У манастиру Пиносава сахрањени скелетни остаци из 11. века

[Danijela]

Још 1983, археолози открили средњовековну некрополу са десет целих и шест девастираних скелета

После 35 година из музеја у Смедеревској Паланци остаци су похрањени у дворишту манастира (Фо­то Би­ља­на Жив­ко­вић)

Смедеревска Паланка – Када је још почетком осамдесетих година прошлог века заорао своју њиву на потезу Читлук у селу Кусадак код Смедеревске Паланке, Радмило Јаковљевић нашао се у чуду. Овај мештанинн је у својој ораници открио људске скелете. Одмах је пријавио надлежнима, а археолози су након ископавања, у јуну 1983, установили да се баш на том месту налази средњовековна некропола. Откривено је десет целих и шест девастираних скелета. Од очуваних, утврђено је да су четири дечја, три мушка, два женска скелета, док је један неутврђеног пола.

– Ископавања су вршена под руководством археолога Ратка Катунара, док је антрополошку обраду скелета извршила Славица Крунић. На основу њихових положаја и гробних прилога извршено је датовање и културна припадност. Закључено је да су у питању припадници хришћанске вере и да хронолошки припадају периоду од 11. до 13. века. Многи налази из околине указују на постојање средњовековног насеља на тој територији у којем је био српски живаљ – наводи се у извештају са терена Археолошког одељења Народног музеја у Смедеревској Паланци.

Како није било могуће вратити их у њиву која се обрађује, скелетни остаци завршили су у археолошком депоу паланачког музеја. И тамо су остали пуних 35 година. Тек ове године одлучено је да се посмртни остаци напокон врате у земљу.

– Будући да етички кодекс за музеје не наводи јасне процедуре о употреби и излагању људских остатака, осим да се поштује мишљење заједнице којој припадају, до данас је то питање остало отворено. Наш музеј је у више наврата добијао недвосмислене ставове публике по овом и сличним питањима, што нас је, између осталог, и навело на овакав корак. У исто време, како су извршене све антрополошке и друге анализе костију, сматрали смо да су се исцрпела сва сведочанствена својства „материјала”, те да посмртни остаци надаље треба да буду чувани у земљи, а не у музеју – каже за „Политику” Стеван Мартиновић, директор Народног музеја Смедеревска Паланка.

Тако је и учињено. Скелетни остаци са средњовековне некрополе Читлук у Кусатку похрањени су 9. марта у дворишту манастира Пиносава у истом селу, према договору са игуманом Петром Драгојловићем. Али, овом чину претходила је процедура. Музеј је најпре морао да прибави дозволе надлежног Завода за заштиту споменика културе у Смедереву, као и благослов епископа шумадијског. И успели су у томе.

– Завод је наложио да гробно место буде јужно од саме цркве. На том омањем платоу не постоји ниједно видно гробно место, тако да је укоп дистанциран од постојеће некрополе, која се налази источно од олтарске апсиде. У складу са црквеном традицијом, скелетни остаци су потапани у бело вино, пре полагања у сандук. Потом је очитано опело по православним правилима, након чега је сандук положен у раку. Постављен је крст, а у наредном периоду биће формирана надгробна плоча са свим неопходним подацима, наводи се у извештају паланачких археолога.

Секундарно похрањивање скелетних остатака са археолошких ископавања није честа пракса у Србији. Археолошко одељење Народног музеја у Смедеревској Паланци практично се нашло у некој врсти пионирског подухвата, при чему су испоштована сва етичка, морална и црквена правила.

Средњовековна некропола код Кусатка откривена је у првој половини осамдесетих година прошлог века на брежуљку, који је удаљен око три километра од тог села, са леве стране старог пута Кусадак – Глибовац – Смедеревска Паланка, изнад извора Читлук.

http://www.politika.rs/scc/clanak/400030/U-manastiru-Pinosava-sahranjeni-skeletni-ostaci-iz-11-veka