Јао, мрзи ме!

[JESSY]

Колико пута дневно нас нешто мрзи да урадимо или да се покренемо? Какве све маневре вршимо само да бисмо оправдали своју лењост. Чак и када имамо ту привилегију да нешто радимо, неретко доживљавамо то као кулук или тешку казну. Проблем јесте слојевит, али у самом корену лежи госпођица лењост. Ако бисмо желели да је се ослободимо онда је неопходно да се потрудимо у стицању радиности, како телесне тако и духовне.

Тако се, дакле, веровали или не у лењости крије почетак сваког поремећаја нашег бића. Лењ човек, осим што је дубоко несрећан, на жалост, извор је поремећаја и у заједници у којој живи. Није тајна да се беспослени људи повлаче од места до места и тако докони узрокују разне друштвене и/или породичне неприлике. Следствено, колико је физички рад неопходан да бисмо били уравнотежене личности, може се закључити и из следећег примера:

Авва Јован Колов је једном рекао свом старијем брату: ,,Хтео бих да будем безбрижан, као што су безбрижни анђели који непрестано славе Бога.“ Па, скинувши свој плашт изађе у пустињу и провевши тамо недељу дана, врати се своме брату. Чим је покуцао на врата,брат га ослови пре него што је отворио: „Ко си ти?“ Α он одговори: „Ја сам Јован, твој брат.“ Овај му рече: „Јован је постао анђео и није више међу људима.“ Α он га стаде молити и говорити: „Али, ја сам.“ Међутим, брат му не одговори већ га остави да јадикује до јутра. Α затим му отвори и рече: „Човек си, Јоване, опет имаш потребу да радиш да би се хранио.“Α он направи метанију и рече: „Опрости ми.“ (Старечник)

[JESSY]

Који је смисао телесних напора?

Никако ми није намера да физичким напорима и раду придајем значај који им не приличи. Физички рад није сам по себи савршен. Хришћани не живе да би радили, већ раде да би се издржавали за живота и да би смислено проводили време које им је дато.

Ово посебно истичем, јер је данас многима животни циљ да неуморно, па чак и бесловесно раде како би увећали приходе и приносе само зато што су среброљубиви и властољубиви. Истина је да радом задовољавамо своје основне потребе, како индивидуалне, тако и потребе оних људи за чије смо издржавање преузели одговорност. Међутим, данас се посебно пренебрегава чињеница да треба да радимо како бисмо могли и другима, посебно несрећнима и потребитима да помажемо.

Ипак, рад има ограничену сврху и циљ и треба да буде у складу са човековим духовним и душевним стремљењима. Зато свој живот не можемо да делимо на лош и добар, на прост физички и на духовни рад, него смо дужни да све што радимо носи у себи печат духовних, узвишених вредности. На тај начин освећујемо целокупан свој живот.

[JESSY]

Душевна хигијена и духовни поредак

Свети Василије Велики каже: „Када при сваком послу тражимо од Бога да наш рад управи ка добром путу, и када смо преиспуњени благодарношћу према Ономе Који нам је подарио могућност да радимо, учимо се скромности и стичемо духовно благородство, јер све што чинимо са радошћу у славу Његову чинимо.“

Више је него јасно да је беспосленост (=лењост) тесно повезана са нејасним и тешким осећањима чамотиње, туге и бесмисла, а узрок овоме је одсутство душевне хигијене и духовног поретка у нашем животу. „Јер, ако се човек са смирењем удубљује у божанско, на њега се спушта роса благодати којом он усрдно негује љубав према Богу и састрадавање према ближњем.“ (свети Никита Ститат) На овај начин се душа просветљује и постаје светлост онима који јој прилазе. Ако се, пак, владамо по супротним законима наша душа се помрачује и бива непријатна, тегобна и одбојна онима који је окружују и који се са њом срећу. Зато нас православно предање непрестано упућује да се бавимо унутрашњим делањем, јер се онда све освећује, а ми постајемо светлост која утире таму у нашем окружењу.

И молим вас, пре него што вас савлада малодушност и уверење како је све ово лепо написано, али савременом човеку тешко оствариво, сетите се да ономе ко куца отвара се, ономе ко тражи даје се. Уосталом, ако и не можемо да постигнемо савршенство увек можемо да уложимо додатни труд у жељи да се изборимо са лењошћу.

https://duhovnaterapija.wordpress.com/2017/02/01/rad/

[JESSY]

Lenjost - destruktivna karakterna osobina

 

Uzrok - karakter, vaspitanje, okruženje, propali planovi, napori bez nagrade koji su doneli razočaranja, strah od neuspeha i odgovornosti koje zrelost donosi

 

LENJOST je manjak volje da se u ostvarenje nekog cilja uloži energija, lakši izbor, izgovor za neuspehe praćen bezvoljnošću i malodušnošću.

 

Ova karakterna osobina svojstvena je svima, tvrde psiholozi. Svi smo lenji s vremena na vreme, i svi se rađamo lenji, a vaspitanje, odnosno roditeljski uticaj usađuje nam radne navike i želju da ne stagniramo.

Psiholozi kažu da je uzrok lenjosti karakter, vaspitanje, okruženje, propali planovi, napori bez nagrade koji su nam doneli razočaranja, strah od neuspeha, ali ponekad i samo činjenica da ne želimo da odrastemo, da se plašimo obaveza i odgovornosti koje zrelost donosi.

