Верници питају атеисте

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ne poznajem, drugaciji nacin kako bi Hristos mogao onda da spasi i robovlasnike i robove.

[Avocado]

Веруј ми омашио си, ово није романтизовање ради апологетике, јер ме заболе баш да апологирам, него просто ниси у стању да укапираш друштвене односе у Риму.

Робови у Риму и Робови у Египту нису исто.

На крају све што сам рекао су чињенице.

А ти наведи контра чињенице па да видимо ко натеже причу.

 

O društvenim odnosima u Rimu i položaju robova u Rimu i Egiptu sam učio i na fakultetu. Beše davno ali nisam baš toliko zaboravio.

 

Ništa od toga što si rekao nisu činjenice. Pre svega, Rim je dugo trajao a položaj robova se menjao (uglavnom na bolje). Čini mi se da si uzeo status iz veoma poznog carstva (što ne bi bilo toliki problem da nema sledećeg) i određene krajnje izuzetke uzeo kao pravila. Pri čemu u svojoj priči mešaš robove i oslobođenike. Otprilike kao da život crnaca u Americi od osnivanja do danas posmatraš kroz život i status Obame, Majkla Džordana, Opre Vinfri i Denzela Vašingtona. A čak i uz to nisi u pravu. Elem, o pojedinostima:

 

- robovi nisu bili isto što i zaposleni ljudi danas, pre svega imao si i u Rimu slobodne građane, kao i oslobođenike koji su radili iste stvari kao i neki robovi (poljoprivreda, zanatstvo, itd)... deluje mi potpuno nemoguće da je neki rob bio sudija, budući da njihov iskaz na sudu nije mogao da bude prihvaćen osim ako nije dobijen mučenjem, ideja da bi nekom takvom dali da presuđuje je sumanuta,

 

- robovi nisu bili plaćeni za svoj rad, tretirani su kao "stvar" u vlasništvu gospodara... njihova imovina je pripadala njihovom gospodaru, koji je u svakom trenutku mogao da im uradi šta god hoće (mada se negde u II veku to menja) pojedini gospodari su pojedinim svojim robovima dozvoljavali da zarađuju svoj novac i pojedini takvi su otkupili svoju slobodu ali je to IZUZETAK od pravila i zakona, inače su daleko češće oslobađani, nego što su kupovali svoju slobodu,  "kupovina slobode" je takođe bila dobra volja gospodara koji je jednostavno mogao da svom robu ne omogući otkup i niko ga nije mogao naterati na suprotno,

 

- ne znam šta si uopšte pokušao poređenjem sa migrantima,

 

- 1 (slovima: JEDAN) rob u celoj istoriji Rima je svoj život završio u senatorskom statusu (u III veku), i to nakon što je oslobođen (to ne bi bilo dovoljno), pa onda od imperatora dobio status ingenui (kao da je rođen slobodan)... dakle, to više nije bio rob, pa čak ni oslobođenik... ako uporedimo njega jednog sa nekim današnjim siromašnim dečakom iz Indokine jasno je kome je bolje, ali zašto bismo poredili njih dvojicu???? U kom ludilu je to adekvatno poređenje?

 

- bilo je robova koji su imali fin i udoban život, naročito ako su bili učeni i ako su bili lični asistenti i savetnici bogatih Rimljana, ali to je veoma mali broj, a čak ni oni nisu imali veća prava od proleterijata 19. veka, imali su daleko manja prava u svakom segmentu, jedino što su takvi imali malo udobniji život (ako se zanemari to da je do II veka gospodar mogao da ustane na levu nogu i da ih ubije kad poželi ili pošalje u rudnik što se otprilike svodilo na isto... o seksualnim zloupotrebama da ne govorim). U poređenju sa slobodnim Rimljanima koji su bili lični asistenti i savetnici ili sa zaposlenim konsultantima 19. veka, položaj takvih robova je svakako daleko lošiji, besmisleno je i porediti ih...

