Верници питају атеисте

[Рапсоди]

Zaista ne razumem. Ako ima 'zrno Hristove neprolaznosti' u klasicima književnosti, ima je i u onima koji ih vole, u šta god verovali i kako god se deklarisali.

Па наравно није спорно .............у шта год веровали и како се год декларисали  и они су творевина Божија.

[Рапсоди]

Pa kako je ne nađe kod naših dragih i vrlih ateista?

 

Нетачна констатација, иди на тему дијалог у стиховној рими /2,3 / последње странице./ ћеш видиш /

 

Најомиљенији форумски лик ми  је Клаудић. Не знам му име , знам да је крштен / да знам име молила бих се за њега /

[cloudking]

Nek nemamo nista do jedno zrno soli, al nek sve bude njime osoljeno. I kad nam sve odnesu vode i vatre, to jedno zrno nek nam bude sve.

Pitam se kako da opstanemo ako nemamo neko zrno, ne znam cega, koje se ni u reci ni u moru, koje se ni u otrovu ni u krvi nece rastvoriti i promeniti, koje ce i u Raju ostati ono sto je bilo u Paklu. I masline i loza i psenica, sve bi nam niklo iz tog zrna da ga imamo . .

Zdravko Sotra likes this

[cloudking]

Нетачна констатација, иди на тему дијалог у стиховној рими /2,3 / последње странице./ ћеш видиш /

Најомиљенији форумски лик ми је Клаудић. Не знам му име , знам да је крштен / да знам име молила бих се за њега /

Sta ti smeta da se molis za cloudking-a?

Mada ja vec rekoh da to ne morate da radite, ja s bogom vec imam vrlo specifican odnos

[Nikola Eskobar]

BOG SE JAVI !  ko je vido vido je

[Рапсоди]

Hamlet je više hrišćansko-neoplatoničarski no istinski hrišćanski.

 

 

 

A možemo se udubiti i u Ep o Gilgamešu bez da verujemo u Ištar.

 

Jednu od emotivnijih studija o Hamletu napisa Grinblat, ateista jevrejskog porekla.

 Е видиш драгаја сестраја, ја када процењујем и размишљам о некоме и нечему,  конкретно овде о Хамлету и целокупном Шекспировом опусу, поред  многобројних критика , односно процена и оцена његових дела, процењивана и оцењивана из различитих перспектива , покушавам из своје властите  / сензибилно осећајне и још једног чула које је више од шестог  / перспективе  да једно такво дело проценим оценим и схватим.

Оно што нађох на нету од Гринблата о Шекспиру / не нађох много, пошаљи линк/ ме одмах одби. Колико сам успела да схватим од оног мало што прочитах  и већ ми се не свиђа то је да Хамлета процењује,  оцењује и посматра из феминистичко Фројдовске перспективе.Али да ипак не бих имала предрасуде боље да коментаришем  више када прочитам целу студију о Хамлету о Гринблата.Уопште о уметничким творевинама не постоје објективни судови / свак види оно што хоће/Па и сама Критика  Хамлета /посебно његове дилеме / од разних критичатра је различито тумачена .Свако своје виђење /код Хамлета/ може приклонити  некој критици, или не . Ја имам своје виђење  само делимично створено од читаних критика. Ја Хамлета доживљавам као дело дубоко прожето хришћанским вредностима/ нисам рекла чисто православним/ и од тога не одступам. Најлакше је позвати се на неку већ речену критику о некој уметничкој творевини / копи, пејст/ Треба рећи нешта своје/   ЖРУ /

 

 

Да направим једну мали дигресију

 

Везана је за један филм , опет по мени дубоко религиозно хришћански филм, без обзира што редитељ није / или јесте/ имао намеру да филм то буде,  али он  он то јесте / виђено мојим очима ./

 

 

Филм / 16 блок од Ричада Донера 2006/

Исте године  приказан  када и Острво 2006 од Павела Лунгина

 

Два потпуно иста филма са истом поруком / чак и истим почетком и разрадом/  на два различита начина

Један тендециозно хришћанско православни /Острво / са јасном поруком /

А други замишљен / или само урађен , а замишљен другачије / као акциони трилер.

 

За већину  је тај филм акциони трилер, за мене никако само са елементима акције и трилера / срж филма носи прелепу хришћанску поруку /

Невероватно колико је добар .

Значи свако види оно што хоће / ја најмање видим акцију и трилер........пажња  ми је сасвим усмерена на гледање филма из друге перспективе

док га највероватније већина види / гледа / и доживљава искључиво као једно комерцејално трилер акционо остварење.

