Жељко Ињац: „Југосрби“ у југосфери и Срби у Монтенегру

[Милан Ракић]

Југословени српског порекла, како је то луцидно дефинисао Душан Батаковић, а који су већина у данашњој Србији, немају осећај за Србе у региону као за део сопственог народа, па самим тим немају ни емпатију за те Србе нити за њихове проблеме. Као да је реч о сасвим два различита народа. Југосрби не живе у Србији они живе или у некаквој титовској Југославији или Војводини или Европи – Југосрби живе у матриксу југосфере.

Југословени српског порекла, како је то луцидно дефинисао Душан Батаковић, а који су већина у данашњој Србији, немају осећај за Србе у региону као за део сопственог народа, па самим тим немају ни емпатију за те Србе нити за њихове проблеме. Као да је реч о сасвим два различита народа. Југосрби не живе у Србији они живе или у некаквој титовској Југославији или Војводини или Европи – Југосрби живе у матриксу југосфере.

Тако су и последња политичка дешавања у Црној Гори око протеклих избора или потпуно игнорисана или пропраћена млако и незаинтересовано од већине српских медија. То наглашено ћутање о црногорским изборима има своје упориште и у страху од моћног Дон Мила и његовог клана, али и у дубоко усађеној незинтересованости „југосрба“ за нешто што се догађа тамо у некој другој држави и неком другом народу.

„Шта нас се тичу црногорски избори“, то је парола која спаја српске „националисте“ који не желе да имају ишта са „Дукљанима“, са српским либералима који потенцирају став да Србија не треба, а ни не сме да се „меша у унутрашња питања друге суверене земље“. Као да су у питању избори у Данској, а не у земљи која је колевка српске државности; и то земља у којој се под репресијом трећина грађана изјашњавају као Срби, а много више од половине као они који говоре српски.

Поред тога, ту су и ефекти пропаганде у којој је две деценије понављана иста матрица, по којој су Срби криви за сва зла која су задесила Балкан; то је довело већину Срба у апатију. Но без обзира што српство „сном мртвијем спава“, морало се како-тако реаговати на рецидив антисрпске иделогије коју режим Ђукановића дон Мила максимално користи да би формирао идентитет „монтенегрина“ и кроз страх од Срба га појачао и одржао.

Монтенегрини и поред свих напора Ђукановићевог режима ипак нису идентитетски дефинисани и далеко су од статуса „нормалне“ нације. Заправо њих тај идентитет ни не занима, јер они су настали као пород бољшевизације српске Спарте – Црне Горе и сва философија монтенегрина је пре прост утилитаризам него национална идентификација. Но и том утилитаризму илити користољубљу, Срби би могли бити претња ако Милов режим због њихове борбе за слободну поклекне, јер би то даље значило губитак положаја за одређене породице које су уједно и гласачка машинерија СДП-а, послова и лагоднијег живота. Стога је сва Милова предизборна реторика била окренута ка „профиту“, јер он зна да монтенегрине може задржати уз себе само парама јер је то њихов једини идентитет.

Ипак, да би појачао своју пропаганду и да не би ризиковао губитак избора морало се играти и на карту „злих Срба“ и Србије, која прети опстанку младе црногорске независности. Читава кампања се свела на понављање фраза о претњама Црној Гори које долазе из Русије и Србије. Отуда као круна те антируске и антисрпске кампање, подметачина са Дикићевим „четницима“ који баш на изборни дан долазе у Црну Гору да „тероришу“ Црну Гору и ни мање ни више, него да хапсе јадног и беспомоћног дон Мила.

Ово је бруталан напад на Србију. Стога је Шешељев захтев да Влада Србије мора реаговати на ову подметачину, јер се на директан начин Србија окривљује за тероризам, потпуно оправдан. С друге стране Шешељева реакција је по обичају „случајно“ закаснела и Шешељ глуми „генерала после битке“. Исто тако, Шешељеви радикали су искористили прилику у Црној Гори да српској опозицији одузму који промил процента, јер су учествовали на изборима самостално, уместо да дају подршку Демократском Фронту уз кога је стала сва српска опозиција Црне Горе.Да ли је то производ његове глупе процене или је нешто друго, а много горе у питању није лако рећи у овом моменту.

