Apophthegmata Patrum - ИЗРЕКЕ ОТАЦА - тематска збирка (превод на српски)

[Лазар Нешић]

22. Брат упита аву Пимена говорећи: Како човек треба да живи? Одговори му старац: Угледајмо се на /пророка/ Данила, јер се против њега не нађе никаква оптужба осим да је служио Богу своме.

(22. Ἀδελφὸς ἠρώτησεν αὐτὸν λέγων· Πῶς ὀφείλει ἄνθρωπος πολιτεύσασθαι; Λέγει αὐτῷ ὁ γέρων· Ὁρῶμεν τὸν Δανιὴλ ὅτι οὐχ ηὕρηται κατ' αὐτοῦ κατηγορία εἰ μὴ ἐν ταῖς λειτουργίαις τοῦ Θεοῦ αὐτοῦ.)

[Лазар Нешић]

23. Ава Пимен је још говорио: Сиромаштво, жаловање и расуђивање јесу оруђа монашког живота. Јер писано је: Кад би се нашла тројица човека: Ноје, Јов и Данило (Језекиљ 14,14). Ноје је оличење сиромаштва, Јов страдања, а Данило расуђивања. Ако се у човеку нађу ова три делања, онда Бог пребива у њему.

(23. Εἶπε πάλιν· Ἡ πενία καὶ ἡ θλῖψις καὶ ἡ διάκρισις, ταῦτά εἰσι τὰ ἐργαλεῖα τοῦ μονήρους βίου. Γέγραπται γὰρ ὅτι· «Ἐὰν ὦσιν οἱ τρεῖς οὗτοι ἄνδρες Νῶε, Ἰὼβ καὶ Δανιήλ «. Νῶε πρόσωπόν ἐστι τῆς ἀκτημοσύνης, Ἰὼβ δὲ τοῦ πόνου καὶ Δανιὴλ τῆς διακρίσεως. Ἐὰν οὖν ὦσιν αἱ τρεῖς αὖται πράξεις ἐν τῷ ἀνθρώπῳ, ὁ Θεὸς οἰκεῖ ἐν αὐτῷ.)

[Лазар Нешић]

24. Ава Пимен је рекао: Ако замрзи две ствари, монах може постати слободан од света. А брат га упита: Које две ствари? Старац одговори: Телесни спокој и таштину.

(24. Εἶπε πάλιν ἀββᾶ Ποιμὴν ὅτι· Ἐὰν δύο πράγματα μισῇ ὁ μοναχός, δύναται ἐλεύθερος γενέσθαι ἀπὸ τοῦ κόσμου. Καὶ εἶπεν αὐτῷ ὁ ἀδελφός· Ποῖα ταῦτα; Καὶ εἶπεν ὁ γέρων· Τὴν σαρκικὴν ἀνάπαυσιν καὶ τὴν κενοδοξίαν.)

[Лазар Нешић]

25. Причали су да је ава Памво на самрти – баш у тренутку умирања – присутним светим људима рекао: Од када сам дошао у ово пустињско место, подигао моју келију и настанио се у њој, не сећам се да сам јео хлеб који није био плод мојих руку, нити се кајем због ичега што сам рекао до овога часа. Па ипак, одлазим Богу као да још нисам ни почео да му служим.

(25. Διηγήσαντο περὶ τοῦ ἀββᾶ Παμβὼ ὅτι τελευτῶν κατ' αὐτὴν τὴν ὥραν τοῦ ἐκλιμπάνειν εἶπεν τοῖς παρεστῶσιν αὐτῷ ἁγίοις πατράσιν ὅτι· Ἀφ' οὖ ἦλθον εἰς τὸν τόπον τοῦτον τῆς ἐρήμου καὶ ᾠκοδόμησά μου τὴν κέλλαν καὶ οἴκησα ἐν αὐτῇ, ἐκτὸς τῶν χειρῶν μου οὐ μέμνημαι ἄρτον φαγών, οὐδὲ μεταμεμέλημαι ἐπὶ λόγῳ ᾧ ἐλάλησα ἕως τῆς ἄρτι ὥρας· καὶ οὕτως ἀπέρχομαι πρὸς τὸν Θεὸν ὡς μηδὲ ἀρξάμενος θεοσεβεῖν.)

[Лазар Нешић]

26. Рече ава Сисоје: Постани ништа, одбаци сопствену вољу и буди безбрижан према бригама овога света, па ћеш стећи спокојство.

(26. Εἶπεν ἀββᾶ Σισόης· Γενοῦ ἐξουδενωμένος, καὶ τὸ θέλημά σου ὀπίσω σου βάλε, καὶ γενοῦ ἀμέριμνος τῶν τοῦ κόσμου φροντίδων καὶ ἕξεις ἀνάπαυσιν.)

[Лазар Нешић]

27. Када беше на самрти, ава Хомеј рече својим синовима: Немојте пребивати са јеретицима, нити стичите познанства са особама на власти. Нека ваше руке не буду испружене за узимање, већ нека буду радије отворене за давање.

(27. Ἀββᾶ Χομαὶ μέλλων τελευτᾶν εἶπε τοῖς υἱοῖς αὐτοῦ· Μὴ οἰκήσητε μετὰ αἱρετικῶν μηδὲ σχῆτε γνῶσιν μετὰ ἀρχόντων μηδὲ ἔστωσαν αἱ χεῖρες ὑμῶν ἡπλωμέναι εἰς τὸ συνάγειν, ἀλλ' ἔστωσαν μᾶλλον ἡπλωμέναι εἰς τὸ διδόναι.)

[Лазар Нешић]

28. Брат упита старца о начину живота, а старац му одговори: Једи траву, травом се одевај и спавај у трави, то јест презри све и имај гвоздено срце.