 

 

П.С. Ја једини Божије законе гледам из објективне апсолутне Божије  перспективе / па ако нешто ланем и кажем што одступа, то не радим из противљења,,,,,,,,,,,,,но по слабости, .............незнању........али никако свесном противљењу/

 

 

Ај живела

[Јелена011]

Hahahaha, Rapso, nasla si crkvu u kojoj ces da se molis, nekom ko je doktorirao na Sekspiru ti procas bajke za laku noc. Jaoj ovo je dobaaaar vic

[Рапсоди]

Sta ti smeta da se molis za cloudking-a?

Mada ja vec rekoh da to ne morate da radite, ja s bogom vec imam vrlo specifican odnos

Не смета ми наравно у личној молитви, али не могу да ти палим свеће за здравље  и да наменим за Облачића .

Или да оставим име на проскомидији да се помене или име на акатисту за здравље / како би то изгледало да напишем Клаудић Облачић

 

Оооооооо ....... ми то напредујемо / сваког дана у сваком погледу/ из друге реченице видим да признајеш Божије постојање / само имаш специфичан однос/ 

[Рапсоди]

Hahahaha, Rapso, nasla si crkvu u kojoj ces da se molis, nekom ko je doktorirao na Sekspiru ti procas bajke za laku noc. Jaoj ovo je dobaaaar vic

Имаш бољи виц.

 

Мени ништа не значи и не палим се на тренутни мајнстрим / опуса о Шекспиру / па све да има и 100 доктората.

Пошаљи линк да прочитам студију / па да без трунке предрасуда могу нешто рећи/

Али сумњам, да неко ко је неверујући/атеиста/ може суштински / есенцијално / сконтати Шекспира.

Најбољу  беседу  о Шекспиру изрече Свети Николај.

Искрено читала сам разне студије о Шекспиру / посебно о Хамлету/ и у свакој ми нешто недостаје .......нешто како да кажем / једна ...можда и више коцкица мозаика/ Из разник перспектива је тумачен / сециран, анализиран/ .

О Шекспиру тек треба да се каже и напише суштина /посебно о Хамлету/ ...........ја верујем и чекам да ће коначно неко написати један потпун

ЕСЕЈ  о Хамлету, и верујем да то може да уради на прави и потпун начин само дубоко верујући човек. 

У исчекивању есеја о Хамлету ......верујем само својим емоцијама који не могу преточити /још увек/ на прави и потпун начин 

 

ЧОВЕК СА "МУЗИКОМ У СЕБИ" / о Шекспиру Свети Николај Велимировић/

 

Шекспир је био човек са "музиком у себи". У словенском свету нема ниједног човека са "музиком у себи". У англо-америчком свету постоје таква два - други је био Емерсон. Велики Словени су били обузети болним утиском о људској патњи у овом свету у толикој мери да су сви они посветили свој таленат решавању "социјалног проблема" "људске среће". Они су сви проповедници и реформатори: Хус, Мицкјевич, Гогољ, Толстој, Достојевски, Соловјев, српска епска поезија, Горки, па чак и Сјенкјевич, који је то на један уметнички начин више него други. "Једна несавршеност показује ми другу, тако да ме терају да искрено презирем самога себе"! То може бити најбоља илустрација негативне стране словенских генија. Сви они су сломљена срца, скршена огледала; свет се не може сасвим јасно огледати у тим огледалима. Њихова писана дела су више вапај и молитва за правду, милосрће, братство, људско саосећање и кротост. Сви они су веровали да људска срећа лежи иза првог брда које дели нашу генерацију од будућности. "Желание блага всему живушему!" узвикнуо је Толстој, тј. "желети срећу свим живим бићима". То је била suprema lех (врховни закон) његове етике и религије.

Шекспир је био смион до дрскости. То је оно што му Толстој није никада могао опростити. Шекспир није проповедао и вапио, већ расветљавао: чак ни најбоље и најимпресивније странице Библије нису оне које директно проповедају, већ оне које илуструју. Ово је Давид, а оно је Савле - бирај! Ово је Антонио, оно је Шајлок - бирај! Толстој је иза себе оставио секту, као и сви учитељи који проповедају директно и свесно, ангажовано. Шекспир није иза себе оставио секту, већ Човечанство.

