Diskusija - hrišćanstvo i ateizam: sudar pitanja

[Иван ♪♫]

Takođe jedna čudna stvar koju primećujem, i ne samo ja, jeste da postoji određena razlika između hrišćana (liturgijskih) i ostalih. Hrišćani su nekako puni života, kakvi god da su, iako nesavršeni, kakvi god da su im stavovi (u zdravim hrišćanskim okvirima), ali prosto iz njih izbija život. Dok sa druge strane ljudi bez Boga su nekako suvi, beživotni u svom nastupu, bez obzira koliko dobro i šta pričali, kakvi god da su im humanistički stavovi, koliko god da su ispravni po svim principima, prosto kao da su tek poluživi. To se ne može rečima objasniti, moraš da vidiš takve ljude i jedne i druge i doživiš razliku. Ne sad ono bukvalno svaki, ali uglavnom. Ma i oči, pogled se razlikuje. Bez zezanja.

 

[drvce]

пре 9 минута, Иван ♪♫ рече

Što više zadirem u hrišćansko razumevanje sveta, to se sve više oduševljavam, savršeno je.

Da si formulisao u pasivnoj formi, bio bi u manjoj opasnosti od gordosti (Sto mi se vise otkriva/ sto mi je vise dato hriscanskog razumevanja sveta...). Ovako, tvoja aktivnost (zadiranje) moze da hrani tvoju gordost koja te obmanjuje da je tvoje odusevljenje zbog onoga sto si razumeo, a ne zbog oscaja postignuca razumevanja.

[Кратос]

пре 25 минута, Ronald рече

Cirilicar je stavio naocare da bolje vidi ima li kakvih zgodnih djevojaka u amfiteatru, briga njega za nepolodne debate

Sram ga bilo zar pored Đumanđi on tu gleda neke druge ženke po amfiteatru?

[Ronald]

пре 2 минута, Kratos рече

Sram ga bilo zar pored Đumanđi on tu gleda neke druge ženke po amfiteatru?

Sve on prati, hhehhhe

[Иван ♪♫]

пре 20 минута, drvce рече

Da si formulisao u pasivnoj formi, bio bi u manjoj opasnosti od gordosti (Sto mi se vise otkriva/ sto mi je vise dato hriscanskog razumevanja sveta...). Ovako, tvoja aktivnost (zadiranje) moze da hrani tvoju gordost koja te obmanjuje da je tvoje odusevljenje zbog onoga sto si razumeo, a ne zbog oscaja postignuca razumevanja.

jeste  

[Ћириличар]

1 hour ago, drvce рече

@Ћириличар   je, u stvari, ovde zvezda, on je izaso u novine, a pojedini su, po sopstvenom svedocenju, pokusali da sabotiraju novinarku... It's complicated...

Kakve novine?

[Џуманџи]

@Ћириличару, признај шта си урадио оволиким људима (дрвце, роналд, хуан, кратос)?! 

[Ћириличар]

пре 1 сат, Џуманџи рече

Дрвце, немаш стрпљења, ни поверења! 

O Bože... TO sam zaista ja... Džumo, ovo je tvoje zlodjelo?

[Џуманџи]

пре 8 минута, Ћириличар рече

Kakve novine?

Сликала те и Јелена Чалија (Политика), прелистај тему мало, 2-3 стр.

[Ћириличар]

пре 9 минута, Џуманџи рече

@Ћириличару, признај шта си урадио оволиким људима (дрвце, роналд, хуан, кратос)?! 

Infiltrirao sam se i strateški postavio kako bih izašao u novine i postao poznat. Sad sam silebriti bičiiiiiz!

[Кратос]

пре 47 минута, Ћириличар рече

Infiltrirao sam se i strateški postavio kako bih izašao u novine i postao poznat. Sad sam silebriti bičiiiiiz!

Kad ulaziš u neki rijaliti?

[Кратос]

Ćiriličar prati debatu 

[Ћириличар]

пре 24 минута, Kratos рече

Kad ulaziš u neki rijaliti?

