Обновљено Старо војничко гробље у Шумарицама

[александар живаљев]

Обновљено Старо војничко гробље у Шумарицама

За рестаураторске и конзерваторске радове на једном од три најважнија српска гробља из Првог светског рата држава издвојила 2,4 милиона динара. – На Старом војничком гробљу у Шумарицама сахрањено је и више десетина аустроугарских и немачких војника

Аутор: Бране Карталовићсреда, 06.09.2017.http://www.politika.rs/scc/clanak/388313/Obnovljeno-Staro-vojnicko-groblje-u-Sumaricama

Мајстор Јово Пејичић из Српског Брода (Фото Б. Карталовић)

Крагујевац – Старо војничко гробље у оквиру меморијалног комплекса у Шумарицама, које је формирано још у другој половини 19. века током српско-турских ратова, коначно је обновљено и сређено. Последњи рестаураторски и конзерваторски радови завршени су јуче по подне, када су мајстори сремскомитровачке фирме „Гранит Лијешће” мастилом исписали имена погинулих војника и натписе на сачуваним каменим споменицима. Стари дрвени крстови замењени су бетонским, а читава површина гробља на коме се данас налази стотинак хумки биће затрављена.

За уређење Старог војничког гробља у Шумарицама, које је готово у целости уништено после Другог светског рата, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања издвојило је 2,4 милиона динара.

– Драго ми је што сам учествовао у овом послу. Наша стара гробља треба обновити, то су наше светиње око којих треба да се окупљају млади, да науче нешто о српској историји и да чувају сећање на своје претке који су се борили за отаџбину и гинули за слободу – поручио је мајстор Јово Пејичић родом из Српског Брода који се, каже, изненадио када је на једном споменику угледао име свог земљака.

Старо војничко гробље у Шумарицама, на коме почивају и српски војници из балканских ратова, потпуно је урбанистички уређено тек после Првог светског рата када је и проглашено за једно од три најважнија српска гробља, заједно са онима на Кајмакчалану и Битољу.

Површина гробља са стотинак хумки биће затрављена (Фото Б. Карталовић)

Комисија Спомен-музеја „21. октобар”, установе која се брине о шумаричком меморијалном комплексу, недавно је, после шестомесечног истраживања, утврдила да је на гробљу које се некада простирало на око два хектара сахрањено 3.200 војника. Највећи број војника је ту покопан током 1915, када је у Крагујевцу била смештена централна војна болница у којој су се лечили рањеници и заражени тифусом.

Упркос беспарици, гробље је некако одржавано све до Другог светског рата, али је у годинама по ослобођењу земље готово у потпуности уништено. Нова власт је желела да из свести српског народа избрише сећање на балканске и Први светски рат, а први захтев да се Старо војничке гробље у Шумарицама обнови градским властима је још пре 20 година упутио крагујевачки новинар и публициста Милослав Самарџић.

Ипак, радови на обнови гробља почели су тек овог лета, након што је држава, после ургенције града и надлежних установа културе, обезбедила неопходна материјална средства.

– Подржавам ову одлуку. У Крагујевцу је много тога порушено, што у ратовима, што у миру. Старог града готово да више и нема. Треба обновити све што је остало, све на шта смо се некада позивали. Ви новинари треба да притисните градску власт да обнови и неке друге важне ствари – сматра бивши радник „Заставе” Зоран Николић кога смо јуче затекли у шетњи крај Старог војничког гробља у Шумарицама.

Старо војничко гробље у Крагујевцу деценијама је било занемарено и препуштено зубу времена, а у фокус јавности је поново доспело јуна ове године када је „Политика” објавила текст о захтеву Немачког савеза за бригу о ратним гробовима да се у Шумарицама обележе и гробови њихових војника из оба светска рата који су ту сахрањени.

Поменута комисија Спомен-музеја „21. октобар”, коју су чинили историчари Марко Терзић, Предраг Илић и Вељко Лековић, установила је да је на Старом војничком гробљу у Шумарицама сахрањено више десетина аустроугарских и немачких војника. Према једним подацима, ту су покопани земни остаци 62 страна војника, а према другим 72.

Ова иницијатива, о којој је наш лист опширно писао, наишла је на бројне негативне коментаре у јавности, пре свега због чињенице да су војници Вермахта октобра 1941. у Крагујевцу починили стравичан злочин, стрељавши око 2.800 недужних цивила.