Срушио се Ту-154 руске војске на путу ка Сирији, нема преживелих. Међу погинулима највише чланова ВА "Александров"

[Драгана Милошевић]

Страшна трагедија!
Господе, упокој душе слугу Твојих, да Ти са анђелима и даље певају.

[PredragVId]

За два сата, у Руској цркви у Београду, биће служен парастос пострадалима. Ко може нека присуствује.

[PredragVId]

 

У Руској цркви у Београду данас у 15 часова парастос за 92 погинулих у авионској несрећи код Сочија

У Руској цркви на Ташмајдану данас, 26. децембра, у 15 часова биће служен парастос за погинуле у авионској несрећи код Сочија. Молитви ће присуствовати и руски амбасадор у Србији Александар Чепурин. У амбасади РФ у Србији, у Делиградској улици, истог дана од 12 до 17 часова биће отворена књига жалости поводом погибије 92 људи - руских војника, уметника и новинара у паду авиона Министарства одбране у близини Сочија.

Извор: Радио Слово љубве

[PredragVId]

Данас, објављен дан жалости у Русији. У свим храмовима у Русији данас одслужена заупокојена служба.

[PredragVId]

О.Игнатије Шестаков: Ова трагедија је свим хришћанима опомена и позив на трезвеност и молитву

Свјатјејши Патријарх све Русије Кирил изразио је саучешће у вези са авионском несрећом код Сочија у којој је страдало 92 људи, међу којима је било 8 чланова посаде, 64 члана чувеног ансамбла руске војске Александров, 9 новинара и 2 федерална функционера.: "Узносим молитве Милосрдном Владици за упокојење уснулих у домовима праведника, где нема болести, ни жалости, ни уздисања, но живот бесконачни. Нека би Господ утешио тугу свих оних које је задесила ова страшна несрећа, дао снаге породицама и ближњима пострадалих да достојно издрже искушење које им је послато". О. Игнатије Шестаков, сабрат Сретењског манастира из Москве, рекао је за СЉ да је ова трагедија јако потресла Русију, да је у свим храмовима Руске Цркве данас служена заупокојена служба, те да је за све хришћане ова трагедија позив на молитву.

 

Аудио запис оца Игњатија (Шестакова) на линку Радија Слово љубве

[Милан Ракић]

Црно је море, постало још црње

Кроз толике године, а има их 113 од браће Рајт до данас, човек се привикне на чињеницу да и у авијацији мора да се гине. Некада давно биле су то херојске погибије, јер ако не идеш главом кроз зид, ниси ни способан за пилота. Када су авиони добили путнике који плаћају карту да би били превезени из тачке А у тачке Б, Ц, Д, Е, Ф, Г до З, зидове си смео само да прескачеш или заобилазиш, у њих никако. Кад су авиони добили електронику и аутоматику, зидови су престали да постоје. Али авиони и даље падају. Зашто?

То се питамо сваки пут кад падну. Из сваког пада научи се нешто, зато су сва досадашња правила летења исписана црвеним мастилом. Крвљу, хоћу да кажем. Да ли ће ова најновија трагедија, на дан Божића и тик уочи Нове године, одговорити на још неко до сада непостављено питање, то ће хладне истражитељске главе на овај или онај начин открити. Надам се, мада та нада нема неко снажно утемељење. Када падају „ербасови“ и „боинзи“, увек се некако стиснем и сумњичаво зажмирим, јер знам да ће се индустријски лобији дебело умешати и по сваку цену се изборити за савршену исправности својих авиона, а пред публику жељну линча гурнути неискусну посаду, задремалог капетана или полуделог копилота склоног самоубиству. Тако, ваљда, опстају глобални брендови – планета не сме да изгуби поверење ни у једну од две мега-фабрике са чијих трака излазе летећи крузери – ону источно и ону западно од Гринича.

