Nedostatak Hristovih stradanja?

[Кратос]

Sad se radujem u svom stradanju za vas, i dovršujem nedostatak nevolja Hristovih na telu svom za telo Njegovo koje je crkva 

(Kološanima 1:24)

 

O kom nedostatku nevolja Hristovih govori Apostol Pavle koje on treba da dopuni i dovrši?

[ГрешниСлуга]

пре 6 минута, Кратос рече

Sad se radujem u svom stradanju za vas, i dovršujem nedostatak nevolja Hristovih na telu svom za telo Njegovo koje je crkva 

(Kološanima 1:24)

 

O kom nedostatku nevolja Hristovih govori Apostol Pavle koje on treba da dopuni i dovrši?

Sveti apostol se raduje svome stradanju za Kološane, uvek svestan da je stradanje neophodno u spasenju ljudi. Dokaz: što je sam Gospod i Bog spasenja dao takvo mnogoznacajno mesto svojoj krsnoj smrti u bogocovecanskom domostroju spasenja sveta. Stradanje za Hrista, sastradanje hrišćana Hristu, - eto spasenja. Svaki spasavani duzan je doziveti stradanje Hristovo kao svoje: saraspeti se Hristu, izjednaciti se sa NJim u stradanju i smrti, eda bi se na taj nacin izjednacio sa NJim u vaskrsenju (sr. Rim. 6,5; Flp. 3,10-11). Što revnosniji hrišćanin, to dublje i svestranije dozivljuje spasonosno stradanje Hristovo kao svoje. Nikad mu nije dosta stradanja za Hrista. "S Hristom se razapeh", tvrdi sveti apostol (Gal. 2,19). A Kološanima piše: "Sad se radujem u svome stradanju za vas". Spasonosno stradanje se mora odstradati. Iako je mnogo stradao za Gospoda Hrista, hristoceznjivi apostol "dopunjuje" - "nedostatak nevolja Hristovih u telu svom". Na koji nacin? Stradajući za Kološane koji su "telo njegovo", tojest telo Hristovo = Crkva. A u Crkvi se neprestano odzivljava ceo zivot Spasiteljev, od pocetka do kraja. Svaki spasavani ga neizostavno dozivljava, jer se u tome i sastoji spasenje. Podvig hristodozivljavanja vrhuni u dozivljavanju NJegovih spasonosnih stradanja. Revnosni hrišćanin ih stalno "dopunjuje" u telu svom; njihova spasonosna sila je neprestano potrebna svakome hrišćaninu na celom putu spasenja. Otuda hristonosni Pavle nikada sit stradanja za Hrista. Po ugledu na Spasitelja, on radosno strada i za druge, i mesto drugih, eda bi svojim stradanjima što više doprineo njihovom spasenju, tojest njihovom ţivotu u Spasitelju. Jer spasenje i nije drugo nego neprekidno zivljenje u Spasitelju, za Spasitelja, radi Spasitelja. Poput svetog apostola, a po samoj prirodi podviga spasenja, i svi svetitelji Boţji su nenasiti u stradanjima za Hrista. Na neki nacin oni stalno osećaju kako su malo stradali za Hrista, i trude se neprestano da dopune "nedostatak nevolja Hristovih u telu svom". Radeći to, oni to uvek rade kao clanovi Crkve, te tako stradanja njihova uvek bivaju "za telo Hristovo, koje je Crkva". I raduju se svakom evandjelskom stradanju kao izuzetnoj milosti Bozjoj i blagovesti Bozjoj. Istina, "radost spasenja" vrhuni u radosti vaskrsenja, ali prolazi kroz radost stradanja. Navodeći reci svetog apostola: "dopunjujem nedostatak nevolja Hristovih u telu svom", sveti Zlatoust bogonadahnuto blagovesti: Izgleda mi, apostol je rekao nešto veliko; ali ne iz hvalisavosti, - ne! - nego iz silne ljubavi prema Hristu; jer on zeli da ta stradanja pripisuju ne njemu već Hristu. A tako se izrazio zeleći da svoje slušaoce privuce Hristu. I kao da im govori: što ja stradam, radi NJega stradam; zato nemojte blagodariti meni već NJemu: jer to On strada u meni. Tako, apostol se ne stidi da i ova stradanja pripisuje Hristu: jer Hristos ne samo umre za nas, nego je i posle smrti gotov stradati radi nas. Sveti apostol se svim silama trudi da pokaze da Hristos i sada vlastitim telom svojim izlaze Sebe opasnosti radi Crkve. I hoće da kaze Kološanima ovo: ne mi privodimo vas k NJemu, već vas On sam privodi k Sebi, mada mi to radimo, jer smo mi uzeli na sebe ne svoje delo nego NJegovo. A da apostol stvarno cini to za Hrista, cuj šta on sam o tome kaze: "za telo NJegovo", zeleći time reći: ja ugadjam ne vama već Hristu, jer trpim mesto NJega ono što bi trebalo da On trpi. Obrati paţnju kako se apostol silno izrazava, i kako ogromnu ljubav pokazuje! Kao što je pisao Korinćanima: Sve je od Boga koji pomiri nas sa sobom kroz Isusa Hrista, i dade nam sluzbu pomirenja; tako smo mi poslani mesto Hrista, kao da Bog govori kroz nas (2. Kor. 5,18.20), tako i ovde, da bi Kološane što više privukao Hristu, apostol govori to isto: radi NJega stradam. Tojest, mada je Onaj koji vam je duzan i otišao kroz vaznesenje na nebo, ja evo isplaćujem za NJega. Radi toga apostol i veli o sebi: "dopunjujem nedostatak", da bi pokazao da, po njegovom mišljenju, Hristos još nije sve pretrpeo. Radi vas, veli, On i posle smrti strada, ako u tome što nedostaje. To isto on na drugi nacin kaze i u Poslanici Rimljanima: Koji se i moli za nas (Rim. 8,34), pokazujući time da se On nije zadovoljio samo smrću, nego i posle toga cini za nas beskrajno mnogo. I tako on govori, ne prevaznoseći sebe, nego zeleći da pokaze da se Hristos još i sada brine za njih. A da bi dokazao da je to verodostojno, on svojim recima dodaje i ovo: "za telo NJegovo". Tojest, da je stvarno tako i da tu nema niceg neverovatnog, vidi se iz toga što sve to biva radi tela NJegova - Crkve.

Извор: Тумачење посланице Колошанима- Ава Јустин Ћелијски