Генерално, српска десница је показала да јој је више стало до сопствених страначких интереса и топлих посланичких клупа, него до општесрпског националног интереса. Нису активно подржали српске странке у Црној Гори, што је био минимум који се очекивао. Неки су пред изборе у Црној Гори декларативно позивали Србе на слогу, док су други уносили смутње или раздор попут Шешеља, или пак уопште нису подржали српску опозицију. Тако су и Двери издале саопштење које је по свему дефетистичко и саботерско, јер су позвали, не Србе, него грађане Црне Горе да „посебно обрате пажњу да под плаштом свргавања режима, Запад поново не инсталира своју марионету, као што је својевремено поставио Мила Ђукановића, који се испрва лажно залагао за заједничку државу са Србијом, а потом био велики поборник независности, строге дистанце од Србије, а потом и Русије, које се врхуни у признавању тзв. Косова и у ужурбаном приступању НАТО-у.“ Ово „нико не ваља“ саопштење, заправо иде на руку Ђукановићу, под условом да Двери уопште имају утицај међу црногорским Србима.

На крају, и српска црква у Црној Гори, тачније митрополит-архиепископ Амфилохије, запретио је проклетством свакоме ко се окупља на улицама после резултата нелегалних избора који су одржани у атмосфери страха и „терористичке претње из Србије“, мада, са друге стране када је Мило долазио на власт и када је референдумом изгласано (да ли је?) осамостаљење Црне Горе, није било претње проклетством за све оне монтенегрине који су практично на улици и притиском улице, довели до отецепљења од Србије. Јасно је да је СПЦ у Црној Гори у незавидном положају и да је и сам митрополит Амфилохије претрпео заједно са својим свештенством многе прогоне и тортуре од  дон Миловог режима, те је вероватно Амфилохијев опрез оправдан, но ипак оставља горку слику дефетизма. С друге стране, СПЦ на Косову која је у далеко горим условима, ни за милиметар не попушта терористичком УЧК режиму Приштине, па се не може баш све страхом оправдати и објаснити. Или пак Срби у Републици Српској предвођени председником Додиком, могу бити узор свима по одлучној, али и мудрој борби за очување идентитета и статуса „ентитета“.

Ипак, мора се признати да нису све српске родољубиве партије биле овако млитаве или пак ишле на руку дон Милу. Изузетак који потврђује правило је СНП Ненада Поповића. Иако коалициони партнер Вучићевог СНС-а, ипак је изузетно оштро критиковао криминални антисрпски режим Мила Ђукановића и честитао на постигнутим изборним резултатима опозицији у Црној Гори. Наравно, део српске јавности, нарочито оне прозападне, рећи ће да је то било очекивано од некога ко важи за блиског Русији, јер Русији не одговара да Црна Гора уђе у НАТО. А зар Србији и Србима то одговара? Зар после оптужби Србије за тероризам и Милових речи да је управо гласањем за његов СДП Црна Гора одбранила независност (наравно бранећи се од Србије и Срба), и да је је „Велика сила ударила против мале Црне Горе“ (мисли се на Русију) – зар је могуће остати неутралан?

Србија је дужна жестоко да одговори на ове оптужбе, јер ако не одговори прећутно ће се сагласити са Миловом реториком да је извозник тероризма.Премијер Вучић нема право да у име некаквих добрих односа занемарује Србе у Црној Гори и прелази преко оваквих бруталних подметања и лажи. Пре свега нема на то право јер је СНС дошао на власт гласовима народа који је био разочаран управо таквом политиком Тадића према Србима у региону. Такође, после свега, Србија је обавезна да уложи максималан труд на заштити опстанка Срба у Црној Гори, јер је очито да их Милов режим тамо сматра за реметилачки фактор склон тероризму.

Тако етикетирани Срби у Црној Гори, биће мете за одстрел ако Мило успе да формира Владу. У случају конфликта у Црној Гори, могуће су и нове колоне избеглица које ће кренути пут Србије, а тада ће се Србије итекако тицати шта се дешава у Црној Гори…

Но тада ће бити касно!

Жељко ИЊАЦ

[3006]

2 hours ago, Милан Ракић рече

митрополит-архиепископ Амфилохије, запретио је проклетством

Јел' ово тачно?

[александар живаљев]

54 minutes ago, 3006 рече

Јел' ово тачно?

