Надбискуп Хочевар: Очекујемо долазак папе у Србију; КЦ се није мјешала у канонизацију Николаја Велимировића

[Православни Србин]

3 hours ago, Pontifex Emeritus рече

па зашто онда наша СПЦ не пређе на нови календар (као што би требало), кад сав клир схвата бесмисленост инсистирања на нечем за шта не постоје никакви ни теолошки ни астрономски разлози? плаше се раскола и зато иду линијом мањег отпора. јер нажалост, народ сад ''промишља'' својом глупом главом и неће да слуша паметније од себе. тако и Рим понекад иде линијом мањег отпора. шта може Света Столица кад јој хрватски бискупи стоје за вратом и стално и упорно понављају- Степинац, Степинац. у једном тренутку Рим ће рећи- ако вам је Степинац толико битан, ето вам га, ебите се с њим! и скините нам се с врата већ једном.

пазите, Хрвати уопште немају осећаја за ''(опште)католичку ствар'' они само себично гледају своје ситне шовинистичке потребе и интересе. а њима је сад потребан Степинац као национална икона. није важно што та ''икона'' наноси огромну штету католичкој ствари.

Е, извини, молим те, али неумесно је да поредиш то питање календара са овим питањем о Степинцу. Јер, овде се ради о кључно и врло важном питању подршке коју је Ватикан пружао једном злочиначком и слободно могу рећи, сатанском концепту који представља хрватски шовинизам. Не може се то поредити са питањем календара.

Ватикан је итекако подржавао то зло (хрватски шовинизам), нарочито током Другог светског рата, и то на сваки могући начин, па чак и тако што су, путем ,,пацовских канала" помагали усташким крволоцима да побегну у Аргентину и друге земље. Степинац није неки изолован случај, он је само део целе те приче. Ватикан је добро знао ко су Хрвати, како гледају на веру и Цркву, добро је знао ко су усташе, ко је Степинац, шта раде фратри. И све је то подржавао, Хрватску су звали ,,Божијом државом", слали своје изасланике у њу, чиме су јој давали легитимитет, итд. 

Дакле, није истина да су само Хрвати наваљивали на Ватикан, итекако је он свесно и намерно подржавао њих и давао им ветар у леђа, из својих себичних и нечасних циљева. Мислим, Ватикан се толико нечасно и нехришћански понео тада и наставља то да ради, и никакво правдање све ове чињенице не може да промени. 

[Zayron]

Evo šta o bl. Stepincu publikuju i ističu drugi katolici koji nisu Hrvati i zbog čega ga smatrajui prorokom i svetiteljem, prije 4 godine postovano:

 

[Ivan Marković]

1 hour ago, Pontifex Emeritus рече

 

[Ivan Marković]

1 hour ago, Zoran Đurović рече

Брате, хвала ти пуно! Оплаках па ми се вид поврати... Сликам неког католичког Исуса на крсту, а још ренесансног, па ме заболеле очи. Сада је много боље! 

У реду људи, праштајте на мојој горчини, сарказму и сировости. Ако се и не слажемо у свему, свакако се не мрзимо. Није ми била жеља ни намера да било кога овде понизим због евентуалног незнања и недораслости теми. Свакако би било боље кад би наш брат Заирон и остали боље познавали међународноправни и политички контекст Другог св.  рата, јер би им онда била јаснија Степинчева дубиозност. Но добро, шта је ту је. Ако стигнем вечерас, покушаћу да напишем нешто о томе. Иначе, да подвучем, сматрам да што се мене тиче, наша западна браћа заиста имају свако право да прогласе свецем кога год желе. Али је на њима онда и да размисле какве то последице може да остави на екуменски дијалог, до кога је свима нама, па и мени стало(ма колико ово деловало невероватно).

