БЕСЕДА ABBE АРТЕМИЈА НА ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК У МАH. ФЕНЕК

[Guest ага пије млеко]

                Брате Лазаре, узми неко дело преп. Максима Исповедника, св. Атанасија Великог, св. Василија великог и пробај да код њих разумеш нешто "народски"....не верујем да ћеш ишта разумети.

Такви људи су у своје време били оптуживани за "новотарство" исто као данас савремени богослови, а били су на правој страни православља и истински борци за узвишеност православне Истине.

               Сви јеретици, са друге стране, су поједностављивали , "ради народа" , хришћанске истине и догме. Почевши од Арија који је "поједностављивао" Свету Тројицу, није веровао у њу (1.Васељенски Сабор), преко Македонија који није веровао у божанство Светог Духа, то му било  много компликовано (2.Васељенски Сабор), затим имамо Нестора коме је такође много компликовано да Марују Дјеву назива , замисли "богородицом".....итд.

                Брате, да је богословље проста и једноставна ствар, онда не би морали факултрети да постоје.....могао би свако тиме да се бави, као што већина незнавених овде претендује.....сви би да буду тренери репрезентације.

Оче Љубо,вл.Артемије није беседио на теолошком факултету,него је беседио у Цркви међу простим народом.Не видим зашто би неко беседио високо теолошки међу онима који то тешко могу да разумеју?Чему онда таква беседа у Цркви,ако је 1 од 10 људи разуме?

А ово што хоћете еп.Артемија да поистоветите са јеретицима,а ове новотарце са Светим Оцима,не знам шта да кажем.

Драги Лазаре, нисмо се разумели....

Ни ја када беседим у Цркви не обраћам се народу као кад би разговарао са Христом Јанарасом, него се увек трудим да високе истине Цркве (догмате) вазда прилагодим народу....и никада не користим богословске термине за које знам да ме неко неће разумети. Ја управо мислим да је величина неког теолога (па и обичног човека) онолика колико може да се спусти своме саговорнику.

Ово што сам претходно написао је , понављам, чуђење, како неко ко је доктор може да прича о "припреми пред св. Причешће" и "достојности" а када се зна да свето причешће није нешто за шта треба да се посебно припремаш . Јер ако би се заиста почели припремати за св. Причешће, мислим да нам ни векови не би били довољни да се припремимо за пречисто тело и пречисту крв Господа Бога. И ко је тај који може да каже : "Ја сам сада спреман/достојан" да се причестим ?! Зар то није гордост.

А овакви нонсенси се дешавају када се основне истине вере наше пренебрегавају. Најосновнија истина наше вере је да је св. Причешће непроценљиви "ДАР Божије љубави" нама. Када ти Лазаре неко поДАРи поклон да ли му ти узвраћаш нечим ? Не. Јер онда то не би био ДАР него би то била натура или размена (добара).

Питање, најбитније до сада :

Да ли ми можемо нечим узвратити тај поклон који нам даје, нико ди БОГ ? Шта би ти њему , и да ли би могао да му ишта узвратиш за крв коју је пролио за отпуштење твојих и мојих грехова ?

Колико метанија, молитава, постова, исповести је довољно да урадиш САМО ЗА ЈЕДНО ПРИЧЕШЋЕ ?

Одговор се налази у томе што ти једино што можеш истински да узвратиш је цело твоје биће које се предаје Богу у причешћу као одговор на његову љубав. Својом љубављу одговараш на љубав која ти се прва пружа речима : "Светиње светима".

То што владика говори о обавезном причешћу пред св. причешће је нововековна пракса. И ту немојмо уопште да се лажемо. Вековима најпре сами свештеници се не исповедају пред причешће. Хајмо то већ једном да разјаснимо! Дакле, СВЕШТЕНИЦИ СЕ НЕ ИСПОВЕДАЈУ ПРЕД СВЕТО ПРИЧЕШЋЕ. У једној епархији се дешава исповест ЈЕДНОМ ГОДИШЊЕ код владике, и још то се то плати (новцем)! А неки свештеници који нису се задесили тад на "братском састанку" не исповеде се 2 па и 3 године, а служе сваке Недеље Литургију и наравно се причесте (сами!). Неко ће рећи да они могу тако да чине јер су свештеници али то је ЈЕРЕС (клирикализма). Пред светом Чашом (путиром) смо сви ЈЕДНАКИ пред Богом! Никога одело не чини моралнијим или чистијим , у овом смислу мантија! Чак напротив, дешава се  да су верници много,много моралнији па и побожнији од свештеника , а свештеник им не да да се причесте јер нису постили "на води", а он претходно јео месо у Суботу-говоримо о ситуацијама ван поста...Какво лицемерје !? О овоме бих могао да пишем још сатима, пошто сам литургичар, али не бих више јер је ово суштина неразумевања најфундаменталније истине хришћанства. . . (Нарушено) Јединство и Заједница Бога и људи у св. Евхаристији.

