Православни духовници о дарвинизму

[Ayla]

Управо сада, Kratos рече

Ja sam video i čoveka kako se pretvara u svinju al opet sa evolucijom niđe veze.

Vidi, ovo moje nije metafora. Zaista, u jednom trenu lav, kralj životinja, postaje majmun.
Eto! 

[Кратос]

Управо сада, Ayla рече

Vidi, ovo moje nije metafora. Zaista, u jednom trenu lav, kralj životinja, postaje majmun.
Eto! 

Extra.

[Ayla]

Samo da ne bude da niko nije vidio. Vidjeh, i vidjeli smo...mi neki.

[Ignjatije]

4 minutes ago, Ayla рече

Vidi, ovo moje nije metafora. Zaista, u jednom trenu lav, kralj životinja, postaje majmun.
Eto! 

Много добар трип. Никада тако нешто нисам доживео. Виђао сам свашта док сам био клинац, али тако нешто не. Мене је више радело са мрачнијим призорима, као неке сенке итсл.

 

Дај не зезај. Можда у цртаћу?  

[Кратос]

5 minutes ago, Ayla рече

Samo da ne bude da niko nije vidio. Vidjeh, i vidjeli smo...mi neki.

Što je najgore to i da si uspela da vidiš to bi oborilo TE u potpunosti,s obzirom da se jedna mačka pretvara u primata.

 

[grigorije22]

Управо сада, о.Горан рече

ПРОТОЈЕРЕЈ  КОНСТАНТИН БУФЕЈЕВ:

 

„ДАРВИНИЗАМ – ГРЕХ  (ИСКУШЕЊЕ) ЗА САВРЕМЕНОГ ЧОВЕКА“

 

 

 

 

 

Протојереј Константин Буфејев, руководилац мисионарско-просветитељског центра „ Шестоднев“, руководилац предавања „Православно схватање стварања света“: „Дарвинизам – грех (искушење) за савременог човека“

 

·         Да ли свештеници који покушавају да помире теорију  еволуције са  хришћанском вером, чине грех против учења Цркве?

 

Без сумње, чине! Ми верујемо, да је Христ други Адам, Спаситељ свог људског рода. Ако је Адам имао предке оца и мајку – орангутана и питекантропа (човек-мајмун)  или још даље – рибе , сиње-зелене алге и амебе, зашто се онда ти преци Адамови лишавају благодети крштења – поновног рађања у животу вечном кроз Свето Тројство   -  и да се причесте телом и крвљу Христовом?

 

Очигледно, предлагати нешто тако – по свој прилици је богохулно, бесмислено и немогуће. Господ је други Адам, зато што је постојао први Адам, а пре првог Адама само земаљски прах. Такво је Црквено учење.Тако су учили сви свети оци. Тако је написано у Библији. А налазити Адаму претке и причати о томе, да је постојала смрт до стварања Адама  –  несумњиво је изопачавање основа православног учења.

 

·         Еволуционисти, у виду креациониста не могу да се суздрже од заједљивих примедби, наводећи аргументе попут: “Ви заснивате своју теорију на предрасудама.Откривене су нове чињенице , које оповргавају речено у Библији!“. Шта можемо на то рећи?

 

Поводом нових чињеница говорио је свети Феофан Затворник: „Ми смо дужни да разликујемо теорије од изворних чињеница. Теорије су лични рад научника, чињенице – опште власништво.Тачна и права теорија је она, која је сагласна са хришћанским истинама.“ Заиста, нема такве чињенице , која би била безусловна и не тражи тумачење. У зависности од човековог погледа на свет – да ли је атеиста, будиста, било ко – исте те чињенице могу бити уграђене у познату концепцију.Треба знати, да нема ни једне чињенице која доказује еволуцију, ни у свету биологије , као Дарвиново учење и каснија, ни у еволуцији, рецимо, слојева земљине коре, ни у еволуцији звезданих система. Ми видимо разне врсте на различитом нивоу њиховог постојања, али то не значи да се изграђују хронолошки у некој еволуционој линији, која нас принуђује да утврђујемо наслеђе. Напротив, Библија каже, да су све врсте саздане „по роду њиховом“. Тај израз „по роду њиховом“, више пута се понавља у Светом Писму и у односу на биљке, животиње, настале у води – рибе, гмизавце и друге, и у односу на птице, животиње, које живе на сувом. Зашто је Мојсије понављао сваки стих до једанаест или до тринаест пута? Тиме то прецизирање нема сувишно, него више суштинско значење.