[Zayron]

Kako sam vam to već objasnio papa Francisko nije Gospodar Prstenova već Gospodar Komisija:

Allora, facciamo una commisione bella per ... ok, napravimo jednu komisiju za ovo ili ono ...to je njegov načiin rada, uvidite to na drugom videu

To što je on "lično zaustavio" kanonizaciju ne treba da vas zbunjuje jer jedino on ima ovlašćenje da ju zaustavi, da to nije uradio on, niko drugi to ne bi htio a ni mogao ni da hoće.

Zaustavio ju je po dobu rada te komisije koja nema prekoračiti godinu dana jer  da nije to uradio kako bi se moglo o tom na komisiji raspravljat? Ali nema načina da se ta kanonizacija definitivno odbaci. To sam vam već objasnio zašto. Jedino u slučaju da episkopi na komisiji objelodane neke sasvim nove i prevratne činjenice do sada nepoznate u svjetskoj javnosti koje će  dokazati ličnu krivičnu odgovornost ili umješanost kardinala Stepinca u neke zločine, ubistva, mučenja, torture, teror ili primjenu prisile u vjerskim stvarima i slično. Do sada još ništa takvog nije otkriveno.

 

 

[utopija]

+!

2 hours ago, Pontifex Emeritus рече

Света Столица је већ почела да примењује дисциплинске мере према ''Цркви у Хрвата''-

Kardinal Josip Bozanić, nadbiskup zagrebački, više neće biti na čelu Biskupske komisije Hrvatske biskupske konferencije za odnose s državom, a na tom mjestu zamijenit će ga mons. Dražen Kutleša, samozatajni kanonski pravnik i biskup porečko-pulski. Primopredaja dužnosti obavit će se krajem sljedećeg tjedna, a HBK se još dovija na koji način to priopćiti javnosti a da ne ispadne onako kako u stvarnosti jest, a to je da je Bozanić s tog mjesta smijenjen na intervenciju Državnog tajništva Svete Stolice, koje je, kao i Papa osobno, a bio je i njegov prethodnik Benedikt XVI., više sito hrvatske mjesne Crkve, jednog dijela njezinih biskupa duboko involviranih u političke procese, koji s oltara umjesto Radosne vijesti i evanđelja uglavnom propovijedaju najjeftiniji nacionalizam.

Read more: http://www.dnevno.hr/vijesti/svijet/vatikan-smijenio-bozanica-s-najmocnijeg-mjesta-crkve-u-hrvata-867216#ixzz4PA1JJFvg

Maestralno!!!

[Ivan Marković]

9 hours ago, Zayron рече

Prestajala je postojati i Čehoslovačka i prema medjunarodnom pravu se smatraju to danas dvjema posebnim državama prijeratno i poslijeratno Československo a to tako da je takozvana Druga Republika (komunistička) zemlja nasljednica prijeratne Prve Masarikove Republike tj. priznato je postojanja diskontinuiteta za vrijeme Protektorata (protektoratne njemačke okupacije pod Trećim Rajhom) iako je Československa vlada bila u emigraciji zajedno sa jugoslovenskom kraljevskom vladom u Londonu.

