ON JE LANSIRAO RAKETE NA F-117A Intervju: Senad Muminović, potpukovnik u penziji

[Милан Ракић]

Još jedan član borbene posluge, koji se posle pukovnika Slaviše Golubovića i potpukovnika u penziji Borisa Stoimenova našao ničim izazvan u polemici oko knjige „Pad noćnog sokola“, је i potpukovnik u penziji Senad Muminović. Оn је na nekoliko portala bio otvoreno prozvan od strane svog nekadašnjeg kolege potpukovnika Đorđa Aničića.  Medijska prašina se digla posle nastupa Đorđa Aničića na jednoj televiziji kada je rekao da Senad Muminović nema pojma o sastavu borbene posluge. Muminović je bezuspešno pokušavao da se obrati svom ratnom drugu preko portala, pa je odlučio da progovori za Vojnopolitičku osmatračnicu i time stavi tačku na svaku polemiku oko knjige i njegove uloge u borbenoj posluzi prilikom obaranja taktičkog bomabrdera F 117A.

 

Gospodine Muminoviću, Vaš ratni drug Vas je u kratkom vremenskom periodu čak dva puta spomenuo u negativnom kontekstu, pre svega da Vi kao oficir za vođenje rakete niste poznavali sastav borbene posluge. Otkuda odjedom takav animozitet prema vama?

Istina! Gospodin Aničić je u veoma kratkom vremenskom periodu u dva navrata spomenuo moje ime u negativnom kontekstu iznoseći tvrdnje da ne poznajem sastav borbene posluge na komandnom mestu diviziona i da iznosim nebuloze u izjavi datoj u knjizi “Pad noćnog sokola“, autora pukovnika Slaviše Golubovića. Istine radi nisam iznenađen, naprotiv to se moglo i očekivati. Bilo bi naivno verovati da moja malenkost može biti pošteđena, posebno uzimajući u obzir činjenicu da je u dosadašnjim javnim
istupanjima gospodin Aničić veoma subjektivno, veliki broj svojih ratnih drugova prikazivao u negativnom kontekstu. Animozitet prema meni, sagledavam u širem kontekstu, koji se ogleda i u animozitetu prema jednom delu članova borbene posluge 3. raketnog diviziona koja je 27. marta 1999. godine srušila ponos američkog ratnog vazduhoplovstva, F-117A (nevidljivi). Suština animoziteta po mom dubokom mišljenju, prema meni lično, kao i većem delu borbene posluge, verovatno leži u dubokom nezadovoljstvu i osporavanju od strane gospodina Aničića naših autentičnih sećanja, viđenja, mišljena i stavova o načinu obaranja aviona, iznetih u knjizi „Pad noćnog sokola. Naša opisana sećanja nisu u saglasnosti sa njegovim viđenjem sopstvene uloge, mesta i značaja u tom događaju. Verovatno smo izneverili njegova očekivanja, da mislimo tuđom glavom i događaj sagledavamo tuđim očima.

Foto: Medija centar Odbrana

Stiče se utisak iz tog prozivanja da vam se zamera da niste očitali sve podatke za gađanje i da je to bio neki dogovor?

I to posmatram i analiziram u širem kontekstu. Suštinski, mislim da su meta – zaključci iz analize načina obaranja aviona izneseni u autorskom delu pukovnika Golubovića „Pad noćnog sokola“. Oni su na osnovu autentičnih iskaza neposrednih učesnika, KRAJNJE OBJEKTIVNO I PROFESIONALNO PRIKAZALI STVARNA ZBIVANJA. Tvrdnja da nisam očitao sve podatke za gađanje je samo usputna prilika i beznačajan argument da se “navodnim greškama drugih, prenaglasi i istakne sopstvena samoreklamerska uloga u događaju. U TV emisiji moj ratni drug iznosi sledeće, citiram: „Zamislite čoveka koji je u mojoj borbenoj posluzi, koji kaže sad, da bi opravdao zašto on nije izvestio o nekim
parametrima cilja, a bio je dužan da izvesti kao oficir vođenja, on nije izvestio. On sad kaže u svojoj izjavi, kao mi smo se ranije dogovorili o metodama. S kim si se ti to dogovorio? Sa mnom se nisi dogovorio! A i kako možeš da se dogovoriš kad ja komandujem…….?“ Činjenicu da nisu očitani svi početni podaci, zapravo ja iznosim i prezentujem u knjizi “Pad noćnog sokola“. Da je postojala namera da se opravdavam (na šta mi niko nije ni prigovorio), mogao sam to elegantno da izostavim u svojoj izjavi. Tu činjenicu sam namerno potencirao u želji da objektivno i realno prikažem svoj rad tokom traženja, otkrivanja i gađanja, kao i postupke drugih članova borbene
posluge u ključnim momentima obaranja aviona. Tvrdnja da se nisam dogovarao sa gospodinom Aničićem je apsolutno tačna iz prostog razloga što sam se dogovarao sa komandantom diviziona rukovaocem gađanja, koji je menjao odsutnog Aničića. Prenebregavajući naknadnu zamerku mog ratnog druga, nesporna je činjenica da mi (Dani kao rukovalac i ja kao oficir za vođenje raketa) svojim „dogovorom“, zajedno, timski sa celokupnom borbenom poslugom,eto skratismo vreme zračenja na anteni i sa „nepotpunim“ početnim podacima poentirasmo – oborismo F-117A.

