Jedan dan u životu socijalne radnice u centru grada

[Paradoksologija]

Jedan dan u životu socijalne radnice u centru grada

Цитат

Ima ljudi kod kojih policajci nikada ne idu sami, ili bez zaštitnog prsluka, suzavca i radio veze, ali nas šalju ne znajući kuda, naoružane samo mobilnim telefonima.

 

[Дијана.]

Istina je da socijalni radnik ide u kucne posjete kod ljudi koji su mozda iz kriminalog miljea, psihicki bolesni, frustrirani siromastvom i raznim nedacama, i koji su sigurno rizicni i opasni. Takodje, isti takvi ljudi dolaze u CSR i napadaju soc.radnike u najmanju ruku verbalno. Tako da je to ne samo tezak, nego i rizican posao. Uglavnom, rade ga zaludjenici, kako je jedan profesor napisao, to nije posao, vec misija.

Opet, pretpostavljam da je to u VB i SAD sigurno mnogo bolje organizovano i SR je u svakom slucaju zasticeniji, bolje funkcionise koordinacija s policijom i sudom. U SAD je profesija SR na 3. mjestu po drustvenom renomeu, popularnosti a i placenosti, odmah iza advokata i ljekara.

Ima jedna dobra serija koja govori o ovakvim stvarima iz clanka: Judging Amy, i jos jedna, Child Advocate. Prva je o SR (majka), i napravili su scene gdje ona bukvalno svojom hrabroscu i dovitljivoscu spasava djecu (npr. zakljucanu u podrumu), a njena cerka (Amy) je sudija u sudu za maloljetnike. Ova druga je o advokatu, sinu vlasnika kompanije koji zbog problema s narkoticima mora da odradi neko vrijeme u drzavnoj sluzbi koja se bavi zastupanjem prava djece, i zaljubljuje se u taj poso, i nece da se vrati u ocevu firmu.

[Лапис Лазули]

Кад ми је на једном од жру окупљања Вилма пренела нека своја искуства у истој области од тад сам у фазону да су ти људи хероји. А жене, да не причам. Запрепастила сам се.

Ето ово је у Лондону, само можете замислити како је у Србији онда.

 

[Natasa.]

Ne bih mogla time da se bavim, svaka njima čast.