Разговори о логопедији - Александра Вукосављевић, дипл. дефектолог логопед

[АлександраВ]

пре 57 минута, RYLAH рече

А које су развојне норме после 33. године?

Добро питање

Шта бисмо могли да кажемо о нормалном процесу старења везано за говор - постоји јасна и очигледна веза. Старење гласа је препознатљиво, свако од нас може да препозна говор према узрасту, када чујемо говор, углавном разликујемо говор детета, одрасле особе, старијих људи... Када је реч о деци, постоји могућност да се изнесу чак веома јасне прогнозе о томе како језик корелира са раним узрастом. Када су старији људи у питању много се мање зна о обрасцима језичких промена, али и ту имамо јасна сазнања о томе да се са старошћу мења говор, произвођење и разумевање говорног језика (мада нема још довољно истраживања природе тих промена), а највише се зна о фонетским променама. Могли бисмо да кажемо да и говор стари. На говор утиче смањење ефикасности говорних органа, грудни мишићи слабе, плућа су мање еластична, ребра мање покретљива, па имамо и постепено смањење респираторног капацитета, што опет утиче на способност гласног и ритмичког говора и произвођење одређеног тона. Хрскавице, зглобови, мишићи и ткива ларинкса, посебно код мушкараца, са старењем „попуштају“, а то утиче на опсег и квалитет гласа који производе гласне жице. Тако глас постаје храпавији а појављује се и тремор гласа. Меко непце старењем постаје мање покретљиво, мења се костур лица, посебно око уста (вилице), тако да и то утиче на говор у процесу старења.

Неки општији знаци старења су рецимо да говор постаје успоренији, артикулација непрецизна, а флуентност говора како старимо постаје нестабилнија. С обзиром да слаби и слух, нарочито после педесете године, слабљење аудитивног фидбека утиче и на саму артикулацију, а наравно и на разумевање говора, као компоненте говорно-језичке способности. Са старењем слабе и памћење и пажња, а то даље утиче на разумевање сложених говорно-језичких образаца. Такође, са старењем долази до проблема са именовањем па имамо тзв. заобилазни говор (циркумлокуцију), када се са више речи описује оно за шта се не може „позвати“ реч, па се појам описује са више речи или се користе синоними итд. Оно што је интересанто јесте да се вокабулар може и даље обогаћивати, као и неке стилске вештине, нпр. нарација. Па имамо са једне стране обогаћивање једне компоненте говорно-језичких способности а са друге стране једну „старачку“ експресију. Ко зна и сећа се кроз време чувеног адвоката Борозана са Студија Б, може рецимо да на његовом примеру (када некога само слушамо у једном вишегодишњем периоду) потврди да је он изузетан (осим стручно) што се тиче говорно-језичких способности у погледу вокабулара, стила, реченичких конструкција, граматике, итд, али је приметна „старачка“ измењеност његове експресије.

Интересантна је крива старења гласа основне фреквенције гласа - код мушкараца висина гласа нагло опада у младости и наставља да опада све до средњих година (30-50 година) а онда поново расте у старости. Код жена је другачије, висина је стабилна у средњим годинама, а онда даље старњем опада.

[Juanito]

пре 1 минут, АлександраВ рече

Такође, са старењем долази до проблема са именовањем па имамо тзв. заобилазни говор (циркумлокуцију), када се са више речи описује оно за шта се не може „позвати“ реч, па се појам описује са више речи или се користе синоними итд.

Да ли је именовање различито од присећања осталих чињеница? На пример да ли старији људи више имају потешкоћа са присећањем имена него са присећањем да је 2 + 5 = 7?

[Juanito]

пре 13 минута, АлександраВ рече

Ко зна и сећа се кроз време чувеног адвоката Борозана са Студија Б, може рецимо да на његовом примеру (када некога само слушамо у једном вишегодишњем периоду) потврди да је он изузетан (осим стручно) што се тиче говорно-језичких способности у погледу вокабулара, стила, реченичких конструкција, граматике, итд, али је приметна „старачка“ измењеност његове експресије.

А како објашњаваш Мирољуба Петровића? Мени се чини да је тај све елоквентнији (пoред тога што је луђи) с годинама?

