Jump to content

Čuveni pisci inspirisani alkoholom

Оцени ову тему


Препоручена порука

Сви побројани су аматери за чувени песнички, кафански и боемски трио Јаша Гробаров (Миладин Ковачевић), Крца (Милисав Крсмановић) и Амбро (Амброзије Марошевић), са којима сам имао част неколико зора да дочекам. Онај осећај када седиш и пијеш читаву ноћ и слушаш поезију из срца и изравно "написану" и смејеш се и плачеш истовремено...

Верујем да тај тројац последњих београдских боема који нестадоше у приватизацији олаисаних подова мермером и карираних столњака и лимених пепељара дамастним чаршавима без пепељара и тамо горе својим досеткама и поезијом душе, забављају многе Божије угоднике...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

То често уме да буде стеротип. Ако си писац или било какав уметник мора да уз то иде и алкохол. Може, али ми постаје онако отрцана фраза као она "јао старе кафане са металним пикслама и карираним столњацима".

 Али некако ми се чини да су увек ови трезнији боље писали, тј да боље испадне дело кад си трезан. 

Најлепша ствар коју сам чуо да је Буковски рекао или написао је та да га је Достојевски спасао од самоубиства. Не могу да качим сада, али има на јутубу Bukowski on Dostoyevsky. Послушајте, али мисли да сам добро запамтио.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Вилер Текс рече

То често уме да буде стеротип. Ако си писац или било какав уметник мора да уз то иде и алкохол. Може, али ми постаје онако отрцана фраза као она "јао старе кафане са металним пикслама и карираним столњацима".

 Али некако ми се чини да су увек ови трезнији боље писали, тј да боље испадне дело кад си трезан. 

Најлепша ствар коју сам чуо да је Буковски рекао или написао је та да га је Достојевски спасао од самоубиства. Не могу да качим сада, али има на јутубу Bukowski on Dostoyevsky. Послушајте, али мисли да сам добро запамтио.

Uzа zid, streljаčki stroj nа gotovs
a ondа je pomilovаn.
A štа dа su strijeljаli Dostojevskog
prije nego što je nаpisаo sve to?
Pretpostаvljаm dа ne bi ni bilo vаžno,
ne direktno.
Postoje milijаrde ljudi koji
gа nikаd nisu čitаli
i nikаd neće.
Ali kаd sаm bio mlаd,
znаm dа me izvukаo iz fаbrikа
pored kurvi
dizаo me visoko kroz noć
i smještаo me
nа bolje mjesto.
Čаk i kаd sаm pijаnčio zа šаnkom
sа ostаlim propаlicаmа
bilo mi je drаgo
što je Dostojevski pomilovаn,
jer je to i meni dаlo
neku vrstu pomilovаnjа,
dozvolilo mi dа gledаm prаvo u tа
užeglа licа
u mom svijetu.
Dok smrt upire svoj prst
čvrsto sаm se držаo,
neokаljаni pijаnаc
dijeleći smrаdni mrаk
sа mojom brаćom.
 

 
Dostojevski
Čarls Bukovski

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

За Достојевског се зна да је био коцкае, алкос није био, међутим занимњиво је да је због коцкарских дугова "Зле духе" написао за две недеље, затворен у својој соби, пијући само црни чај.

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 year later...
On 18.8.2017. at 22:01, Милан Ракић рече

Крца (Милисав Крсмановић)

Kad umrem, 

zapušite mi usta

grudvom

koja može da klija...

image.jpg


Ovo je templejt Krcinog "haikua"...

Vedrog duha, brz na rečima, u misli i piću... "Đurina" kuća u Skadarliji mu beše dom i svvojevrsna "slobodna teritorija" i "azil". Dok ne pretera.

Kada pretera, tu je bila Desa! Desanka Maksimović je bila, može se reći Krcina zaštitnica. Ona mala i onako krhka, "vadila" je iz bajboka ovog "međeda sa Romanije" kad god ustreba, a radi "disidenstva".

Da nije bilo Krce, ne bi ni saznali za "susret" Krleže i Dese, tek nakon Druge vojne-negde u Skadarliji...

Naime, valjda SKZ (Srpska književna zadruga) objavi nakon rata sabrana dela Desanke Maksimović, ali posebno opremi "Krvavu bajku". To kod komunarske "kulturelite" izazove ne malu ljutnju i reakciju, te iako integralna verzija beše objavljena tik nakon zločina u Kragujevcu u režiji nacista i domaće izdajničke paščadi, ipak nekoliko godina nakon rata, "ispalo je", barem u očima komunarskih "kulturoficera" da se u toj vanvremenoj i opominjućoj poemi mnogo "srbuje".

Zasedahu behu mnogi Forumi. Od tih "kulturtregera" do onih običnih uz kolenicu u "Baniji". Podeli se javnost koju je u toj opštoj bedi takva tema uopće interesirala...

Uglavnom, od Bajlonijeve pijace uz Skadarsku, besedio Krca, a Desa mu pričala, nastupaše beše Krleža. Onako ogroman i trom. A lakim korakom, niz Skadarsku se spuštaše Desanka Maksimović. "Inkriminisana" pesnikinja.

Kad se sretohu negde ispod kuće Đure Jakšića, Krleža ne izdrža a da ne bude zajedljiv, pa se obrati Desanki rečima:

"Oooo, kako je naša Srpkinjica?"

A Desanka mu odbrusi, kako je Krca besedio:

"Ja dobro! A kako je Vaša Srpkinjica?"

(Aludirajući na činjenicu da je Krležina supruga bila Srpkinja, čuvvena prvakinja Hrvatskog narodnosg kazališta i "večna" baronica Kasteli, Leposava Bela Kangrga)

Pričao Krca da je Krleža, makar i pod pretnjom "srčke", ljutito ubrzao korak ka vrhu Skadarske, e da bi se što brže udaljio od "srpkinjice" Desanke...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Јован Јовановић Змај: ПЕСМА О ПИЋУ


Ко год само пити мари, повода ће лако наћи;
Та пије се на свечари — а пије се и на даћи.

Један пије да не заспи — други вином санак хита;
Петар пије порад жеђи, Павô — порад апетита.

Пије с’ после масних јела — ал’ и онда кад се пости.
Један пије што је снажан, други пије због слабости.

Старци пију јер су стари, а младићи јер су млади.
Зими с’ пије да се грије, лети да се порасхлади.

Један пије јер је богат, други пије јер је дужан.
Један пије јер је весô, други пије јер је тужан.

Неки пију да се бију, неки јер се братит’ хоће;
Једни пију рад дружине, други пију због самоће.

Било јутро, подне, вече — вино вели: сад је доба.
Један пије јер га знаде, други пије да га проба.

Исто с’ пије кад се пође, кâ што с’ пије кад се уђе.
Газда пије: његово је — а гост пије јер је туђе.

У крчму се лако ступи — за пиће је увек згода, —
Један пије кад што купи, други пије кад што прода.

Пију мудри, пију луде — та пије се на све стране.
Један пије јер га нуде, други пије јер му бране.

Мирски људи, оци свети, свако нађе што да слави.
Један пије кад се сети, други кад се заборави.

На послове друге врсте теже с’ креће наша нога —
Ал’ за пиће увек биће и титула и разлога.

 

Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити;

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ko ima vremena nek otvori temu:

"Čuveni slikari inspirisani alkoholom (ili travom i još koječim drugim)" 

To je isto tako zahvalna tema, valjda čak i još zabavnija pa se možda i ja pridam :D 

https://youtu.be/S89OitIwG78

https://youtu.be/sKFpv_v8tPs

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...