 

·         Одакле онда толики успех Дарвинове теорије?

 

Дарвинова теорија одговара потребама данашњице.  Та мисао је убедљиво зазвучала у многим рефератима. Дарвинизам несумњиво носи са собом искушење за савременог човека. Такво јеретичко учење, које је ђаво посејао. Људи, који отпадају од црквеног живота, људи који су изгубили побожност и везу са традицијом светих отаца, који су заборавили Јеванђеље, лако прихватају оно што је доступно. Довољно некритично, неразумно и резулатат тога је да се вера замењује псеудонауком. Кажемо „псеудонаука“ , зато што озбиљно изучавање, које полази од тога, да еволуција није чињеница, уздржава од изјаве о научности дарвинизма.

 

·         Да ли сам правилно разумео, да дарвинизам не треба оцењивати као науку и треба ли се односити према њему као некаквом учењу или филозофском систему?

 

Да. Дарвинизам је вера.То је филозофско учење. То је и дарвинизам  и све друге неодарвинистичке теорије а такође и учењаТејара де Шардена.Слична су по томе, што немају  библијску основу, непознате су традицијама хришћанства и излагањима светих отаца и због тога су фактички непомирљиве и несагласне са православљем.

 

·         Еволуционисти кажу, да се све развија од једноставног ка сложенијем, од лошијег ка бољем. Зашто онда од друге половине двадесетог века ситуација изгледа пре обрнуто?

 

Нико од светих отаца, заснивајући се на Светом Писму, није нам прорекао брзу срећу и благостање. Напротив, свет иде ка свом крају. Пред други славни Христов долазак, не смемо то заборавити, мора доћи антихрист. Не зато да бисмо заплашили људе или их натерали да у стаху беже, ми кажемо: свет се не развија и не долази у царство разума и благостања, него свет на страшан начин пада. Пада у грех. Огњено крштење, које ће опрати свегрешност све земље, прорекли су пророци Старога Завета, апостоли нам потврдили, и свети оци нам не дозвољавају да у то сумњамо, да ће зацарити антихрист и да ће само мало стадо изнети живу главу. Да не изгубимо трезвено осећање блиског краја света подсећа нас баш Православна Црква.

 

·         Може ли православац бити еволуциониста?

 

Никако! То је противречност у терминима, као оксиморон „гласна тишина“ или „посно месо“.

 

·         Из разговора са вама разумем, да се трудите да убедите одрасле људе, а деца истовремено настављају да изучавају исту ту Дарвинову теорију... Са извештајем је иступила г-ђа Љиљана Чолић, бивши министар образовања Србије. Тамо је био бар покушај да се одустане од тога, а код нас?

 

Пример г-ђе Љиљане Чолић треба бити оцењен и треба бити познат свим савременим људима. Србија је осетила два најјача ударца.Прво, ратни, када су се уништавале светиње, манастири, насеља и мирни народ, али о томе је Српско министарство иностраних послова већ информисало, и свет о томе зна. За други удар по Србији зна се мање. Љиљана Чолић, будући на месту министра просвете Србије, у септембру прошле године укинула је у школама часове дарвинизма. То је изазвало такву буру негодовања и притисак „цивилизоване“  друштвене заједнице, да су је приморали да да оставку. Радујем се што смо на нашим предавањима чули Љиљанин говор  и наравно, једнодушну подршку, саосећање смо могли да јој изразимо. Стварно, то је подвиг. То је подвиг, који је жена изнела због своје вере. Рекла је: „Ја сам православна хришћанка. Не могу мимо своје савести потписивати та наређења, који изобличавају моју савест.“

 

·         А како је са тим у Русији?