[RYLAH]

пре 5 минута, АлександраВ рече

Ко зна и сећа се кроз време чувеног адвоката Борозана са Студија Б, може рецимо да на његовом примеру (када некога само слушамо у једном вишегодишњем периоду) потврди да је он изузетан (осим стручно) што се тиче говорно-језичких способности у погледу вокабулара, стила, реченичких конструкција, граматике, итд, али је приметна „старачка“ измењеност његове експресије.

 

Колико алкохол и генерално неуредан живот утичу на ово? Капирам да утичу на когнитивне функције, али не знам да ли утичу на физиономију лица, затезање грудног коша и остале ствари које си напоменула?

Питам за друга...

[Juanito]

Управо сада, RYLAH рече

Питам за друга...

Брате, могу ја сам да питам за себе. 

[АлександраВ]

пре 14 минута, Juanito рече

И, коначно, колико деце одступа од описаног развоја било да се развијају брже или спорије?

Ове норме су заправо упроштена развојна мапа која је оријентациона основа за праћење говора деце, а изведене су као неки статистички пресек одређеног узраста када се јављају промене у говору, што је везано за нормалан развој, па нпр. ми очекујемо да дете тог узраста броји до три (статистички пресек) али нека деца броје и до нпр. 7 а нека тек крећу 1-2, што наравно није још увек развојно одступање, него индивидуални ритам развоја, с тим што ако се бројање даље не развија и то кашњење се "пребаци" у узраст када просечно деца рецимо броје до 10, а дете и даље остаје на 1-2, требало би да се види који су разлози за такво кашњење (причамо о деци нормалног развоја у нормалном срединсим приликама итд).

пре 24 минута, Juanito рече

Да ли су ти познати ”индексикали” (показивачи?)?

Искрена да будем, не знам о томе довољно, сећам се нешто још ваљда још од Каплана (ако се добро сећам) и лингвистике са факса и мало што сам качила успут, али није било предмет мог интересовања у смислу практичне реализације па сам ето то мало омашила да пратим. Било би ми веома корисно када би нам ти мало више написао о томе.

пре 31 минута, Juanito рече

има везе са простим повећањем капацитета радне меморије или је у питању нешто више од тога?

Могло би да се каже тако. Нас првенствено интересује разумевање говора, па у том контексту се ослањамо на налоге, а пошто разумевање говора оптерећује ефективну краткотрајну меморију која је одлучујућа карактеристика у говорно-језичком функционисању, немогућност извршења сложених налога упућује на проблеме у разумевању говора што опет у том узрасту можер да укаже да код детета постоји развојна дисфазија. Наравно, користимо речи које су високофреквентне и које дете има на том узрасту. Делимично извршавање вишеструких налога показује да постоји немогућност упамћивања свих елемената говорног исказа.

пре 51 минута, Juanito рече

На пример да ли старији људи више имају потешкоћа са присећањем имена него са присећањем да је 2 + 5 = 7?

Да, видиш интереснтно је да су најотпорније категорије слова и бројева а да је најосетљивија категорија предмета, она да тако кажемо, прва страда. Код старијих људи имаш ту појаву да они знају нпр. чему служи неки предмет, опишу га, чак ти и покажу рецимо како изгледа (округао, мали итд), користе синониме или речи које су блиско везане за нпр. употребну функцију предмета али не могу да се сете те конкретне речи. Оно када кажу - на врх ми је језика. Даље, са старењем се губе имена, лична имена се заборављају, старији људи ће ти некада рећи и када је неко рођен и адресу где је та особа становала и још пуно података, али неће моћи да се сете имена.

пре 53 минута, RYLAH рече

Колико алкохол и генерално неуредан живот утичу на ово? Капирам да утичу на когнитивне функције, али не знам да ли утичу на физиономију лица, затезање грудног коша и остале ствари које си напоменула?

Па добро, ја стварно нећу да улазим у то што се тиче ове конкретне особе, дизартрија постоји, односно глас и артикулација су типично старачки измењени, препознатљив тремор, утишавање гласа који губи јачину, снагу итд, да не давим више. Све остало није предмет мог интересовања у овом контексту.

