Видне (физичке) појаве демонске природе

[Manolis]

Нећу да гледам ове филмове, шта треба да их после сањам? и овако једва да заспим од лумперајке.

[antics]

Када би постојали такви духови у које би ти, Protagoras, веровао, они ваљда не би били тако приземна бића, да реагују на звучнике? Па није дух (онај холивудски тип) лептир купусар...

[Manolis]

Лептир купусар хаха

[Давор73]

Само да није лептирица...

gringrin gringrin gringrin

[Милан Меденица :)]

На то сам одмах и ја помислио али био сам горе преко дана, нема ништа специјално, a по мраку не бих се баш усудио да одем горе.

пацови/мишеви би све то објаснили, од падања и обарања па до ходања

[Милан Меденица :)]

Kad bih imao kuću u kojoj stvarno postoje duhovi (i kad bih verovao da postoje), čačkao bih ih tako da vidim kako će da reaguju. Jedna od ideja na repertoaru bi bila da odvrnem zvučnike do daske, odem na youtube i pustim im bogonadahnutog o. Joila, da ga slušaju dok se tako nematerijalni ne raspadnu u nebiće.

0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

ал било би прејако да сретнеш једног и да му кажеш - ја у тебе не верујем - сигурно би покушао да те убеди другачије greengrin greengrin greengrin greengrin

[Manolis]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1347563149' post='709208]

пацови/мишеви би све то објаснили, од падања и обарања па до ходања

Да је миш чуо би се све време како шушка а преко ноћи би цијукао. 0409_feel

[Милан Меденица :)]

Да је миш чуо би се све време како шушка а преко ноћи би цијукао. 0409_feel

ма јок, само кад изађе да се прошета, а не мора да цијуче

поготово не цијуче ако је цовпа.

[Јаков.]

Sa Lepavinskog sajta...

"

“Prosle godine (1996., nap. prir.) u cetvrtom mesecu muz, kcer i ja smo posetili manastir Lepavinu, za koji smo saznali preko muzevljeve rodjakinje koja zivi u Zagrebu. Pomoc mi je bila veoma potrebna zbog dogadjaja koji se dogodio u nasoj familiji. Naime, muzevljeva majka je izvrsila samoubistvo vesanjem, a nedugo potom pocele su se dogadjati cudne, okultne pojave, koje nisam mogla sama objasniti. Po kuci su se pocele dogadjati cudne stvari, npr. balkonska ograda bi lupala, kapija takodje (najvise po noci); ponekad bi se culo kao da u kuci neko hoda, osecao se cudan miris, culo se jecanje… Jednom je nakon “teske” noci pregorela sijalica; promenili smo nekoliko novih, ali do popodne ni jedna nije htela goreti. »ulo se pucketanje u elektricnim aparatima, posebno u termoakumulacionoj peci, vidjala se cudna svetlost i sene koje se micu po zidovima.

U takvim nocima moja kcer R. je jecala, stenjala i skripala zubima. Bilo je to jezivo za slusanje. Ja nikako nisam mogla spavati. Ponekad bih osecala kao da u mene nesto ulazi, najvise kroz noge. Moja kcer se trzala u snu, kao da nekog tera od sebe.

Trazila sam pomoc od svestenika u svom mestu, ali sam dobila samo polovicnu pomoc i objasnjenje. Inace, ja sam rimokatolkinja, a muz je pravoslavne veroispovesti, kao i cela njegova familija. Po svestenikovom savetu, dete smo vodili lekaru da je pregleda, medjutim on je rekao da je sve u redu. Pokusali smo sa sirupom za duboko spavanje, ali je i to bilo bezuspesno. Svestenik je mislio da je dete takvo zbog soka od nedavnih dogadjaja u familiji.

