ПОВРАТАК ЂАЧКИХ УНИФОРМИ (КОМЕНТАР АЛЕКСАНДРА АПОСТОЛСКОГ + ВАШ...)

[Ronald]

30 minutes ago, Paradoksologija рече

Ako mislis da se zdravstveni sistem u SAD može sa potpunom etatizacijom pojeftiniti varas se, jer je on i sad u nenormalnim gubicima, pa na borbu protiv dijabetesa tipa 2 se potroši 18 puta više nego što je budžet NASA. I onda da bi smanjila troškove država glupim akcizama poskupljenje proizvode sa više šećera ili zasićenih masti i ne uradi ništa već napravi više troskova.  Prvo podstiče moralni hazard, a onda ga popravlja porezima, hehe.

[Нифада]

On 19.9.2016. at 17:02, александар живаљев рече

Повратак тегет кецеља у ђачку будућност

Хоће ли увођење школских униформи закамуфлирати кастинске разлике у друштву и да ли ће нам у њима тинејџери мање личити на Кристијана, а њихове вршњакиње на Сандру Африку

Аутор: Александар Апостоловскинедеља, 18.09.2016. у 12:00

 

– Шта ми вреди да се скоцкам, ако преко морам да носим ђачку кецељу – чуо сам ових дана једну четрнаестогодишњакињу. Са другарицама је коментарисала изјаву министра просвете Младена Шарчевића да би ђачке униформе требало вратити у основне и средње школе.

А мени је због те идеје министар постао симпатичан. Ми смо некада те тегет јакне звали ђачке блузе и сећам се да смо се здушно борили против тог симбола једнообразности и униформисаности. Тада нисмо схватали шта доносе транзициона правила, већ смо ка демократији хитали разнобојно одевени, сматрајући да је и богатство дизајнерских разлика истовремено и богатство новог доба ка коме хрлимо.

Људски је грешити. У то време сам, рецимо, негодовао против директорке моје Прве економске школе, која је тик уз „Политику”. Звали смо је Шипка, због њених конзервативних начина у васпитавању. Размишљало се и о томе да јој тепамо „Бејзбол Палица”, али је то било предугачко за средњошколски сленг. Била је то легендарна професорка Стана Шипчић.

У време њене владавине припадали смо реткој касти београдских средњошколаца униформисаних у тегет кецеље, због чега смо међу вршњацима били предмет спрдње. Хајде што су нам се подсмехивали вршњаци из других школа, који су нас сматрали музејским примерцима, неспособним да се ослободе естетских ланаца школске страховладе. То смо некако и трпели. Али, због тог имиџа смо имали веома лошу репутацију код девојчица, што је свакако био већи хендикеп.

Имало је, међутим то и добрих страна. У мом одељењу је било неколико другара који су припадали тадашњем врху привредног и политичког естаблишмента, али је било и неколико нас радничке деце – шта ћете, било је то друштво једнаких шанси – па тако измешани, заједно ишли и на наставу и на вечерња окупљања пред култним СКЦ-ом где су се увелико мотали студенти и првоборци Новог таласа.

Али, ни заједно ни појединачно нисмо могли у бежанију са часова, јер је директорка Шипка за време наставе закључавала све капије. Заробљени у учионицама и школском дворишту, укалупљени у Шипкине стандарде и сапети ђачким униформама, нисмо имали неког нарочитог избора, већ да бубамо! Директорка је свој апсолутизам образлагала бригом за нашу безбедност. У Београду су већ вршљали први нарко-дилери, избијале су масовне туче и директорка је сматрала да је боље да смо под кључем!

Поводом Шипкиног васпитног начина су и тад вођене расправе у партијским комитетима, али је имала одличне везе међу тадашњим конзервативним снагама, односно борцима Народноослободилачке борбе који су са одушевљењем посматрали како другарица Шипка, на тој територији у самом центру Београда, чува тековине револуције и омладину од искушења буржоаских вредности што су се врзмала око ограде.

