61. Сајам књига: Читањем против индустрије забаве

[Драгана Милошевић]

Добра посећеност Београдског сајма књига показатељ је да у Београду и Србији, упркос глобалном тренду доминације индустрије забаве и спектакла, постоји велико интересовање за књигу и читање. То не чуди, с обзиром на то да је Србија одувек била земља бриљантних писаца, критичара, лингвиста, а на првом месту земља која је дала Вука и Доситеја, генијалне творце нашег језика и писма, каже за "Новости", уочи вечерашњег отварања наше највеће и најмасовније смотре писане речи, министар културе и информисања Владан Вукосављевић.

 

Пред читаоце који ће, као и шест претходних деценија, у рекама пролазити кроз сајамске капије у наредних недељу дана, своја издања представиће 450 издавача. Од тога четрдесетак их је из иностранства - Белорусије, БиХ, Индије, Израела, Мађарске, Јапана, Кине, Русије, Словеније, Хрватске, Црне Горе, и почасног госта Ирана. На персијском, енглеском и српском језику, десетак иранских издавача изложиће дела традиционалне и савремене књижевности ове велике и древне кулутре.

Уз звуке фанфара, вечерас у 18 часова, гошћа из Ирана Нагрес Ајбар и председник Матице српске Драган Станић, својим беседама прогласиће отвореним 61. међународни београдски сајам књига.

Београдски Сајам књига је идеална прилика да сви заинтересовани на једном месту, под готово оптималним условима, набаве и нове и старе наслове аутора из целог света, стручну литературу за усавршавања и разна истраживања, као и да се упознају с новинама у области издаваштва - сматра министар Вукосављевић. - Било би добро да током целе године влада интересовање за књигу, а не само у време Београдског сајма књиге и сличних манифестација. Управо због тога Министарство културе и информисања имаће врло активну улогу и спровешће низ акција чији је циљ јачање капацитета установа, библиотека и књижара, како би се подигао општи ниво културе и писмености.

Министарство културе и информисања кроз механизам откупа књига обезбеђује велики број наслова за све јавне библиотеке на територији Републике Србије, па зато, истиче Вукосављевић, конкурсна комисија не би требало искључиво да се води критеријумом доминантног и преовлађујућег укуса, већ и да, у разумној мери, креира и укус и потребе публике, дајући правац у коме је квалитет дела веома битан фактор:

Владан Вукосављевић, Министар културе и информисања

 

Такође је битно да библиотеке и књижаре кроз разне акције, књижевне вечери, трибине, покушају да привуку и заинтересују што већи број читалаца, као и да организовањем дечјих радионица граде нову читалачку публику.

Током недавног заседања Владе Србије у Нишу, министар је посетио установе културе у Нишу, Прокупљу, Лебану и Бабушници, и био је, како нам је рекао, искрено задовољан оним што је видео, уз општи утисак да постоји још пуно простора за обогаћивање културног живота у тим срединама:

- Једна од идеја Министарства је да путем пројекта "Књижара у сваком граду" свако веће насељено место у Србији добије књижару - објашњава Вукосављевић. - Поражавајући је податак да у многим општинама са више од 20.000 становника житељи немају где да купе књигу. Наш циљ је да у договору са локалним самоуправама у наредних годину дана издавачима понудимо пословни простор по приступачним ценама. На тај начин издавачи ће добити веће тржиште за своја издања, а грађани богатију књижарску понуду.

Велика је част и привилегија, наглашава министар културе, имати за почасног госта сајма Републику Иран, наследницу једне од најстаријих цивилизација и колевку персијске културе, која је свету подарила неке од највећих имена у историји књижевности, попут Фирдусија, Хајама, Хафиза, Сардија или Румија, чија дела се са несмањеним интересовањем читају и данас и који вековима имају велики утицај на светску културу.

- Добро је знати да је иранска културна сцена и данас веома вибрантна и жива, с обзиром на то да постоји велики број аутора, пре свега у областима књижевности и филма, који заузимају истакнуто место на културној мапи света - сматра Владан Вукосављевић. - За нашу културну сцену веома је битан долазак високе делегације из Ирана, са којом планирамо сусрете који ће, надам се, резултирати јачањем веза и знатним повећањем културне размене.

 

ФАВОРИТИ ЛУ И ФРЕНЗЕН

ТОКОМ целе године интензивно пратим шта се објављује, тако да дела која ме највише интересују већ имам у својој библиотеци - објашњава министар Вукосављевић. - И поред тога, са великим занимањем ћу обићи штандове и верујем пронаћи нешто што ме занима. Иначе, моји омиљени савремени писци су Ерленд Лу, који је гост овогодишњег Београдског сајама књига, и Џонатан Френзен. Од класичних писаца, своју библиотеку увек волим да допуним делима Мопасана, Гогоља, Чехова, као и збиркама песама Ане Ахматове, Ивана В. Лалића, Новице Тадића и других аутора.

 

новости.рс

[Драгана Милошевић]

Српска Црква на Сајму књига у Београду

61. Међународни сајам књига биће одржан од 23. до 30. октобра 2016. године у Београду. Српска Православна Црква ће представити своја издања на штандовима у хали 1 (први прстен) и у хали 4.

 

              

СПЦ

 

 

[drvce]

Mrzim zabavu.