Možete li da nam opšite kako je izgledala ta noć kad je oboren F -117A iz vašeg ugla. Malo ljudi zna da ste Vi bili taj koji je pritisnuo dugme za lansiranje raketa?

Druga borbena posluga, u čijem sastavu sam bio oficir za vođenje raketa, dužnost na komandnom mestu je preuzela u 18 časova 27. marta. Zbog neispravnosti na osmatračkom radaru komandant Zoltan šalje svog pomoćnika rukovaoca gađanja majora Borisa Stimenova da sa vodnikom Ljubenkovićem otkloni neispravnost. Uspešno podešavaju prijemnik do trenutka prevođenja diviziona u pripravnost broj 1. Nakon kontrole funkcionisanja izveštavam komandanta o spremnosti za borbeni rad. On na svom radarskom pokazivaču prati situaciju u vazdušnom prostoru. Sa svog mesta ne vidim radarsku sliku na njegovom pokazivaču, a veoma me interesuje. Boris na mestu pomoćnika rukovaoca gađanja prima telefonski poziv i u razgovoru sa nekim odgovara „vidimo ih“. U nekom trenutku u kabinu UNK ulazi potpukovnik Aničić, koji treba da zameni komandant – rukovaoca gađanja Danija, ali DO ZAMENE NE DOLAZI. U daljem toku, na osnovu ponašanja Danija i Aničića, osećam da se situacija u vazdušnom prostoru usložnjava, što se ubrzo potvrđuje. Dani ubrzo komanduje traženje cilja, navodeći daljinu i azimut na koji me navodi komandir baterije potporučnik Darko Nikolić. Tražim ustaljenim postupkom. Prva dva pokušaja traženja i otkrivanja, bila su nešto duža. Nakon drugog pokušaja potpukovnik Aničić je protivno komandi komandanta zahtevao isključivanje visokog napona. Komandir baterije, za trenutak u nedoumici, ali zbog postupka nenadležnog starešine, ne postupa po tom zahtevu. Povišenim tonom Aničić ponovo zahteva skidanje visokog napona i prekid traženja cilja, što je i urađeno. U trećem pokušaju, zbog velike uglovne brzine cilja, traženje, otkrivanje i navođenje opet traje duže od 10 sekundi. Komandant, rukovalac gađanja Dani Zoltan komanduje „prati cilj“. Sledi ponovni zahtev potpukovnika Aničića za isključenje visokog napona i prekid borbenog rada. Komandant Dani Zoltan energično naredjuje Aničiću da se ne meša u komandovanje borbenom poslugom i naredjuje nastavak rada. Odmah nakon toga cilj je zahvaćen na praćenje.

Važnu ulogu u tom trenutku odigrao je zastavnik Dragan Matić koji rečima „imam ga imam ga, daj mi ga ,daj…“ prelazi na ručno praćenje po svojoj ravni, nakon čega je praćenje uspostavio i operator po drugoj ravni vodnik I klase Dejan Tiosavljević. Započinje stabilno praćenje cilja.

Komandant komanduje „LANSIRAJ“. Lansiram serijom dve rakete koje poleću uz gromoglasnu buku. Prva je zahvaćena, nakon čega je nastavila vođeni let u pravcu cilja. Sa zaprepašćenjem oučavam odsustvo zahvata druge rakete, o čemu takođe izveštavam komandanta. Pažljivo posmatram ekrane pokazivača, pratim let prve rakete i njen dolazak u rejon cilja. Uočavam eksploziju o čemu odmah izveštavam komandanta rečima „PRVA EKSPLOZIJA, CILJ UNIŠTEN“. Nastaje najpre muk, a potom euforija.