[feeble]

Питање, најбитније до сада :

Да ли ми можемо нечим узвратити тај поклон који нам даје, нико ди БОГ ? Шта би ти њему , и да ли би могао да му ишта узвратиш за крв коју је пролио за отпуштење твојих и мојих грехова ?

Колико метанија, милитава, постова, исповести је довољно да урадиш САМО ЗА ЈЕДНО ПРИЧЕШЋЕ ?

Одговор се налази у томе што ти једино што можеш истински да узвратиш је цело твоје биће које се предаје Богу у причешћу као одговор на његову љубав. Својом љубављу одговараш на љубав која ти се прва пружа речима : "Светиње светима".

Можете ли ми помоћи да ово схватим, да објасните конкретно и народски шта ово подебљано значи. Мислим, звучи заиста некако уопштено и може да значи свашта. Па како се то предаје цело биће?

[Guest ага пије млеко]

Питање, најбитније до сада :

Да ли ми можемо нечим узвратити тај поклон који нам даје, нико ди БОГ ? Шта би ти њему , и да ли би могао да му ишта узвратиш за крв коју је пролио за отпуштење твојих и мојих грехова ?

Колико метанија, милитава, постова, исповести је довољно да урадиш САМО ЗА ЈЕДНО ПРИЧЕШЋЕ ?

Одговор се налази у томе што ти једино што можеш истински да узвратиш је цело твоје биће које се предаје Богу у причешћу као одговор на његову љубав. Својом љубављу одговараш на љубав која ти се прва пружа речима : "Светиње светима".

Можете ли ми помоћи да ово схватим, да објасните конкретно и народски шта ово подебљано значи. Мислим, звучи заиста некако уопштено и може да значи свашта. Па како се то предаје цело биће?

Јако је лепо питање! Hristos vaskrse

Сам садржај  божанствене Литургије са свим молитвма и прозбама нам открива  какав доживљај  Бога и света ми хришћани треба да имамо, славословни (доксолошки) и благодарни (евхаристијски).

У том смислу, нам и помажу речи литургијске прозбе : "...са свима светима (вернима),сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо!"

Зато ти и драги feeble предлажем да још једаред прочиташ цео текст божанствене Литургије,и са свим молитвама које се не чују међу народом...да би добио прави одговор на ово твоје право питање.

[Протомајстор]

Тек сам јутрос прочитао беседу и јако сам се узнемирио. Хвала вам што сте покренули овде тему, јер по другим форумима преовлађује подршка владики (владици) Артемију. Овде је обрнуто, а пошто је истина често негде у средини, одговор ваља тражити упорно.

Мислим да учесници званичних црквених форума, свештенство и јерарси СПЦ уопште нису свесни колико су у мањини и колико је ова битка за јединство Цркве лоше започела.

Народ (а то је Црква) размишља једноставно!

1. Синод брине о гостопримству србомрзитељу Бајдену и папи, а кажњавају владику и монаштво који ово не одобравају.

Народ привржен Српству је исти онај народ који је привржен СПЦ. То није онај народ који подржава овај анационални и атеистички режим. У случају Раскола, који је ту на вратима након ове + Артемијеве Беседе, верујући народ одлази за оним за шта верује да је последњи стуб Српства

2. Препоручује се често причешћивање?

Добро, али зашта онда служе они сребрни послужавници који се проносе за време Литургије и у које верујући народ присилно оставља новац? Дакле разлог за често причешћивање је економски, или теолошки? Тако је и код мене у Епархији, за Васркс се причешћујем у Враћевшници (Жичка) - тамо тога нема.

3. Кренуло се у отворену борбу против организованог криминала у Цркви.