 

Ситуација код нас је доста тешка. Зато што смо наследили систем образовања совјетске школе, а у совјетској школи дарвинизам, заснован на материјализму, био је је јединствена, безусловна, безалтернативна коцепција. У времену перестојке, мада политички живимо у гругој земљи, други систем образовања нико није предложио. Зато чак у програмима православних школа и гимназија опстају питања, када предавачи треба да доказују и објашњавају оправданост теорије еволуције. Дешава се смешна ситуација: на часовима веронауке и Закона Божијег ученици чују да је Бог створио свет за шест дана, помињу „Шестоднев“ Василија Великог и других светих отаца, говори се о буквалном значењу тих библијских стихова, слушају како су апостоли говорили о томе, а на часовима биологије принуђени су да понављају под видом некакве науке некакве јако чудне ствари, несагласне са хришћанским убеђењима. Слично је и у високом образовању: Геолошки, Биолошки факултети немају у програму алтернативу дарвинизму. Шта се може урадити? Да се укину сасвим предаваља о дарвинизму, јасно је, немогуће је и нема потребе, зато што за њу треба да зна сваки цивилизовани човек. Али једна ствар је знати, а друга проповедати. Једна је ствар знати за лажно учење , као што постоје семинари за упознавање са деловањем секти, упоредне богословије где се изучавају јеретичка, неправославна учења. Сасвим је друга ствар – бити православац и знати, шта је истина, шта је црквено учење, шта је наслеђе светих отаца, о чему говори Библија а о чему не говори. То треба имати у виду. И перспектива свих црквених школа и високих, попут Академија, Теолошких факултета  је једнака.

 

Треба писати уџбенике, и поставити то питање, не правити се да проблеми не постоје.

 

·         На Божићним предавањима та тема се прва поставила?

 

Заиста, наше излагање је било прво у оквирима Божићних предавања. Секција се зове „Православно схватање стварања света“. Организатор секције је мисионарско-просветитељски центар „Шестоднев“, чији сам руководилац. Центар је основан са благословом Светог Партијарха Алексеја II заједно са Одсеком образовања и катехизиса Руске Православне Цркве. На велико задовољство, заседање је започело молитвеним појањем, које је установио Архиепископ Тобољски и Тјуменски Димитрије. У разговору са Владиком разумео сам да се он у потпуности слаже са нама. Знам такође да и остали архијереји наше Цркве, подржавају наш покрет и рад секције. Пред почетак конференције добио сам благослов архиепископа Владивосочког и Приморског Вениамина, који је рекао да га „јако брине савремено школа, која наставља да у духу дарвинизма учи нашу децу.“

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Po cemu je on uopste relevantan u odnosu na druge? Prota Lazar Milin je za njega izmislio Ameriku. Takvih mracnjaka je uvek bilo kroz istoriju koji se gadjaju anatemama.

[Ayla]

Управо сада, Ignjatije рече

Дај не зезај. Можда у цртаћу?  

Ne stvarno...prvo je ponosno šetao, ono...četvoronoške, i njegova rika je bila neviđena...strah i trepet životinjskog svijeta, a onda u jednom trenu, da bi jasno vidio sve, popeo se na drvo, pa na drugo. Tako redom s drveta na drvo, stičući kondiciju, počeo je da se hvata i za najslabije grane, a kada je ogladnio, onako umoran, pojede bananu.
Ja sam ostala bez teksta...prizor koji se ne zaboravlja.

I nije crtać u pitanju. 

[Ayla]

2 minutes ago, Kratos рече

Što je najgore to i da si uspela da vidiš to bi oborilo TE u potpunosti,s obzirom da se jedna mačka pretvara u primata.

 

Šta ti znaš?
Neka, de!

[Кратос]

Управо сада, Ayla рече

Ne stvarno...prvo je ponosno šetao, ono...četvoronoške, i njegova rika je bila neviđena...strah i trepet životinjskog svijeta, a onda u jednom trenu, da bi jasno vidio sve, popeo se na drvo, pa na drugo. Tako redom s drveta na drvo, stičući kondiciju, počeo je da se hvata i za najslabije grane, a kada je ogladnio, onako umoran, pojede bananu.
Ja sam ostala bez teksta...prizor koji se ne zaboravlja.

I nije crtać u pitanju. 

A to neki cirkuski lav.tja

[Ayla]

Управо сада, Kratos рече

A to neki cirkuski lav.tja

Tako prolaze kraljevi. 