(28. Ἀδελφὸς ἠρώτησε γέροντα λέγων περὶ ζωῆς, καὶ εἶπεν ὁ γέρων· Χόρτον φάγε, χόρτον φόρεσον, εἰς χόρτον κοιμοῦ, τουτέστιν πάντων καταφρόνει, τὴν δὲ καρδίαν κέκτησο σιδηρᾶν.)

[Лазар Нешић]

29. Брат упита старца говорећи: Како страх Божији долази у душу? Старац одговори: Ако човек има смирења, те живи у сиромаштву и неосуђивању, страх Божији се настањује у њему.

(29. Ἀδελφὸς ἠρώτησε γέροντα λέγων· Πῶς ἔρχεται ὁ φόβος τοῦ Θεοῦ εἰς τὴν ψυχήν; Καὶ εἶπεν ὁ γέρων· Ἐὰν ἔχῃ ἄνθρωπος τὴν ταπείνωσιν καὶ τὴν ἀκτημοσύνην καὶ τὸ μὴ κρίνειν, οὕτως ἔρχεται αὐτῷ ὁ φόβος τοῦ Θεοῦ.)

[Лазар Нешић]

30. Рече старац: Нека страх, смирење, оскудица у храни и плач увек пребивају са тобом.

(30. Εἶπε γέρων· Φόβος καὶ ταπείνωσις καὶ ἔνδεια τροφῶν καὶ πένθος διαμενέτω σοι.)

[Guest]

2 minutes ago, Лазар Нешић рече

30. Рече старац: Нека страх, смирење, оскудица у храни и плач увек пребивају са тобом.

(30. Εἶπε γέρων· Φόβος καὶ ταπείνωσις καὶ ἔνδεια τροφῶν καὶ πένθος διαμενέτω σοι.)

Шта би у контексту ове поуке значио страх?

[Лазар Нешић]

8 minutes ago, R2D2 рече

Шта би у контексту ове поуке значио страх?

Одлично питање, добра прилика да дорадим превод. Φόβος је terminus tehnikus за библијски појам "страх Божији". Тако да би превод тачније био:

Рече старац: Нека страх Божији, смирење, оскудица у храни и плач увек пребивају са тобом.

 

[Guest]

Е, хвала на појашњењу...  Забринуо сам се над овом поуком у тренутку

[Лазар Нешић]

31. Неки од стараца рече: Немој чинити другом оно што сам не волиш /да ти други чине/. Не волиш када те неко оговара? Онда немој никога оговарати. Не волиш када те неко клевеће? Онда немој никога клеветати. Не волиш када те неко презире, повређује или краде оно што је твоје, као и друге сличне ствари? Онда немој ништа од овога чинити другом. Ко одржи ову реч, она ће му бити довољна за спасење.

(31. Ἔλεγέ τις τῶν γερόντων· Εἴ τι μισεῖς ἑτέρῳ μὴ ποιήσῃς. Μισεῖς ἐάν τις σοῦ καταλαλήσῃ; Μηδὲ σὺ κατα λαλήσῃς τινός. Μισεῖς ἐάν τις σὲ συκοφαντήσῃ; Μηδὲ σὺ συκοφαντήσῃς τινά. Μισεῖς ἐάν τις σὲ ἐξουδενώσῃ ἢ ὑβρίσῃ ἢ ἁρπάσῃ τι τῶν σῶν, ἢ ὅσα ἐστὶ τοιαῦτα; Καὶ σὺ ἓν τούτων μὴ ποιήσῃς τινί. Ὁ τοῦτον τὸν λόγον δυνάμενος φυλάξαι, ἀρκεῖ αὐτῷ εἰς σωτηρίαν.)

[Лазар Нешић]

32. Рече старац: Овакав је живот монаха: рад, послушање и молитва; монах не сме осуђивати, нити оговарати друге и гунђати; јер је писано: Који љубите Господа, мрзите на зло (Пс. 96,10). Монашки живот значи не дотицати се ничега што је неправедно, не гледати својим очима на зле ствари, не бити наметљивац, не бавити се животима других људи, нити пружати руке на узимање већ на давање. Живот се, дакле, монаха састоји у овоме: немати гордости у срцу, ни зле помисли у уму, нити пунити стомак до ситости, већ све чинити са расуђивањем.

(32. Εἶπε γέρων· Ἡ ζωὴ τοῦ μοναχοῦ αὕτη ἐστίν· ἔργον, ὑπακοή, μελέτη, μὴ κρίνειν, μὴ καταλαλεῖν, μὴ γογγύζειν. Γέγραπται γάρ· «Οἱ ἀγαπῶντες τὸν Κύριον μισεῖτε πονηρά «. Τοῦ μοναχοῦ ὁ βίος ἐστὶ μὴ ἐπιβαίνειν ἐπ' ἀδίκῳ, μηδὲ βλέπειν τοῖς ὀφθαλμοῖς κακά, μηδὲ περιεργάζεσθαι, μηδὲ ἀκούειν ἀλλότρια, μηδὲ ταῖς χερσὶν ἁρπάζειν ἀλλὰ μᾶλλον διδόναι, μηδὲ τῇ καρδίᾳ ὑπερηφανεύεσθαι, μηδὲ τῷ λογισμῷ πονηρεύεσθαι, μηδὲ τὴν κοιλίαν πληροῖν, ἐν διακρίσει δὲ πάντα πράττειν. Ἐν τούτοις ὁ μοναχός.)

[Лазар Нешић]

33. Рече старац: Онај ко не прима све људе као браћу, већ прави разлику, није савршен.

(33. Εἶπε γέρων· Ὁ μὴ δεχόμενος πάντας ὡς ἀδελφοὺς ἀλλὰ διακρίνων, ὁ τοιοῦτος οὐκ ἔστι τέλειος.)