[JESSY]

1 hour ago, drvce рече

Mrzim zabavu.

jos jedan strumf mrgud...

[JESSY]

Сајам књига у Београду, Иран почасни гост

НЕДЕЉА, 23. ОКТ 2016, 08:12 -> 12:00

ИЗВОР:РТС

 

Под слоганом "Књиге у руке" почео 61. Међународни београдски сајам књига на коме учествује више од 450 домаћих и страних излагача. Почасни гост је Иран.

На свечаности која почиње у 18 часова у хали 2, Међународни београдски сајам књига отвориће Драган Станић, председник Матице српске, у књижевности познат као Иван Негришорац, а у име Ирана, земље почасног госта, књижевница и редитељка Наргес Абјар.

Драган Хамовић о програму 61. Међународног сајма књига

 

"Иран представља и своју дубоку културну традицију и свој савремени лик. Тежили су да уприличе више сусрета између српских и иранских писаца на теме које их обједињавају. Мени је посебно занимљив један сегмент програма под називом Накали, односно, то је име за начин епског приповедања њиховог чувеног спева Шахнама", каже Драган Хамовић, уредник програма 61. Међународног сајма књига.

Према његовим речима, Сајам књига је простор великих распона, а у те распоне спада и обележавање 400. годишњице Шекспира и Сервантеса, затим велика изложба Универзитетске библиотеке, трибине, бројна издања али и годишњице као што су Кочићева стогодишњица или тужна годишњица оснивања Јасеновца коју такође прати трибина и изложба која долази из Бањалуке. 

"Имамо новину у виду трибине 'Арена од речи'. То је полемичка трибина на различите горуће теме савремене културе, од проблема односа националне и колонијалне културе, рата за културно наслеђе у региону, као сто је и тема књига и ангажованост", истиче Хамовић.

"У оквиру програма 'Писци у фокусу' биће много писаца али и они који су нам у фокусу су они који су нам овде веома познати и читани писци: руски писац Захар Прилепин, имаће чак два програма почетног дана Сајма као и норвешки писац Ерленд Лу", наводи Драган Хамовић.

Дечји програм је у знаку једне лепе годишњице, каже Хамовић.

У сали "Јанко Веселиновић" програм ће бити примарно посвећен 120. годишњици појаве чувеног романа "Хајдук Станко" који су читале генерације српских читалаца али и 75 година од појаве "Малог принца".

"У сваком случају галерија драгих ликова из области књижевности за децу током неколико сајамских дана ће дефиловати кроз сајамске програмске сале", каже Хамовић. 

Сајам је отворен од десет сати. Појединачна карта је 250 динара, за групне посете 150, док улазница за свих осам дана манифестације стаје 900 динара. Породични дани су понедељак и уторак, а школски четвртак.  

[Драгана Милошевић]

Мргуди, књиге у руке.

[Драгана Милошевић]

Корисник Проповеди и духовни chat је додао 5 нових фотографија.

5 ч. ·

За оне који ће посетити Београдски сајам књига - наша књига "Facebook проповеди и духовни chat" на сајму.

Хала 1: штанд "Школе плус" (горњи прстен близу знака Новости), штанд Српске православне цркве (доњи прстен); Хала 4: "Задужбина манастира Хиландара" (код улаза у халу, одмах десно), "Ризница", Земун ( у десном ходнику).

 

[JESSY]

Zahar Prilepin: "U Srbiji se osećam kao deo porodice"

Najprevođeniji ruski pisac u poslednjoj deceniji,Zahar Prilepin specijalni je gost 61. međunarodnog beogradskog sajma knjiga.

IZVOR:  UTORAK, 25.10.2016. | 19:52

  

Na štandu Samizdata B92 potpisivao je knjige brojinim obožavaocima. 

Zahar Prilepin, jedan od najznačajnijih ruskih savremenih autora i učesnik rata u Donbasu, čitaocima je predstavio nova izdanja - dela “Sedam života” i “Nije tuđi rat”. U razgovoru za B92 kaže da se u Srbiji oseća kao deo porodice, da mu se poslednjih godina vraća osećaj da ponovo živi u zemlji koja ga sluša i koju sam sluša.

 

“Čitaoci u Srbiji pitaju najrazličitije stvari, pitaju i o onome o čemu sam mislio da nemaju pojma, jer u drugim zemljama takva pitanja niko ne postavlja. Ispostavilo se da čitaoci u Srbiji poznaju situaciju u Rusiji, a poznaju moju književnost. Njihova pitanja su takva, kao da su to ljudi iz moje zemlje. Moja popularnost proizilazi iz toga što ljudi u Srbiji prate šta se dešava u Rusiji”, rekao je Prilepin.

 

Prilepin je dobitnik više od 20 nagrada, a njegove knjige su prevedene na 25 jezika. Prema oceni mnogih kritičara, on je provokativni, kontroverzni, borbeni i drugačiji pisac, a za neke je on otkriće ruske književnosti 21. veka. 

Samizdat B92 će ugostiti još jednu veliku zvezdu, proslavljenog autora bestselera Aleksandra Mekol Smita. 

Aleksandar Mekol Smit će biti na raspolaganju čitaocima na štandu Samizdata u subotu 29. oktobra, od 15 do 18 sati.

[Кратос]