Darko Šarić dječaku Milanu Ponjigeru kupio stan!

[Ronald]

Osmogodišnjem dječaku Milanu Ponjigeru zbog čije je sudbine tugovao cijeli region, na koga su, nažalost, ubrzo svi zaboravili nakon što se oporavio od teških povreda, Darko Šarić kupio je stan, saznaje Kodex.

Podsjećamo, porodična tragedija koja je potresla region dogodila se decembra 2011. godine. Tada je penzionisani kapetan Palko Ponjiger (51) sa suprugom  Ilankom  (47) i tada trogodišnjim sinom Milanom skočio  sa šestog sprata vojnog samačkog hotela, u Batutovoj 21, Beogradu, gdje su kao raseljena lica živjeli nekoliko godina.

Supružnici su preminuli na licu mjesta a dječak je, iako teško povrijeđen, preživio.

Otac se na ovaj korak odlučio zbog neuslovnog života u pomenutom hotelu i duga prema vojnom fondu.

Nesrećni mališan, na koga su pokojni roditelji čekali 18 godina, uvjeren je tada bio  da ga je tata zapravo vodio na vožnju toboganom.

– Kad se dječak probudio, prvo je pitao za tatu. Rekli su mu da tata sad nije tu. Potom im je mališan pričao kako je bilo strašno i da treba da kažu njegovom tati da ga više ne vodi na taj tobogan, jer ga mnogo boli – pisali su srpski mediji.

Nakon tragedije činilo se da su malog Milana koji je uprkos malim šansama preživio i oporavio se, zaboravili svi.

Ministarstvo odbrane je obećavalo da će pomoći da Milan dobije krov nad glavom koji njegov otac nikada nije dočekao.

Rođaci njegovog pokojnog oca, koji su sada njegovi staratelji, takođe su dobijali obećanja od Vojske da će stambeno pitanje biti riješeno.

Nije uzalud rečeno, obećanje ludom radovanje. Obećanja nisu ispunjena.

Ipak, pojavio se tihi dobrotvor. Darko Šarić, dirnut tužnom sudbinom dječaka odlučio je da mu pruži, ono što niko nije htio, ili, iako manje vjerovatno, nije mogao.

Ovaj humani gest Šarić je držao u tajnosti, plan je bio da se informacija nikada ne otkriva javnosti – rekao je izvor Kodexa.

Šarić, kome je u toku ponovljeno suđenje pred Višim sudom u Beogradu, riješio je stambeno pitanje dječaka čiji je otac zbog istog sebi i svojoj supruzi oduzeo život.

Time je malom Milanu, na čija je nejaka leđa do sada sudbina navalila previše tereta,obezbijeđena makar mala šansa za normalan život i da, kada odraste, ne mora da brine o tome da li će imati krov nad glavom.

I tako je Šarić, kome se sudi u Srbiji, pokojnom kapetanu ispunio neostvarenu želju, kojem pak ta država nije mogla.

Palko Ponjiger je bio vojni penzioner,  kapetan prve klase ratnog vojnog vazduhoplovstva, sa službom u Sarajevu, Ljubljani, Slavoniji.

Da sa sobom u smrt povede svoje najmilije odlučio je zbog nebrige države a svoj loš položaj je najavljivao i ranije.

Osamnaest godina nisam mogao da dobijem dijete. Dobio sam sina i već tri godine stanujemo u petnaest kvadrata. Sada mi traže da vratim 500 hiljada dinara, koliko su mi plaćali za odvojeni život i uvećane troškove stanovanja. Odakle da im vratim? – kroz plač je Ponjiger opisao svoju muku na sastanku Udruženja vojnih beskućnika održanom šest mjeseci prije tragedije.

izvor, kodex.me

[Milan Nikolic]

Нема веће злоупотребе него оправдавати трговца тешким дрогама. Зар ће се друштво спасити ако пуштамо људождере.

Када се будемо сви покајали, видећемо да свако заслужује велику милост. Дотле треба говорити и о много страшнијим проблемима.

Јер, није комунизам сам по себи лош, него има хришћанску основу. А фашизам је родни грех убиства, који је свакога од нас искушавао.

Треба схватити да људска душа верује у Христа. Ако Црква до сад није помогла Милану, онда је то заједнички проблем.