[о.Горан]

25 minutes ago, Kratos рече

Suštinsko razmimoilaženje između hrišćanstva i darvinizma je po pitanju smrti.Po hrišćanstvu smrt je posledica greha a po darvinizmu smrt je od samog starta tu i razvojni je faktor.Preživljaju samo najprilagoljiviji.I sad ako bi jedan hrišćanin prihvatio tu teoriju on kada čita knjigu Postanja i vidi da Bog kaže ,,Dobro beše veoma,, ispada da dobri Bog koji je sam ljubav vidi smrt i patnju i masovna ubijanja da bi stvorio čoveka po svojoj ikoni i to On naziva nečim dobrim.Ako je evolucija tačna dobri Bog je mrtav.I ne samo dobri već je nesposoban,treba mu milijarde godina da bi stvorio čoveka kao svoju ikonu.Pa kakv je to Bog koji bi na tako brutalan i surov način stvarao svoja bića koja navodno voli?Jednostavno nespojivo.

Управо тако. Али очигледно за неке овде који су православни хришћани веома спојиво. То је најосновнији проблем са логиком.

[Ayla]

1 minute ago, о.Горан рече

Управо тако. Али очигледно за неке овде који су православни хришћани веома спојиво. То је најосновнији проблем са логиком.

Može li se objasniti boldovano?

[о.Горан]

Скривени демонизам савремености

Архимандрит Рафаил Карелин

 

 

 

 

Другу половину XIX века обележило је стварање једне од најпопуларнијих ваучних или тачније псеудонаучних теорија - дарвинизма, који је имао дубок утицај не само на биологију и антропологију, него и на етаку и социологију, на целокупан начин мишљења савременог човека. Ова биогенетичка хипотеза у очима савремених људи добила је значење научног универзума. Мада су многи истакнути научници указивали на њене заблуде, противречности, одсуство фактичких доказа и волунтаризам, њихов глас није се чуо. Чинило се као да људи, очарани спољашњом складношћу тог система, неће да схвате његову неприродност, унутрашњу испразност алогизама, као да се боје да увиде да је краљ, који свечано корача главном улицом науке, у ствари - го.

У чему је привлачност ове теорије, у чему је тајна њеног успеха? Једино у томе, што је она одговарала духу времена. Човек је хтео да увери себе у то да је он звер, и то звер не по произвољности слободне воље, него по нужности своје природе. Та теорија, чинећи као да присуство Бога у стварању света није нужно, води ка агностицизму и атеизму, ослобађајући човека од моралне одговорности за своје духовно стање и замењујући савест друштвеним правилима.

Та теорија ослобађа човека и од неопходности да решава тешка, понекад мучна питања о смислу живота, будући да дарвинизам тврди да је човек само продукт слепе еволуције, стицај читавог низа срећних случајности, од којих је свака тако ретка, као погоци у лутрији. У животу сваког бића и у биолошкој генези, према дарвинизму, нема ни програма ни циља, и зато не треба размишљати о животу, него задовољавати природне инстинкте уложене у нас и културне потребе стечене у процесу еволуције човека. Дарвинизам је одбацио уважавање човекове личности као образа Божијег.

Он је укинуо поштовање самог феномена живота, представивши историју Земље, као перманентно крвопролиће. За дарвинизам савремено покољење стоји на степену лествице сложене од костију и лобања "човеколиких звери", а само оно такође треба да постане "гнојиво", као стајско ђубре за будуће савршеније младе изданке човечанства. Стога, светски покољи, логори смрти са ужареним крематоријумима нису жртвеници сатане, него ферменти еволуције. Ако би сву Земљу, као глобус меридијанима, обмотали бодљикавом жицом, то би процес одабирања најспособнијих за преживљавање кренуо брже. А ако ратови, епидемије, катаклизме и жестока конкуренција за право на живот, престану, то ће, напротив, наступити време еволуционог застоја, деградације и распадања. Овде Дарвин понавља Хераклита: "Рат је мајка свих ствари".

Дарвинизам је оправдавање револуције, јер сама еволуција представља непрекидни ланац микрореволуција. Принцип је јединствен, ствар је само у дужини скока. Дарвинизам је, уверивши човека да је он све у свему само интелигентна звер, оправдавао убиство и садизам као испољавање природних инстиката, култ вође (вождизам) као структуру вучијег чопора, разврат - као урођену тежњу да се има веће потомство, насиље - као право јачега које се остварује увек и свуда.