Изгледа да ће се та борба завршити у епархији рашко-призренској. Владике са Џиповима нико неће дирати. Ви овде знате и за џип из Копорина који је монахињама поклонио Монтгомери. Шта је са раскошним резиденцијама, где су ти људи раније живели?

http://www.kurir-info.rs/clanak/vesti/kurir-07-04-2010/dakuzi-za-vladiku

Поента није у џакузију него у милион евра инвестиције у време рецесије.

Медији једва чекају, али и глобалистички настројен народ, али и власт која тражи разлоге да вероучитеље скине са буџета.

Но, да се вратимо на тему:

Прошло је већ неколико дана без адекватног експертског одговора на епископском нивоу - то је недопустиво!

Пошто видим да је Посланица неразумљива многима, употребио сам историјско-критичку методу тумачења и пронашао владикин текст од пре пар година (дајем га у прилогу). Ја сам тада веровао да је то став целе Цркве. Мислио сам да је Света тајна Покајања везана са Светим тајнама Причести и Крштења. Ја и сада верујем да пре причешћивања (неколико пута годишње) морам да пролијем "зној, крв и сузе". И сада верујем да пре заједичарења са Богом морам да се припремим аскезом тела и духа, молитвом и доброчинствима; и тако кроз цео живот.

Неко ко је монах, или свештеник, лако може да се причешћује и свакодневно, али СПЦ броји 230 монаха, 1000 монахиња и 3000 свештеника. То је веома мали број људи који сваки дан одлази у храм, свој живот предаје Богу и само о томе има да мисли.

Сасвим друга правила треба да важе за лаике који квантитативно и јесу Црква - то је моје мишљење и даље.

Иако сам члан овог форума од самом оснивања, тек сам скоро прочитао (тек онда сазнао) да се званично препоручује често причешћивање. Мог пароха нити сам икад питао, нити ми је он о томе било шта говорио, него је увек остављао мени на вољу. У народу је необавештеност и тврдокорност још много већа - неће то лако ићи. Ја сам направио известан напредак, убацио сам неколико додатних причешћивања, али никако без поста и исповести.  :smiley:

Моја главна мотивација је била сазнање (преко оца Ивана) да ме пола цркве гледа попреко што се повлачим, а до тада сам ја њих гледао попреко!

Сада скоро више и не идем на Литургију. 

ПОДСЕТНИК.

ПРИМЕР ИСКРЕНЕ ИСПОВЕСТИ САВРЕМЕНОГ ПРАВОСЛАВНОГ ХРИШЋАНИНА ( по благослову Владике Артемија, Еп. Рашко Призренска)

Верујем у Господа Бога, но често у мени Господ није на првом месту због светске сујете, привезаности за земаљско.

Заборављам о краткоћи живота, о томе да сам ја овде, на земљи на испитивању и да треба да се припремим и спремим за одговор пред Богом и за вечни живот.

Примећујем у себи одсуство страха Божијег.Грешим често и то ме не знемирава.Немам сузе покајаља.

Понекад се не молим, а када се молим, то бива кратко, без пажње, расејано.

У цркву не идем сваке недеље, сваког празника, без обзира што бих по здрављу маогао.На богослужења често касним .У цркви присуствујем, а не молим се, мисли ми лутају.

Ретко се кад молим за умрле сроднике, познанике.ж, за живе такоће и ретко дајем имена у цркву за помињање.

Тврд сам на прилог за цркву и сиротињу.

Придајем све већи значај новцу.

Често нарушавам постове, нарочито средом и петком.

Често осућујем друге, понекад клеветам а себе оправдавам.

Тврдоглав сам, често се гневим.

Лако се врећам и памтим увреде, а сам хоћу да мени опраштају.

Понекад говорим неистине, лажем.

Било је случајева када сам директно или индиректно присвајао туђе.

Понекад сам се опијао, пушим.Користим дрогу.

Не посећујем често болесне.

Нечисте мисли и жеље, продирале су у моје срце, прљале ме.(Осим блудних мисли, била су и дела, онанија, блуд, прељуба, содомија)При првом искушењу, готов сам био да поклизнем, сагрешим и само Господ није допустио да то учиним.

Понекад се појављује роптање на Бога.Псујем, па понекад и највеће светиње.

Падао сам у униније, чамотињу, тугомору иприближавао очајању.Само ме је Господ спасао од тако опасног стања душе.

