Засједање Мјешовите православно-католичке комисије за богословски дијалог, септембар 2016. године

[александар живаљев]

Како извјештава портал православие.ру од 16. септембра се у граду Кети у Италији одржава 14. пленарно засиједање Мјешовите православно-римокатоличке комисије за богословски дијалог, на коме се наставља расправа о схватању саборности и првенства у неподијељеној Цркви првог миленијума. (Послиједња је била на Координационом комитету 2015)

Пред почетак пленарног засиједања, одржан је одвојени састанак представника свих помјесних православних цркава (изузев Бугарске која не учествује у дијалогу)

На том међуправославном састанку митрополит волоколамски Иларион (Алфејев) тражио је у име Руске цркве да се дијалог поново врати на питање уније, разматрано 90-их година (Баламанд) у свијетлу дјеловања украјинских унијата, који су по митрополиту главни камен спотицања у православно-католичким односима.

Због заузетотости, са положаја сапредсједника Мјешовите комисије повукао се митрополит пергамски Јован (Зизиулас), а на његово мјесто је изабран архиепископ Јов (Константинопољска патријаршија).

У име папе, комисији се обратио кардинал Курт Кох.

http://www.pravoslavie.ru/97137.html

[александар живаљев]

21. септембра у граду Кјети у Италији завршен је рад 14. пленарне сједнице Мјешовите православно-католичке комисије за богословски дијалог усвајење заједничког документа: "Саборност и првенство у првом миленијуму: на путу ка заједничком поимању служењу јединства Цркве"

(“Synodality and Primacy During the First Millennium: Towards a Common Understanding in Service to the Unity of the Church”).

Овај документ усвојен је након дужег усаглашавања и исправки првобитног нацрта текста које је учинио Координациони комитет Комисије 2015. Делегација Грузијске Патријаршије изнела је неслагање са неким одређењима у усвојеном заједничком документу и ови ће "амандмани" бити приложени уз текст документа.

Расправљало се и о томе која би тема требало да буде на дневном реду даљег рада Комисије. Представници Руске цркве су се залагали за разматрање теме поимања саборности и првенства у другом миленијуму, са посебним освртом на питање уније.

Ипак, одлучено је, да тему наредног засиједања комисије одреди њен Координациони комитет.

Заједнички усвојен документ биће ускоро публикован.

https://mospat.ru/ru/2016/09/22/news135848/

[александар живаљев]

Katolički i pravoslavni teolozi postigli konsenzus oko razumijevanja primata i sinodalnosti

Radio Vatikan, 24.09.2016.

Katolički i pravoslavni teolozi su se složili oko novoga zajedničkog dokumenta naslovljenog „Prema zajedničkom razumijevanju sinodalnosti i primata u prvom tisućljeću, u službi jedinstva Crkve“. Vijest je objavljena na kraju plenarne skupštine Međunarodne mješovite komisije za teološki dijalog između Katoličke Crkve i pravoslavnih Crkvi koja se, u talijanskom gradu Chietiju, održavala od 15. do 22. rujna.

Monsinjor Andrea Palmieri, dotajnik Papinskoga vijeća za promicanje jedinstva kršćana, izjavio je za Radio Vatikan kako je novi dokument rezultat dugotrajnog procesa, koji je započeo tzv. Dokumentom iz Ravenne o ulozi primata u ranoj Crkvi, objavljen 2007. godine. Najnoviji dokument izbliza promatra odnos između prvenstva biskupa Rima i ostalih crkvenih vođa te prema tome može uputiti na načine „rješavanja problema koji – između katolika i pravoslavaca – i dalje postoje.“

Ovaj dokument, poručio je msgr. Palmieri, „otvara put“ prema novoj fazi dijaloga, ali ne rješava sve postojeće probleme. U poruci na internetskoj stranici Moskovskoga patrijarhata stoji kako je postignut konsenzus, iako se Gruzijska pravoslavna Crkva „nije složila s pojedinim paragrafima“ dokumenta. Primjedbe Gruzijaca se nalaze u bilješci u konačnom priopćenju plenarne skupštine. Dodajmo kako bi se sljedeća plenarna skupština trebala održati u jednoj od država gdje su pravoslavci većina.

 

[kopitar]

Pomozi nama na životnoj stazi da nas ne prevare ekumenske laži. 