Пошто је овде реч о паду руског авиона чија трагедија је добила светски публицитет због путника који су се у њему затекли, очекујем бар донекле поштен и извештај и закључак комисије која истражује удес. Желео бих да руски индустријски лобији немају разлога да штите себе од себе самих. Авиони се производе „у кући“ и у кући и остају. Тиме не мислим само на Русију, већ и на остатак азијског дела некадашњег СССР-а. Западне земље их никада нису ни куповале, мада су их западни „спотери“ необично волели, додуше на неки само њима знани начин.

Изнад свега, не могу да преболим погибију чланова хора и оркестра „Александров“. Неописив осећај: видим их како се у ужасу и хаосу те наносекунде, вероватно дуге као вечност, разбијају о површину Црног мора. Чујем крике басова, баритона и тенора како урлају последњу партитуру на најкраћем наступу у животу. Онда престају да постоје: они, којима сам се толике године дивио. Тама и тишина. Тишина на дну Црног мора које је у недељу, 25. децембра 2016, постало још црње.

Гледајте их и слушајте:

Зоран МОДЛИ, ФБ

[Ненад Р.]

 

Слава им!

[Juanito]

 

[Juanito]

пре 18 часа, Милан Ракић рече

Из сваког пада научи се нешто, зато су сва досадашња правила летења исписана црвеним мастилом. Крвљу, хоћу да кажем.

О овоме сам неколико пута размишљао. На неки чудан начин, сви погинули у авионским несрећама су дали живот за ко зна колико других који нису, а могли су.

[Милан Ракић]

пре 15 минута, Juanito рече

О овоме сам неколико пута размишљао. На неки чудан начин, сви погинули у авионским несрећама су дали живот за ко зна колико других који нису, а могли су.

Управо тако. Не знам ко је први ово рекао, али је рекао свакако још давних дана... У првим почецима авијације... И то је прва лекција која се учи у ваздухопловним школама свуда у свету. И није фраза. Од неког авио клуба на острву Вануату, до Ваздухопловне академије у Колорадо Спрингсу; и од Академије у Краснодару до летачке школе неке у Зимбабвеу. Али заиста-није фраза!

ПРАВИЛО ЛЕТЕЊА ЈЕ КРВЉУ НАПИСАНО

[Милан Ракић]

Бољи део САД:

Отпевали руску химну у помен жртвама пада авиона Ту-154 (ВИДЕО)

Чланови хора Шилеровог института отпевали су химну Русије на улазу у Генерални конзулат Русије у Њујорку у знак сећања на погинуле у авионској несрећи Ту-154.

Већина учесника спомен-акције на грудима је имала георгијевске ленте, а неки извођачи су испред конзулата поставили цвеће.

Осим тога, у име директорке Института Хелге Цеп-Ларуш објављен је текст саучешћа.

„Ансамбл Александров‘ био је израз највиших моралних вредности Русије“, истакла је она. Директорка института је у својој поруци изразила наду да ће ансамбл бити обновљен.

Рано ујутро 25. децембра авион Ту-154 Министарства одбране Русије који је летео из Москве у Сирију, срушио се у Црном мору убрзо након досипања горива у Сочију. У авиону су се налазиле 92 особе, укључујући и 64 уметника ансамбла „Александров“, девет новинара „Првог канала“, НТВ и „Звезда“, као и директорка добротворног фонда „Праведна помоћ“ Јелисавета Глинка, позната као докторка Лиза.

СПУТНИК

[Милан Ракић]

Узрок пада авиона Ту-154 можда грешка пилота

Министарство одбране Русије саопштило је да је завршена истрага авионске несреће из децембра 2016. када је авион Ту-154 пао у Црно море.

Комисија је закључила да би узрок несреће могли да буду погрешни поступци команданта посаде приликом управљања авиона. 

„Комисија за истраживање авионске несреће у близини аеродрома у Сочију, састављена од стручњака Министарства одбране Русије, представника Министарства саобраћаја Русије, међудржавног авијационог комитета, Министарства индустрије и трговине Русије, као и концерна ’Тупољев‘, завршила је истрагу о несрећи авиона Ту-154 која се десила 25. децембра 2016. године“, наводи се у саопштењу Министарства одбране Русије.

Стручњаци су пажљиво анализирали све околности које су довеле до несреће и проучили техничке параметре лета Ту-154 од тренутка полетања са аеродрома у Сочију. 