Примећивао сам код себе жељу да се прикажем у бољем светлу пред другима.Ко се критички и неблагонаклоно односио према мени, сматрао сам га непријатељем и истом мером враћао.Ко ме је хвалио и ласкао ми, сматрао сам га пријатељем.

Више бринем о себи него о ближњима.

Гордост се појављује код мене у разним видовима, а смирења је мало.

Заборављам да је тврдоглавост и упорност последица скривене гордости.

На задобијању врлина означених у блаженствима, не трудим се.

Не уздржавам се у јелу и пићу.

Понекад проводим време у празним разговорима, подсмеху и сплеткама.

Биоскоп, позориште, телевизија, комјутер, одузимају ми превише времена.Ценећи своје спокојство, мало сам се бринуо за душу своје деце, нисам се борио са њиховим каприцима, нити уливао сазнање о страху Божијем.

Ретко читам религиозну литературу, а чешће читам сву осталу.

Откривам у себи неко нерасположење према духовним лицима, њиховим поукама и призивима да се мисли на спасење душе.Често и због њихове немарности према пастви.

Широки пут ми је сладак и пријатан, премда знам жалосни крај његов.

Сав сам земаљски и све земањско мени је драго, мада душа моја тежи Богу и тугује због мог ропства греху.

Кајем се за све, свима праштам и молим мога Спаситеља да ми опросзи и подигне из блата где лежим , да ме очисти од нечистоте греховне и спаси душу моју.

Искрено молим мог духовног оца да се помоли за мене, да би ме Господ укрепио у борби са мојим гресима и страстима.

Молим да се помолите за мене и разрешите ме од мојих грехова.Много сам заборавио, погружен у таштину живота.

И тако, предајући у руке православном читаоцу ове душекорисне поуке намењене сваком хришћанину, сваком грешнику, једна мисао и једна жеља испуњава срце моје: да их сваки читалац прими к срцу са оним жаром којим су написане и да у њима донесу онај плод који су донеле многим грешницима искрено, дубоко и потпуно покајање и с тим и кроз то – вечно спасење у Царству Оца и Сина и Светога духа.

Епископ Артемије

И на крају замолио бих да се Владики Артемију врати титула у наслову теме. Неко је на другој страници рашчинио Епископа СПЦ (какав је-такав је) и произвео га  у Авва-у!?

Далеко од тога да ми је +Артемије омиљенији од мог епархијског епископа, или Митрополита Амфилохија и владике Атанасија из ПУПС-а (нека ми опростити), али овакво понашање растерује велики број квалитетних верника.

[Milan Nikolic]

Само једна мала напомена: не каже се Причест, него Причешће, ако ћемо бити то на шта се позивамо: православни и срби, и по језику и по вери.

[Протомајстор]

Само једна мала напомена: не каже се Причест, него Причешће, ако ћемо бити то на шта се позивамо: православни и срби, и по језику и по вери.

Добро, прихватам. 

Али, ниси ли и ти начинио правописну грешку која опет мени смета егзистенцијално?  grouphug

И нека већ неко разјасни да ли се каже владики-владичин, или владики-владикин. Код мене у епархији сви говоре "владици" пошто наш владика тако то изговара, а он је познат као највећи филолог СПЦ.

Он сигурно зна најбоље и српски језик, мада мени искрено пара уши када зачујем то "владици".

Ја наравно нисам мерило јер сам инжењер по струци и Србин по рођењу - дакле полуписмен.

[Дража]

Пошто видим да је Посланица неразумљива многима, употребио сам историјско-критичку методу тумачења и пронашао владикин текст од пре пар година (дајем га у прилогу). Ја сам тада веровао да је то став целе Цркве. Мислио сам да је Света тајна Покајања везана са Светим тајнама Причести и Крштења. Ја и сада верујем да пре причешћивања (неколико пута годишње) морам да пролијем "зној, крв и сузе". И сада верујем да пре заједичарења са Богом морам да се припремим аскезом тела и духа, молитвом и доброчинствима; и тако кроз цео живот.

Бог те благословио и свако ти добро дао драги брате. Мир од Господа свима.

