Zašto treba privatizovati Nasu

[Аурор]

3 hours ago, Grizzly Adams рече

Па слично као што је већ било у историји - ко први стане ногом (може и механичком). Многе компаније би већ размишљале о томе и планирале, огромна количина ресурса је у питању...

Американци би извршили геноцид над ванземаљцима који настањују те астероиде.

После би снимали филмове о томе и назвали најновије оружје по њима...

[Juanito]

Поздрав за све једном пригодном песмом. Замишљам Ћирка у овом споту. 

 

[Ronald]

6 minutes ago, obi-wan рече

Mozes li da mi das neki konkretan primer sta bi to mnogo vise donela ta privatizacija?

Pa kako to neko može da zna, odgovor je retorički privatizacija sigurno ne može manje da donese od ovoga sto vec sad imamo, jer imamo vrlo malo u poslednjih 30 godina. Pored toga smanjuje korupciju i birokratiju što znači da ima normativnu prednost u startu. Obi ne postoji produktivni model efikasnosti privatizacije već nam istorija govori da je ona i pozitivno i normativno uspešnija od javnog sektora.

[Аурор]

"We're gonna make the best trade deals with aliens, believe me, we' re gonna make Earth great again!"

- Donald J. Trump

[obi-wan]

8 minutes ago, Grizzly Adams рече

Само знам да где се допусти приватна конкуренција иновације превазиђу сва предвиђања.

A meni se cini ipak da je ova oblast toliko specificna, da od tako nekog neverovatnog prodora nema nista.

[Ronald]

7 minutes ago, ☺︎ Juan ☺︎ рече

Поздрав за све једном пригодном песмом. Замишљам Ћирка у овом споту. 

 

Zamisli Cirko im pisao text za pjesmu

[obi-wan]

9 minutes ago, Ronald рече

jer imamo vrlo malo u poslednjih 30 godina

To prosto nimalo nije tacno, da ne kazem da si odvalio, `oce da me prozivlju za verbalni delikt.

11 minutes ago, Ronald рече

Pa kako to neko može da zna

Citas npr. Klarkove "Odiseje", kao i drugu ozbiljnu SF literaturu, jer su opsta predvidjanja u oblasti istrazivanja svemira mnogo izvesnija nego u bilo kojoj drugoj oblasti.

[Grizzly Adams]

Ма јок. Транспорт ко и сваки други.

[obi-wan]

3 minutes ago, Grizzly Adams рече

Ма јок. Транспорт ко и сваки други.

Kako brate ko i svaki drugi? Da je tako vec bismo sad pijuckali picence na stanici sa vestackom tezom i pricali uzivo. Ovde su problem pre svega fizicke/prirodne barijere, mnogo drukcije nego u bilo kom drugom transportu.

[Ronald]

22 minutes ago, obi-wan рече

To prosto nimalo nije tacno, da ne kazem da si odvalio, `oce da me prozivlju za verbalni delikt.

Citas npr. Klarkove "Odiseje", kao i drugu ozbiljnu SF literaturu, jer su opsta predvidjanja u oblasti istrazivanja svemira mnogo izvesnija nego u bilo kojoj drugoj oblasti.

Nisam odvalio, nego može mnogo više to mi i Milan kaže, a nekako mi je njegov sud relevantniiji od tvog, a dosta toga mogu i da pročitam na netu.

Čitao Klarkove Odiseje, ali se rad u NASA-i ne bazira na njegovim SF knjigama. Isto bih tako mogao da kažem da je SF model društvenog uređenja u The Culture dosta izvjesna utopija sa masovnom robotizacijom koja na pragu, pa se tebi to i ne bi svidjelo i ako voliš SF, kao što ti se ne bi svidio hibrid covjeka i masine pretpostavljam.

[Ronald]

Obi

Pade mi ovo na pamet Aubrey de Gray biogerontologist kaže da će kad terapija za produženje života bude u funkciji i omogući produženje života na 150-200 godina pa kasnije i mnogo više, upravo tržišne mehanizmi omogućiti njen kvalitetniji i duži efekat, a onda nema granica produženju života.

Zatim Ed Wilson kaže da nam je neophodno usporavanje rasta populacije trenutno kako bi tržišni mehanizmi omogućili razvoj robotizacije, nano i bio tehnologije gdje kroz dobra Institucionalna rešenja možemo da imamo neograničen rast.

Niko od njih ne očekuje da javni sektor nešto uradi i ako dosta njih radi u javnom sektoru a sve je to lijepo objašnjeno u Bomolovoj knjizi Inovativna mašinerija slobodnog trzista, a on je kenzijanac zamisli. Institucije i dobar i efikasan pravni sistem koji podržavaju tržišna rešenje su efikasniji od javnog jer je novac uložen u javni po svim parametrima manje profitabilan, to je svima jasno osim političarima.

Zašto je NASA bila mnogo efikasnija za vrijeme hladnog rata, pa zato jer je imala ozbiljnu konkurenciju koja te gura svakodnevno i to se naziva "trka u naoružanju", koja postoji i u prirodi i svakom drugom ekonomski efikasnom sektoru.