Foto: Slaviša Golubović

Ko je te sudbonosne noći bio rukovalac gađanja u vašoj smeni. Gde je po Vama nastao spor koji evo traje i danas, 18 godina kasnije?

Za mene dilema ne postoji! Jedini rukovalac gađanja, koji je nadležan za izvršno komandovao borbenom poslugom u toku obaranja F-117A, bio je komandant diviziona, tada potpukovnik Dani Zoltan. Pojedinci iz naših redova, nesposobni da neopterećeno ponesu teret velikog uspeha, nezadovoljni zbog sopstvenih neostvarenih ambicija i ogorčeni načinom vrednovanja zasluga članova borbene posluge od strane pretpostavljenih komandi, svojim oprečnim stavovima o načinu obaranja, sastavu borbene posluge i ulozi pojedinaca, istupanjem u javnosti doveli su mnoge u zabludu. Naročito poslednjim istupanjima na stranicama tabloida, jednom jedinstvenom i veličanstvenom vojničkom uspehu, nastoje da daju sasvim drugačiju konotaciju. Po mom mišljenju izvor svih kasnijih sporenja i nesporazuma datira od momenta kada komandant diviziona iz praktičnih razloga donosi i realizuje odluku da formira novo radno mesto, neposredno u svojoj blizini na ulazu u kabinu UNK. Određuje iskusne starešine za to radno mesto, dodeljujući im realizaciju zadataka u duhu njegove zamisli i ranijih naređenja za vreme dok je neposredno zauzet izvršnim komandovanjem borbenom poslugom u traženju, otkrivanju, zahvatu, i praćenju i uništenju cilja u vazdušnom prostoru. Da ironija bude veća, nesmotreno starešinu na novom radnom mestu prećutno nazivamo pomoćnik rukovaoca gađanja (PRG), a on u stvari nema nikakve ingerencije u borbenim radnjama posluge. Stvarnog PRG u borbenoj smeni imenujemo u Komandira baterije, sa svim radnjama i postupcima propisanim privremenim Pravilom i Upustvom za borbeni rad. Ova činjenica i propuštanje prilike da se naknadno otklone propusti u podnetom izveštaju o sastavu borbene posluge koja je uništila F-117A, otvorili su prostor za kasnije nedoumice i nesuglasice o tome ko je komandovao borbenom smenom (jedan ili oba rukovaoca gađanja, šta su bile dužnosti prećutno nazvanog PRG, nadležnost mešanja u komandovanje borbenom smenom, ko je gde sedeo i šta radio).

U jednom komentaru koji je ipak bio objavljen rekli ste da vas kopka odgovor na pitanje – Da li bi avion bio oboren da je poslušano naređenje potpukovnika Aničića da se prekine traženje? Kakav odgovor bi po Vašem mišljenju bio?

Još na početku trećeg traženja cilj je bio u poslednjim sekunda približavanja stanici za vođenje raketa. Već u sledećim sekundama on je počeo da se udaljava. Pretpostavimo hipotetički da je tokom uspešnog traženja i otkrivanja cilja iz bilo kog razloga prekinut borbeni rad. Velika je verovatnoća da u eventualnom narednom pokušaju borbena posluga ne bi pravovremeno realizovala sve radnje i postupke neposredne pripreme za gadjanje, pre izlaska cilja iz zone uništenja. Drugim rečima avion ne bi bio oboren. To je moje duboko uverenje.

 

U svom obraćanju rekli ste da osećate dozu sramote, zbog postupka Komande diviziona kad je izbrisan tada major i vaš ratni drug Boris Stoimenov? Mislite li da je moglo drugačije da bude?