Zairone, to što ti nećeš ili ne možeš da shvatiš elementarne činjenice iz istorije savremenog međunarodnog prava obavezjue me da ponovim i produbim ono što već napisah (i ne samo ja). Prvo, zemlja može da se raspadne u miru, osobito ako za to postoji bilo konsenzus, bilo većinska volja stranovnika iste. Takve stvari je moguće proveriti na referendumima, koji su najčešće postali deo unutrašnjih pravnih sistema raznih zemalja a i samo međunarodno pravo gleda pozitivno na njih. I prva i druga Čehoslovačka su se raspale u miru, van ratnih sukoba, tako da tu u potpunosti otpada tvoja analogija između Čehoslovačke i kraljevine Jugoslavije. Druga Čehoslovačka, odnosno Češko-Slovačka razdružile su se na referendumu 1992 (ako se ne varam u pogledu datuma). Sve je bilo potpuno u skladu sa međunarodnim i mislim domaćim pravom Češko-Slovačke. Slučaj prve Čehoslovačke (ČSR) nešto je drugačiji ali ne i suštinski. Disolucija prve ČSR počela je SAMOSTALNOM ODLUKOM ČEHOLSOVAČKOG DRŽAVNOG RUKOVODSTVA da se dobrovoljno pokori diktatu "koncerta" četiri velike sile: Nemačke, Italije, Francuske i Britanije da se dobrovoljno odrekne dela svoje teritorije u Sudetima. Koliko je meni poznato, ni parlament ni narod nisu baš nešto pokušavali da ospore ovakvu odluku svoje vlade, što su inače mogli jer je ČSR bila jedina ZAISTA DEMOKRATSKA DRŽAVA u Srednjoj Evropi. Dakle, ČSR je mogla vojno da se suprostavi agresiji Nemačke i za to je bilo uslova jer je ČSR imala jedina od svih istočnoevropskih armija (ne računajući SSSR) relativno moderno opremljenu vojsku. Zahvaljujući konstelaciji međunarodnih odnosa 1938, geostrateškom položaju same ČSR, te modernoj armiji, hipotetični ČSR otpor bi imao ogromne šanse na uspeh i samo je krajnja malodušnost ČSR rukovodstva koje je JOŠ JEDNOM ĆU NAGLASITI bilo zaista demokratsko, doprinela da Istorija uzme krajnje nepovoljni tok. No, kako bilo da bilo, Minhenski sporazum je sklopljen, rukovodstvo ČSR  ga je prihvatilo čime je taj sporazum postao sasvim legitiman, koliko god ga se posle mnogi odricali...Dalje su stvari išle svojim tokom. Poslednji predsednik (države ili vlade, nisam sad siguran, a nije ni važno) Emil Haha i njegovi saradnici prihvatali su i aminovali sve što se kasnije događalo. Referendum u Slovačkoj je održan, ako se ne varam i Nemci nisu nasilno otrgli Slovačku. Najzad, Haha je 14. marta 1939 prihvatio da Rajh postane "zaštitnik"  Češke i Moravske i dao pravo Fireru da pošalje protektora u Prag (mislim da je to bio Nojrat, a posle ga je zamenio Hajdrih). Dakle, sve je urađeno tako da se zaista može reći da postoji diskontinuitet između ČSR (do 1939) i ČSSR (1945-1989). Ali, NIŠTA SLIČNO SE NIJE DESILO U JUGOSLAVIJI. Jugoslavija je vojno bila napadnuta i tokom ratnih dejstava (10.aprila) proklamovana je NDH. Ta NDH nema APSOLUTNO AMA BAŠ NIKAKVE VEZE SA SLOVAČKOM. Zašto? Pa zato jer:

1) Slovačka je nastala referendumom, u miru, uz dozvolu matične države, što savremeno međunarodno pravo, kako ono pre nastanka UN, tako i ono posle dopušta.  NDH je nastala u ratu, ŠTO MEĐUNARODNO PRAVO STRIKTNO ZABRANJUJE. NDH nije nastala nikakvim referendumom, već vojnim udarom udružene kriminalne grupe zaverenika (penzionisanog pukovnika Slavka Kvaternika, dr. Julija Makanca, gradonačelnika Varaždina i još nekih vojnih i civilnih funcionera.

[Ivan Marković]

