Zašto treba privatizovati Nasu

[Justin Waters]

10 minutes ago, RYLAH рече

И да поновим: Највише бих волео да уопште нема потребе за државним финансирањем, али очигледно да има. Између осталог, и због онога што си ти написао, а што и ја пишем све време: због нечега до чега се долази без притиска да буде профитабилно одма-сада-одма.

Jednom prilikom sam kupio knjigu od jednog americkog novinara:

https://www.amazon.com/Water-Struggle-Wealth-Power-Civilization/dp/0060548312

Sjajna knjiga u kome se opisuje voda, njen znacaj kao strateski resurs istorijski primjeri upravljanja vodom, buducnost iskoristavanja vode i politika itd....kad j pricutam jdnom do kraja pokrenucu temu da prodiskutujemo. 

Ali sad bi dao hint koji ide u prilog tome sto govoris, a to kako su se u proslosti formirali politicki sistemi u odnosu na to kakve pristupe i kakvu tehnologiju je imala civilzacija u tom momentu. Iznosi se zapazanje kako je za razvoj kanala za navodnjavanje oranica i kasnije skladistenje usjeva bilo nemoguce izvesti ukoliko se ne bi sabrao ogroman kapital koji je jedino drzava mogla da obzebjedi. Ne samo kapital vec u ljudsku snagu. Da bi se taj kapital mogao rasporedjivati bila je potrebna centralna vladavina koja bi onda upravljala finansiranje i izgradnjom. i to je ono sto je oblikovalo politiku drevnog bliskog istoka i iznjedrio potrebe za faraonima i carevima. 

Danas je izgradnja kanala u tom obimo koji se tad radio je relativno rutinski posao koji moze svaki likvidniji privatnik da izfinansira, ali ono sto su nekad bili kanali za navodnajvanje danas to su CERN, svemirska istrazivanja i u svoje vrijeme 60-tih godina, internet koji je zahtjevao tad cudovisno skupe racunare. Nista se nije promjenulo, tako funkciomnise drustvo osim sto su pomjerile granice znanja. 

[Grizzly Adams]

30 minutes ago, Justin Waters рече

Kapital koji privatnik ne moze da nagomila moze drzava

Па одакле држави тај капитал?

Узела од приватника...

31 minutes ago, Justin Waters рече

cak i ako ga moze malo koji privatnik ce se odluciti da ulozi novac na razvoj za stvari kojie nece donijeti kratkorocan i brz profit

Наравно! У преводу то значи - приватних решава приоритетне проблеме. Тако и треба да се ради.

[Juanito]

3 minutes ago, RYLAH рече

Стив Џобс јесте био маркетиншки геније, јесте био геније да упакује ствари, али иноватор није био.

Наравно да је био иноватор на више нивоа и најпре велики визионар. Он није имао техничког знања да сам оствари своје идеје и визије (што је лакши део посла), али толико тога лепог и корисног што данас узимамо здраво за говотво настало је као идеја у његовој глави, а постоји зато што је био манијак који је успео људе да убеди да иду буквално преко својих креативних граница и ураде ствари о којима нису ни сањали да могу. Поред  тога, никада нисам видео неког без техничког знања, а да је тако интуивно разумео техничке ствари. Кад отвориш једно 95% књига и текстова о објектно-орјентисаном програмирању, завршиш више збуњен него што си био пре читања. С друге стране, Стив је то овако објашњавао:

Цитат

Jeff Goodell: Would you explain, in simple terms, exactly what object-oriented software is?

Steve Jobs: Objects are like people. They’re living, breathing things that have knowledge inside them about how to do things and have memory inside them so they can remember things. And rather than interacting with them at a very low level, you interact with them at a very high level of abstraction, like we’re doing right here.

Here’s an example: If I’m your laundry object, you can give me your dirty clothes and send me a message that says, “Can you get my clothes laundered, please.” I happen to know where the best laundry place in San Francisco is. And I speak English, and I have dollars in my pockets. So I go out and hail a taxicab and tell the driver to take me to this place in San Francisco. I go get your clothes laundered, I jump back in the cab, I get back here. I give you your clean clothes and say, “Here are your clean clothes.”

You have no idea how I did that. You have no knowledge of the laundry place. Maybe you speak French, and you can’t even hail a taxi. You can’t pay for one, you don’t have dollars in your pocket. Yet I knew how to do all of that. And you didn’t have to know any of it. All that complexity was hidden inside of me, and we were able to interact at a very high level of abstraction. That’s what objects are. They encapsulate complexity, and the interfaces to that complexity are high level.

Врхунски, шта бих дао да имам тај дар...