No, postajalo je sve gore. Ja sam bila vrlo prestrasena i iscrpljena. Sve sam to zapravo sama prozivljavala, jer je u to vreme muz bio poslovno odsutan od kuce. Moja kcer, koja je tada imala tri i po godine, pocela je govoriti cudne stvari: da mora ici cuvati babu, da je baba u mraku i da se boji, da ja lazem kad kazem da je baba na nebu, da je ovo babina kuca, da joj kupim belu haljinicu…

Stalno je crtala krstove po kuci, na njenim radovima u vrticu uvek su bili prisutni krstovi. Videla je zmije po kuci. Sto se vise blizio kraj januara, to je bivalo sve gore. Najgore je bilo u ponedeljak, 29. januara 1996. godine. To se vreme poklapalo sa godisnjicom svekrvine smrti, pa mi je nesto bilo veoma cudno. Celu noc nisam mogla zaspati, da li zbog instinkta ili neceg drugog - Bog zna! Toga jutra se moja kcer probudila oko pola sest ujutru i odmah je kazala da se u krevetu nalaze zmije, te ih je pocela hvatati i stavljati u maramicu. Onda je razrogacila oci i jako zinula. Ja sam se prepala pa sam uzela dete, istrcala iz kuce i otisla kod komsinice, koju sam probudila. To jutro mi se dete u dva-tri navrata davilo.

Od komsinice sam instinktivno zatrazila krst i stavila ga kceri na vrat i glavu. Ona je grcala, bacala penu, povracala, pocrvenela u licu, suznih i crvenih ociju, do daha nikako nije mogla doci. Ja sam u strahu vapila: “Gospe moja, ne daj da mi je uzmu!” Ta borba je trajala pola sata, pa i vise. Negde oko sest casova i dvadeset minuta kcer mi je ponovo dosla k sebi. Sledeceg dana, odnosno noci, nisam spavala. Otisla sam iz nase kuce k svojima i zamolila nevestu da bude sa mnom. Svojoj kceri nisam dala da spava. Vi biste mogli reci da je dete bilo u transu od nespavanja, ali ja znam sta se dogadjalo. Opet sve ispocetka, i tako - celu noc. Molile smo se i drzale krst u ruci.

Posle nekoliko molitava u nasoj mesnoj crkvi, stanje je ostalo isto, samo malo blaze. Odlucila sam da se poverim suprugovoj rodjakinji s kojom sam u kontaktu od pocetka naseg braka. Tako sam saznala za manastir Lepavinu i o. Gavrila. U manastiru nam je o. Gavrilo procitao molitvu pred cudotvornom ikonom Majke Bozje Lepavinske, posvetio stvari i odecu koju smo doneli, dao nam osvecenu vodu sa manastirskog izvora i uputio nas kako da je upotrebljavamo, zajedno sa tamjanom.

Pred ikonom, dok se o. Gavrilo molio za nas, ja sam videla nesto kao beli venac (kao kod pusaca krug od dima) kako odlazi od moje kceri. Posle mesec ili dva ona je sasvim prestala da u snu jeci i stenje, da nemirno spava i skripi zubima. Evo, nakon godinu dana mozda sam je cula da dva ili tri puta skripi zubima, i to kada se bila prehladila pa su joj se zatvorili disni putevi. Svi problemi su nestali, Bogu hvala, i sada zivimo normalnim zivotom”."

[Јаков.]

Jeste možda frka, ali nije ništa neobično. Nisam siguran ma šta god pisali pravoslavni teolozi i oci da se radi o demonima u slučaju javljanja mrtvih. Pogotovo neposredno nakon upokojenja.

Uglavnom dosta mojih prijatelja, rodbine i poznanika je viđalo mrtve a viđao sam i ja. Ništa strašno ali prilično neobično jer nije nešto što se dešava svaki dan.

Poslednje iskustvo što sam imao vezano je za jendnu pokojnu komšinicu. Znao sam je samo na dobar dan - doviđenja. Bakica jedna.

Prilazio sam zgradi i video bakicu kako izlazi iz iste. Sreo sam je i uobičajeno dobar dan-dobar dan. Kad sam prišao ulazu video sam čitulju sa bakinim imenom. Nisam bio tu, pa nisam ni znao da je umrla. Osetio sam snažan miris tamjana kada sam video čitulju. Prekrstio se, izgovorio molitvu i okrenuo se da vidim da li mogu opet da vidim baku, ali nje nije bilo. Super je bio osećaj, i nije bilo nikakvog straha, već je ono u fazonu "vidi ti bake".