Тако сам на ствари гледао очима блентавог средњошколца. Данас би Шипку пожелео сваки родитељ, јер је знао да су под њеном јурисдикцијом деца апсолутно безбедна. Пратила нас је у стопу, проверавала да ли пушимо, улазила на часове и спроводила рације. Претурала је по нашим торбама, проверавајући да ли кријемо цигарете…

Да она сада може да чује расправе о дечјим или ђачким правима, вероватно би организовала тајне ћелије професора првобораца и хапсила сваког друштвеног активисту, а децу која пуше, дувкају или гутају таблете јурила би штапом. Разуме се да би нарко-дилере изводила пред преке судове. Али у таквом поретку деца не би ишла на екскурзије без надзора, не би се давила у Сребрном језеру… Али, ни наши родитељи, ми још мање, нису могли ни да сањају како ћемо се носталгично сећати тегет униформи и закључане капије. Да ли смо тада били далеко слободнији?

Хемија и математика су данас мање битни за хај-тек генерацију, заведену глобалним модним трендовима које диктирају корпорације. Неолиберални свет је хипнотисао нашу децу разноразним брендовима, те она верују како ће, ако их немају на себи, вредети мање у виртуелном свету друштвених мрежа где се увелико фотографишу с напућеним уснама. Ултра модерне патике и мобилни коштају колико и ислужени оцев ауто, али то постаје мање важно. И детету и тати.
Дискриминација сиромашне деце која су скромно обучена добија такве размере да се према њима богатији вршњаци понашају као да имају кугу. 
Сиромашна деца пате ем због математике, ем због осећаја да не вреде ни пет пара у новом систему вредности који је вребао у заседи око Прве економске.

Хоће ли нам девојчице у кецељама мање личити на Сандру Африку? Хоће ли нам дечаци мање личити на Кристијана? Да ли ће враћање смешних униформи збрисати кастинске разлике у друштву у којем је немогуће да се тајкунска деца друже са децом чистачица? Данас постоје приватне школе, па је самим тим та недодирљивиост и институционално заштићена, па живимо у потпуно различитим галаксијама. Предлажем да, осим враћања кецеља, размишљамо и о кројењу директора по шниту директорке Стане Шипчић.

 

Није лоше понекад се вратити на почетни пост.

Школска униформа може да има само практичну улогу,чуваће деци гардеробу од цепања,прљања.

Некада је она имала идеолошку улогу,да покаже да смо сви исти,или ако нисмо,да се то прикрије.

Већ данас можда би била прилика да модна индустрија додатно профитира на новим моделима школских униформи,уколико не буде наглашена једнообразност.

Некако ми школске униформе увек је више да прикрије социјални статус,да закамуфлира неке ствари ,да покаже да смо сви ми исти,па ако и нисмо,да се не показује.

Сећам се и приче о веронауци,заговорници да веронауци није место у школи,заснивали су то и на ставу да не би требало да у најмлађем узрасту ученици схвате да су различити,а не да их учимо да различитост понекад није проблем,мислим на верску различитост.

 

[LogosAgape]

 

 

 

 

 

Šta im fali?

[Нифада]

 Ima i ovakvih skolskih uniformi,negde u svetu

 

[Нифада]

Vazno je biti isti,isto obucen,kako vidimo,moze to biti i komad dobro dizajnirane garderobe  

 

[Grizzly Adams]

Шта им фали?

[Нифада]

2 minutes ago, Grizzly Adams рече

Шта им фали?

Verovatno uniforma

[NinaD]

On 20.9.2016. at 18:07, Aquilius Cratus рече

Poenta uniformisanih je militarizam, sto i je u osnovi ovakvog koncepta skole, pa je tu hoces neces nesto potpuno strano i pogresno.

To kad bi uniforme bile samo vojne. Poenta uniformisanja je pripadnost određenoj grupi npr. profesiji, timu, organizaciji pa i školi. Uniforma može da znači i lično postignuće. Kad završiš osnovnu pa nabaciš srednjoškolsku uniformu, ma sav si bitan. Fenomenalan je osećaj i nositi izviđačku uniformu pa na kampovanju gledaš odmah da dođeš do amblema kako bi još jedan dodao na rukav. Trebaš znati i da je deci veoma važno da osećaju pripadnost nekoj grupi. Bolje je poticati i razvijati pripadnost školi nego da tumaraju tražeći gde će se uklopiti pa upadaju u razna loša društva. Za tu pripadnost nije dovoljna samo uniforma naravno. Najvažniji je kvalitetan nastavni kadar koji želi da radi sa decom. Mi smo imali i subotom nastavu i jedva smo čekali subotu, a sve zbog dva časa slobodnih aktivnosti jer se tada sastanu obe smene pa neko na hor, neko dramska, neko sportska i razne druge sekcije. Raspored je bio 4 časa nastave prva smena + 2 slobodnih aktivnosti svi zajedno + 4 nastave druga smena. Nastavnici su bili obavezni da vode neku sekciju. Šteta što je kod nas škola obezvređena, a krivi su i sami prosvetari jer su podlegli savremenom trendu "gledaj samo sebe" i "snađi se, ako možeš". Duhovno su pali, gledaju samo interes, dele decu prema tome ko su im roditelji, zaboravili su koliko je njihov poziv sam po sebi častan i važan i da su njihovi prethodnici uvek delili sudbinu naroda. Suština je da uniforma sama po sebi nije ni problem ni rešenje. U dobrom školskom sistemu ona doprinosi dobrom vaspitanju, a u lošem ne može da pomogne.