[александар живаљев]

SINODALNOST I PRIMAT U CRKVI

Povijesni konsenzus katoličkih i pravoslavnih teologa

Katolički i pravoslavni teolozi postigli su povijesni konsenzus o pitanju sinodalnosti i primata u Crkvi prvog tisućljeća

Foto: The Russian Orthodox Church

Nakon sedmodnevnog plenarnog zasjedanja u talijanskom gradu Chietiju Međunarodna mješovita komisija za teološki dijalog između Katoličke i pravoslavnih Crkava potvrdila je zajednički dokument pod nazivom “Prema zajedničkom razumijevanju sinodalnosti i primata u prvom tisućljeću, u službi jedinstva Crkve”.

Ovaj važan dokument plod je konsenzusa postignutog već na prethodnim dvama zasjedanjima u Amanu 2014. i Rimu 2015. godine, a budući da je riječ o jednom od najdelikatnijih pitanja u odnosima dviju Crkvi, možemo reći kako se radi o povijesnom događaju koji nije zasjenilo ni neslaganje Gruzijske pravoslavne Crkve s pojedinim dijelovima teksta.

Prema riječima mitropolita Hilariona, čelnika odjela za vanjske poslove Ruske pravoslavne Crkve i voditelja ruske delegacije, nakon uspješno okončanog rada trebalo bi uslijediti novo zasjedanje na kojemu bi trebalo započeti raspravu o sinodalnosti i primatu u Crkvama Istoka i Zapada tijekom drugog tisućljeća.

Mitropolit Hilarion istaknuo je kako je unijatizam jedno od gorućih pitanja, te izjavio kako komisija mora obratiti pozornost na izjave predstavnika Ukrajinske grkokatoličke Crkve koje, prema njegovu mišljenju, izlaze iz okvira kršćanske etike.

– Možemo čuti izjave poglavara Ukrajinske grkokatoličke Crkve nadbiskupa Svjatoslava Ševčuka koje idu protiv smjera našeg dijaloga, stvaraju zapreke i nepovjerenje između pravoslavnih i katolika. U veljači su se u Havani susreli papa Franjo i patrijarh Kiril. Za našu Crkvu bio je to povijesni događaj, budući da se Papa i Patrijarh nikada prije nisu susreli. Ipak, odmah nakon završetka uslijedila je oštra kritika ukrajinskih grkokatolika i to ne od strane neke skupine već samih poglavara. Nije bilo riječ samo o kritici već o uvredama i nekorektnim napadima – kazao je mitropolit Hilarion.

Podsjetimo, nakon povijesnog susreta dvojice poglavara, nadbiskup kijevsko-halički i poglavar Ukrajinske grkokatoličke Crkve Svjatoslav Ševčuk, izjavio je kako su mnogi njegovi vjernici, kao i građani Ukrajine, razočarani sadržajem deklaracije koju su potpisali papa Franjo i patrijarh Kiril.

“Papa Franjo taj susret vidi prije svega kao duhovni događaj. Kod moskovskog patrijarha, s druge strane, odmah se osjeti kako nije riječ o Duhu, teologiji ili nekom vjerskom pitanju”, kazao je tada nadbiskup Ševčuk kritiziravši i članove Papinskog vijeća za promicanje jedinstva kršćana koji su radili na deklaraciji, tvrdeći da su popustili pritiscima s pravoslavne strane i deklaraciju načinili prema njihovim željama.

Sigurno je kako se pred teološkom komisijom nalazi vrlo ozbiljna zadaća i možemo slobodno reći još delikatnija pitanja od onih na koja su odgovorili zajedničkim dokumentom.

– Bit će teško napredovati u dijalogu ukoliko pitanje o ekleziološkim i kanonskim posljedicama unijatizma ostane nerazriješeno. Cilj našeg dijaloga nije postizanje dogovora oko onih tema kod kojih već postoji slaganje, već moramo raspravljati o onome što nas dijeli. A tema unijatizma je vrlo važna i jedna od središnjih tema drugog tisućljeća – kazao je član ruske delegacije arhimandrit Irenej.

Spomenimo kako će zajednički dokument biti objavljen vrlo skoro, te kako tema i mjesto održavanja idućeg susreta još uvijek nisu određeni. Dogovoreno je samo kako će odluka o tome biti donesena 2017. godine.