Да није било Стива, није уопште искључено да бисмо кориснички интерфејс и данас писали у C-у. Први ОО оквир за писање интерфејса био је део оперативног система његове комапније коју је основао када су га истерали из Apple-a. Погледај презентацију, у питању је 1992. година:

Рећи да није иноватор зато што није сам написао код овог система је бесмислено. То говоре искључиво поједини гикови (не сви) који никако не могу да сваре да њихово техничко знање није важније од визионарског дара.

А баш кад смо код финансирања ствари које не доносе никакав профит, он је годинама из свог џепа финансирао стваралаштво уметника у Пиксару, чак и док су били губиташи. Захваљујући томе, Пиксар је ово што јесте данас, захваљујући томе имамо њихова сјајна дела објављена.

[Аурор]

19 minutes ago, RYLAH рече

Живим за тај дан, али тај дан још увек није дошао, само има теорија "приватник би све то много боље", али никако да се то и у пракси покаже.

Ово једноставно није тачно, не знам шта да кажем.

Државни сектор је махом паразитарија свуда...

19 minutes ago, RYLAH рече

Све се ја слажем са тобом и са Гризлијем на нивоу теоретске могућности или моралности, али стварно, и много бих волео да је тако, али се за сада то једноставно није показало у реалности.

Него шта него се показало, и видим(о) то сваки дан.

Држава је у најбољем случају нужно зло, у најгорем је неподношљиво, у случају Србије је неподношљиво, па ме нарочито изненађују оваква гледишта међу нама, искрено.  

Али није да потпуно не разумем перспективу, ајд'...

[Аурор]

5 minutes ago, ☺︎ Juan ☺︎ рече

То говоре искључиво поједини гикови (не сви) који никако не могу да сваре да њихово техничко знање није важније од визионарског дара.

Само да кажем као интересантан факт, да је у Civilization V, Стив Џобс Great merchant, а не Great engineer.    

[Grizzly Adams]

20 minutes ago, RYLAH рече

"Направио" и "смислио" нису две исте ствари. Овде смо причали о "смислио" фази. Ту приватни сектор дебело заостаје.

Не, него "направио" и "смислио" су фазе које се у приватном сектору одвијају паралелно и по приоритетима. Држава "смишља" ствари преко реда па онда испадну скупе, непрактичне итд. Приватни сектор иде редом. По приоритетима.

На пример, можда приватни сектор не би бацао милијарде за лет на Месец (само да покаже Русима "чији је већи"), ако за то време постоје веће потребе људи на Земљи за квалитетнијом храном, технологијом, транспортом итд. И то је добра ствар. Феноменална. Држава само баци гомилу пара на нешто до чега је приватни сектор дошао (само још није дошло време за реализацију) и онда испадне да је држава направила некакве "иновације". У ствари једино су пореметили природан развој и направили дисалокацију капитала. Уместо да се улаже по приоритетима, улаже се како се неком бирократи ћефнуло. Осим тога што се ради преко реда, тиме се спречава развој ствари које су људима важније и прече, јер им се ускраћују капитал и ресурси.

Примени то на оне чланке које си поставио и видећеш колико су бесмислени.

Не знам како боље да ти објасним...

[obi-wan]

15 hours ago, Ronald рече

Čitao Klarkove Odiseje, ali se rad u NASA-i ne bazira na njegovim SF knjigama.

Ne, naprotiv, njegov rad se bazira na radovima u NASA-i. O tome pricam.

[obi-wan]

14 hours ago, Grizzly Adams рече

Шта би ти рекли пре сто година за летење, телефонирање, скајп, gps, ауте који сами возе ... ?

Sve to stoji, ali tu pricamo o Zemlji i uslovima koji su oko nas, a svemirska istrazivanja podrazumevaju drasticno drugacije uslove - vakuum, zracenja, odsustvo gravitacije, itd...

[Juanito]

14 minutes ago, ☺︎ Juan ☺︎ рече

Први ОО оквир за писање интерфејса био је део оперативног система његове комапније коју је основао када су га истерали из Apple-a.

Тачније, први је био направљен у Xerox-PARC-у, али нису знали шта ће с њим. Ја и данас не могу да прежалим што Smalltalk није постао мејнстрим ОО језик, већ Јава.

[obi-wan]

5 hours ago, ☺︎ Juan ☺︎ рече

Више није питање каква нам фундаментално нова и никад истражена технологија треба да бисмо отишли на астероид и копали метал. У питању су технички детаљи чије је решење економске природе. 

Brate, kakvi te detalji spopali, s`vatas li sta si sad rek`o? 

Pa to bezmalo ispade k`o da vec prekosutra moze da se kopa i vozi, samo tamo neki koce i prave problem... a u pitanju je u stvari potreba da se osmisli ceo jedan potpuno nov tehnoloski proces od pocetka do kraja, sa sve transportom i spustanjem na zemlju, em da sve bude isplativo da bi imalo smisla.