[Aquilius Cratus]

Militarizam se ne nalazi samo u vojsci. Militarizam je ideologija ili zivotna filozofoija koja sve aspekte zivota zeli da pretvori u vojsku koliko god je to moguce. Ako se nesto moze ustrojiti kao vojska bar priblizno militaristi ce to pokusati. Od mene svih takvi pokusaji i projekti mogu dobiti samo supalj nos do ociju a ne podrsku. Identitet se ili razvija samostalno ili ga nema, disciplina se ili stice nasamo ili je nema. Sve ostalo je dresura i ispiranje mozga. Moj stav koji nikog ne obavezuje.

[александар живаљев]

42 minutes ago, Aquilius Cratus рече

Militarizam se ne nalazi samo u vojsci. Militarizam je ideologija ili zivotna filozofoija koja sve aspekte zivota zeli da pretvori u vojsku koliko god je to moguce. Ako se nesto moze ustrojiti kao vojska bar priblizno militaristi ce to pokusati. Od mene svih takvi pokusaji i projekti mogu dobiti samo supalj nos do ociju a ne podrsku. Identitet se ili razvija samostalno ili ga nema, disciplina se ili stice nasamo ili je nema. Sve ostalo je dresura i ispiranje mozga. Moj stav koji nikog ne obavezuje.

Поздрав од Мишела Фукоа Само је проблем што тај, како он зове, дискурзивни диспозитив, моћ-знање, не мора да се одражава само у униформи, чак може бити учвршћен њеним одбацивањем.

[NinaD]

12 hours ago, Aquilius Cratus рече

Militarizam se ne nalazi samo u vojsci. Militarizam je ideologija ili zivotna filozofoija koja sve aspekte zivota zeli da pretvori u vojsku koliko god je to moguce. Ako se nesto moze ustrojiti kao vojska bar priblizno militaristi ce to pokusati. Od mene svih takvi pokusaji i projekti mogu dobiti samo supalj nos do ociju a ne podrsku. Identitet se ili razvija samostalno ili ga nema, disciplina se ili stice nasamo ili je nema. Sve ostalo je dresura i ispiranje mozga. Moj stav koji nikog ne obavezuje.

To je upravo učenje zapadnjačke psihologije. Gde ih je to dovelo vidi se po tome koliko im je omladina zabrazdila. Čovek je po prirodi društveno biće pa je potpuno nemoguće da se razvija samostalno i za normalan razvoj mu je neophodna interakcija. Da bi postojala normalna interakcija, moja sloboda mora imati granicu tamo gde počinje tvoja, a za to je potrebno umati uređen sistem. Uređen sistem postoji čak i kod životinja koje žive u čoporima, ili krdima, kao zajednice. To je potpuno prirodno, a ti imaš totalno iskrivljenu sliku o tome i sve što pričaš počinje da liči na reči "poslednjeg hipika". Da bi nešto bilo militantno, mora biti vojno tj. oružano. Ti možeš živeti negde sam, ako ti se tako sviđa, možeš zamišljati da si slobodan i da živiš po sopstvenim pravilima. Ali, onog trena kad poželiš da dođeš u Srbiju npr. moraš otići to nekog aerodroma i čim kreneš, moraš se uključiti u sistem jer moraš poštovati saobraćajne propise, pa aerodromska pravila i tako dalje, u protivnom ima da zgaziš bar par ljudi. Identitet se itekako razvija u zajednici sa drugim ljudima i itekako zavisi od interakcije sa njima.