[Milan Nikolic]

А зашто се не би пре свега припремио жртвом за ближње? 170fs799081

[Дража]

Ово што сам претходно написао је , понављам, чуђење, како неко ко је доктор може да прича о "припреми пред св. Причешће" и "достојности" а када се зна да свето причешће није нешто за шта треба да се посебно припремаш . Јер ако би се заиста почели припремати за св. Причешће, мислим да нам ни векови не би били довољни да се припремимо за пречисто тело и пречисту крв Господа Бога. И ко је тај који може да каже : "Ја сам сада спреман/достојан" да се причестим ?! Зар то није гордост

Треба већ једном да се разјасни да припрема представља појачан труд и стремљење ка Богу у време постова и пре сједињења са Господом кроз Свето Причешће. Не стоји никако ни ова прича да се може причешћивати без икакве припреме јер то је лудост. Такво причешћивање ће свакако бити на суд ономе ко Га пије и једе. Дакле зашто се не би припремали, зашто се не би више трудили у молитви и другим јеванђељским врлинама, зашто се не би исповедали сваки пут пре причешћа? Па и да се сваки дан причешћујемо - зашто би рецимо свакодневна исповест пре причешћа била проблем некоме. Сваки дан учинимо толико грехова да их се ни да се сваки дан исповедамо не би свију сетили. Дакле у припреми је све добро и ништа лоше нема. У појачаној молитви је све добро, у сваком уздржању је све добро, у честом исповедању је све добро. Знамо коме се ово набројано не свиђа. Тако да су ове изокренуте и љубичасте приче да може како ко хоће и да ће свакоме бити на корист лудост каква се у историји наше свете вере није објавила људима. Чист екуменистичи и модернистички дух. Дух овога света. Мир свима.

[сербон]

..........................................................................

Ја наравно нисам мерило јер сам инжењер по струци и Србин по рођењу - дакле полуписмен.

... мој случај, начисто. 170fs799081

[Дража]

А зашто се не би пре свега припремио жртвом за ближње? 170fs799081

Па зашто се ово уопште треба посебно наглашавати. ОВО СЕ СВАГДА ПОДРАЗУМЕВА брате Милане- сваком православном хришћанину је то кристално јасно и живи у складу са тим.

[Дража]

..........................................................................

Ја наравно нисам мерило јер сам инжењер по струци и Србин по рођењу - дакле полуписмен.

... мој случај, начисто. 0102_laugh

А тек мој.  170fs799081

[Дејан]

Ово што сам претходно написао је , понављам, чуђење, како неко ко је доктор може да прича о "припреми пред св. Причешће" и "достојности" а када се зна да свето причешће није нешто за шта треба да се посебно припремаш . Јер ако би се заиста почели припремати за св. Причешће, мислим да нам ни векови не би били довољни да се припремимо за пречисто тело и пречисту крв Господа Бога. И ко је тај који може да каже : "Ја сам сада спреман/достојан" да се причестим ?! Зар то није гордост

Треба већ једном да се разјасни да припрема представља појачан труд и стремљење ка Богу у време постова и пре сједињења са Господом кроз Свето Причешће. Не стоји никако ни ова прича да се може причешћивати без икакве припреме јер то је лудост. Такво причешћивање ће свакако бити на суд ономе ко Га пије и једе. Дакле зашто се не би припремали, зашто се не би више трудили у молитви и другим јеванђељским врлинама, зашто се не би исповедали сваки пут пре причешћа? Па и да се сваки дан причешћујемо - зашто би рецимо свакодневна исповест пре причешћа била проблем некоме. Сваки дан учинимо толико грехова да их се ни да се сваки дан исповедамо не би свију сетили. Дакле у припреми је све добро и ништа лоше нема. У појачаној молитви је све добро, у сваком уздржању је све добро, у честом исповедању је све добро. Знамо коме се ово набројано не свиђа. Тако да су ове изокренуте и љубичасте приче да може како ко хоће и да ће свакоме бити на корист лудост каква се у историји наше свете вере није објавила људима. Чист екуменистичи и модернистички дух. Дух овога света. Мир свима.

Све је то добро,само се овде не говори да је и обавезно.