Lenjost je lakši način, prijatno stanje i nije problem sve dok ne postane način života. To, baš kao i druga krajnost, radoholizam, vodi u nezadovoljstvo i bolest. Psiholozi tvrde da put do sreće vodi preko onoga što volimo da radimo i šta nas ispunjava. Studija istraživača jednog švedskog univerziteta dovela je do zaključka da sve nagrade koje dobijamo bez uloženog napora, bilo da su u pitanju nezaslužene povlastice ili igre na sreću, vode samo do kratkoročnog zadovoljstva.

Jedino što nas zaista usrećuje, tvrde oni, su posledice napornog rada, odnosno rezultati koje postižemo znanjem, veštinama, energijom. Entuzijazam, akcija i strast sa kojom se nečemu prepuštamo, čine život vrednim življenja.

Lenjost je problematična samo kada je konstantna jer podstiče pasivnost iz koje se teško izlazi, jer što duže ne radimo ništa, sve nam je teže da počnemo. Lenji ljudi su u suštini vrlo nesrećni, tvrde psiholozi, ali se plaše da nešto urade, preuzmu inicijativu i odgovornost. Iako im ne prija stanje u kojem se nalaze, ono postaje njihova zona komfora i osećaju se jako loše kada je napuste. Lenjost tupi naša čula, smanjuje energiju, blokira potencijale i ideje, sprečava napredak...

Ima onih koji tvrde da je lenjost privilegija i da jedino tako, kada imamo vremena za "razgovor sa sobom", možemo analizirati šta nam se događa i doneti prave odluke. Međutim, psiholozi upozoravaju da je lenjost sama po sebi izbor i da potpuno može da nas udalji od planova, snova i ciljeva. Mnogi lenjost pogrešno poistovećuju sa hedonizmom, iako je ona samo život bez podsticaja i ideja. Dugoročno donosi samo depresiju, apatiju i nezadovoljstvo.

Sociolozi tvrde da je lenjost u modernom društvu "potpomognuta" savremenim poslovima, odnosno uslovima u kojima se rezultat rada ne vidi odmah. To znači da se za dobre pozicije, posao, život... moramo izboriti. Potrebno je uložiti energiju i trud da bismo do cilja došli, a za mnoge je to pretežak posao. Mnogo je lakše nalaziti izgovore, udobno se smestiti ispred televizora i kukati kako, zapravo, nikada nismo dobili pravu šansu, kako nas niko ne razume i ne vidi naše potencijale.

Psiholozi tvrde da je lenjost kod nekih ljudi vrsta odbrambenog mehanizma, opravdanje da se ne vredi boriti jer se u stvari plaše neuspeha. Pasivnost je paravan za odbijanje, odnosno način da se zaštitimo od istine da možda zaista nismo sposobni za bolje.

Međutim, problem je što lenjost nije prirodno stanje čoveka. Aktivnost je u ljudskoj prirodi i zbog toga lenjost donosi toliko mnogo problema.

Osim fizičkih problema, od kojih su gojaznost, problemi sa srcem i depresija najčešći, lenji ljudi pate i od psihičkih problema, jer iako tvrde da ništa ne mogu promeniti i da im je tako bolje, nerad ih uništava i jača strah od neuspeha. Psiholozi tvrde da je lenjost izlečiva, odnosno da se ova karakterna osobina može promeniti. Prvo što se primenjuje na bihejvioralnim terapijama je promena stava, shvatanja i načina razmišljanja, a zatim se postavlja konkretan cilj.

Svako od nas ima interesovanja, želje i planove, sa tom razlikom što neki streme ka njima, dok su drugi obeshrabreni da je ostvarenje moguće. Kada se cilj nazove pravim imenom, kada shvatimo šta želimo i šta nam je važno, to povećava želju da do toga dođemo. Važno je samo da ciljevi budu ostvarivi, odnosno realni. Psiholozi savetuju da ne potcenjujete nijedan zadatak, pa ni najmanju obavezu, jer njihovo izvršavanje gradi mozaik vašeg uspeha, motiviše da idete dalje.

Istraživanja pokazuju da je motivacija odličan lek protiv lenjosti, odnosno da svaka nagrada podstiče da budemo bolji. Iako možda ovi principi zvuče kao da su namenjeni vaspitanju dece, psiholozi tvrde da su vrlo delotvorni.

Takođe, važno je i da ne odustajete, odnosno da završite sve što započnete, da podstičete kreativnost i energiju.

To je izvodljivo bilo kojim poslom da se bavite, a ponekad je dovoljno kreativnost primeniti i samo u načinu na koji razmišljate. Pronađite inspiraciju, hranite želju za uspehom, skupite snagu da idete napred...

Lenjost "crpi" snagu iz padova, dok je uspeh guši i zato ne dozvolite lenjosti da vas obuzme.

Pazite i sa kim provodite vreme, jer psihoterapeuti tvrde da je lenjost "zarazna" i da je jako lako prihvatiti je i prepustiti joj se.

 

http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.303.html:408751-Lenjost---destruktivna-karakterna-osobina

[JESSY]

lenjsot nije moja karakterna osobina, ali u poslednje vreme sam se bas ulenjila...mrsko mi je da izadjem iz kuce....samo bih lezala i citala knjige, spavala, sedela za kompom ( za to je kriv forum )...ne bih rekla da je to samo lenjost, vec nesto vise od toga....

 

Господе и Владико живота мога!

Духа лености, унинија, не дај ми.