Mislim nema razloga da se plašimo mrtvih. Kao dete sam prolazio često pored groblja i bila mi je frka ali više zbog dečije mašte i budalastih ljudi koji su plašili u fazonu skrivene kamere, ljude. Nekom je to zabava, šta li. Shvatiš da treba da budeš oprezan zbog živih, a ne zbog mrtvih.

Zvuci koje Manolis čuje mogu biti stvarno bilo šta. U principu ako je nekad kuća osveštavana, ne vidim razloga da se to opet radi. Nije ta molitva sa nekim rokom trajanja pa sada da je istekao taj rok. Ali pitaj popa lokalnog, znaće bolje. Ono što bih ja uradio svakako jeste da postavim 3-4 mišolovke na gornji sprat i da se pomoliš za duše svih koji su živeli tu, malo prođeš sa kandilom po hiši, neki akatistčić pročitaš i spavaj mirno.

[Дијана.]

Jeste možda frka, ali nije ništa neobično. Nisam siguran ma šta god pisali pravoslavni teolozi i oci da se radi o demonima u slučaju javljanja mrtvih. Pogotovo neposredno nakon upokojenja.

Uglavnom dosta mojih prijatelja, rodbine i poznanika je viđalo mrtve a viđao sam i ja. Ništa strašno ali prilično neobično jer nije nešto što se dešava svaki dan.

 

A kad neizmjerno voliš nekog, i želiš da ga vidiš...

[Дијана.]

:4869: Niko osim mene i Vlade nije dozivio ovakav fenomen? Nemoguce, opet utopljena tema...

[Лидија Миленковић]

 Niko osim mene i Vlade nije dozivio ovakav fenomen? Nemoguce, opet utopljena tema...

 

Ја сам пар пута имала неке луцидне снове, и није ми било свеједно, али искуство као што је ваше, заиста нисам имала.

[@RADA]

Nama se ponekad dešavalo da čujemo nešto neobično sa tavana....onda smo otkrili da je baka išla nešto da uzme, videla moju šetalicu sa kojom sam učila da hodam...gledala je i ostavila "na točkićima" i od tad se dešavalo kad zaduva vetar da šetalica krene s kraja na kraj tavana

 

Kad sam imala 3 godine moj deda je umro.Stalno sam sedela na otvorenom prozoru u bakinoj kući i gledala na ulicu. Sa 4 ili 5 godina sam mojima govorila da ga vidim ...da mi je pucao list lipe...da mi priča...da mi je dao jabuku....baka se molila u sobi....dotrcala sam do nje da joj pokažem jabuku koju sam dobila od dede...bila je u šoku...jabuku danima držala na ormaru ubeđena da ja kao dete čiste duše zaista mogu videti dedu.....i jednog dan na autobuskoj stanici dok sam čekala bus sa bakom , imala sam 8 godina ,opet sam ga videla i povikala bako bako eno ga deda u onom autobusu....i odjednom mi baka zviz šamarčinu

Kući sam saznala od tetke da deda ima rođenog brata, mnogo mnogo sličnog mlađeg od njega 10 godina...bili su posvađani...nisam znala ni da postoji....dedin brat i njegova žena nisu imali dece...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Podnebesne sile postoje a recept je da ih ne osluškuješ niti da ulaziš u bilo kakav odnos sa njima (isterivanje). Kuća se osvešta, molitva,liturgija i post daje snagu da ustrajemo u Hristu gde On sam vodi računa o tome kako nam pomaže da prebrodimo i takva iskušenja. Dakle podnebesne sile postoje ali si ti mnogo jači od njih i ne  plaši se no zahvaljuj Gospodu kako to on jednostavno uredjuje da čovek može bez straha živeti i sa takvim iskušenjem. (nimalo bezazleno iskušenje)