1 minute ago, Ivan Marković рече

Zairone, to što ti nećeš ili ne možeš da shvatiš elementarne činjenice iz istorije savremenog međunarodnog prava obavezjue me da ponovim i produbim ono što već napisah (i ne samo ja). Prvo, zemlja može da se raspadne u miru, osobito ako za to postoji bilo konsenzus, bilo većinska volja stranovnika iste. Takve stvari je moguće proveriti na referendumima, koji su najčešće postali deo unutrašnjih pravnih sistema raznih zemalja a i samo međunarodno pravo gleda pozitivno na njih. I prva i druga Čehoslovačka su se raspale u miru, van ratnih sukoba, tako da tu u potpunosti otpada tvoja analogija između Čehoslovačke i kraljevine Jugoslavije. Druga Čehoslovačka, odnosno Češko-Slovačka razdružile su se na referendumu 1992 (ako se ne varam u pogledu datuma). Sve je bilo potpuno u skladu sa međunarodnim i mislim domaćim pravom Češko-Slovačke. Slučaj prve Čehoslovačke (ČSR) nešto je drugačiji ali ne i suštinski. Disolucija prve ČSR počela je SAMOSTALNOM ODLUKOM ČEHOLSOVAČKOG DRŽAVNOG RUKOVODSTVA da se dobrovoljno pokori diktatu "koncerta" četiri velike sile: Nemačke, Italije, Francuske i Britanije da se dobrovoljno odrekne dela svoje teritorije u Sudetima. Koliko je meni poznato, ni parlament ni narod nisu baš nešto pokušavali da ospore ovakvu odluku svoje vlade, što su inače mogli jer je ČSR bila jedina ZAISTA DEMOKRATSKA DRŽAVA u Srednjoj Evropi. Dakle, ČSR je mogla vojno da se suprostavi agresiji Nemačke i za to je bilo uslova jer je ČSR imala jedina od svih istočnoevropskih armija (ne računajući SSSR) relativno moderno opremljenu vojsku. Zahvaljujući konstelaciji međunarodnih odnosa 1938, geostrateškom položaju same ČSR, te modernoj armiji, hipotetični ČSR otpor bi imao ogromne šanse na uspeh i samo je krajnja malodušnost ČSR rukovodstva koje je JOŠ JEDNOM ĆU NAGLASITI bilo zaista demokratsko, doprinela da Istorija uzme krajnje nepovoljni tok. No, kako bilo da bilo, Minhenski sporazum je sklopljen, rukovodstvo ČSR  ga je prihvatilo čime je taj sporazum postao sasvim legitiman, koliko god ga se posle mnogi odricali...Dalje su stvari išle svojim tokom. Poslednji predsednik (države ili vlade, nisam sad siguran, a nije ni važno) Emil Haha i njegovi saradnici prihvatali su i aminovali sve što se kasnije događalo. Referendum u Slovačkoj je održan, ako se ne varam i Nemci nisu nasilno otrgli Slovačku. Najzad, Haha je 14. marta 1939 prihvatio da Rajh postane "zaštitnik"  Češke i Moravske i dao pravo Fireru da pošalje protektora u Prag (mislim da je to bio Nojrat, a posle ga je zamenio Hajdrih). Dakle, sve je urađeno tako da se zaista može reći da postoji diskontinuitet između ČSR (do 1939) i ČSSR (1945-1989). Ali, NIŠTA SLIČNO SE NIJE DESILO U JUGOSLAVIJI. Jugoslavija je vojno bila napadnuta i tokom ratnih dejstava (10.aprila) proklamovana je NDH. Ta NDH nema APSOLUTNO AMA BAŠ NIKAKVE VEZE SA SLOVAČKOM. Zašto? Pa zato jer:

1) Slovačka je nastala referendumom, u miru, uz dozvolu matične države, što savremeno međunarodno pravo, kako ono pre nastanka UN, tako i ono posle dopušta.  NDH je nastala u ratu, ŠTO MEĐUNARODNO PRAVO STRIKTNO ZABRANJUJE. NDH nije nastala nikakvim referendumom, već vojnim udarom udružene kriminalne grupe zaverenika (penzionisanog pukovnika Slavka Kvaternika, dr. Julija Makanca, gradonačelnika Varaždina i još nekih vojnih i civilnih funcionera.

Potom su ti zaverenici se spojili sa terorističkom organizacijom Ustaša i formirali nešto što je ličilo na državu, naravno uz vojnu pomoć Nmeačke i Italije. To što su Vlatko Maček, lider najveće stranke u Hrvata (HSS) i prvi klirik RKC Alojzije Stepinac priznali novonastalu situaciju, ništa nije menjalo u pogledu legitimiteta NDH. Ona je formirana jasnim kršenjem unutrašnjih iu međunarodnih pravnih propisa.