Na 14. Plenarnoj skupštini u Chietiju sudjelovalo je 56 delegata – 28 s katoličke i 28 s pravoslavne strane odnosno po dva predstavnika iz 14 pravoslavnih Crkvi. Skupštinom je s katoličke strane predsjedao predsjednik Papinskog vijeća za promicanje jedinstva kršćana kardinal Kurt Koch, dok je nadbiskup Job Getcha, predstavnik Carigradskog ekumenskog patrijarhata pri Ekumenskom vijeću Crkava, predstavljao pravoslavnu stranu.

Miodrag Vojvodić | Bitno.net

[kopitar]

Pitanje unijatizma nema veze sa temom primata 1. tisućljeća .

[Архимандрит Сава Јањић]

Ово је кључно питање за будућност римокатоличко-православних односа. За православне примат, укључујући примат Римске Цркве који су правосалавни признавали у првом миленијуму хришћанства је институција која се развила у историјском процесу организације Цркве и не припада у домене евхаристијског схватања еклисиологије који је основа православног разумевања јединства и пуноће католичанске Цркве која се манифестује у овом времену и простору када канонски епископ са апостолским прејемством приноси евхаристију са својим верним народом. Римокатолички став, је на основу и Првог и Другог Ватиканског концила, да не идемо даље, јесте да примат римских епископа није само питање части или председавања у љубави због историјског значаја римске катедре као катедре престоног града тадашњег царства, већ божанска институција заснована на тзв Петровској служби римских епископа.

Лично очекујем да су се сложили око нивоа примата који је прихватљив и за православну Цркву и који данас код нас има Васељенски Патријарх (уз евентуално неке провизије Сардичког сабора из 343, нпр право апелација) , што за православне није ништа ново с обзиром да се дај ниво примата никада посебно није доводио у питање. У том случају врло је занимљиво да ли у том случају Рим прећутно прелази преко свог схватања Петровског примата ради црквене икономије, да ли га резервише само за хришћански запад (пошто нема историјских показатеља да је на истоку икада постојао) у циљу "теологије два плућна крила" или су се једноставно сложили да се у свему баш и не слажу. Сама чињеница да се разматра питање примата у две етапе, јасно показује да Рим имплицитно подразумева да се од времена раскола нешто променило у смислу примата као универзалне власти. Али то је званична догма Римокатоличке цркве и темељ еклисилологије.

У Равени се 2007 показало да у Православној традицији евхаристијске еклисиолгије не постоји универзалистичко схватање Цркве јер једноставно нема универзалне Литургије коју служи један првосвештеник и која је извор валидности свих осталих. Организација на помесном и ако ћемо већ и на васељенском нивоу питање је практичне организације Цркве. Зато поједине епархије на челу са својим епископима нису делови Цркве, већ манифестације пуне и потпуне Католичанске Цркве. Римокатоличка еклисиологија де факто функционише као једна универзална епархија са папом као једиим правим Епископом, и са другим епископима (бикупима) само уколико су они у заједници са њим. Као и у случају филиокве где имамо мешање вечног исхођења Св. Духа и исхођења, односно тачније, давања Духа преко Сина у времену (икономији спасења), тако и у еклисиологији Запада имамо мешање основног темеља еклисиологије - епископа који је икона Христова и са својим верним народом чини пуноћу Католичанске Цркве са схватањем Цркве као "друштва" у историји. Веома је важно да се ове различите перспективе јасно рашчлане јер у противном може да буде доста конфузије. 

Као и у случају давања Духа Светога преко Сина од Оца у времену, Православље не негира и поштује организовање Цркве на помесном нивоу, а по некима и на универзалном нивоу (иако овде постоје различити ставови), по логици да епископи једне области бирају првог међу собом и раде све сагласно са њим и он све чини у сагласности са њима. То је принцип синодалности који није у конфликту са принципом примата. Када први епископ има прерогативе да може да догматски учи незаблудиво "по себи" и "без консензуса Цркве" што је кључни елемент римокатоличке еклисиологије, овде имамо озбиљан проблем јер се једна историјска категорија проглашава за божанско право које је дато само једном епископу Цркве. Овде видимо да су оба камена спотицања, и филиокве и папски примат заправо засновани на истом принципу мешања икономије са вечношћу, односно, аутентичне евхаристијске еклисиологије са моделима организације Цркве који су се развијали због разних историјских и других фактора и немају установљење од апостолског времена.