[Grizzly Adams]

47 minutes ago, obi-wan рече

Kako brate ko i svaki drugi? Da je tako vec bismo sad pijuckali picence na stanici sa vestackom tezom i pricali uzivo. Ovde su problem pre svega fizicke/prirodne barijere, mnogo drukcije nego u bilo kom drugom transportu.

Шта би ти рекли пре сто година за летење, телефонирање, скајп, gps, ауте који сами возе ... ?

Иноватори проналазе нова решења која су пре тога само "научна фантастика", само ако иза њих стоји приватни интарес, тј. тржиште. Space travel већ деценијама стагнира само зато што му недостаје та компонента - приватни интерес. Иначе би ми одавно пијуцкали пиће и уживали у погледу на планету из орбите.

[Ronald]

Zatim Obi nije isto kao laik citati Odiseju u svemiru, što ja podržavam jer volim SF i na osnovu toga zakljucivati i baviti se 30 godina teorijskom fizikom i kosmologijom na najvećem mogućem nivou, pritom pisati ovakve knjige, pogledaj review:

https://www.amazon.com/Astrobiological-Landscape-Philosophical-Foundations-Astrobiology/dp/0521197759/ref=sr_1_2?s=books&ie=UTF8&qid=1476661699&sr=1-2

https://www.amazon.com/Global-Catastrophic-Risks-Bostrom-2011-08-01/dp/B01JXONXBG/ref=sr_1_5?s=books&ie=UTF8&qid=1476661699&sr=1-5

Napisao je i "Uvod u vangalakticku astronomiju"

Takodje i Milan piše SF, pa procitaj:

https://www.amazon.com/Artefakt-svemirsko-putovanje-Milan-Cirkovic/dp/B004HC77HQ/ref=sr_1_3?s=books&ie=UTF8&qid=1476661699&sr=1-3

https://www.amazon.com/Poslednjih-14-milijardi-godina-astronomija/dp/B004HBY522/ref=sr_1_8?s=books&ie=UTF8&qid=1476661699&sr=1-8

I brdo prevoda Feynman, Penrose, pa prevod nedavne izasle knjige Izumiranje. Uskoro u prodaji njegova zbirka eseja Opšta teorija zirafa itd.

Onda preko stotinu radova iz kosmologije, astrofizike, astrobiologije, filozofije fizike, filozofije nauke,epistemologije itd.

Predavanja na Oxfordu, Cambridge itd.

On je vrhunska klasa u svom polju, literarno na vrhuncu.

[Justin Waters]

Cirko je u pravu za dosta toga jedino nije u pravu da NASU treba privatizovati. Treba dati podrsku Elonu Masku, Brensonu i drugima neka prave rakete i space shuttlove i neka lete na Mars i asteroide. Svemir je ogroman i tamo negdje ima jos puno toga sto treba da se istrazi i sto je em zaista preskupo em nije u interesu jednog privatnika, recimo da istrazuje Pluton ili kranje granice suncevog sistema ili udaljena sazvezdja. NASA ako trosi puno para na projekte koji propadaju zasluzuje jednu sveobuhvatnu reformu, ali reformu koja ce je usmjeriti na dalje istrazivanje i rjesavanje zagonetki u svemiru za sta privatnik niti ima interesa niti ima para, a momci preduzetnici neka se bace na rudarenje asterodia i obliznjih planeta i donose jeftiniju rudu da se ne bi zbog nje vodili ratovi na zemlji. Sto da ne, neka istrazuju mogucnosti crpljenja energije u svemiru. Evo predlazem im da istrazuju mogucnost iskoristavanje energije solarne radijacije ili mozda se ogromna enegija krije u vakuumu u samom svemiru. Neka rade na razvoju prenosa elektricne energije bezicnim putem na velike udaljenosti gdje ce generatori lebdjeti izan zemlje i emitovati nakuopljenu energiju na podstanice na zemlji odakle ce se dalje slati potrosacima. Koliko samo opcija ima, a zato im ne treba NASA. 

[RYLAH]

8 hours ago, Grizzly Adams рече

То је питање од милијарду долара...

Да знам, сад би имао своје тропско острво. Само знам да где се допусти приватна конкуренција иновације превазиђу сва предвиђања. Види само IT индустрију... Какав је телефон био пре 50 година а какав данас? А ракете су скоро исте ко пре 50 година, ево тек сад неке иновације почињу - наравно код приватника.

Није толико једноставно.

Где год пустиш приватнике у секторе који не генеришу аутоматски профит и брз обрт, опет све то финансира држава (војна индустрија, напредна истраживања, па чак и приватне свемирске програме), с тим да се цена коштања вртоглаво повећава кад приватни сектор уђе у игру, а и даље се користе у огромној мери развојне могућности државе (ДАРПА и сличне агенције). И у телекомуникацијама ако би избацио све оно до чега се дошло директним или посредним државним финансирањем и разним подстицајима друге врсте и директним или индиректним учешћем државних агенција у истраживањима, данас би у најбољу руку имао жичане телефоне.

Да и се стварно видело шта приватни сектор може, морало би прво да се у потпуности прекине са државним финансирањем или учешћем државних развојних центара у свим фазама настанка неке модерне технологије, што данас нигде не постоји.