Ко су непријатељи?

[Снежана]

Ко су непријатељи?

Кад сам пре више година прочитао како на јапанским студијама менаџмента изучавају "Умеће ратовања" Сун-Цуа, веома сам се заинтересовао. Не због тога што су Јапанци и Кинези традиционални непријатељи, а ето изучавају с поштовањем једни друге, него због тога што ми се учинило да је примена ратне вештине на мирнодопске активности потенцијално веома инспиративна.

Ми Срби толико ратовали, а Добрица Ћосић рекао да у рату добијамо - у миру губимо. Па онда дај у миру да ратујемо! Временом свест о томе да је рат непрекидна ствар и да се ратује у свим областима - економији, култури - учинила је да ми изучавање ратне вештине јапанских бизнисмена више не буде ни мало чудно. Постало ми је чудно што ми Срби не можемо да схватимо да је рат непрекидан и да нема у миру одмора, него се само мења форма ратовања.

И још нешто - можда ни ова генерација Срба није безнадежна и дефетистичка. Можда је наш проблем не у томе што не схватамо да је рат непрекидан, него у томе што већ неко време не можемо да установимо - ко нам је непријатељ?
Како да то установимо, па да објавимо коначно мобилизацију и ми мушкарци се покажемо као мушкарци, а не као губитничке бабе кукумавке које се само жале на оно што немају, а желели би да имају? Па да онда можемо да позовемо и жене на чување неких женских идеала.

Православни Срби, кад се оволико изгубе као ми сада, немају сигурно ништа паметније него да посегну за самом основом своје памети. За Православном вером. За истинским хришћанством. Онда приђемо и Новом Завету, па чујемо апостола Павла о томе да је наша борба не против људи него против духова злобе из поднебесја.
Куку - а како да их препознамо?
Идемо у цркву, ево сад и постимо - учвршћујемо заједницу, прочишћавамо спознајне моћи, јачамо вољу. Да ли можемо да разлучимо људе од духова поднебесја који њима владају? Онда помислимо и како би то изгледало да у сред ратних времена свако од нас понаособ разлучује шта је напад од људи непријатеља, а шта је од поднебесних сила зла? Да ли би било по Богу или само обичан губитнички кошмар? А опет не смемо да заборавимо основу коју нам је апостол Павле оставио.

Пошто смо у сред рата који из године у годину губимо, у економији и култури, осипа нам се и биолошка и идентитетска основа, можда је време да се концентришемо, макар ми без довољно новца и полуга моћи а са нешто памети, па да коначно установимо ко су нам непријатељи. И онда да знамо које нам борбе предстоје и ко ће се у тим борбама показати као јунак а ко како издајник.

Ако то не урадимо - жене ће престати да поштују мушкарце, престаћемо да се рађамо, ислам ће постати реалистична витална сенка наше високе и неплодне хришћанске духовности у свету који се иначе предао.

Ненад Илић

[ines]

...jedan primer...iz iskustva znam da kada se recimo u RH u jednoj firmi zaposli srbin kao šef ili na neki način dođe do te pozicije, onda teško drugim srbima koji se pozapošljavaju u toj firmi, a još teže onima koji imaju direktan kontakt s njim na poslu, nema goreg neprijatelja, ma kakav hrvat ili neki drugi, srbi su srbima najgori i to je na žalost tako

[RYLAH]

Прави непријатељ је комшија који инспекцији пријави да држиш кокошињац. Па му ти онда увече избушиш гуме. Па ти он отрује куче. Па му ти бациш то мртво куче у бунар...

Ту ни Сун Цу не би знао како да се избори.

[Рапсоди]

БЛАГОСЛОВИ НЕПРИЈАТЕЉЕ МОЈЕ (Владика Николај Велимировић)  из књиге   " Молитве на језеру "

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам и не кунем.

Непријатељи су ме више гурнули Теби у наручје него пријатељи. Пријатељи су ме више везивали за земљу, непријатељи су ме дрешили од земље, и рушили сва моја надања у земљу.

Ови су ме учинили странцем у земаљским царствима, и непотребним становником земље. Као што гоњена звер нађе сигурније склониште него ли негоњена, тако сам и ја, гоњен непријатељима, нашао најсигурније склониште, сакривши се под Твој шатор, где ни пријатељи ни непријатељи не могу погубити душу моју. Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.

• Они су место мене исповедили грехе моје пред светом.
• Они су ме шибали, кад сам се ја устезао шибати сама себе.
• Они су ме мучили онда, кад сам ја бежао од мука.
• Они су ме ружили онда, када сам ја сам себи ласкао.
• Они су ме пљували онда, када сам се ја гордио собом.

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.

• Кад сам се ја правио мудрим, они су ме називали лудим.
• Кад сам се правио моћним, они су ми се смејали као кепецу.
• Кад сам хтео водити људе, они су ме гурали у позадину.
• Кад сам журио да се обогатим, они су ме стукали гвозденом руком.
• Кад сам мислио мирно спавати, они су ме будили иза сна.
• Кад сам зидао дом за дуг и спокојан живот, они су га рушили и изгонили ме ван.
• Заиста, непријатељи су ме одрешили од света и продужили руке моје до Твога скута.
• Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.

Благослови их и умножи их; умножи их и још више их огорчи против мене.

• Да би моје бекство к Теби било бесповратно;
• Да би се нада у људе искидала сва као паучина;
• Да би се смирење потпуно зацарило у души мојој;
• Да би срце моје постало гробом моја два зла близанца: гордости и гнева;
• Да би све своје благо сабрао на небу;
• Ах, да би се једном ослободио самообмане, која ме је и заплела у страшну мрежу варљива живота.

Непријатељи су ме научили да знам, - што мало ко зна да човек нема непријатеља у свету изван себе.

• Само онај мрзи непријатеље, ко не зна, да непријатељи нису непријатељи но сурови пријатељи.
• Заиста тешко ми је рећи, ко ми је учинио више добра и ко више зла у овоме свету: пријатељи или непријатељи.
• Зато, благослови, Господе, и пријатеље и непријатеље моје.

Роб куне непријатеље, јер не зна.

А син их благосиља, јер зна. Јер зна син, да му се непријатељи не могу дотаћи живота. Зато слободно корача између њих и моли се Богу за њих;

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам. И не кунем.

[Кратос]

[Toma]

Neprijatelji su mi oni na kojima treba još malo da poradim,
da ih zaprijateljišem sa sobom, i sebe sa njima....

[ines]

uvek trn u oku i niko ništa  http://www.portalnovosti.com/bilten-snv-a-diskriminacija-srba-porasla-za-57-posto?alphabet=mixed

[Homini]

Ne razumem cemu automatska podela na heroje i gubitnike a posebno ne na mobilizaciju muskaraca a zene ce sta da rade? Da stirkaju ubruse? Valjda prvo sami sebe treba da postujemo i drugoga da postujemo a ne da se "plasimo da ce zene prestati da postuju muskarce". Postuje se covek a ne pol. I eto odgovora na tvoje pitanje ko su nam neprijatelji.

Sent from my SM-G900F using Pouke.org mobile app