Дарвинизам је ничеанство у биологији, а ничеанство је дарвинизам у литератури. Карактеристично је да је такав сатаниста као што је Хитлер, био истовремено дарвиниста, ничеанац и окултиста. Учење Ничеа о надчовеку, он је узео као полазну тачку за теорију о над-нацији. Позивајући се на дарвинизам, Хитлер је изјављивао да има право да уништи ниже расе ради будуће расе богова. Влада младотурака 1915 године, разматрајући план геноцида три милиона Јермена који су живели у Турској, такође се позивала на учење Дарвина.

У систему Дарвина као и у космогонији Лапласа нема места за Бога, мада је Дарвин недељом редовно посећивао англикански храм у Лондону, а Лаплас сматрао себе "добрим католиком". Док је Ниче хистерично викао да је Бог "умро", а његова предсказања била налик на театралну сахрану Бога, то су у дарвинизму савременици видели то што су хтели видети - клиничку слику смрти Бога, и као да су зачарани и хипнотисани том сликом, дали дарвинизму мандат на научну неприкосновеност. И док се Ниче повремено и сам ужасавао пусте и безумне слободе безбожја, и потајно плакао за изгубљеним Богом, Дарвин је под сводовима храма размишљао о својој теорији о пореклу врста.

Као лошија подврста дарвинизма јавља се учење Хекела, који је био разоткривен као фалсификатор факата, то јест варалица у науци. Ипак његова "вредност" за нас је у томе што је Хегел отворено признао: "дарвинизам је нова религија без Бога".

Он сам јавно се одрекао хришћанства, пропраћајући то скандалозним испадима у циљу рекламе: саградио је у Берлину биолошки музеј, назвавши га "храмом најпростијих" а себе "главним жрецом религије једноћелијских". Он је позивао немачку владу да претвори богомоље и цркве у школе и музеје дарвинизма, називајући их храмовима "нове свесветске религије".

Доста жалосну слику одају верујући еволуционисти. За њих Бог није Жива Личност, него енергетски набој који је саздао Васељену, планер еволуције, која је, као корито реке, управљена према унапред задатом циљу.

Шта је пак сама еволуција? Композиција сила, заложених у вештаство, или формообразујућа енергија, коју верујући еволуционисти поистовећују са Божанским Духом, то није јасно. И када се ти еволуционисти поистовећују са Божанским Духом, то није јасно. И када се ти научници придржавају библијске вере, за њих Свето Писмо постаје тек само зборник алегорија, преносног смисла. За еволуционисте Христос као Спаситељ света није неопходан. Сама еволуција задобија месијански карактер и зато верујући научници већином постају пантеисти, представници оне религије у којој Бог јесте све и Бог није ништа, где се сам космос замишља као модалитет, истицање, излучење и оваплоћење Божанства.

За пантеисте Бог је безлична сила, неутрална у односу на добро и зло. Ајнштајн је писао: "Бог и ђаво једнака су величина, само са различитим ознакама: "+" и "-". То значи да су добро и зло црно-беле слике свега створе-ног, да је то процес који настајући у недрима Божанства, потреса свет, као ерупције вулкана. Пантеизам "се ослобађа" Бога - Личности, а то ствара материјализовани ум научника.

Комунизам се такође наоружао дарвинизмом, као некаквом научном базом за своје фантазмагоричне идеје о будућој "држави среће". Енгелс је писао Дарвину: "Сматрам Вас својим савезником". Револуцији су потребне жртве. Лењин је са њему својственим сарказмом говорио: "Револуција се не изводи у белим рукавицама", а дарвинизам, девалвирајући вредност човековог живота, наводи на помисао да су те жртве оправдане. За еволуцију моралност је слабост.

Ако задрхти војник са копљем у руци, супарник ће га потући. "Морална је само сила као право на живот", уче еволуционисти, -"морално је само оно што служи ствари револуције" - парафразирају те речи идеолози марксизма, борбени унуци Маркса. "За ствар револуције готови смо да ступимо у савез чак и са ђаволом, па и са његовом бабом" - отворено је рекао један од њих. У том случају ђаво је такође моралан, и мада он и није пуританац, ипак дан и ноћ ради за еволуцију.