[Guest ага пије млеко]

Ово што сам претходно написао је , понављам, чуђење, како неко ко је доктор може да прича о "припреми пред св. Причешће" и "достојности" а када се зна да свето причешће није нешто за шта треба да се посебно припремаш . Јер ако би се заиста почели припремати за св. Причешће, мислим да нам ни векови не би били довољни да се припремимо за пречисто тело и пречисту крв Господа Бога. И ко је тај који може да каже : "Ја сам сада спреман/достојан" да се причестим ?! Зар то није гордост

Треба већ једном да се разјасни да припрема представља појачан труд и стремљење ка Богу у време постова и пре сједињења са Господом кроз Свето Причешће. Не стоји никако ни ова прича да се може причешћивати без икакве припреме јер то је лудост. Такво причешћивање ће свакако бити на суд ономе ко Га пије и једе. Дакле зашто се не би припремали, зашто се не би више трудили у молитви и другим јеванђељским врлинама, зашто се не би исповедали сваки пут пре причешћа? Па и да се сваки дан причешћујемо - зашто би рецимо свакодневна исповест пре причешћа била проблем некоме. Сваки дан учинимо толико грехова да их се ни да се сваки дан исповедамо не би свију сетили. Дакле у припреми је све добро и ништа лоше нема. У појачаној молитви је све добро, у сваком уздржању је све добро, у честом исповедању је све добро. Знамо коме се ово набројано не свиђа. Тако да су ове изокренуте и љубичасте приче да може како ко хоће и да ће свакоме бити на корист лудост каква се у историји наше свете вере није објавила људима. Чист екуменистичи и модернистички дух. Дух овога света. Мир свима.

Мили брате, ако мене питаш, не смета ми да се ти сваки дан исповедаш пре свршетка дана.

Али, лицемерје је то , што ти који ти причају да се што чешће исповедаш, они сами се не исповеају. Размисли добро о овоме, ово ти најискреније говорим. И брате који заговараш толика уздржања и чишћења не приличи ти да пишеш оваквим речима : "Знамо коме се ово набројано не свиђа. Тако да су ове изокренуте и љубичасте приче да може како ко хоће и да ће свакоме бити на корист лудост каква се у историји наше свете вере није објавила људима. Чист екуменистичи и модернистички дух.". Не приличи јер није лепо ни хришћански, ни православно ни срПски да овако пишеш о неистомишљеницима, а пре свега што то везе нема са истином. понављам, нема везе са истином, дакле то је лаж, а није лепо брате да лажеш нити није лепо да верујеш у лажи.

Такође је лицемерно , да гршимо а онда када дође причешће да се напрасно кајемо, исповедамо, метанишемо ....То је дихотомично понашање , неискрено и не достојно сваког хришћанина. Треба пазити и стражити сваки дан. Сваки дан је суд нама хришћанима.

Зато, обрати пажњу на ове две ствари : СВЕШТЕНИЦИ СЕ УОПШТЕ НЕ ИСПОВЕДАЈУ ПРЕД ПРИЧЕШЋЕ, И ЛИЦЕМЕРНО ЈЕ ДА ТЕ ТЕРАЈУ ДА СЕ ИСПОВЕДАШ КАДА СЕ НИ ОНИ САМИ НЕ ИСПОВЕДАЈУ !  Питај их да видиш шта ће ти рећи. Али да знаш да код Бога не пролази то да ли је неко са мантијом или није ! Сви су ЈЕДНАКИ пред св. Путиром и никога одело не чини "чистијим и достојнијим" !!!

Друга ствар, није лепо да веређаш, осуђујеш и пресуђујеш неистомишљенике, а поготово је секташки да се клирици наше цркве вређају...

Оно на крају "Мир свима" је заиста сувишно и неискрено  после рафала осуда-да се не лажемо.

[Oglo]

Зато, обрати пажњу на ове две ствари : СВЕШТЕНИЦИ СЕ УОПШТЕ НЕ ИСПОВЕДАЈУ ПРЕД ПРИЧЕШЋЕ, И ЛИЦЕМЕРНО ЈЕ ДА ТЕ ТЕРАЈУ ДА СЕ ИСПОВЕДАШ КАДА СЕ НИ ОНИ САМИ НЕ ИСПОВЕДАЈУ !  Питај их да видиш шта ће ти рећи. Али да знаш да код Бога не пролази то да ли је неко са мантијом или није ! Сви су ЈЕДНАКИ пред св. Путиром и никога одело не чини "чистијим и достојнијим" !!!

Oče,rekoh već na drugoj temi,zar ovo nije: Svako pravilo ima izuzetke,ali izuzeci ne čine pravilo.