Очигледно да је трагична судбина породице Поњигер проблем читаве бивше Југославије. Са друге стране, трговац кокаином се не би требало ''извући'' на ту причу, а чисту дарежљивост нека му испитује сам суд.

[Milan Nikolic]

Цитат

Darko Šarić dječaku Milanu Ponjigeru kupio stan!

То је као када би талибани у Хрватској купили стан детету жртава у Јасеновцу од пара од хероина. Свака част, и идите с милим Богом.

[RYLAH]

Поздрављам, али у праву је Милан, не треба од ових ликова правити некакве хероје. Дарко је давао и за школе и болнице, и за пар цркава је дао паре, и не знам коме у Пљевљима није давао, ал јбг, кад сконташ одакле су те паре, џаба све. И Ескобару су за живота становници Медељина правили иконе јер нема коме није помогао, ал се надам да смо то превазишли.

Са друге стране, правво је питање зашто то нису одрадили држава и Министарство одбране као легалне институције којима је то била обавеза, него пуштају нарко дилере да сраме државне институције.

[Милан Ракић]

 

пре 7 минута, RYLAH рече

Са друге стране, правво је питање зашто то нису одрадили држава и Министарство одбране као легалне институције којима је то била обавеза, него пуштају нарко дилере да сраме државне институције.

Па како кад га је држава на неки начин "убила"?

Какав је то човек био-људина! Низак растом, Словак из села Бингула... Врстан атлетичар и одличан познавалац ваздухопловног наоружања. Мени и мојој генерацији је предавао тај предмет. И данас не могу да мним шта се том тихом и повученом човеку "кувало" у глави када се одлучио на тај корак. Био сам шокиран када сам то чуо...

Нити га браним, нити осуђујем. Није имао снаге да се избори са хладном бирократијом... И повукао је у смрт супругу и дете. Слава Господу, те је Милан преживео... И какве ће трауме имати...

Тај самачки војни хотел је попут оног "ранча проклетих" из неке Павићеве серије, не могу да се сетим које...

Иначе, проблем је настао због следећег. Према одлуци Владе СРЈ, ефективе ЈНА су имале да напусте територију БиХ закључно са 19. 05. 1992. године. Сва непокретна имовина је према инструкцији требала да се преда локалним властима на територији коју је војска напуштала. Било касарна, било стан нпр. Небитно да ли је била територија Федрације, тзв. Херцег Босне или (тада) некео од српских аутономних области (САО). Негде где је имало времена и простора, преношена је чак и непокретна имовина (случај са Ваздухопловним Заводом "Орао" који је до 1992. године базирао на аеродрому Рајловац. Случај "Орла" је специфичан и у светским размерама. Наиме, од радника који су остали, половина је била ангажована на самом аеродрому Рајловац на демонтажи Завода. Буквално су, поред машина и алата ("Орао" је био специјализован за ремонт млазних авионских мотора), "расклапани" и хангари... Друга половина радника је на "ледини" крај Бијељине за то време припремала темеље за поновну монтажу хангара и радионица који су у деловима, као и машине и алати, возом на вагонима данима допремани из Сарајева у Бијељину. Буквално је "Орао" пренет из Рајловца у Бијељину)

Палко је у Сарајеву имао стан. Када је напуштао, као и сва војсак БиХ, стан је уредно предат локалним властима. Оне су (локалне власти) ваљда имале право да располажу са тиме, али је имовина требала да уђе у тзв. деобни биланс који је трбао да уследи након тога што се мало покољемо и направимо ту и тамо по неки ратни злочин... Дошавши у Србију, као и "армија" људи, припадника војске, који су дошли из Словеније, Хрватске, БиХ и Македоније, није имао решено стамбено питање. 

Пре него што је отишао у инвалидску пензију, указала се прилика да са породицом добије смештај у војном хотелу "Звездара". Боље ишта него ништа. Месечну кирију је отприлике "покривала" тзв. накнада за увећане трошкове становања које Министарство одбране даје бескућницима. За Палка, жену и дете то је било (не знам колико тада, данас је то неких 10-ак хиљада динара). Ок, боље и то него 200 евра за неки подстанарски стан...