 

[3006]

Хвала Александре, у тексту је деловало много радикалније... Некада се не слажем са Митрополитом Амфилохијем, али ова прича ми је често блиска (рецимо део да се суштински ништа није променило од 45.).

 

 

[Marjanovic]

Има разних Југосрба.  Једни су бивши титоисти и њихови (идеолошки) наследници, а други су више милошевићевска варијанта и њихови (идеолошки) наследници.

Иначе, Југосрби имају највише емпатије за Србе ван Србије ( у контексту уједињења са Србијом) и никако не могу да прихвате садашњу независну Србију као државу јер је гледају као на нешто мало и мањкаво, као на бедни остатак  велике државе.

Са друге стране, у Србији су одувек постојали ти другачији ставови (другачији у односу на концепт или методе националног уједњињења свих Срба у једну државу) према Србима ван Србије (чак и оне у границама из 1878), али они нису југословенски, већ србијански. И да не буде забуне, ти ветрови су  почели дувати са десне стране (сетимо се политике Краља Милана, напредњака...). Истина, они су били мањински. Доминирала је идеја уједињења Срба (и не само Срба) у једну државу.

Што се односа Србије и Црне Горе тиче, не треба изгубити из вида историјску чињеницу да антисрпски Црногорци настају (или бар  постају доминантни) тек са заједничком државом (ма како се она звала). Чак и пре победе комуниста. Док је Црна Гора била независна  кнежевина и краљевина тамо су сви били Срби и нико није имао проблем са идентитетом, а кад се ујединила са Србијом све је мање и мање оних који се тако декларишу (данас имамо чак и црногорски језик). Мислим да је контрапродуктивно било какво мешање Србије у вези са Црном Гором. То би само још више закомпликовало ствари и појачало антисрпске и антисрбијанске у Црној Гори сентименте који су већ довољно јаки. Пробали смо заједно, није ишло. Нека свако има своју државу и нека иде својим путем. И Србија и Црна Гора.

Многи народи и нације не живе у једној држави, већ у више њих (Руси, Немци, Грци...) па што би Срби морали? Историјски гледано одувек је постојало више српских држава, а не само једна.

 

 

[коЖељ њацИ]

2 hours ago, Marjanovic рече

Многи народи и нације не живе у једној држави, већ у више њих (Руси, Немци, Грци...) па што би Срби морали?

И свима је то тако наметнуто.

 

[коЖељ њацИ]

Марјановићу, када бих ја мислио и писао као ти, онда ја не бих био десничар већ левичар или либерал. 

 

[Grizzly Adams]

Не знам шта да ви кажем браћо десничари, левичари и остали...

Осим - докле бре више сто му громова...?

[Ronald]

Zeljko gleda te Don, hheheheheheeh

[Ronald]

Gledaj ih Zeljko, hehehheeheh, uvijek ga je mitropolit gledao kao sina

[Ronald]

Jedino sta vrijedi u tim mafijaskim porodicama Djukanovic- Kolarevic je ova ljepotica, Juan ce se sloziti sa mnom

Cerka od Milotijeve sestre, a njen brat i Milotijev sin su vec zagazili u drzavni kriminal.

[коЖељ њацИ]

1 hour ago, Grizzly Adams рече

докле бре више сто му громова...?

Докле Турци све нас савладају
многе ће се буле оцрнити;
борби нашој краја бити неће
до истраге турске али наше...

[Marjanovic]

2 hours ago, Жељко рече

Марјановићу, када бих ја мислио и писао као ти, онда ја не бих био десничар већ левичар или либерал. 

 

Види, није лако бити хришћански демократа. Мораш бити на центриста и умерењак. Бити конзервативан, али не и реакционаран. Бити патриота, али не и националиста. Бити социјалан, али не и социјалиста. Бити одан својој религији, али не и верски фундаменталиста.

Све то није лако. Поготов код нас.

И нормално је да те онда екстремисти свих боја и праваца етикетирају овако или онако, јер они не размишљају у нијаснама и финесама, већ у црно-белој техници.

 

 

 

[geronymo]

 

[коЖељ њацИ]

1 hour ago, Marjanovic рече

И нормално је да те онда екстремисти свих боја и праваца етикетирају овако или онако, јер они не размишљају у нијаснама и финесама, већ у црно-белој техници.

Jao o finesama mi pričaj.

I taman mi neke finese načinimo dođu neki ludaci i naprave novi Jasenovac.