 

- otpuštanje robova svakako ne bi bio državni udar, već samo promena društvenog sistema koja se kasnije i desila, isti ti ljudi bi radili iste te poslove, samo bi imali veća prava i slobodu,

 

- o statusu i tretmanu robova dovoljno govori to što su konstantno i često pravili pobune i bežali uprkos tome što su kazne za to bile strašne,

 

- robovi su predstavljali "stvar" u vlasništvu gospodara, sa izuzetno malo prava, bez bilo kakvih ozbiljnih sloboda, i život im je u celosti zavisio od volje gospodara... to je neuporedivo sa pravima i slobodama proletarijata 19. veka... što se tiče uslova života, rada, ishrane i slično prosečnog proletera, takođe je neuporedivo bolje u odnosu na prosečnog roba i ne znam odakle ti uopšte ideja da su tu robovi u prednosti.

 

 

 

 

[Avocado]

Могуће је да је прича мало фризирана, АЛИ: 

- Синедрион се могао састати ноћу ако је нешто било хитно да се расправи, а у овом случају је било хитно и нису могли чекати да прође Пасха па су због тога већали касно у ноћ пре Пасхе.

 

Može teoretski i naša Vlada da se sastane noću ako bi nešto bilo hitno da se raspravi, ali ništa nikada nije bilo toliko hitno... još je luđe zamisliti Sinedrion kako se sastaje da sudi u noć uoči Pashe, u istorijsko doba u kojem su se "hitne" stvari merile danima i mesecima, a ne satima, u koje nije bilo valjanog uličnog osvetljenja, kada se noću praktično samo spavalo... a radi čega??? Zašto bi hapšenje još jednog samozvanog mesije sa par stotina sledbenika bilo toliko hitno da ne može da sačeka jutro ili da sačeka da prođe praznik?

 

Pogotovo što nije u pitanju organ koji vlada pa nekad mora da donese hitne odluke, već organ koji sudi... a u to vreme nije niko imao pravilo da privedenog moraš u roku od 48 sati da izvedeš pred sud... mogli su da mu sude kad god požele i da ga drže zatvorenog pre toga koliko hoće (u granicama pristojnosti). Na šta bi običnim građanima Jevrejima ličilo ako njihov sud sudi noću uoči Pashe? Šta bi pomislili o valjanosti tog suda i te presude?

 

 

- Римски гувернер у Јудеји је морао да се донекле повинује тој светини јер су Јудеји били непредвидљиви и вазда склони устанцима а то ни једном римском намеснику није ишло у прилог.

 

 

Naravno da bi pametan i obazriv guverner vodio računa o tome da ne naljuti Jevreje ali iz istorijskih zapisa (Josifa Flavija i Filon Aleksandrijskog) znamo da baš Pilat nije baš bio jedan od takvih. (link)

 

Takođe, za slučaj da nisi slučajno promašio poentu - nije poenta u tome da li bi rimskog guvernera bilo briga šta Jevreji misle, već ni u kom slučaju ne bi izašao da lično pregovara sa svetinom (možda bi pričao i pregovarao sa vođama) i ne postoji zabeleženo nigde da je neko iz vlasti sudio tako što izvede dvojicu krivaca pa pita svetinu koga od njih da pusti... ideja da bi bilo koja vlast puštala dokazane i osuđene kriminalce na slobodu zato što raja tako viče je sumanuta. To nigde i nikada nije postojalo, iz veoma očiglednih razloga. Varava je potupna fikcija.

 

 

На крају рекох у Јудеји су важила два закона. И римски и јудејски.

 

- Синедрион га је осудио али није имао власт да га убије, јер је ту власт имала само држава, отуда нема каменовања. Сем стихијског када се руља разбесни.

 

 

To je prilično sporno. Smrtna kazna jeste u rimskim provincijama uglavnom bila u isključivoj nadležnosti rimskog guvernera, ali u takvim slučajevima sudovi pokorenih nisu mogli ni da sude za takva dela, dakle, Sinedrion ne bi mogao uopšte da sudi Isusu. Ideja da je Sinedrion mogao da nekog osudi pa da ga pošalje rimljanima na "drugi stepen" radi izvršenja kazne je prilično sporna jer bi u praksi napravila silne probleme kada se ne slažu, pa je teško da je neko tako i osmislio. Baš zbog primene dva različita prava, nije moglo ovako da funkcioniše, jer baš ono za šta su Jevreji optuživali Isusa nije uopšte kažnjivo po rimskom pravu... ono što jeste kažnjivo i za šta je osuđen (proglašavanje za kralja Jevreja) nije kažnjivo po jevrejskim (verskim) zakonima.