Пошто је ситуација са становима припадника ЈНА у БиХ у највећој дубиози од свих бивших југословеснких република (многи су тужили и добили БиХ пред Стразбуром и тек тада им је враћена имовина), Палко никако није успевао да "избоксује" свој стан у Сарајеву. Додатни проблем је представљала и чињеница да је он тек уочи рата и уселио у стан и започео његов откуп.

На крају је дигао руке од тога и туробна атмосфера здњана на Звездари га је определила да узме неповратни кредит који МОРС даје бескућничкој војној сиротињи како и решио стамбено питање. Већ је отишао у пензију и одлучио је да се са породицом врати у родну Бингулу. Да се одрекне стана и да просто узме ту "помоћ" која износи 20000 евра. У селу за тај новац, рачунао је, може да реновира родитељску кућу и озида још нешто и омогући мало бољи живот за своје.

"Прекид" филма настаје у Фонду за социјлано осигурање војних осигураника, када одлази да да изјаву да се одриче стана у БиХ, да се одриче стана који би добио у Србији негде 2078. године и да прихвата да узме тих 20000 евра. 

Тада настаје хаос.

Војна бирократија "утврђује" да он "има" стан У Сарајеву, да њих не интересује што он своја права не може да оствари. Иако је док је био активан уредно примао ту накнаду за војне подстанаре; иако је када је отишао у пензију, опет нанаово морао да доказује да је војни бескућник да би остварио ту накнаду коју је и добио наравно, поменух горе, сада одједном бирократија "одлучује" да он не да нема право на тих 20000 евра (јер "има" стан у Сарајеву), него није имао ни право на накнаду за војне бескућнике.

"Опроштено" му је за период док је радио у РВ и ПВО као професор, али за период од како је у мировини, једноставно му је наложено да врати целокупан износ, негде око пола милиона тда беше.

Значи, човек сав срећан, решио да прекрати муку бескућничког понижавања, а овамо не да му нису дали та средства, него му још тражили да врати 5000 евра...

Узалуд је он и тада и касније указивао на очигледну неправду. Има и на ЈуТјубу снимак ваљда са једне скупштине Удружеа војних пензионера, где је чове буквално "ппукао" за говорницом испричао неправду са бирократијом. Плаче и прича. Но, бирократија је била неумољива и убрзо му стиже административна забрана на пензију и то на пола пензије, која је била једини извор прихода за породицу Поњигер...

Остало сте читали тада у новинама...

[obi-wan]

пре 24 минута, Милан Ракић рече

Војна бирократија "утврђује" да он "има" стан У Сарајеву, да њих не интересује што он своја права не може да оствари. Иако је док је био активан уредно примао ту накнаду за војне подстанаре; иако је када је отишао у пензију, опет нанаово морао да доказује да је војни бескућник да би остварио ту накнаду коју је и добио наравно, поменух горе, сада одједном бирократија "одлучује" да он не да нема право на тих 20000 евра (јер "има" стан у Сарајеву), него није имао ни право на накнаду за војне бескућнике.

"Опроштено" му је за период док је радио у РВ и ПВО као професор, али за период од како је у мировини, једноставно му је наложено да врати целокупан износ, негде око пола милиона тда беше.

Gola sotonija... smrtni greh, koji krvlju vapije na Nebo...

[RYLAH]

@Милан Ракић

Тотални хорор. Посебно кад видиш колико поједини немају ни стида ни срама кад развлаче државну имовину. Раде чак сасвим отворено, свесни да им систем који су за себе изградили не може ништа, да су изнад система.

И онда овако отерају човека и жену му у смрт јер "има виша стамбеног простора". 

Сад кад сам читао твоју причу, још гора трагедија. Просто занемиш од беса кад видиш такве ствари.

[Милан Ракић]

Ово је студентска Палкова слика. Он је овај у средини што чучи, што му овај брка ставио руку на раме...

 

[Ronald]

Milan Nikolić, Rylah

Znam ja više nego odlicno kako je on zaradio pare, ali i trošili on i njegova porodica, mislim, tako da je ovo što radi Ipak licemerje i pored toga što na površini izgleda kao dobro djelo.