Ма какав ријалити? Добијам своју емисију и првог кога ћу звати је Славој Жижек па да обојица кренемо причати тако да нас нико ич не разумије и тако далје и тако далје и тако далје

[Срђан Шијакињић]

пре 4 часа, Иван ♪♫ рече

Tako, ja se malo raspisao, ovo je samo jedno, ne i kompletno, razmišljanje na temu  

Свакако, у реду ми је твоје мишљење, вероватно да је близу истине, ближе од мог.

Можда звучи банално и као превелико поједностављивање, али мислим да је легитимно питање - зашто нас је Бог створио оваквима, зашто је створио овакав свет.

Када гледам људе око себе, добар део њих, већина, комотно проведе живот да се ни не запита дубље о хришћанским темама. Много је мало светитеља, у односу на то колико је безброј људи. Највећи број људи - и данас и у историји - нису ни били хришћани, па је чак и теоретски немогуће рећи "не би било патње да смо сви добри хришћани".

Пошто је тако, испада да окретање Богу није лек за патње човечанства, јер једноставно такво окретање у пракси није могуће. Није се никад није десило да значајан број људи тежи ка Богу, нити ће се никад ни десити. Ни Христос уосталом не обећава срећу на Земљи, већ углавном патње. Пошто је тако, онда испада да човеку никада није било намењен бољи свет (барем већини људи). Уосталом, чак и да је јако мали број људи икада патио (а чињеница је да су многи патили много, некад и неизрециво, нељудски), да ли бисмо могли рећи да је та патња "оправдана"? Да ли патња може бити ичим оправдана? Које је то "више добро" којим се може оправдати једном претрпљена патња умируће деце, убијене деце? Некад се чини да је боље да никад ништа није постојало, него да је иједно биће морали проћи кроз такве ужасе.

Једино разумно решење је да је овај свет најбољи могућ, и да је патња неопходна за његово постојање. Разлози због којих бољи свет не би могао постојати (макар без неких од ужасних болештина нпр.) су међутим скривени од разума. Рећи да је Бог могао да створи и бољи свет (гледано из перспективе вечности и вечне добробити за човека) или да је овакав свет могао да постоји и без оволико патње, води неизбежно да закључка да или Бог не постоји, или да није свемоћан и слободан у стварању, или да није добронамеран. Говорим наравно из перспективе онога, што се мени чини да се може максимално извући овоземаљским, разумним, резоновањем.

Ја и поред тога верујем, јер сматрам да нам је домет резона ограничен. Верујем јер се надам да ћемо једном добити одговор због чега је морало овако, и да ћемо након тога замолити Бога да нам опрости што смо сумњали. Верујем јер ако нема Доброг Бога који ће одговорити на поменуто питање, онда је зло победило, онда све те патње нису и никад неће имати никаквог смисла. Али, поред вере, треба бити поштен и рећи да нема задовољавајућег одговора за патњу у свету.

[Срђан Шијакињић]

пре 4 часа, Иван ♪♫ рече

Takođe jedna čudna stvar koju primećujem, i ne samo ja, jeste da postoji određena razlika između hrišćana (liturgijskih) i ostalih. Hrišćani su nekako puni života, kakvi god da su, iako nesavršeni, kakvi god da su im stavovi (u zdravim hrišćanskim okvirima), ali prosto iz njih izbija život. Dok sa druge strane ljudi bez Boga su nekako suvi, beživotni u svom nastupu, bez obzira koliko dobro i šta pričali, kakvi god da su im humanistički stavovi, koliko god da su ispravni po svim principima, prosto kao da su tek poluživi. To se ne može rečima objasniti, moraš da vidiš takve ljude i jedne i druge i doživiš razliku. Ne sad ono bukvalno svaki, ali uglavnom. Ma i oči, pogled se razlikuje. Bez zezanja.

 

Ја искрено немам такав утисак... Од људи који на мене остављају утисак ведрине и пуноће живота, неки су заиста активни хришћани, неки су атеисти.