу да буду религијске до миле воље.

Било какво сујеверје бих законом строго регулисао: морали би да држе натпис да немају материјалних доказа ни за шта што причају и да свако прима њихове савете или се подлаже ритуалима или ''лечењем'' или ''скидањем чини'' на сопствену одговорност и ставио бих строге границе на то колико могу своју ''услугу'' на сат да наплате од муштерија. Не верујем да би сујеверје стало због тога, као што ни пушење није стало због ових упозорења, али барем би се мало нашла нека мера.

Хомосексуалцима би дао право на грађански брак и право на усвајања детета, и полигамистима ако то затраже, са тим што би се полигамија дефинисала на РАВНОПРАВНУ заједницу више људи, дакле све се дели на равне части, а не заједницу мужа са сваком женом понаособ.  

Култура:

Већи оптимизам.

Мања опседнутост спортом. Наравно да је све то лепо, али неће Србији значајније боље бити ако се кошаркаши врате са још једном медаљом.

Поштовање закона да се уздигне на највећу вредност. Досад су закони грађанима били наметани, сад имају демоктратску власт и ред је да науче да поштују законе који су њихови представници изгласали. То укључује и поштовање саобраћајних прописа, не примања и давања мита, не потезање ''веза'', и сл. Људи мисле да тиме могу да нешто добију али заправо лопови и насилници највише профитирају у безакоњу, те је апсолутно у интресу обичног човека да се закони поштују.

Апсолутно нетолерисање било каквог физичког насиња и строге санкције за исто, камере у школама и полицајац ауторизован и подучен да уводи ред у случају ометања истог, свако силеџијисање да се строго казни.

Уметности треба да је свежа и динамична. Доста више жалопојки колико смо ми леп, диван, поштен, а ето катастрофално несрећан народ. Хајмо да променимо тему. Доста понављања и држања истог ко пијан плота. Доста више бледих копија Андерграунда, треба нам више Српских Филмова. Ми немамо добру музику, једина оригинална и диманична ствар у музици у последњих 20 година у Србији је био турбо-фолк и није ни чудно да је једина музика коју извозимо. Ево Словенци имају Лајбах, шта имамо ми? Мистејк Мистејк, Ајзбрн, Дарквуд Даб и то је отприлике то од ОРИГИНАЛНОГ. Ми немамо сликарство, све што смо урадили у њему осим Милића од Мачве је бледа копија нечег што се већ и боље ради другде. Што се тиче писаца, ту још имамо људе као Павић и Булатовић, али Зоран Живковић је једини достојан хвале и међународне славе у задњих 10 година. Нама треба креативност и оригиналност а не понављање истог.

И доста пљуваља по комерцијали, да нема публике не би било ни уметности. Није публика толико глупа ко што се чини, и доста ми је људи који се на недостатак талента и публике жале да нико више не цени ''праве уметнике''. Уметник, ма колико му езотерична бранша, ће поготово данас у време интернета наћи публику ако је довољно добар.

[uros]

Ima dobrih momenata, ne slazem se sa nekim (veronauka, pederi, poligamija i ostale nebuloze, nedostatak restitucije), ali se sa vecinom ostatka slazem :bla:

Najveci problem vidim u tome sto si sustinskom problem posvetio samo ovoliko prostora:

Поштовање закона да се уздигне на највећу вредност. Досад су закони грађанима били наметани, сад имају демоктратску власт и ред је да науче да поштују законе који су њихови представници изгласали. То укључује и поштовање саобраћајних прописа, не примања и давања мита, не потезање ''веза'', и сл. Људи мисле да тиме могу да нешто добију али заправо лопови и насилници највише профитирају у безакоњу, те је апсолутно у интресу обичног човека да се закони поштују.

a to su stvari koje su bukvalno jedini izvor svih problema ovde kod nas. Ako ne 100% jedini onda bar 95%. Nepotizam ove nase drzave (zapravo plemenske zajednice) i korupcija su do te mere razvijeni, zahvaljujuci u ogromnoj tj. najvecoj meri bezboznickom komunizmu, da je veliko pitanje da li cemo se mi toga ikada osloboditi do one mere koja ce moci da bude tolerantna i uprkos kojoj ce drustvo moci da se razvija. Pitanje od milion dolara je: kako ovo resiti?

[Grizzly Adams]

Економија:

Тржишна и то немилосрдно за све артикле осим за природне монополе (водовод, путеви, енергетика, авиопревоз) који треба да буду власништво државе и за делатности од националног значаја, превасходно здравство, науку и школство (Дакле ја сам за бесплатно основно здравство и школство). Држава треба да субвенционише једино пољопривреду као и технолошки развој, тј. гране привреде које у будућности треба да стану на ноге. Контрола би требало да буде строга. Неко ко не успе да реализује неки пројекат не сме да има права на нов. Укинуо би свако субвенционисање спорта, ако неки спорт не може од продаје карата и спонзорства да преживи не треба ни да постоји. Исто важи и за уметност. Увео би електронску управу, тј. да се за већину ствари бирократија може обавити преко интернета.

И доста кукања око тога колико смо сиромашни. Сваког ко то мисли би ја мало бацио на један дан у неки слам у Лагосу или Најробију, па да мало промени мишљење. Ако ми хоћемо западни стандард у следећих 30 година, ми барем првих 20 морамо да радимо више него сад и за мање паре.

Социјалну помоћ не би дирао, гомилање богатства у рукама малог броја моћника није здраво за економију ма шта неолибералисти причали.

Укинуо би било какво субвенционисање студија после предвиђеног рока (4 година за обичне школе, 6 за медицинске) и у свакој генерацији би се формирао праг за самофинансирање и суфинансирање на основу успеха из претходне године.

Није лоше, мого би и да гласам за тебе ако се кандидујеш... 0212_rolleyes

[cloudking]

XIO za predsednika!  mense0198626478946378946

[Guest о. Агапије]

What's about this ?

[Guest о. Агапије]

http://www.thevenusproject.com/

[Guest о. Агапије]

Klasični teoretičari zavera (David Icke, tsh) iza maske futurizma.. Ali su lukavo napravili, tj. imali su kapital i jedan dobar marketing koncept.

Чим се толико недвосмислено обрушавају на Христа и Његову Цркву, мирише ми на комунизам.

"Рај без Бога"....

[Зорица екс Милева]

Sada sam srecan, miran i pun ljubavi... imam nesto cemu sve vernici teze... a cak i ne verujem u boga... ja sam sam sebi najveci dokaz ne da bog na postoji (jer je neozbiljno misleci drugacije) nego da nikad nije ni trebalo da ga izmislimo...

Ти написао, а ја само цитирала. Али нема везе, нема потребе да се узбуђујеш.