Sa druge strane, Stefan Prvomučenik i Jakov Pravedni su u I veku osuđeni od strane Sinedriona na kamenovanje i ta kazna je sprovedena. Sudeći po ta dva kamenovanja, Sinedrion je imao i tu mogućnost i rimljani se nisu mnogo uzbuđivali ako se to desi.

 

 

- Није по српском закону да некога страпају у гасну комору и угуше али хеби га Срби су имали преко милион пријава Гестапоу против својих комшија, које је Гестапо у почетку ажурно таманио по логорима док није схватио да Срби нису под винклу па забранио да се пријављјују комшије.

 

 

Poenta nije u tome da li bi Jevreji mogli da žele da nekog prijave Rimljanima kako bi ga Rimljani pogubili, već je prilično besmisleno da traže kaznu raspeća, kao što je zabeleženo u jevanđeljima.

 

Takvu kaznu Jevreji nisu primenjivali ne zato što im nije palo na pamet, već zato što je bila previše ponižavajuća, brutalna i dugotrajna za njihova verska shvatanja.

 

Besmisleno je da zbog blasfemije onoga što im je sveto, traže da se nad blasfemičarem primeni kazna suprotna onome što im je sveto.

 

Sa druge strane, Rimljani bi bez da trepnu osudili na kaznu raspeća nekog ko je dizao frku po gradu i proglašavao se kraljem njihove provincije... bez da Jevreji to od njih traže. Pilat bi bio lud ako bi želeo da takvog čoveka pusti na slobodu.

 

 

- Код Ирода је претходно био послан јер је Ирод био управитељ Галилеје и Самарије а пошто је Христос био по рођењу Галилејац онда је власт над њим званично имао и Ирод, али Ирод није из ината хтео да га осуди чисто да напакости Јеврејима јер их је као иноплеменик презирао.

 

 

A to se pominje samo u jednom od jevanđelja? I kako je onda osuđen??? Ako je Irod bio nadležan a nije ga kaznio, Isus bi bio slobodan. Ako nije bio nadležan, ne bi ni poslali Isusa njemu na suđenje.

 

 

- Забелешка о причању Пилата и Исуса и сну Пилатове жене може бити и предање накнадно убачено по сведочењу Пилатове жене која се касније крстила и постала хришћанка, а којој се муж можда поверио и шта је тад размишљао. Мало натегнуто, али што не би било могуће. 

 

 

Moguće... što bi opet prilično objasnilo "objektivnost" te priče.

 

 

- Јесте било је незгодно написати да су га просто Римљани убили без учешћа Јеврејског. Но сами Јевреји не негирају своје учешће и дан данас пљују по Јошуи дрводељи.

 

 

Video sam razne izvore u kojima negiraju svoje učešće u tome.

[Баба]

Видим користи се википедиа, ипак си помало заборавио.

Наравно да статус робова није могао бити нешто што је са данашњег становишта добро и лепо.

Али у ондашње време тачније у време појаве Хришћана стастус робова није био исти као на почетку Римске империје. Као што ни положај данашњих црнаца у САД није исти какав је био пре 200 година(мада их и даље убијају ко зечеве).

То је неки историјски ток.

 

АЛИ ипак је економија Рима већим делом зависила управо од тих робова а не римских пролетера.

И у већини није било у интересу робовласнику да устане на леву ногу и утепа свог роба који му је доноси профит.

Теоретски он је то могао, но то се баш ретко дешавало.

Што се тиче ослобођеника, њих је маса била у време Хришћана и многи су заузимали разне државничке положаје.