...

Da se razumemo - ja sam SF ljubitelj 100%, voleo bih da mogu da putujem u vasionu kao sto sad sednem na bus i odem za Beograd, i prilicno sam uveren da je cak i ona "zadnja" barijera koja se zove brzina svetlosti podjednako premostiva kao i nekad brzina zvuka (koncept "crvotocina", na primer, vec sad je vrlo dobro objasnjen), ali da bi doslo do ikakvih novih otkrica i do koriscenja novih izvanzemaljskih resursa potrebno je jos itekako vremena, nije to ni izbliza tako izvesno i kako ovde Cirkovic lakonski tvrdi.

I bas je preterao sa pljuvanjem, onako posteno, NASA i druge agencije su u proteklih 20tak godina postigli stvarno velike uspehe.

Kapiram da je ovim tekstom Cirkovic na nekog otprilike ljut, ali tekst mu je ipak manje-vise promasen.

[obi-wan]

3 hours ago, RYLAH рече

Али овај текст сматрам површним и идеолошки обојеним.

Amin. Upravo tako.

[obi-wan]

Inace, retko zgusnuta i konkretna tema, em kvalitetna, sve sama krtina... milina da se cita... 

[Grizzly Adams]

20 minutes ago, obi-wan рече

Pa to bezmalo ispade k`o da vec prekosutra moze da se kopa i vozi, samo tamo neki koce i prave problem... a u pitanju je u stvari potreba da se osmisli ceo jedan potpuno nov tehnoloski proces od pocetka do kraja, sa sve transportom i spustanjem na zemlju, em da sve bude isplativo da bi imalo smisla.

Мен се чини да имамо све потребне технологије. Најважнија ствар је освајање орбите око Земље. Када будемо успоставили масовније присуство у орбити - станице, ресурсе, одржавање, "гађање" астероида биће рутинска ствар.

Докле год будемо "путовали" са површине планете, то ће бити скупо, споро, неефикасно. За освајање Космоса, неопходно је прво освојити орбиту око планете.

[Grizzly Adams]

3 minutes ago, obi-wan рече

Inace, retko zgusnuta i konkretna tema, em kvalitetna, sve sama krtina... milina da se cita... 

А још се суздржавамо у писању...

[Deja Vu]

18 hours ago, ☺︎ Juan ☺︎ рече

Ћирко и није либертаријанац. Либертаријанци сматрају да све треба да буде приватно и да држава не треба апсолутно ништа да финансира. Ћирко то никада није сматрао. Иако је за то да што је могуће више ствари буде приватно, не смета му да држава финансира нешто за шта тржиште нема интерес. Не мисли да Насу треба приватизовати зато што све треба приватизовати, већ зато што мисли да је у овом конкретном случају то далеко боља опција. Лепо је написао у тексту -  кад је у питању експлоатација и евентуална колонизација свемира, ту више нема научних питања. На пример, претпостављам да мисли да нема ничег лошег у томе да држава финансира истраживања гравитационих таласа, али је бесмислено да држава сада прави ракете. Било би заиста лепо да се академско истраживање претресе уздуж и попреко да би се одвојиле заиста фундаменталне ствари од ствари које су одавно требало да буду искључиво у приватном сектору.

Pa ne bih se bas slozio da Cirko nije libertarijanac, kao ni sa ovim shvatanjem libertarijanizma.  Kada govorimo o libertarijanizmu, onda mislimo na politicku, pa i eticku filozofiju koja vrednuje slobodu vise od svega. Slobodno tržište, minarhija, privatizacija nisu nekakvi utopisticki ideali, nego logička posledica takvog stava. Ista takva posledica može biti i državno finansiranje istraživanja. A oko tog pitanja onda ulazimo u oblast političke ekonomije i nečega što se konkretno naziva public choice theory i pitanja javnih dobara. Evo ovde smo na forumu Grizli i ja vodili diskusiju o tome nasiroko, gde je on smatrao da drzava npr. ne treba da gradi puteve, vodovodne mreze itd, dok ja jesam smatrao jer su to javna dobra koja trziste ne moze da obezbedi (osim mozda kroz marketing, ali i to je diskutabilno), pa obojica sebe smatramo libertarijancima/klasičnim liberalima. Slican slucaj i sa istrzivanjima ako nema privatnika koji ce dati pare za tamo neko teoretisanje od kog nema koristi. I ja slobodu uzimam kao važnu, samo smatram da država treba biti više firma koja pruža usluge nego neko pred kome treba drhtati i klanjati se. To i Cirko jeste, ne samo u onome sto prica i pise, nego i gde deluje (npr. u Libeku).

Dakle, državno finansiranje naučnih istraživanja se može lagano uklopiti u libertarijanizam.