Cemu se mi radujemo... kazni za zlocinca ili njegovom spasenju ?

[Аљонка]

Када будеш све полако прочитала и размислила о свему,схватићеш и сама.Поздрав и свако добро!

Veruj mi da citam vec nekoliko puta iznova, i uoste ne kapiram gde je pojavi ovaj "rat". Ali mislim da sam pronasla gde mozda curi...

Hajde ovako, pre nego sto nastavim... Posto virtuelna komunikacija malo ometa sporazumevanje, da li mozes da uzmes u obzir da sa ove strane sedi neko ko te ne osudjuje, ne napada, ne proziva i slicno? Samo pokusavam da nadjem gde je nastao nesporazum, i sto ga vise trazim jos dublje tonemo. Ajde sad da razmrsimo taj cvor ako si raspolozen i ako imas u vidu ovo vece receno i podebljano... ok?

Могу само да ти верујем на реч.

Veruj mi na rec, i sacekaj sec...

Izvini, morala sam da telefoniram, i sad sam tu da zavrsimo ovu temu.

Kao sto rekoh, ja ZAISTA ne znam kako zvuci ovo sto govorim, ali nemam nameru nikog ni da osudim, ni ponizim, niti bilo sta drugo... U to mozes da verujes or not, ali olaksaces mi dalji trud ako budes verovao.

Dakle, da se vratimo prvo temi, a posle cemo o nesporazumu...

Nigde niko nije rekao da zlocinci ne treba da budu kaznjeni. Kazna I TE KAKO ima smisla. I deca se vaspitavaju ponekad i kaznama, i Bog nas po nekad kazni kad gresimo, iz ciste ljubavi... Dakle, ponavljam, niko ne dovodi u pitanje svrsishodnosti kazne (zatvorske u ovom slucaju, ili koje god).

Da li se oko ovoga razumemo?

[Solomon Kane]

Допусти...

Овде је,без потребе по мом мишљењу,почео наш мали неспоразум

Ja vise nemam reci, zaista.

Sta napravi od svih vas ta "moderator" titula.

...и то само што сам хтео да прекинем ваше бесмислене свађе и уопштено непотребну причу око нечега што се апсолутно подразумева код нормалних људи и хришћана који се труде да заиста буду хришћани.,а то је "грех осудити,човека на личном плану не осуђивати,криминалца зарад добра свих и самог његовог добра у затвор".

Аљонка...ја и ти смо сиштински на истој таласној дужини по овом питању и ја немам никакав проблем са тобом...једноставно ниси схватила моје речи на прави начин и то је то.Нема љутње,ти си моја сестра у Христу,Он је између нас и тако ће остати!  

[Аљонка]

Допусти...

Овде је,без потребе по мом мишљењу,почео наш мали неспоразум

Ja vise nemam reci, zaista.

Sta napravi od svih vas ta "moderator" titula.

...и то само што сам хтео да прекинем ваше бесмислене свађе и уопштено непотребну причу око нечега што се апсолутно подразумева код нормалних људи и хришћана који се труде да заиста буду хришћани.,а то је "грех осудити,човека на личном плану не осуђивати,криминалца зарад добра свих и самог његовог добра у затвор".

Аљонка...ја и ти смо сиштински на истој таласној дужини по овом питању и ја немам никакав проблем са тобом...једноставно ниси схватила моје речи на прави начин и то је то.Нема љутње,ти си моја сестра у Христу,Он је између нас и тако ће остати!  

Solomoneeeeeeeeeeeee.... Joj kako sam srecna, otkrismo kvar...

Vidi, na prvoj strani ove teme, naci ces komentar o.Ivana, njegov drugi po redu, da ga sad ne ponavljam, iz cega jasno moze da se vidi da ipak ono sto treba da se podrazumeva za nas hriscane, izgleda da se i ne podrazumeva, jer medju 10 000 ljudi koji bi da lincuju Katarinu, da je nabiju na kolac i slicno, sigurno ima i nekih "pravoslavnih hriscana". Zato sam ti rekla da tema ipak i te kako ima smisla, i da to jeste pitanje o kome treba svi da razmisljamo.

Drugo, nije ni svaki razgovor besmislena svadja. Ja tu mozda malo preterujem jer zaista volim da komuniciram sa ljudima, i da cujem sta ko misli, inace ne bih ni bila ovde... Pa sta i ako mislimo drugacije, i tada postoji mogucnost za komunikaciju, ako smo normalni ljudi... Jedino je problem sto nama ovde ipak nedostaju oci sagovornika, i verovatno reci mogu da zvuce i drugacije nego sto ih mi izgovorimo. tad vec nastaje problem. Zato ti rekoh da te ne osudjujem i ne napadam, mirno pokusavam da ustanovim u cemu je problem.

Zatim, ton kojim si rekao ono o "filozofiranju" i "toploj vodi" mi je mozda zazvucao pogresno i prilicno me iznenadio, pa sam glupo reagovala. Sorry. Jeste bilo glupo od mene.

I da se samo jos jednom vratim temi, ako sam dobro razumela, tvoj stav je da naravno, treba se radovati spasenju coveka, a ne samo zadovoljenju pravde i kazne. Naravno da treba, ali kako to izgleda `u praksi`?