Нема књиге (чак ни у Толстоја), сем Библије, у којој је контраст између добра и зла тако пластично приказан као што је у Шекспира. Он је најздравији гениј у историји, најздравији и са највећом унутрашњом хармонијом. Он гледа на живот као на драму, Сви елементи који постоје у свету у неком историјском тренутку (као на пример, у време Перикла, или Цезара, или Хенрија VIII) потребни су као компоненте светске драме у таквом тренутку. Све, свака мисао, реч или осећање важни су само ако су уткани у ту велику драму, у акцију, патњу, заплет. Зло мора бити кажњено, и Шекспир заиста немилосрдно кажњава зло бичем судбине или сопственом иронијом - али зло је ипак неизбежна компонента у драми људског живота на земљи. Зашто? Шекспир не даје oдговор; Библија даје. Наш грех је био почетак наше овоземаљске трагедије, а патња је њена последица. Симболично, када су Адам и Ева напустили Рај, Змија је испузала испред њих. Змија - нешто што пуже - постала је њихов вођа у свет. Да ли је то истина? У саму чињеницу можемо и посумњати, али не и у симбол. Шекспир вам неће дати директан одговор. Он ће вам само показати неухватљиве призоре овог живота и мозаички карактер глумаца на позорници света. Он ништа не проповеда, он само слика, али својим снажним сликањем он веома потврђује Библију у свему што је највеће, најплеменитије, најузвишеније и што највише у њој надахњује. Он је био и још увек јесте друга Библија за своју нацију и све своје обожаваоце. Откако је Библија донесена у Велику Британију није било сличног свељудског документа који се читао на овом острву као што је Шекспир.

Шекспир је панантропос - на руском: Всечеловек - и то епски. Достојевског бисмо можда могли назвати лирским панантропом. То је разлог зашто ове две велике расе, Англо-Саксони и Словени, толико тајно гравитирају својим душама једни према другима, упркос свим могућим привременим разилажењима у политици. Њихов идеал је исти - свељудски. Само је изражавање њиховог идеала различито.

У прослави тристагодишњице Великог Песника Велике Британије, словенски свет ће још једном осетити најдубљу захвалност и бескрајно дивљење према Шекспиру, епском панантропу, у чијем чаробном језику Словени налазе најјаснији израз и сoпствене душе, да, своје панхуманистичке душе, за коју ни једно Божије створење на земљи није одвећ мало да би требало бити одбачено, а никаква људска слава толико велика да би се поредила са славом Божијом.

[Volim_Sina_Bozjeg]

П.С. Ја једини Божије законе гледам из објективне апсолутне Божије  перспективе /

m 2. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Rece Matija beckovic, pre neki dan procitah.

 

Mozda ima drugaciji Srba ali mi smo Srbi koji pevaju o srpskim stradanjima.  

 

Hocu reci, da svako ima svoje oko a Bog nije linearan, ne postoji gledanje na Boga i percipiranje, odnosno odnos coveka prema Bogu u brojkama izražen kao jedan.

 

Bog se odlično snalazi sa svakim pojedinačnim pogledom na Njega sa tim da je jedini On taj koji gleda na čoveka uvek isto uvek jednako a izraženo u brojkama to bude Jedan.

 

Ako rapsodi vidi u hamletu ono sto možda hamlet ni ne priča, ako seciramo delove i analiziramo isključivo hamletovu svesnu poruku, to ne mora da znači, da hamlet podsvesno ne čini tu univerzalnu Hrišćansku nepromenjenu dobrotu naprimer, koja je postavljena i stvorena u svet od samoga Boga.

 

Postoje ljudi koji eksplicitno ne čine ništa u Hristovo ime ali čine neverovatna Hrišćanska dela, skoro pa kao da su svetitelji i kad koristimo analize njihove ličnosti i to što su hteli svesno da poruče, imamo problem to svrstati u Hrišćansko delo iako ono to vaistinu jeste.

 

Ja razumem rapsodijin pogled na svet, neki to prepoznaju i kao ono, kad covek u svemu vidi dobrotu naprime,r iako ponašanje tog lika nije eksplicitno imalo za cilj biti dobar čovek koji čini dobra dela.