U Izveštaju o sastavu borbene posluge koja je oborila F-117A te noći, na volšeban način, potezom pera učinjena je profesionalna i ljudska nepravda prema majoru Borisu. Izostavljen je sa spiska i pored nesporne činjenice da je dužnost pomoćnika rukovaoca gađanja primio u 18.00 časova po naređenju komandanta diviziona, i istu obavljao sve vreme, bez naređenja da je bilo kome preda. Komanda diviziona poneta krilima uspeha, nije smogla snage da naknadno otkoloni propust i postupi krajnje profesionalno u skladu sa osnovnim postulatima vojne organizacije (subordinacija i jednostarešinstvo) i postavi Borisa na mesto gde nesumljivo pripada. Odgovor na Vaše pitanje je: da moglo je drugačije da bude. Da je komanda u to vreme smogla snage da otkloni evidentan propust, duboko sam uveren da predhodnih godina ne bi smo svedočili ili pojedini i sami učestvovali u bespotrebnim raspravama, razmiricama i nesporazumima. Ovako su neodgovorni pojedinci poneseni sopstvenim motivima, jedan veličanstven vojnički uspeh naše vojske provuku kroz kaljugu. Duboko svestan nepravde učinjene našem ratnom drugu Borisu, uvek kad se povede rasprava o tome osećam nelagodu i dozu sramote iz razloga što u tim razgovorima nisam snažnije branio svoj stav po tom pitanju, a isti je bio poznat mnogim mojim ratnim drugovima. Neko je morao javno dati odgovor na pitanje gde i kako nestade major Boris Stoimenov, starešina koji je odgovorno tvrdim, formalno pravno bio pomoćnik rukovaoca gađanja. Odgovor je napokon usledio izlaskom knjige “Pad noćnog sokola“ autora pukovnika Golubovića u to vreme komandira baterije za vođenje raketa. U knjizi je naš ratni drug Boris napokon zauzeo zasluženo svoju funkciju i mesto na spisku sastava borbene posluge.

Spominjete i da kod Vas postoji veća dilema oko uloge potpukovnika Aničića te sudbonosne noći. Mislim pre svega na Vaše pitanje oko njegove uloge, radnji i mesta koje je zauzimao kad je oboren F-117A.

Odgovor na Vaše pitanje za širu javnost naizgled će bio kompleksan, ali sa profesionalnog stajališta veoma jasan i jednostavan. Moju ličnu dilemu oko mesta i uloge potpukovnika Aničića, treba sagledavati u kontekstu javnih istupanja u kojima on veštom igrom reči auditorijumu nudi šarolik spektar objašnjenja. Od toga da je kao drugi rukovalac gađanja, zajedno sa komandantom komandovao borbenom smenom. Do toga da je bio pomoćnik rukovaoca, dodeljujući sebi u nadležnost zadatke koji suprotno komandantovoj zamisli, zadiru u ingerencije komandovanja u borbenom radu. Dakle pripisuje sebi ulogu koje mu nije dodeljena od komandanta koji je prisutan tu, na komandom mestu diviziona.

Potpukovnik Aničić uporno nastoji da dokaže veliki značaja uloge pomoćnika rukovaoca gađanja na novoformiranom radnom mestu. Neverovatnom lakoćom pomoćniku (sebi) pripisuje i zadatke vezane za osmatranje neprijatelja u vazdušnom prostoru i zadatke procene situacije po podacima jedinica VOJIN. Prenebregava činjenicu da je realizacija tih zadataka ostvariva samo u slučaju da se radno mesto pomoćnika rukovaoca gađanja nalazi ispred planšete situacije u vazdušnom prostoru, koja se nalazi na drugom kraja kabine. Onima kojima to nije blisko, njegova objašnjenja izgledaju bombastično i uverljivo (pa gledac ili slušalac kaže – tako i nikako drugačije). Svoje mišljenje i stav o tom događaju, mestu, ulogama i značaju neposrednih učesnika davno sam formirao. Vodio sam se prvenstvrno ličnom i profesionalnom etikom, stručnim znanjem i poznavanjem važećih Pravila i Upustava vezanih za raketni sistem NEVA. Pominjanje lične dileme je imalo za cilj da zaintrigira i podstakne zainteresovane, posebno one koji na ovaj ili onaj način subjektivno i navijački komentarišu događaj, da pročitaju knjige “Smena“, autora Đorđa Aničića i „Pad noćnog sokola“, autora pukovnika Slaviše Golubovića i formiraju sopstveno mišljenje i stav o svim spornim pitanjima.

 

Je li te noći postojalo dvojno komandovanje i da li bi se moglo reći da je neko suspendovao jednostarešinstvo?

Pretpostavljam da se pitanje odnosi na komandovanje radom borbene posluge tokom obaranja F-117A. Sa profesionalnog stanovišta, rekao bih da su postojali POKUŠAJI dvojnog komandovanja. Te pokušaje komandant je nakon izvesnog vremena energično prekinuo i naredio nastavak rada borbene posluge.