2) Slovačka je, tokom rata, imala skoro sve ono što čini jednu državu državom ( da se izrazim malo tautološki). Imala je narod (odnosno njegov konsenzus ili bar većinsko pristajanje), jasno definisanu teritoriju ( de iure i de facto). De iure u smislu da je teritorija sa tako definisanim granicama bila priznata Slovačkoj od strane velikog broja država sveta, i to ne samo Sila osovine i njihovih partnera, već i SSSR-a, ako se ne varam. De facto u smislu da je tu vlast vršila kontinuirano u prostornovremenskom smislu na celokupnoj svojoj teritoriji koja joj je de iure bila priznata. NDH nije imala ništa od toga. Ona nije imala ni narod ( jer je otprilike između trećine i polovine njenog stanovništva bilo stavljeno van zakona (Srbi, Jevreji, Romi, Hrvati komunisti i jugonacionalisti). Nije imala ni teritoriju. Iako su joj granice zaokružene i de iure priznate od onih država koje su je priznale, NDH nikada nije kontrolisala većinu svojih granica niti veći deo svoje teritorije. 

 

[Ivan Marković]

10 hours ago, Zayron рече

Inače u spisku vladara (ne predsjednika)) Československa/Češke Republike se navodi i Adolf Hitler za period od 1941-1945. zato što je de facto tada istorijski vladao tom teritorijom.

Ne samo de facto, nego i de iure. 

[Zayron]

25 minutes ago, Ivan Marković рече

Zairone, to što ti nećeš ili ne možeš da shvatiš elementarne činjenice iz istorije savremenog međunarodnog prava obavezjue me da ponovim i produbim ono što već napisah (i ne samo ja). Prvo, zemlja može da se raspadne u miru, osobito ako za to postoji bilo konsenzus, bilo većinska volja stranovnika iste. Takve stvari je moguće proveriti na referendumima, koji su najčešće postali deo unutrašnjih pravnih sistema raznih zemalja a i samo međunarodno pravo gleda pozitivno na njih. I prva i druga Čehoslovačka su se raspale u miru, van ratnih sukoba, tako da tu u potpunosti otpada tvoja analogija između Čehoslovačke i kraljevine Jugoslavije. Druga Čehoslovačka, odnosno Češko-Slovačka razdružile su se na referendumu 1992 (ako se ne varam u pogledu datuma). Sve je bilo potpuno u skladu sa međunarodnim i mislim domaćim pravom Češko-Slovačke. Slučaj prve Čehoslovačke (ČSR) nešto je drugačiji ali ne i suštinski. Disolucija prve ČSR počela je SAMOSTALNOM ODLUKOM ČEHOLSOVAČKOG DRŽAVNOG RUKOVODSTVA da se dobrovoljno pokori diktatu "koncerta" četiri velike sile: Nemačke, Italije, Francuske i Britanije da se dobrovoljno odrekne dela svoje teritorije u Sudetima. Koliko je meni poznato, ni parlament ni narod nisu baš nešto pokušavali da ospore ovakvu odluku svoje vlade, što su inače mogli jer je ČSR bila jedina ZAISTA DEMOKRATSKA DRŽAVA u Srednjoj Evropi. Dakle, ČSR je mogla vojno da se suprostavi agresiji Nemačke i za to je bilo uslova jer je ČSR imala jedina od svih istočnoevropskih armija (ne računajući SSSR) relativno moderno opremljenu vojsku. Zahvaljujući konstelaciji međunarodnih odnosa 1938, geostrateškom položaju same ČSR, te modernoj armiji, hipotetični ČSR otpor bi imao ogromne šanse na uspeh i samo je krajnja malodušnost ČSR rukovodstva koje je JOŠ JEDNOM ĆU NAGLASITI bilo zaista demokratsko, doprinela da Istorija uzme krajnje nepovoljni tok. No, kako bilo da bilo, Minhenski sporazum je sklopljen, rukovodstvo ČSR  ga je prihvatilo čime je taj sporazum postao sasvim legitiman, koliko god ga se posle mnogi odricali...Dalje su stvari išle svojim tokom. Poslednji predsednik (države ili vlade, nisam sad siguran, a nije ni važno) Emil Haha i njegovi saradnici prihvatali su i aminovali sve što se kasnije događalo. Referendum u Slovačkoj je održan, ako se ne varam i Nemci nisu nasilno otrgli Slovačku. Najzad, Haha je 14. marta 1939 prihvatio da Rajh postane "zaštitnik"  Češke i Moravske i dao pravo Fireru da pošalje protektora u Prag (mislim da je to bio Nojrat, a posle ga je zamenio Hajdrih). Dakle, sve je urađeno tako da se zaista može reći da postoji diskontinuitet između ČSR (do 1939) i ČSSR (1945-1989). Ali, NIŠTA SLIČNO SE NIJE DESILO U JUGOSLAVIJI. Jugoslavija je vojno bila napadnuta i tokom ratnih dejstava (10.aprila) proklamovana je NDH. Ta NDH nema APSOLUTNO AMA BAŠ NIKAKVE VEZE SA SLOVAČKOM. Zašto? Pa zato jer:

1) Slovačka je nastala referendumom, u miru, uz dozvolu matične države, što savremeno međunarodno pravo, kako ono pre nastanka UN, tako i ono posle dopušta.  NDH je nastala u ratu, ŠTO MEĐUNARODNO PRAVO STRIKTNO ZABRANJUJE. NDH nije nastala nikakvim referendumom, već vojnim udarom udružene kriminalne grupe zaverenika (penzionisanog pukovnika Slavka Kvaternika, dr. Julija Makanca, gradonačelnika Varaždina i još nekih vojnih i civilnih funcionera.

U redu, prostudiraću to sutra, sada je kasno za pisanje odgovora. samo još dodam da vojni vikar nije državna funkcija već čisto crkvena. Vojni sveštenik je tek mješana pola državna a pola crkvena funkcija. Dakle optužiti nekog za veleizdaju zato što je vojni vikar nije moguće, to je iisto kao optužiti ga zato što biskup ili episkop. Vojni vikari su biskupi, episkopi, pripadaju Crkvama i dijelom su njene hijerarhije a nikako vojne subordinacije ili državne administrative. Prije su to bili vikarijati, danas su to ordinarijati a oboji su dijelom crkvene hijerarhije a nemaju ništa zajedničko sa državnom. Tek vojni kapelani su napola odgovorni crkvi a napola državi i imaju činove, dakle ovlašćeni su komandovat niže postovljanim od sebe a dužni su biti poslušni više postavljenim od sebe i to ne samo u crkvenoj hijerarhiji već i u vojnoj..Na osnovu toga što je neko naimenovan kao vojni vikar ili ordinarij se ne može nikakva politička, gradjanska ni krivična odgovornost tražit samo iz tog naslova, o veleizdaji nekakvoj ani govora.

[Ivan Marković]

10 hours ago, Zayron рече

Jer vlada ne predstavlja suverenu vlast države na njenom teritoriju ako je država ili dio države okupiran

Ovde je još jedna bitna razlika između ČSR i jugoslovenskog slučaja. Čeho-Moravski protektorat je dragovoljno postao deo Rajha i kao takav bio sve vreme pod punom kontrolom Rajha, kome je i sam u tome pomagao jer je imao svoju vojsku i policiju. Jugoslavija tokom rata i okupacije nikada nije bila cela okupirana, jer su uvek postojali veliki delovi neokupirane teritorije koji su se nalazili pod kontrolom Jugosslovenske vojske u otadžbini (JVuO), oružane sile jugoslovenske vlade od januara 1942 do septembra 1944, kao i pod kontrolom Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije (NOVJ), koja oružanom silom jugoslovenske vlade postaje od septembra 1944. Dakle, faktički ista situacija kao i u SSSR koji je izgubio neke delove teritorija tokom ratnih operacija, ali je zadržao neke druge. Ili kraljevine Srbija i Belgija, koje su izgubile svoje teritorije ali su im se vojske nastavile da bore sa tuđih teritorija. Dakle ova teza jednostavno nije tačna.