Што се тиче алкохола, он другачије мења говорно-језичко испољавање и препознатљиво је такође. Е сад, то што смо ми навикли да свако саплитање у говору препознамо као алкохолизам, па тако и људе који отежано говоре после можданог инсулта а живе нпр. у нашем комшилуку волимо да назовемо пијанцем, то је мени сада некако већ безвезна тема.

Надам се да сам успела да обухватим сва питања.

[АлександраВ]

Ето, људи се досетили, направили и лепо свет иде напред, док се код нас још увек користе шпатуле, оне металне или оне дрвене, једнократне, а често нема ни шпатула него се користи "окренута" кашичица. Мислим, и са шпатулом и кашичицом се дивне ствари могу урадити, али...

Треба само 300 долара

https://www.speechbuddy.com/parents/how-it-works/products/speech-buddies-set

 

[Milica Bajic]

Драга @АлександраВ , хтела бих да те замолим за неки савет у вези мог сина Душана ( за неки дан пуни 3 године).

Можесе рећи да је каснио са "пропричавањем" Ишла сам на консултације у вртићу са психологом, везано за то, али су ме уверили да је, поготово имајући у виду стрес који смо прошли, све ок и да ће бити у реду ( тад је имао две год.).

Сада, после годину дана, он паралелно прича енглески и српски (енглески је учио из цртаћа). Уз то је кренуо и француски. Мало ме брине што ниједан од та три не прича скроз. У принципу, све разуме, на ком год од тих језика да му се обратим ( зна бројеве, сва слова, боје, неке предмете и сл) али још не прича течно, да склапа реченице. 

Иначе обожава бројеве, слова, песмице, омиљени цртаћи су му они едукативни, страх ме само да не претерамо. Колико може он да савлада тако мали? Да ли да га пустим да сва три језика паралелно развија?

Ево ово му је тренутно омиљени

 

 

[АлександраВ]

пре 28 минута, Milica Bajic рече

хтела бих да те замолим за неки савет у вези мог сина Душана ( за неки дан пуни 3 године).

Драга Милице, замолила бих те да прочиташ нешто што смо већ писали о теми вишејезичности.

On 4.10.2016. at 0:37, АлександраВ рече

Ако дете има родитеље који са њим говоре различитим језицима, оно ће истовремено усвајати оба језика као матерња, и у принципу то не мора да буде проблем, мада често ова двојезичност зна да буде узрок артикулационих поремећаја (лошег изговаеања гласова), каснијег и успореног проговарања, мешања језика и уопште недовољне савладаности оба језика (прешироко поље када се усвајају два језика истовремено).

Често се деца "определе" за један језик као матерњи, и то је обично онај на којем му се обраћа родитељ који му се више посвети, са којим више проводи времена, који са њим више разговара. Тај основни, "матерњи" језик је онај који дете прво усвоји, који је био доминантнији у првој години. Препорука је да деца прво формирају базу матерњег језика након чега ће усвајати други језик (од 4. године). С обзиром да родитељи који говоре два различита језика ипак живе у средини у којој се прича једним језиком од та два и да ће дете првенствено користити језик средине у којој одраста (вртић, школа,...), препоручује се да тај језик дете усвоји као матерњи, да формира његову базу. Друга је ситуација када дете прича са родитељима један језик, а ван куће други, онда је јасно који је матерњи, он је стабилнији а дете се лакше пребацује са једног на други, мада и тада може да буде проблема.

Деца која усвајау два језика истовремено уз добру стимулацију, посвећеност и стрпљивост могу да савладају оба без тешкоће. Међутим, уколико дете почне да испољава неке говорно-језичке поремећаје, уколико је успорен и касни развој говора, двојезичност ће погоршати ситуацију. Требало би детету оставити простор и време да се учврсти у једном као водећем језику и у оквиру њега решавати говорно-језичке проблеме који су наступили. 

 

Надам се да је ту одговор или део одговора на твоја питања. Вишејезичност је заиста важна тема, и требало би јој посветити пажњу. Важно је да не бринеш и да само пратиш како Душан комуницира - лако, опуштено, флуентно, у сврху размене информација и емоција - то је добро.

Ту сам да попричамо о свему, само те молим да прочиташ претходно написано.

Пољубац за Душана