Pogled mi se suzio na jedino bitno

[Danijela]

 

Svetozar Cvetković Foto: Milan Ilić / Noizz.rs

Glumac Svetozar Cvetković se uvek borio za promene u društvu u kome živi, ali je na kraju odustao. Kako je u intervjuu za NIN otkrio, mnogo toga se promenilo nakon bombardovanja 1999. godine u njegovom pogledu na svet.

Na početku razgovora s Oljom Bećković, Cvetković je rekao da se oseća O.K. Objasnio je to tako što je vremenom naučio da prepliva na obalu sa koje može da posmatra, a da se više ne involvira u ono što bi ga poremetilo. Kaže da više nema ni želju, ni osećanje da ima pravo da svojim stavovima utiče na mišljenje javnog mnjenja.

- Moje odustajanje ne znači da je mene sada baš briga gde živim. Sećam se vremena kada je Leka(Branislav Lečić ) na Terazijskoj česmi proveo 7 dana i noći trošeći svoje grlo i svoje emocije, a kada na to pogledamo sa razdaljinom od nekoliko decenija, vidimo da je bilo iluzorno. Kao što su bili iluzorni protesti ispred B92 pre tri godine i svi drugi do dana današnjeg. Mehanizam isuviše dobro funkcioniše da bi više mogao da ga poremeti bilo koji protest s bilo kojim brojem ljudi. Globalni plan stvarnosti u kojoj živimo me svakodnevno demantuje da je moguće bilo šta promeniti - objašnjava Cvetković.

"Pogled mi se suzio na jedino bitno"

U jednom trenutku Bećković ga vraća na početak razgovora i pominje reči Miše Radivojevića, koji je bio spreman da izgovori da se oseća krivim i odgovornim za ono što su oni kao generacija svojoj deci priredili i ostavili. Pita ga da li mu pada na pamet da u tom smislu nema pravo na odustajanje od javne pobune ?

- Kada je 1999. pala prva bomba moja ćerka Dea je imala 7 godina. Gledao sam dnevnik, čule su se sirene ne samo na Novom Beogradu gde smo živeli, nego i sa televizora. Spikerku je počeo da obliva znoj, čuje sirene, a čita nešto što nema veze sa tim, onda joj unose najnoviju vest, počinje da je iščitava - „Upravo je počelo ,....“.

U tom trenutku se moj pogled koji je minut ranije obuhvatao celu sobu suzio samo na moje dete i ništa drugo više nisam video. Tada sam prvi put doživeo to sužavanje na jedino bitno, na budućnost svoje dece. Posle toga su u raznim oblicima različite bombe nastavile da padaju po mojoj glavi, ali je moj vidik zauvek ostao sužen na moju porodicu i najbliže ljude oko mene. Pre dve godine sam radio film u Maroku, većina ekipe je bila iz Belgije, pričali smo o odnosu roditelja i dece. Kada sam im kazao da gotovo da ne prođe dan a da ne odem kod svojih roditelja, oni su me gledali potpuno belo, a Belgijanac mi je rekao da se viđa sa svojim roditeljima za Božić, Novu godinu i eventualno ako je nekome od njih rođendan, znači tri puta godišnje. Moguće je da se sužavanje mog vidokruga na najličniji krug može nazvati sebičnim, ali ja sam odustao od ideje da opšta situacija može da se promeni mojom aktivnošću. Šolja mleka koju smo stavili na neku ringlu je prekipela. Kada mleko zagori ono je zagorelo, koliko god pokušavali da ga zašećerimo, to se neće promeniti. Ja više nemam stomak da pijem zaslađeno zagorelo mleko - kaže Cvetković.

Svetozar Cvetković Foto: Privatna arhiva / Noizz.rs

Na pitanje šta je u njemu prekipelo, odgovara da je to što ne živimo normalno.

- Mi živimo u iluziji, pa i ovo što nas dvoje sedimo u kafani koja izgleda kao negde u svetu, sve je to iluzija. Mi svi svesno ili nesvesno podržavamo tu iluziju. Nigde danas u svetu ne cvetaju ruže, svuda postoji neki mehanizam po kome neke vlade padaju, dolaze nove, menjaju se politike, ali ljudi žive normalno. Kada odem u Kanadu koja je moja druga domovina i predam pasoš, carinik mi kaže "welcome home, sir". Ja bih želeo da Srbija na taj način bude moja kuća. Da nas niko ne pritiska da svi skupa moramo svakodnevno da učestvujemo u nečemu što se zove politika - dajte da živimo, dajte da radimo, dajte nam pravo da ne znamo ko je premijer. Dajte nam osećaj da smo dobrodošli u svojoj kući bez obzira za koga smo glasali - kaključio je Cvetković.

 

Svetozar Cvetković za NIN Foto: Noizz / Noizz.rs

Izvor: Noizz.rs

http://noizz.rs/kultura/kako-je-bombardovanje-99-zauvek-promenilo-svetozara-cvetkovica/54vmwhe