[Ivan Marković]

6 minutes ago, Zayron рече

samo još dodam da vojni vikar nije državna funkcija već čisto crkvena.

To nema veze. Biti vojni vikar vojsci nepriznate terorističko-odmetničke organizacije dok ti se matična država bori sa tom istom organizacijom znači izdaju sve i da vojni vikar nije deo komandnog lanca dotične vojske. Mogu ti dati primere ljudi koji su kažnjeni za izdaju iako nisu direktno bili pripadnici neprijateljskih snaga već ih samo moralno i propagandom podržavali. Jesi li čuo za Vilijama Džojsa? Ezru Paunda?

[Zayron]

11 minutes ago, Ivan Marković рече

Ovde je još jedna bitna razlika između ČSR i jugoslovenskog slučaja. Čeho-Moravski protektorat je dragovoljno postao deo Rajha i kao takav bio sve vreme pod punom kontrolom Rajha, kome je i sam u tome pomagao jer je imao svoju vojsku i policiju. Jugoslavija tokom rata i okupacije nikada nije bila cela okupirana, jer su uvek postojali veliki delovi neokupirane teritorije koji su se nalazili pod kontrolom Jugosslovenske vojske u otadžbini (JVuO), oružane sile jugoslovenske vlade od januara 1942 do septembra 1944, kao i pod kontrolom Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije (NOVJ), koja oružanom silom jugoslovenske vlade postaje od septembra 1944. Dakle, faktički ista situacija kao i u SSSR koji je izgubio neke delove teritorija tokom ratnih operacija, ali je zadržao neke druge. Ili kraljevine Srbija i Belgija, koje su izgubile svoje teritorije ali su im se vojske nastavile da bore sa tuđih teritorija. Dakle ova teza jednostavno nije tačna.

Ja sam pisao o principima a diskonuitet je takodjer pravna kategorija. Srbija kad se vrati na KiM ako Bog da, ja se sam za to molim, tog dana kad to bude iostvareno će OBNOVITI svoj suverenitet tamo gdje ga je na prelaznu dobu izgubila, svejedno sasvim da li nasilnom cestom ili sporazumno. A od dana kad se to proglasi zvaničnim aktom vraćanje ustavnog poretka Republike Srbije na KiM se računa da je taj suverenitet obnovljen i taj dio teritorije se od tog dana smatra opet i formalno i de facto srpskim a period diskontinuiteta ostaje, za njega se potom piše da je od te do te godine KiM bilo postojala pod nazivom "Republika Kosovo", u slučaju da je bilo pripojeno Albaniji bi pisalo od te do te godine je bilo dijelom Albanije isto kao što je Srbija bila dijelom Turske. To su važeći principi, suverenitet i državnost zaista može zaniknut i obnovit se sasvim svejedno kako, referendumom i sporazumno ili nasilnom agresijom i okupacijom to se dešavalo. A taj period može biti kratkotrajan i prelazan, privremen ili dugotrajan i na kraju praktično da nikad do obnove ne dodje.

[Zayron]

2 minutes ago, Ivan Marković рече

To nema veze. Biti vojni vikar vojsci nepriznate terorističko-odmetničke organizacije dok ti se matična država bori sa tom istom organizacijom znači izdaju sve i da vojni vikar nije deo komandnog lanca dotične vojske. Mogu ti dati primere ljudi koji su kažnjeni za izdaju iako nisu direktno bili pripadnici neprijateljskih snaga već ih samo moralno i propagandom podržavali. Jesi li čuo za Vilijama Džojsa? Ezru Paunda?

To je tvoj nazor ali on nema nikakve veze sa realnošću.

[Ivan Marković]

Управо сада, Zayron рече

To je tvoj nazor ali on nema nikakve veze sa realnošću.

Zairone, ovo je realnost:https://en.wikipedia.org/wiki/William_Joyce#Lord_Haw-Haw