Kad ispitamo svoje srce, da li stvarno, iskreno tako i osecamo? Znam po sebi  da u nekim situacijama nije lako pronaci ljubav prema coveku. Koliko puta sam i sama osetila da bih volela da nekog nesto "klepi" i to, da budem iskrena, ne znam ni da li sa iskrenom zeljom da bi se taj neko ispravio, ili eto... zbog nekog licnog osecaja povredjenosti, "da vidi i on kako je", i da neka `pravda` bude zadovoljena. Vise sam se nadala da cemo pricati o licnom dozivljaju zlocina, zlocinca, kazne i pravde... o licnom iskustvu.

Ljubav je zrtva, neprestana borba u kojoj raspinjemo i sami sebe, a to nije uvek lako...

[Mirjam]

Јасно је да као хришаћани треба да личимо на Христа, праштамо и волимо непријатеље и желимо свакоме човеку спасење. На то смо позвани и томе треба да тежимо. Када се неко, пак, зло деси нама лично, многи од нас (барем се мени десило неколико пута по својој слабости понекад желимо своју освету сада и овде. Како каже митрополит Амфилохије, још увек живимо у духу Старог Завета.

С друге стране, мислим да казну за злочине и спасење човека не треба стављати у исти кош. Онај који убије, силује, мучи, краде и сл. заслужује казну прописану законом за злодела која је урадио и желети да се такав казни сада и овде, не значи у исто време не радовати се његовом покајању и спасењу.

[Rada ex guscije pero]

    Mene bi radovalo da se zločinac pokaje i spasi,ali ponekad ne može čovjek da se pokaje

    dok ga ne stigne neka kazna.U tom slučaju-neka kazna bude blaga...

[Аљонка]

A kako ste se osecali kada je Milosevic umro? Objasnicu kasnije zaso pitam...

[Guest свештеник Иван]

A kako ste se osecali kada je Milosevic umro? Objasnicu kasnije zaso pitam...

Рекао сам Бог душу да му прости, али нисам био нешто претерано искрен, на моју жалост. сада заиста кажем да му Бог души опрости.

[Маша]

Мени је било жао. Као што ми је жао када умре неко за кога знам или кога знам, какав год да је.

[Никола Ђоловић]

Има једна дивна од св. Максима Исповедника: "Ако не можеш некога да волиш - немој ни да га мрзиш."

[Аљонка]

Мени је било жао. Као што ми је жао када умре неко за кога знам или кога знам, какав год да је.

I meni isto. I mogu da kazem da mi ga je iskreno bilo zao...

Ta vest me jeste iznenadila i zbunila, nisam ni sama znala kako se osecam. Moja mama, koja nikad nije ni bila njegov simpatizer, kao u ostalom niko u nasoj porodici, cak naprotiv... zamalo nije zaplakala, i na moje veliko iznenadjenje, trazila mi da je odvedem u ckrvu da mu zapali svecu (dosla mi je tada u posetu u Bg). Po izlasku iz crkve cula sam za zurke i veselja koja su se pravila, za one koji su zeleli glogovim kolcem da mu probodu srce, i slicno... I sad mi ga je zao, i nadam se da ce i njemu Gospod biti milostiv.

[Mirjam]

И мени је било жао.

[Маша]

Ето колико ''познајем'' себе ...

Малопре сам прочитала вест да је умрла Биљана Ковачевић Вучо и обрадовала се!

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/46415/Preminula-Biljana-KovacevicVuco

у смислу један душманин мање.

Значи, да исправим своју изјаву, није истина да сам увек тужна кад било ко, какав год био, умре.

Ето.

[pokajnik83]

Нешто ми Виловски не делује као покајник

Делујем ли ти ја као покајник?  0205_whistling

[pokajnik83]

A kako ste se osecali kada je Milosevic umro? Objasnicu kasnije zaso pitam...

Било ми је жао (само) што је умро тамо где је умро. Сада ми је жао из много других разлога.

[Jovano-Jovanke]

Мислим да је неупитно да ли се Хришћанин више радује спасењу душе или казни за починиоце злодјела. Јасно је да ме највише радује спасење душа и растужује сваки пад и одбацивање Господа и Његове љубави. Али, ипак не могу да се не радујем овоземаљским казнама за оне који су то, према законима и заслужили.

Мада, не можемо исто гледати на неке финансијске преваре и силовања, мучења, убиства. И, не могу да говорим о Катарининој или било чијој кривици, док се то не докаже, а ни тад не желим да јој судим. И радујем се тим казнама и самачким ћелијама за оне који су то заслужили, јер се надам да ће тамо, сами са својим мислима успјети да спознају пролазност и немоћност свих материјалних ствари чији их лажни сјај засљепљује. Можда се баш тамо истински покају, осјете присутност Господа и спасе своју душу.

Међутим, много је другачији осјећај и размишљање директних жртава и нас који све то посматрамо са стране. Али, потребно је пронаћи начин да се савлада гнијев. Некад је много тешко опростити, али треба бар покушати не мрзити, не узвраћати злом на зло. Тужно је кад они који за себе говоре да су Хришћани позивају на линчовање, смртне казне... Тужно је када дјеца на фејсбуку стају у "одбрану" наше цркве пријетњама, псовкама, мржњом...