 

Drugo, Hrišćanske univerzalne poruke nisu samo dobra dela, tu su razni oblici pokajanja, stojičkog trpljenja nepravde,borba za istinu ( ta istina ne mora biti naglašeno Hrišćanska istina ali imajmo na umu da je Hristos vaistinu Istina i to dovodi te ljude do samog trona Boga Živoga, do samog Hristovog naručja, jer Hristos zaista ne grli one koji samo mantiju imaju i nas koji mantiju ljube, jer Hristos za sebe ne reče da je mantija no Istina)

 

I tako iz jednog širokog shvatanja, gde pravoslavlje govori kako se i protivnici pravoslavlja spašavaju i bude im dovoljno jedno jedino delo, jedno jedino zrno ako je iskreno učinjeno i čini se (istinoljublje) čovek onda može na konačnom sudu da očekuje Hristove reči koje govore: Ovaj nevernik je bio prvi i ispred svih u mom naručju Istinoljublja iako nije verovao u mene ali je pokazao sinovljevu ljubav i bio iznad svih vas koji ste govorili Gospode, Gospode, te mu ja neveru opraštam a zbog vrline ga uvodim u Carstvo Božje kao jednog od vas.

[cloudking]

Не смета ми наравно у личној молитви, али не могу да ти палим свеће за здравље  и да наменим за Облачића .

Или да оставим име на проскомидији да се помене или име на акатисту за здравље / како би то изгледало да напишем Клаудић Облачић

 

Da? Sta fali?

 

Оооооооо ....... ми то напредујемо / сваког дана у сваком погледу/ из друге реченице видим да признајеш Божије постојање / само имаш специфичан однос/ 

 

Ne napredujemo, sve je isto kao sto je bilo. Moj i boziji odnos je nepromenljiv, ja ne verujem u njega on ne veruje  u mene i  svi srecni!

[Рапсоди]

Мишљења сам /није изворно моје,али га суштински осећам/ да  ако не прихватиш став да се хришћанство одвија на релацији између две стране крста то јест покајаног и непокајаног разбојника онда си у стварном проблему схватања сржи хришћанства. / Павле Евдокимов/ парафраза

 

 

На нама је само да одаберемо страну / покајани или непокајани разбојник / а да смо разбојници стоји.........па колико се то год некима не свиђало.

 

Или што би рекао Шекспир / на мало другачији начин /

 

Ja sam prilično sam pošten; pa ipak bih sebe mogao optužiti za takve stvari da bi bolje bilo da me mati nikada nije rodila. Ja sam vrlo ohol, osvetoljubiv, slavoljubiv, sa više grehova što čekaju na moj mig no što imam misli da ih njima odenem, ili mašte da im dam oblik, ili vremena da ih izvedem. /Iz Hamleta

[cloudking]

Мени ништа не значи и не палим се на тренутни мајнстрим / опуса о Шекспиру / па све да има и 100 доктората. Пошаљи линк да прочитам студију / па да без трунке предрасуда могу нешто рећи/ Али сумњам, да неко ко је неверујући/атеиста/ може суштински / есенцијално / сконтати Шекспира. Најбољу  беседу  о Шекспиру изрече Свети Николај. Искрено читала сам разне студије о Шекспиру / посебно о Хамлету/ и у свакој ми нешто недостаје .......нешто како да кажем / једна ...можда и више коцкица мозаика/ Из разник перспектива је тумачен / сециран, анализиран/ . О Шекспиру тек треба да се каже и напише суштина /посебно о Хамлету/ ...........ја верујем и чекам да ће коначно неко написати један потпун ЕСЕЈ  о Хамлету, и верујем да то може да уради на прави и потпун начин само дубоко верујући човек.  У исчекивању есеја о Хамлету ......верујем само својим емоцијама који не могу преточити /још увек/ на прави и потпун начин 

 

Naprotiv, vernik ce najpogresnije da razume Hamleta iz razloga sto ima predefinisane tvrdnje koje ocekuje u takvom delu a koje su tesno vezane za hriscansko misljenje. Citajuci ce pokusavati na silu da umetne ta znacenja i truditi se da opravda svoje pocetno misljenje o Hamletu kao stivu koje ima snazne religijske konotacije, da ce propustiti sve ono drugo lepo sto mozes da otkrijes u literarnim radovima samo i iskljucivo ako im pristupis otvorenog uma i nesputanog duha... tako da sorry, Rapsi, vise srece u sledecem kolu

[cloudking]

Drugo, Hrišćanske univerzalne poruke nisu samo dobra dela, tu su razni oblici pokajanja, stojičkog trpljenja nepravde,borba za istinu

 

Sve to imas  i van hriscanstva... i to cesto upecatljivije i intenzivnije nego u samom hriscanstvu. Pre svega zbog toga sto hriscani to ne rade zato sto tako osecaju nego zato sto znaju da tako mora ako zele nagradu na kraju...