[florenntina]

Brate, to sto Saric radi je samo malo ocigledniji nacin onoga sto drzava sistematski radi gradjanima Srbije vec decenima. Sve je to ista skola! Otmu ti sve, uniste ti svako dostojanstvo i samopostovanje jer si prinudjen da molis za koricu hleba a onda ti velikodusno poklone 4.000 dinara!

Da se ovaj nesretni covek tada nije ubio, verovatno bi to sada uradio gledajuci da mu narko diler, unistitelj ko zna koliko porodica i dece protiv kojih se verovatno borio celi zivot, sada, njegovom rodjenom detetu poklanja stan!

[Ronald]

Fiorentina

Da bi nekome bogatstvo nadoslo kao Darku, on mora raditi sa nekom državom, u kojoj je kriminal maksimalno institucionalizovan. U svim državama ga ima, medjutim u nekim zapadnim manje za razliku od ovih na Balkanu. U nekim totalitarnim nema kriminala, ali nema ni slobode pojedinca, pa otud ni prosperiteta itd.

Preko njegovih( Darkovih) " dobrih djela" se odlično vidi koliko su ljudi koji ga hvale licemjerni kad opravdavaju njegova djela otprilike ovim rijecima: " On bar nije prodavao ovde i trovao našu djecu". Uzas

Flor ljudi se uvijek odlučuju za nekog bandita kao što je Mankur Olson dobro opisao u knjizi " Uspon i sumrak naroda", tako da im se dugoročno država više isplati od lokalnih. E sad teško je shvatljivo da u 21. vijeku mi ipak imamo ogroman broj ljudi, vecinu koja bi sve probleme rešavala preko grbace poreskih obveznika. 

[Ronald]

пре 1 минут, Muramasa рече

Šarića poštujem više od bilo kog naprednjaka.

Pa možeš tako da kažeš, jer političari su obicno najgori ljudi, većinom, pošto se trude da uvjere građane da pričaju istinu, medjutim samo lažu, dok kriminalci bar ovi kao Darko koji su stvorili milijarde Ipak to ne rade jer ne odlučuju o državnim parama, ali nikoga ni ne tjeraju da kupuje drogu.

[RYLAH]

пре 8 часа, Ronald рече

Milan Nikolić, Rylah

Znam ja više nego odlicno kako je on zaradio pare, ali i trošili on i njegova porodica, mislim, tako da je ovo što radi Ipak licemerje i pored toga što na površini izgleda kao dobro djelo.

Не мора да значи, могуће да негде стварно осећа да тако треба, не би то било ништа чудно. Нико од нас није ни скроз добар ни скроз лош.

Али опет, то уопште не значи да би сад њега требало глорификовати, него управо супротно: треба поставити питање зашто је потребно да деци ветерана, које је држава уништила и којима је ускратила оно што јој је била дужност и отерала их у смрт, не може та иста држава макар да надокнади то што је урадила, него морају деца да спадају на то да им нарко - дилери купују станове.

[florenntina]

пре 12 минута, Muramasa рече

Šarića poštujem više od bilo kog naprednjaka.

Ja ne vidim razliku. On je postao to sto jeste zahvaljujuci politicarima. Ista je to DB skola.

[florenntina]

пре 7 минута, RYLAH рече

Не мора да значи, могуће да негде стварно осећа да тако треба, не би то било ништа чудно. Нико од нас није ни скроз добар ни скроз лош.

Mislim da je ovakva relativizacija opasna zamka u koju hriscani cesto upadaju. Potpuno je nebitno sa stanovista drustva i drzave da li je on dobar ili los i kakvo ima srce. To uopste ne treba da bude predmet rasprave vec konkretna kriminalna dela koja je uradio i za koja treba da odgovara.

Ako se tako sagledavaju stvari, sve je mnogo cistije i jasnije i sto je jos vaznije za nas hriscane, izbegavamo da osudimo celog coveka vec se koncentrisemo na konkretna (ne)dela. Takav stav i u ovom, kao i u svim drugim, manjim ili vecim, povredama zakona donosi dobrobit i samom prekrsiocu (jer dobija mogucnost da se kaznom iskupi za svoje greske) kao i zajednici u kojoj zivi (jer se oslobadja potencijalne opasnosti i daje primer mladjim generacijama da ce za nepostovanje zakona biti adekvatno kaznjeni).