Претражи Живе Речи Утехе

Postoji jedan uzročnik bolesti od koga neznajući pate dve do četiri milijarde ljudi . Školska medicina u velikoj meri nije u situaciji da ga prepozna. Bolest se prezentuje kroz mnoge međusobno nepovezane simptome. Na primer: „Burnout“- sindrom totalne iscrpljenosti, depresiju, hronični umor, smanjenu pažnju, nervozu, psihičku i fizičku slabost, lupanje srca, migrenu, vrtoglavicu, osećaj hladnoće, gušenje, bolnu napetost vrata, poremećaj sna, opadanje kose i krte nokte. “Svega mi je dosta, tek mi je 35 a baterije su mi već prazne. Slabo spavam, osećam se poraženo a samopouzdanje mi je na nuli. U poslednje vreme mi čak i deca smetaju, u porodici vlada nemir jer nemam više strplenja. Na poslu sam nekoncentrisana. Želela bih da je sve drugačije, ali svaki dan započinjem ustajući već slomljena!” – Ovo je danas uobičajena žalba hiljada i hiljada žena, koje ne razumeju zbog čega se odjednom nalaze u zamci iscrpljenosti.

Da li ce biti moguce da svest bude prebacena u kompjuter i da tako ljudi komuniciraju sa umrlom osobom? Kakve bi to posledice proizvelo za hriscanstvo i druge religije? Foto: Beta Ap PROGOVORIO O PITANJIMA ŽIVOTA I SMRTI Naučnik Stiven Hoking: Ljudi će biti besmrtni! TECH 24.09.2013. 00:40h Ljudska svest bi mogla da postoji van tela i da se prekopira na kompjuter, rekao Stiven Hoking na premijeri dokumentarca o svom životu LONDON - Živećemo zauvek! Profesor Stiven Hoking, britanski astrofizičar i jedan od najeminentnijih naučnika današnjice, otvorio je dušu na premijeri dokumentarnog filma o svom životu. Smela teorija Govoreći o mogućnosti da svest nadživi ljudsko telo, Hoking je rekao da je moguće da naš mozak preživi van tela. - Mislim da je um kao program u mozgu, koji je kao kompjuter, pa je teoretski moguće prekopirati um na kompjuter i napraviti jedan oblik života posle smrti tela - rekao je Hoking. On je, ipak, naglasio da je ova procedura trenutno daleko van domašaja naše tehnologije. - Priča o životu posle smrti je bajka za one koji se plaše mraka - rekao je on novinaru londonskog Gardijana. Otkrivanje tajni Sedamdesetjednogodišnji autor bestselera „Kratka istorija vremena“, koji je pre nekoliko dana podržao pravo na smrt bolesnih da okončaju svoj život, oboleo je od teškog poremećaja motornih neurona kad je imao 21 godinu, a lekari su mu davali još najviše tri godine života. - Ceo život proveo sam uz pretnju da ću umreti prerano, pa sam naučio da mrzim traćenje vremena - rekao je Hoking kompjuterski generisanim glasom, pomeranjem jednog mišića na licu i treptajima oka, što koristi za komunikaciju sa spoljnim svetom. Dokumentarac o Hokingu prati život studenta Oksforda koji je maksimalno uživao u životu pre nego što ga je teška bolest preusmerila na put otkrivanja tajni univerzuma. Reči velikog uma Ovako je govorio Hoking - Moj cilj je jednostavan - kompletno razumevanje univerzuma, zašto je on takav kakav jeste i zašto uopšte postoji. - Mi smo samo napredna vrsta majmuna na maloj planeti koja se okreće oko prosečne zvezde, ali možemo da razumemo univerzum i zato smo posebni. - Mislim da bi kompjuterski virusi trebalo da se računaju u živa bića. Mislim da ovo govori nešto o ljudskoj prirodi: jedini oblik života koji smo stvorili je čisto destruktivan. A stvorili smo ga po svom liku. - Mislim da ljudska vrsta neće preživeti sledećih 1.000 godina osim ukoliko se ne proširi u svemir. Ipak, ja sam optimista. Ići ćemo ka zvezdama. - Ljudi koji se hvale svojim IQ su gubitnici. - Postoji fundamentalna razlika između religije, koja se zasniva na autoritetu, i nauke, koja se zasniva na opservaciji i razumu. Nauka će pobediti - zato što funkcioniše. Autor: Foto: Beta/AP