Што се тиче миграција, њих је било и без увоза робова у Рим али је највећи део увезених страних нација и религија управо био преко робова, који су касније постајали део римског друштва и утицали на формирање римске културе и империје.

 

Ни обично слободно грађанство у то време није мого боље живело од робова поготово ако нису заузимали неке државничке положаје. Маса пролетера је бауљала Римом без икаквог посла.

 

У поређењу са данашњим временом рецимо већина европских народа има такав стандард да обичан просечан грађанин живи боље и лагодније од краљева из Средњег века.

Дакле, живот је свакако био тежи и суровији и људи ондашњег доба нису познавали неки бољи и лагоднији живот. Ропство је било сакодневна појава и веома се тицало економије једне државе. Даље добар део робова је живео боље него слободни пролетери у Риму. Даље, истина је да је било побуна робова пример Спартак, али истина је и да је у Европи било побуне сељака и радника пример Француске револуције, или комунистичке крваве револуције.

Да је пролетерима у 19 веку било све потаман не би дизали револуцију.

Дакле није та слика о робовима тако црно/бела како је ти хоћеш приказати и због тога осудити Павла који говори да роб треба да слуша свог гоподара.

Друга је ствар у овом тексу који помињеш чисто духовне природе веровање да Бог преко Анђела одређује друштвена уређења на земљи( Силе, власти, начала, престоли итд анђеоски чинови) који и данас функционишу иако су друштвени односи малчице другачији. Но тек ово нема смисла с тобом расправљати, пошто и оно што је простије ти не желиш да схватиш него мериш речи изречене пре 2000 година садашњим мерилима.

 

Тим мерилима би се онда могло рећи и да је Павле био женомрзац, противник брака, антисемита, поборник робовласништва, Рисмки елитиста, Јудејски националиста, итд.

А то је све наравно будалаштина!

[Баба]

Sa druge strane, Stefan Prvomučenik i Jakov Pravedni su u I veku osuđeni od strane Sinedriona na kamenovanje i ta kazna je sprovedena. Sudeći po ta dva kamenovanja, Sinedrion je imao i tu mogućnost i rimljani se nisu mnogo uzbuđivali ako se to desi.

 

Грешиш. Они су каменовани без осуде Синедриона, него од руље су каменовани на лицу места.

Што се тиче примене два закона ово су историјски факти, нисам ја то измислио.

Римљани су уважавали јеврејски верски и обичајни закон а примењивали свој државнички.

Претходно није био уважаван јеврејски верски закон па је то доводило често до побуна. Јевреји су практично у том смислу били једна повлашћена нација у Риму, тако је барем било наизглед, али заправо није било тако, Римљани су практиковали свугде где су владали да би зарад лакше контроле те територије имали неку сарадњу са локалним становништвом дајући им нека посебна права и често су заправо владали помоћу представника управо тог становништва које су окупирали.

Тако је било и у Јудеји.

 

Павле је рецимо док је био Савле имао власт од Синедриона да хапси Хришћане али не и да их убија. Тако ухапшене их је изводио пред Синедрион који их је судио на смрт. Међутим не помиње се даље нигде ко је извршавао казну.

Такође сам Павле се позива на римско грађанство када му је припрећено да ће му судити Јевреји илити Синедрион.

Ипак опет нема података ко  је извршавао казну.

 

Даље Ирод који је владао Галилејом, једаред се покачио са Синедрионом и пошто су га позвали на саслушање појавио се са телесном гардом, вероватно да не би био ухапшен. И ово су историјски факти, наводи се да се појавио са телесном гардом да га не би убили. Само никаквог смисла нема, по мени, да Ирода кога су поставили Римљани да краљује над Галилејом хапси Синедрион чија се власт протезала једино на Јудеју па га после убију ти исти Римљани, а опет чисто сумњам да би га Синедрион смео убити( ако би рецимо имао власт вршења смртне казне) јер је он постављен од стране Римљана за управитеља Галилеје, шта тек из овога можемо извући и рећи, сем да су у питању неке веома захебане интриге, исто тако је могло бити и ово са Христом, чим су њега шетали од Ирода до Синедриона јасно је да је свако хтео да скине са себе одговорност за његову смрт.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Hm.... 