Možete li pobliže da objasnite čitaocima koje radnje pomoćnik rukovaoca gađanja izvodi i koje su propisane tačkom 49. Privremenog pravila raketni divizion?

Hvala na ovom pitanju. U jednom od predhodnih odgovora, izneo sam tvrdnju da je komandant diviziona iz praktičnih razloga doneo i realizovao odluku o formiranju novog radnog mesta. Tada smo starešinu na radnom mestu prećutno nazivali  pomoćnik rukovaoca gađanja (PRG), NE DODELJUJUĆI MU NIKAKVE INGERENCIJE U BORBENIM RADNJAM POSLUGE KOJA JE U KABINI UNK. Stvarnog PRG u borbenoj smeni preimenovali smo u Komandira baterije, sa svim radnjama i postupcima propisanim privremenim Pravilom i Upustvom za borbeni rad. Tačka 49. Privremenog pravila raketni divizion PVO reguliše posebne dužnosti pomoćnika rukovaoca gađanja raketnog diviziona (rd) S-125M. Odredbe navedene tačke nedvosmisleno potvrđuju gore iznete tvrdnje i suštinski ukazuju, ko je stvarni pomoćnik rukovaoca gadjanja, koje su mu dužnosti i na kom se radnom mestu nalazi. Navešću  izvorno samo neke:

− obezbeđuje pravilno i blagovremeno izvršenje komandi komandanta diviziona (rukovaoca gađanja);

− postavlja potreban broj raketa na pripremu i blagovremeno ih skida, vodeći računa o
neophodnosti ekonomičnog trošenja resursa uređaja;

− po komandi komandanta diviziona (rukovaoca gađanja) preključuje predajnik StVR sa
ekvivalenta na antenu, prevodi StVR u režim BR, i obrnuto;

− pri praćenju cilja ocenjuje po PKO (pokazivač kružnog osmatranja) mogućnost njegovog gađanja i određuje momenat početka manevra cilja;

− određuje LR (lansirne rampe) za gađanje cilja;

− obezbeđuje blagovremeno prevodjenje raketa u borbeni položaj

− ….. i tako dalje.

Iz citiranih odredbi moguće je izvući samo sledeće zaključke:

− da je stvarni pomoćnik rukovaoca gađanja, koga prepoznaje Privremeno pravilo, starešina koga smo preimenovali u komandira baterije i

− da mu je radno mesto desno od oficira za vodjenje raketa za ormarom komandira.

Doslovnom primenom i tumačenjem tačke 49. Privremenog pravila izbegli bi sva naknadna sporenja, nesporazume i nerazumevanja. Dakle novostvoreni pomoćnik prema zamisli komandanta imao je zadatak komanovanja ISKLJUČIVO ISTURENIM DELOVIMA JEDINICE, VAN KABINE UNK.

Foto: Slaviša Golubović/Privatna arhiva

Na kraju moram i Vas da pitam, kao što sam pitao i potpukovnika Stoimenova. Da li je autor knjige falsifikovao Vaš potpis ili izmenio bilo koju reč vaše izjave koju ste dali za „Pad noćnog sokola“?

Ideju pukovnika Slaviše Golubovića o pisanju knjige, koja će promovisati ratne uspehe 3. raketnog diviziona PVO i vojske, nesebično sam podržao i pristao da moja još živa, autentična sećanja neposrednog učesnika budu u vidu izjave njen sastavni deo. U izjavi sam izneo svoja zapažanja i mišljene fokusirajući se na duboko urezana sećanja na svoje i radnje mojih ratnih drugova u ključnim trenucima događaja. Izneo sam svoja sećanja, razmišljanja i mišljenja, ne dozvolivši sebi da padnem u zamku iznošenja vrednosnih sudova. Autor je uložio napor da moja kazivanja stilski i književno uobliči ne menjajući suštinu. Tekst sam dobio na autorizaciju i u njemu je on u potpunosti preneo moja kazivanja. Ja sam ga kao takvog sam svojeručno potpisao i vratio autoru knjige. U tom obliku se danas i nalazi u knjizi. Dakle, odgovor na Vaše pitanje je – NE NIJE FALSIFIKOVAO MOJ POTPIS I NIJE IZMENIO NI JEDNU REČ NAKON AUTORIZACIJE.

Hvala Vam gospodine Muminoviću na ovako iscrpnim odgovorima.

Andrej MLAKAR, VPO (Vojnopolitička osmatračnica)