„Истрага је показала да би узрок инцидента могао да буде нарушавање просторне оријентације (свест о ситуацији) пилота авиона, која је довела до његових погрешних поступака у контролисању авиона“, наглашава Министарство.

Комисија није пронашла нарушавање правила пуњења авиона горивом на аеродрому у Сочију, утовара и укрцавања путника, додаје се у саопштењу. Маса терета у авиону износила је 152 кг.

[obi-wan]

пре 1 сат, Милан Ракић рече

нарушавање просторне оријентације (свест о ситуацији)

Sta ovo tacno znaci?

[Милан Ракић]

пре 7 минута, obi-wan рече

Sta ovo tacno znaci?

Читав корпус илузија, које иду до халуцинација... Нажалост. Психички поремећеај, изазван физичким претпоставкама. Нисам лекар па да умем да се изразим прецизно и тачно.

Углавном, у грубо речено. Најчешће до просторне дезоријентације (ово је агенцијска вест па је напаисано као просторна оријентација, иначе се користи термин ПРОСТОРНА ДЕЗОРИЈЕНТАЦИЈА), долази када организам односно мозак пилота, "заведен" информацијама које добија од вестибуларног апарата УБЕДИ себе да је СИТУАЦИЈА реална и исправна, ИАКО ИНСТРУМЕНТИ (за ту немну се користе механички инструменти у летелици дакле нема грешке и отказа) ПОИКАЗУЈУ ДИЈАМЕТРАЛНО СУПРОТНУ ИНФОРМАЦИЈУ. 

Ситуација се нарочито појачавва спољним објективним инпутима, као што је нпр. лет у облацима без визуелне комуникације за земљом. Тада због разноиразних узрока (читава наука и грана ваздухопловне медицине се бави овим питањем), средње ухо, центар за равнотежу и шта је већ све укључено у процес (понављам нисам медицинар па не умем да невадем све), ШАЉЕ у мозак информацију нпр. да се нпр. у том тренутку налазите у ХОРИЗОНТАЛНОМ ЛЕТУ, иако инструменти (вештачки хоритонз) показују да ЛЕТИШ НА ЛЕЂИМА.

Онда долази до илузије и (најчешће) погршене процене пилота, који онда верује више себи него инструменту и то се ТРАГИЧНО заврши.

Ово је пример најпростији. А илузија у овом контексту има много. Рецимо имаш осећај да се пењеш, иако вариометар показује да снижаваш. Или имаш илузију да си у "центру", а куглица у показивбачу скретања, даје информацију да грабиш добрано у лево или десно у правцу...

На илузије спрегнуте са вестубуларним и визуелним апаратом, треба додати и кинестетичке илузије, где опет мозак од тела добија "информацију" нпр. о убрзању (осећаш притисак на везе којима си везан за седиште) и ту информацију "обрађујеш" као убрзање нпр., а ти у ствари кочиш...

Разлози! УМОР, РАКИЈА , тренмутак (ако је на великој висина-хипоксија), итд...

Године живота, тренажа, итд...

Јбга ово овако угрубо и просто. Иначе има читава наука о томе. Зато на прегледима где се и процењује психофизичка способност за пилота постоји и онај преглед на центрифуги где те врте и посматрају...

[Милан Ракић]

пре 17 минута, Милан Ракић рече

Ово је пример најпростији. А илузија у овом контексту има много. Рецимо имаш осећај да се пењеш, иако вариометар показује да снижаваш. Или имаш илузију да си у "центру", а куглица у показивбачу скретања, даје информацију да грабиш добрано у лево или десно у правцу...

Илузију "висине" су имале обе деде Јелене Карлеуше који су погинули истог дана, један ударивши у Дели Јована код Ђердапа, а други у Јухор код Јагодине. Лет у облацима са никаквом видиљивошћу, а илузија да је све у реду. Када се на неколико метара испред тебе испречи планински масив којег тек тада видиш, онда је горово. Иако, да си веровао штоперици, компасу, карти, висиномеру, до тога не би дошло...