 

Crkva ne sme da se mesa u politiku.

 

Hristu zameramo, to sto se nije mesao u politiku.

 

Ja istoriju koju Avokado ovde iznosi, pogotovo o sudu Pilata prema Bogocoveku, nisam uspeo da procitam jos nigde.

 

Moze neke reference, gde je sve to tebi logicnije onako kako ti iznosis, osim uopstenog poznavanja sudskih procesa u starom Rimu?

 

U knjigama u kojima sam ja imao prilike da citam, tamo je sve uzeto u obzir, pa cak i uobicajan sudski proces. Ali ono sto znamo iz spisa jeste i to da je sam proces osude Hrista i Pilatovo pranje ruku imao jedan ne bas uobicajan nacin, toliko toga se tu nakupilo, da je zaintrigiralo i samog Pilata i koji se licno ukljucio u proces. 

 

Ovo sigurno nije bilo uobicajno hapsenje i uobicajna osuda, niti uobicajna "krivica". Takodje nije bilo uobicajno da rimljani sude judejskom caru, koji nije dosao da urusava Rim, nigde ne postoji Isusova krivica prema Rimu, cak sta vise Hristos je placao i porez rimskom Caru.

 

Ovo jeste bio istorijski drugaciji i poseban sudski proces.

 

I samo na kraju da ponovim, da je politika ta koja se mesa u rad Hristove Crkve i to traje od kad je i Crkva rodjena. To dokazuju i vaseljenski sabori.

 

Licno mislim, da ovde imamo na delu zamenu teza.

 

Moram na kraju dodati, da su judejci itekako trazili nacin da kamenuju Isusa ali su se bojali naroda. I to je ostalo zabelezeno.

[Avocado]

Видим користи се википедиа, ипак си помало заборавио.

 

Pa meni je bez veze da ti dam link direktno ka njihovim delima kad je prepričano na wikipediji, a i na njoj imaš linkove.

 

Ovaj dalje jedan deo preskačem... ne znam ni što mi pišeš kad sam isto to i ja napisao, tj. nije sporno među nama.

 

 

Ни обично слободно грађанство у то време није мого боље живело од робова поготово ако нису заузимали неке државничке положаје. Маса пролетера је бауљала Римом без икаквог посла. 

Даље добар део робова је живео боље него слободни пролетери у Риму.

 

 

To sam zaboravio da napišem kao primedbu i na prethodne poruke - mešaš "imao ista/veća prava" i "bolje živeo", što su dve sasvim različite stvari. Neka žena zatvorena u nekom bordelu i silom prinuđena na to možda materijalno "živi bolje" od nekog gladnog i bolesnog beskućnika, ali ima manja prava i bez veze je da tvrdiš da je bolje biti žena prinuđena na prostituciju nego slobodan građanin zato što neke takve žene žive bolje od nekih takvih građana.

 

Drugim rečima, sve ove tvrdnje su istinite i čini mi se među nama nesporne:

 

Svi plebejci i oslobođenici su imali veća prava od svih robova.

Većina plebejaca i oslobođenika je živela bolje od prosečnog roba.

Neki robovi su živeli bolje od nekih plebejaca i oslobođenika.

 

ali ti potenciraš ovu poslednju, koja je sasvim irelevantna za ono o čemu pričamo.

 

 

Дакле није та слика о робовима тако црно/бела како је ти хоћеш приказати и због тога осудити Павла који говори да роб треба да слуша свог гоподара.

 

 

Bojim se da je pitanje "valja li ropstvo" za mene svakako crno/bela tema... iako mi uopšte nije sporno da su neki robovi živeli bolje od nekih plebejaca (ili equita) i oslobođenika.

 

 

Друга је ствар у овом тексу који помињеш чисто духовне природе веровање да Бог преко Анђела одређује друштвена уређења на земљи( Силе, власти, начала, престоли итд анђеоски чинови) који и данас функционишу иако су друштвени односи малчице другачији. Но тек ово нема смисла с тобом расправљати, пошто и оно што је простије ти не желиш да схватиш него мериш речи изречене пре 2000 година садашњим мерилима.