Понекад су Дарвина у шали приказивали са човечијим лицем и косматим трупом мајмуна, али било би верније насликати га са трупом човека и главом звери. Када беседите са умиљатом девојком или слушате предавања професора-ерудите, знајте да имате задовољство да општите са њима само зато што је предак те девојке имао оштрије канџе за напад него његова сабраћа, као и густу длаку која га је штитила као панцир у боју, а прапредак ученог професора имао масивне чељусти, којима је, као жрвњем, млео кости својих непријатеља.

Дарвинизам је претворио човека од богоподобног бића у амебу, која је у процесу еволуције обрастала новим телима. Савремени хуманисти хоће да супротставе двојицу еволуциониста - Хитлера и Маркса, једног другоме, као моралне антиподе. При том старају се да леш Хитлера не буде подвргнут ни обдукцији ни поновном сахрањивању. Око тог сатанисте створила се некаква тајанствена завера ћутања као да су у његов гроб забили глогов колац. Али истовремено са овим кадкад је могуће чути да је тај човек у личном животу био "романтичар и песник нордијске расе", а у политици "сулуди витез који је живео у свету окултних привиђења и хтео да својим мачем разбије стену", да је смрт Хитлера - последњи акорд "песме о Нибелунзима".

Што се тиче Маркса, њега покушавају да издају за племенитог хуманисту, заштитника права човечанства, за кога је драгоценије од свега било достојанство личности. Лидер америчких психолога XX века, Фром, настоји да докаже да је "добри" Маркс, изродио лошу децу и постао деда злочиначких унука. Фром сентименталним тоновима описује сцене из личног живота Маркса. Но зашто, у том случају, не сматрати "добрим хуманистима" џелате Освјенћима који су увече, окончавши свој "тежак посао", свирали на виолини и забављали се са својом децом у породичном кругу, као нежни роди-тељи?

Марксизам је детерминизовао човека, лишио га слободне воље, учинио га продуктом друштвених сила, некаквим хомункулусом у економској епрувети. Марксов "Капитал" је емоционална књига, написана на таласу протеста. Она је прожета духом гордости и непомирљивог непријатељства. Језик Маркса није логика философа, није фактологија научника, него су то пророчка предсказања жреца који се надноси над гомилом. То је надмени језик онога који не уме да слуша, не трпи приговор и односи се према својим опоненти-ма са презиром и сарказмом.

Карактеристично је да су се Маркс и Енгелс у својим младалачким литерарним покушајима обраћали сатани као живом бићу, а уметност је куд и камо већа интима човекове душе него философија.

Главно место у марксизму заузима учење о будућности човечанства које има сличности са хилијастичким јудејским апокрифом Варуха, али је оно у супротности са "Апокалипсисом" светог Јована Богослова. Историја је поцепала у парампарчад књиговодствени прорачун Маркса, али се дух непријатељства, борбе, супротстављања оваплотио у пламен револуције.

Марксизам је сместио личност човека у његов сопствени желудац. Човек постаје детаљ безличне друштвене машине, била то класа, сталеж или држава. Маркс је створио мит о комунистичком Елдораду, где ће улице бити поплочане златом, а Фром и други хуманисти стварају мит о самом Марксу, по свој прилици зато што прилично застарело оружје још може сасвим добро доћи у борби са хришћанством.

 

..........................

 

 

http://www.pravoslavni-odgovor.com/Svet_oko_nas/skriveni_demonizam_savremenosti.htm

[о.Горан]

8 minutes ago, Ayla рече

Može li se objasniti boldovano?

Све је објаснио Кратос врло јасно. Хришћанство и дарвинизам су једноставно неспојиви.

[Ignjatije]

Управо сада, о.Горан рече

Управо тако. Али очигледно за неке овде који су православни хришћани веома спојиво. То је најосновнији проблем са логиком.

Оче, може ли православни верник бити еволуциониста? Ја нисам еволуциониста, али ни буквалистички креациониста. Међутим, не оспоравам верску припадност верницима који верују у ТЕ. Нису они "мањи" православци или не дај Боже неверници, јеретици због тога што верују у ТЕ. Има тачака које су и мени неспојиве, али Црква по том питању нема званичан и јасан став. Римокатолици имају, али код нас постоји слобода веровања о настнску света било ИД или ТЕ.