[NinaD]

Ovo nije tema, ali ne bih da otvaram drugu. Ako admini misle da treba, neka prebace. Samo ću da pejstujem obaveštenje somborske biblioteke Karlo Bjelicki. Možda se i može posmatrati sa stanovišta naše teme.

"Konzulat američke ambasade u Beogradu održaće prezentacije o novom lutrijskom viza programu za useljenje u SAD, DV—2018, razgovaraćemo o pripremi za intervju za viza program DV—2017, kao i svim drugim vizama.
Četvrtak, 22. septembar 2016. godine, u 17h, u sali Dečjeg odeljenja."

[LogosAgape]

14 hours ago, NinaD рече

To kad bi uniforme bile samo vojne. Poenta uniformisanja je pripadnost određenoj grupi npr. profesiji, timu, organizaciji pa i školi. Uniforma može da znači i lično postignuće. Kad završiš osnovnu pa nabaciš srednjoškolsku uniformu, ma sav si bitan. Fenomenalan je osećaj i nositi izviđačku uniformu pa na kampovanju gledaš odmah da dođeš do amblema kako bi još jedan dodao na rukav. Trebaš znati i da je deci veoma važno da osećaju pripadnost nekoj grupi. Bolje je poticati i razvijati pripadnost školi nego da tumaraju tražeći gde će se uklopiti pa upadaju u razna loša društva. Za tu pripadnost nije dovoljna samo uniforma naravno. Najvažniji je kvalitetan nastavni kadar koji želi da radi sa decom. Mi smo imali i subotom nastavu i jedva smo čekali subotu, a sve zbog dva časa slobodnih aktivnosti jer se tada sastanu obe smene pa neko na hor, neko dramska, neko sportska i razne druge sekcije. Raspored je bio 4 časa nastave prva smena + 2 slobodnih aktivnosti svi zajedno + 4 nastave druga smena. Nastavnici su bili obavezni da vode neku sekciju. Šteta što je kod nas škola obezvređena, a krivi su i sami prosvetari jer su podlegli savremenom trendu "gledaj samo sebe" i "snađi se, ako možeš". Duhovno su pali, gledaju samo interes, dele decu prema tome ko su im roditelji, zaboravili su koliko je njihov poziv sam po sebi častan i važan i da su njihovi prethodnici uvek delili sudbinu naroda. Suština je da uniforma sama po sebi nije ni problem ni rešenje. U dobrom školskom sistemu ona doprinosi dobrom vaspitanju, a u lošem ne može da pomogne.

Dobro slažem se sa prvim delom ali da su prosvetari podlegli i duhovno pali ne bi rekao jer su upravo oni među najvećim žrtvama kao deo sistema koji je devedesetih rasturen a pre toga na atizmu izgrađivan. Dakle nemaju šta da izgube, njih prvo treba sistem da "uniformiše" što će reći obraz uje, oboži jer samo takvi mogu o obrazu učiti i trendoovima odoleti.

Ima i jedna druga stvar, odgovornost često bude uzrokovana okruženjem, hoću da kažem uniformisanost "male vojske" valjda malo pomaže da se onaj depresivni profa iako žrtva debilisanja titiozmom nekako probudi sučen sa redom makar tako površnim. Jer šta bi drugo mogao očekivati od države, duhovnost i moralnost ga neće učiti ali Bogu hvala to nam je u prirodi neuništivo, možda je uniforma jedan od alarma za buđenje.  
 

[LogosAgape]

Mislite li da nije potrebno da se oseća pripadnost instituciji kao delu sistema?

Sloboda data deci za oblačenje ne samo da čini suprotno nego podstiče stvaranje novog sistema a to za takav mentalni sklop nije adekvatno (da prostite moje ortodoksno neliberalno mišljenje) dalje stvara mešavinu svega dostupnog (salata od perverzija i gluposti) što truje umove definitivno više nego što uniformisanost ograničava.
 

[LogosAgape]

Evo još malo uniformi, ako je neko već protiv  

 

Svi su izabrali te uniforme jer su deo organizacije kojoj su prišli....

Škola je takva kakva jeste da je svako i malo poboljšanje dobro došlo....

Neće učenici postati sveštenici ni vojnici ni izviđači samom uniformom ali znaće gde se nalaze.