 

Тим мерилима би се онда могло рећи и да је Павле био женомрзац, противник брака, антисемита, поборник робовласништва, Рисмки елитиста, Јудејски националиста, итд.

А то је све наравно будалаштина!

 

Ne... ja ne verujem u Boga, pa ne verujem ni da postavlja bilo kakva pravila. Samo primećujem i to kao odgovor na vaše tvrdnje o nepromenjivosti, da su se pravila koja navodno potiču od Boga tokom istorije menjala. Pod "pravilima koja potiču od Boga" podrazumevam ono što su sami vernici smatrali/smatraju pravilima koja potiču od Boga. Nemam nikakav problem sa objašnjenjima tipa: to su Jevreji tako pogrešno shvatili i to je bilo prilagođeno tadašnjim prilikama... ta objašnjenja su sasvim u redu ali prosto ovo drugo ne ide zajedno sa tezom da su pravila nepromenjiva, a ono prvo nameće pitanje kako da znamo da ih vi sada ispravno shvatate.

 

Ne postoji ništa što "ne želim da shvatim"... nema razloga za to...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Osim dogmata je u Crkvi sve promenjivo i ne podpada pod nepromenjivu kategoriju.

 

Dakle ovo su neka pravila i zakoni u duhu vremena a ne Upodobljavanje coveka Bogu preko tih pravila.

 

Crkva ne stoji iza tih koji Avokadu govore drugacije.

 

Patrijarh je takodje gresan, takav je i sinod i oni ne donose nepromenjiva pravila, kanone.

[Avocado]

Грешиш. Они су каменовани без осуде Синедриона, него од руље су каменовани на лицу места.

 

Jedini izvori koji nam govore o tome kažu da su kamenovani baš na osnovu osude Sinedriona:

- za Jakova - Josif Flavije u Jevrejskim starinama,

- za Stefana - Dela apostolska.

 

Ne znam na osnovu čega tvrdiš da grešim.

 

 

Што се тиче примене два закона ово су историјски факти, нисам ја то измислио.

 

 

Nije sporno i Jevreji tu nisu bili jedini izuzetak kako dalje navodiš. Takođe, kao što rekoh, poznato je pravilo da su za smrtne kazne bili (inače, ne posebno u toj provinciji) nadležni rimski guverneri ali u takvim slučajevima sudovi poraženih nisu uopšte ni sudili za ta dela, već za one druge stvari za koje su im Rimljani ostavili nadležnost. Ne znamo dovoljno o tome kako je funkcionisala podela sudske nadležnosti između Sinedriona i Rimljana, što sam već napisao, a što i ti u daljem tekstu potvrđuješ. Pa ipak, imamo dva konkretna primera gde je Sinedrion direktno izvršio smrtnu kaznu po svojoj presudi - Jakov i Stefan... a nije ostalo zabeleženo da su se Rimljani zbog toga mnogo bunili, te mislim da je ipak izvesniji zaključak da je Sinedrion za povrede verskih zakona mogao da Jeverje kazni smrću i bez Rimljana. Što je i logično, šta bi Rimljane bilo briga što se Jevreji međusobno ubijaju, naročito, ako je to volja njihovih predstavnika? Što bi se uopšte mešali u to?

 

Suđenje i ubistvo Jevreja koji imaju rimsko državljanstvo ili koje štite Rimljani (poput Iroda) bi naravno bilo nedozvoljeno.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Hrostos u svom delu Spasenja, je hteo, da smrcu pobedi smrt i nikakva zemna i drzavotvorna vlast, koju bi mogao da uspostavi, nije pravi cilj i istinsko spasenje.

 

I cezar i rob su robovi smrti a Hristos je dosao podjednako i za cesara i za roba.

 

Ne znam zasto hocete od Hrista mesanje u politiku i preuzimanje zemne vlasti, kad je on ionako "morao" da umre a tako umire i zemna vlast sa svakim vladarom podjednako.

 

Pobeda vaskrsenjem je mozda za vas mala jer ne verujete u nju ali za nas je to kompletno Hriscanstvo i smisao bilo kakvog oblika ljudskog zivota.

 

Gde je Hristos po vama mogao uspostaviti zemaljsko Carstvo? Na nebu ili u jerusalimu? Popovska ne gradi Carstvo vec Nebeska Rec Oceva.

 

Hristos umire, tako bi umrlo i zemaljsko carstvo da ga je Bogocovek uspostavio.

[drvce]

Nista sporno.

Osim sto ste taj pravilan odnos prisvojili, i ne dajte prava drugima na drugaciji put do tog istog eshatona.

To, naprosto, nije tacno:

 

  Религије

Зрнца истине Божије посејана широм васељене...

 

Malo li su zrnca u ova teska vremena?

[RYLAH]

Samo primećujem i to kao odgovor na vaše tvrdnje o nepromenjivosti, da su se pravila koja navodno potiču od Boga tokom istorije menjala.Pod "pravilima koja potiču od Boga" podrazumevam ono što su sami vernici smatrali/smatraju pravilima koja potiču od Boga.

 

Онда имаш два правила, која су универзална, а која сам ти наводио горе, о безграничној љубави према свим људима, и о безграничној љубави према Богу.

 

Све остало схвати као процес постепеног прилагођавања проповедања друштвеним приликама. Јер да је Павле рекао да се сви робови морају ослободити, отписали би га као будалу. Али већ у трећој генерацији хришћана, робови су нашироко били ослобађани. И када се хришћанство коначно и етаблирало, ропство је било и укинуто. Наравно уведен је колонат, који је касније прерастао у феудализам, али се ишло ка већим, а не ка мањим правима, управо под утицајем хришћанства.

 

Још једна ствар која се мора имати у виду у еволуцији права људи у хришћанскм земљама -  пропаст Рима и долазак варвара (Германа, Франака, Лангобарда, Саксонаца, Гота...), који су хришћанство прихватали, али нису могли да своје обичаје и друштвене системе хришћанству прилагоде одмах. И зато си и имао средњи век - док цивилизујеш варваре да прихвате најбоље из Рима + хришћанство. Иначе је то тешко ишло са тим народима, из неког мени непознатог разлога, па си до веома касно у западној Европи имао неке врсте ропства. Наравно, било је и злоупотреба верујућих људи, попут хришћанских ратова, и то је огромна трагедија и мрља на тим институцијама, али су генерално права људи ишла узлазном путањом, онолико колико је дух времена дозвољавао.

 

Дакле, укратко: ако хоћеш Божије непроменљиве законе, имаш оне две заповести у којима је садржана сва философија Хришћанства одвајкада па до данас, које су биле и у Старом Завету, само што су их Јевреји помешали и са љдуским законима, па имаш Декалог. Ако хоћеш друштвени утицај Хришћанства, он је био постепен, али је увек ишао ка већим правима, јер ако би избила револуција, настала би анархија, а на сву срећу Хришћани старих времена нису били бољшевици будале, него мудри људи.

[Рапсоди]

Ваш однос према класицима светске књижевности .

Конкретно /Достојевски /Браћа Карамазови и Шекспир - Хамлет / Творевине дубоко прожете хришћанским вредностима .

Мени лично је незамисливо  да неко ко се декларише као атеиста,  може на прави начин да разуме /осети / ова непролазна, вечна хришћанска дела .

Под условом да сте читали.

 

П.С.Чињеница је да су многи неверујући, читајући дела Достојевског постали верујући.

[dzo ni]

Ваш однос према класицима светске књижевности .

....

Мени лично је незамисливо да неко ко се декларише као атеиста, може на прави начин да разуме /осети / ова непролазна, вечна хришћанска дела .

Под условом да сте читали.

ово је констатација. је л имаш питање?

[Рапсоди]

Ваш однос према класицима светске књижевности . Конкретно /Достојевски /Браћа Карамазови и Шекспир - Хамлет / Творевине дубоко прожете хришћанским вредностима ./ истинита констатација око које нема дилеме/